Poštovani potpredsednici, kolege ministri, dame i gospodo, hteo bih da vam u nekoliko minuta izložim ključne tačke ovih pet predloženih poreskih zakona. Utoliko bih hteo da budem precizan, jer je bilo dosta debate i priče oko ovih mera. Ovo, da budemo veoma jasni, nisu oni najveći porezi, ne donose oni najviše u budžet. Do neke mere to je loše, jer ako pogledamo neke od njih, tu vidimo neke zakone koji bi trebalo kroz koju godinu da budu baš ono što treba da nosi dobar deo budžeta, jer imamo odredbe koje oporezuju prema ekonomskoj snazi subjekata. To je ono što bi trebalo da bude baza našeg poreskog sistema, jer je to pravičnije. Međutim, to je u datom momentu nemoguće. Zbog toga mislim da je važno, da ipak, ma koliko ovi porezi ne bili oni koji donose najviše novca u budžet ove godine, da ih dobro pogledamo, pretresemo i da vidimo da li su oni primereni našoj zemlji.
Za predložene zakone mislim da su dobri, s tim što je za ove dve poslednje nedelje, došlo što je veoma poželjno, do jedne velike javne rasprave o tome da li nam je potreban porez za mobilni telefon, da li treba da platimo neki porez na puške, da li treba da platimo neke poreze, i kakve, na nekretnine. To je dobro i moram reći da je kroz tu raspravu, kao što se vidi po amandmanima koje je Vlada donela, a prošlo je već nedelju dana kako je predložila, došlo do nekih promena i ja bih hteo da razložim zbog čega, i kakve su one. To je dobro, to je ilustracija onog pristupa koji mi želimo da donesemo našoj javnoj debati, a to je da ono što se zahvata od građana, od privrede, bude veoma javno, veoma zvanično, veoma svečano, da vi kao izraz narodne volje imate celokupni uvid u sve ono što se uzima od naših građana.
Ako pogledate ovih pet poreskih zakona, videćete, kao prvo, da tu nema nijednog novog zahvatanja od naših građana. Jedino što se ovde uradilo, to su dve stvari. Prvo, sve ono što je bilo uvedeno krišom (ponekad, ne za sve zakone i takse), na brzinu i bez uvida Narodne skupštine, ovog puta se vidi kao na dlanu u zakonu i o tome će moći, od sada da odlučuje samo narodna volja, koju vi izražavate. To je jedna veoma važna stvar. Sa ovih pet zakona, mi smo objedinili mnoge takse, dažbine, stvari koje su neki ministri ili Vlada mogli sami da uvedu, a da vi kao Narodna skupština, a samim tim narodna volja i narod, niste mogli da odlučujete. Ovim zakonima i sa onim što ste do sada izglasali, stali smo tome na put, kao demokratska država Srbija. Od sada ćemo odlučivati o ovim ključnim stvarima kao što su porezi, ovde gde im je mesto, u Skupštini. To je ona prva i ključna stvar koju radimo sa ovih pet poreskih zakona.
Druga stvar koja se desila, to je neka suštinska promena koja je uvedena ovim zakonom, to je da smo uveli, ma koliko oni danas bili mali deo prihoda budžeta (na žalost), jednu dozu progresivnosti. Ta progresivnost se odražava u tome da će sa ovim zakonima, oni koji imaju nova i sa veoma jakom kubikažom kola, više platiti proporcionalno, nego oni koji imaju "floridu" i "zastavu". To se svuda radi i to je pravično. Oni koji imaju velike kuće na veoma traženim lokacijama, oni će proporcionalno više platiti od onih koji imaju stan, od običnih građana, i to je isto tako dobro. Sada dolazimo do tačke - oni koji imaju danas mobilni telefon - a imajući u vidu našu strukturu, mislim da će na duže staze taj zakon i porez, kada dođe do proširenja, držanja mobilnih telefona u našoj državi, biti smanjen. U ovom momentu, ipak, posedovanje mobilnog telefona, kao i drugih stvari koje sam napomenuo, jedan je od najpouzdanijih znakova ekonomske volje i moći naših građana.
