To bi bio predlog nekog zaključka. To treba blagovremeno pripremiti kao dokument, uputiti poslanicima.

Stavićete na glasanje nešto što liči na predlog zaključka, a isto nije pripremljeno?

Vi mi stvarno ličite na narodnog poslanika, ali ovo ne liči na predlog koji može da se stavi na glasanje.

Ni ovo vođenje sednice ne liči na Narodnu skupštinu.

Pošto je istaknuta primedba da se ne može po Poslovniku menjati redosled tačaka dnevnog reda tokom sednice, molim vas da povučete predlog. Da li se slažete? (Da.)
Onda nam ostaje samo da se dogovrimo da li ćemo pauzu imati sada. Predlažem da napravimo pauzu, da sa radom nastavimo u 14,30 časova.
U pauzi će zasedati Odbor za finansije, u sali na drugom spratu, a Odbor za pravosuđe, u sali na petom spratu.
(Posle pauze - 14,50)
Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum, i možemo da nastavimo sa radom. Četvrta tačka dnevnog rada je Predlog zakona o porezu na dohodak građana.
Pročitao sam vam koje ste amandmane primili, da ste dobili amandmane Zakonodavnog odbora i Vlade Republike Srbije, kao i da ste primili izveštaj Odbora za finansije. Obavestio sam vas o predlogu Zakonodavnog odbora o pravno-tehničkoj redakciji u članu 105, sa čime se saglasio predstavnik predlagača na sednici odbora. Došli smo do načelnog pretresa.
Otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o porezu na dohodak građana.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Ukoliko ne, da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Gospodine Pelević, izvolite.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva izražavam nezadovoljstvo što ni ovog puta u dnevni red nije uvrštena tačka dnevnog reda kriza na jugu Srbije, kao i to što se i dalje ne razgovara o prolećnoj setvi. Stranka srpskog jedinstva od početka insistira na ova dva krucijalna pitanja, a nažalost, nemamo podršku ostalih poslanika da o tome raspravljamo. Pre svega, o prolećnoj setvi, koja očigledno ne teče po planu, ali ministar poljoprivrede, žao mi je što nije tu, trebalo bi da bude, više se bavi pitanjima uređenja Vojvodine i zahtevom da Vojvodina ima atribute države u državi sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, nego što se bavi onim za šta je izabran od strane Vlade i od strane Narodne skupštine, poljoprivredom, a posebno prolećnom setvom, pa zato će poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva zahtevati smenu ministra poljoprivrede Dragana Veselinova. Upravo zato što ne obavlja svoj posao kao što bi to trebalo da radi. Zahtev ćemo uputiti već za sledeće zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije.
Što se tiče Zakona o porezu na dohodak građana, ovaj zakon je samo jedan u nizu poreskih, sistemskih zakona, koji po mišljenju Stranke srpskog jedinstva niti je reformski niti je ekonomski. Reformski nije zato što se ne bazira na razvoju proizovdnje, na razvoju poljoprivrede, na izvozu i na svemu ostalom na čemu bi trebalo da se baziraju svi poreski zakoni. Zaposlene u preduzećima u Srbiji, koji su platu ili deo plate primali u bonovima ili u sopstvenim proizovdima, što je još češći slučaj, sasvim sigurno će obradovati ovaj novi zakon, jer preduzeća će morati ubuduće da isplaćuju sve u novcu. To je dobro, kada bi se radilo o zdravoj privredi i o zdravim preduzećima, koja su u stanju da to učine.
Isto tako, preduzeća će morati da uplaćuju poreze, odnosno doprinose za penzijsko, socijalno i zdravstveno osiguranje, čak i pod uslovom i u onim slučajevima kada ne mogu da isplate platu. To je dobro, jer se porezi plaćaju na bruto platu, to je dobro za budućnost radnika koji danas rade, jer će imati osigurane normalne penzije u budućnosti. Pitanje je samo da li će i kako će dočekati tu duboku starost, odnosno kako će dočekati penziju, ukoliko se nastavi sa primenom ovakvih zakona. Postavlja se pitanje, kako će preduzeća isplaćivati uopšte plate, ukoliko pre toga moraju da namire sve doprinose, ukoliko moraju da namire porez na dobit, porez na fond zarada i sve ostale namete koji im se ovim zakonima nameću. A znamo da je polovina naših preduzeća u veoma teškom položaju.
U preduzeća se ne ulaže ništa od inostrane pomoći, o kojoj je govoreno, a koja je stigla, makar tih 247 miliona dolara, ali se apsolutno ne vidi da se bilo šta ulaže u preduzeća, tako da su ona u veoma teškoj situaciji. Mnoga preduzeća konfekcija, tekstil, obuća biće smrtno pogođena ovim zakonima i moraće jednostavno da prestanu sa radom. O tome se juče čini mi se na, neprimeren način izrazio i ministar rada Vlade Republike Srbije kada je rekao, da će sva preduzeća koja ne mogu da isplaćuju plate, morati da budu ugašena. Sve je to u redu, sve je to ekonomska zakonitost, ali šta raditi sa ljudima koji će ostati bez posla i koji su imali makar nadu da će kad tad njihova preduzeća moći da stanu na noge. Osnovni cilj, čini mi se, ovih poreskih zakona jeste da se budžet napuni, budžet koji je velik, koji uopšte nije elastičan i ne biraju se sredstva da se novac utera u državnu kasu. Pitanje je samo kakve će biti posledice.
Polovina zaposlenih u Srbiji, zaposlena je u velikim preduzećima, u gigantima, koji su na rubu propasti. Da li reči ministra rada treba da znače da će ta preduzeća biti ugašena i da će se radnici naći na ulici. Radi se o preko milion radnika. Šta u tom slučaju ? Da li ćemo imati socijalne nemire ili ne, to će biti velika briga Vlade, ali ne samo Vlade, nego svih nas, svih građana Srbije. Zato smatram, da su ovi zakoni zaista previše oštri i previše upereni na privredu koja se nalazi u veoma, veoma teškom položaju.
Na kraju, ovim predlogom zakona o porezu na dohodak građana nisu uvažene neke specifičnosti koje su bile prisutne u prethodnom Zakonu o porezu na dohodak građana. Mnoge delatnosti, novoosnovane recimo, nisu oslobođene od ovog poreza. Kako onda da mlad čovek koji počinje da radi, otvara svoju privatnu radnju, ukoliko nije oslobođen od poreza na dohodak građana, makar za prve tri godine postojanja, kako da opravda i da povrati uložena sredstva za svoju delatnost. Ako time želimo da stimulišemo privatnu inicijativu, onda ovaj zakon zaista nije stimulativan u tom pogledu. Zato smo predložili amandmanima da se ova kategorija, a i druge kategorije, izuzmu od tog zakona. S obzirom da nije isteklo vreme, ja ću iskoristiti svoje pravo pa ću se javiti drugi put.

Nismo smanjivali vreme, 10 minuta je.

Oprostite, navikao sam da bude ograničena rasprava, a s obzirom da sam disciplinovan smatrao sam da je već gotovo. Utoliko bolje i dobro je tako, a s obzirom da imamo jako važne zakone, nije se gospodin Čeda Jovanović sigurno setio da to predloži. Drago mi je da je tako.
Nije predviđeno da se oslobodi od plaćanja poreza na dohodak građana da se obveznik koji ima deo stranog kapitala u svojoj radnji i koji predstavlja trajni kapital, u onom obimu u kom je taj strani kapital i uložen u njegovu radnju. Time destimulišemo strana ulaganja u našu privredu, pa smatram da je to zaista suprotno onome što je proklamovala ova vlada u svojoj predizbornoj kampanji i u svom programu kada je ta kampanja bila u toku. Dakle, ukoliko ne budemo oslobodili srazmerno učešću stranog kapitala, onda nećemo stimulisati strane ulagače da ulažu u mala, srednja ili velika preduzeća u Srbiji. To smo takođe amandmanima predvideli i nadam se da će Odbor za finansije i Vlada Srbije imati obzira prema tome. Sve je ovo bilo sadržano u prethodnom zakonu, a inače ovaj zakon je doslovce prepisan iz prethodnog zakona, s tim što su neke restriktivne stvari izbačene i samo neke cifre promenjene.
Nije predviđeno da se zemljoradnicima koji ulože svoja sredstva u komasaciju, u melioraciju oslobode od poreza u obimu tih uloženih sredstava. Mislim da moramo da stimulišemo poljoprivredne proizvođače da im se omoguće poreske olakšice u onom obimu sredstava koja su uložili u razvoj svog gazdinstva. Međutim, to ovim zakonom, na žalost, nije predviđeno, a mi smo tražili da se priznaju ti normirani troškovi u iznosu od 20% od visine katastarskog prihoda zemljoradnika. Zašto poljoprivredni proizvođač po novom zakonu plaća porez na dohodak građana od 20%? U istom zakonu je predviđeno da se građanima porez na zarade obračunava po poreskoj stopi od 14%. Po čemu je to poljoprivredni proizvođač bogatiji od radnika koji radi u preduzeću i koji mora da plati 14%.
Mislimo da to nije dobro i mislimo da se time ne štiti naša poljoprivreda. Moramo se setiti da je ova država zadnjih deset godina živela od poljoprivrednog proizvođača. Ako to nismo u situaciji da poštujemo i ako to u ovom slučaju ne ispoštujemo, mislim da će nam se to zlim vratiti. Zašto je iz prethodnog zakona izbačen član koji omogućava privatnom preduzetniku koji ima svoju radnju na području koje je nedovoljno razvijeno po republičkim propisima da paušalno plati porez, već će imati takođe stopu od 20%. Mislim da to nije u redu i moramo da obratimo pažnju a posebno na ta mala preduzeća i na te privatnike koji rade, ili imaju radnju ili vrše delatnost na teritoriji Srbije koja je proglašena za nedovoljno razvijeno područje.
Smatram da bi se tim privatnicima moralo omogućit da paušalno plaćaju svoj porez. Zašto nisu izuzete od plaćanja poreza na dohodak porodilje, koje primaju naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva? Mislim da nije humano i da nije u redu, i Vlada je to morala da uzme u obzir. Ako želimo da poboljšamo rast nataliteta u Srbiji, onda moramo učiniti sve da se porodilje stimulišu da rađaju decu, da ne bi izumrla srpska nacija. Smatram da je to trebalo da se izuzme i da se oslobode poreza. Međutim, novim zakonskim projektom to zaista nije dozvoljeno. Takođe, to se odnosi i na stipendije studenata i učenika koje su ograničene do 1.500 dinara, a mi smo tražili 2.000 i sportista do 1.500, a mi smo tražili 3.000 dinara.

Vreme.

Jer šta je za uspešnog mladog sportistu 3.000 dinara, samo 100 maraka. Hvala lepo.