Samim tim, uvodimo kroz ovu progresivnost i kroz ove zakone, rekao bih, veću pravičnost u naš sistem i krećemo ovim, doduše skromnim, ali decidnim korakom u preobražavanje našeg poreskog sistema da se oporezuje po ekonomskoj moći i to ima jednu umerenu dozu progresivnosti. Kažem - umerenu - prevelika progresivnost dovodi do bekstva kapitala i tu moramo da se merimo prema drugim zemljama i onome što se daje našim ljudima. Progresivnost je isto jedna mera jednog uređenog evropskog društva, ne samo Francuske ili Nemačke, već i zemalja oko nas. Pogledajte zemlje gde nema progresivnosti, mislim da imaju socijalni model koji, eto nije onaj koji oseća sanaciju zemlje i nije baš onaj koji je primeren i oko koga nema socijalnog konsenzusa.
Dozvolite sada da pređem malo u pojedinosti ovih raznih zakona. Ako pogledate Zakon o porezu na dobit preduzeća, prva stvar koja treba da se napomene je da je sa 20% naša zemlja veoma konkurentna. U celoj Evropi to je najniža stopa, osim Mađarske. U Rusiji se priča o nekoj nižoj stopi, a ona je za sada uvedena samo za građane. Znači, sa tom stopom koja je do sada bila, čini nam se da je to primerena niska stopa koja sagledava kakvo je stanje u našoj privredi u ovom momentu, sa jedne strane, ali isto tako je ali jedan od ključnih argumenata za strane investicije. To je ono što će uz mnoge druge stvari doprineti obnavljanju našeg privrednog rasta i aktivnosti.
Ako pogledamo šta se desilo u osnovici, samo tu, to su svi oni koji su radili na Predlogu koji je danas pred vama proučavali, pogledali smo praksu baš Srbije i sva ona rešenja koja su imali i mnogi drugi, pa smo razdvojili ono što je dalo dobre rezultate i ono što je dovelo do zloupotreba. Samim tim, doveli smo do nekih smanjenja, do neke čvršće osnovice za ono što treba da se oporezuje. Moram reći da je ogromna većina privrednika sa kojima smo pričali, i društvenih i privatnih preduzeća, to podržala. Podržali su, zbog toga što, ako treba da postoji jedan porez na dobit preduzeća kao svuda u svetu, on mora biti pravičan i ne može u sebi nositi neke odredbe koje otvaraju velike ventile za zloupotrebe. To je ono što smo mi pokušali u ovom momentu da izbegnemo.
Ako pogledamo šta se u istom mahu desilo, a tu smo videli, pred vama je amandman grupe poslanika, koji su prihvatili svi odbori, to je da se u ovom momentu našoj zemlji ipak odobri malo veći deo za oslobađanje od poreza na dobit preduzeća, za neke namene i pogledajte koje su to. Mi uvodimo jedan porez, bilo je dosta priča o kulturi, evo jedne jake poruke za kulturu, prvi put u poreskoj istoriji Srbije uvedeno je i odvojeno 1,5% maksimalnog prihoda, koji se može dati za kulturu i koji može da se odbije za dobit preduzeća. To je veoma jaka poruka za našu kulturu, to je veoma jaka poruka za sve one koji su u svim tim delatnostima. Mislim da ćemo i dalje jačati jedan ključni segment našeg društva, a to je tradicionalno naša jaka tačka. Samim tim, idemo dalje i omogućavamo svim preduzećima, i malim i velikim, da naprave neki pomak na tom polju i da ulože u kulturu, a i ova poreska olakšica prema državi im to omogućuje. Ali, kada smo pogledali i sport, i humanitarne svrhe i sve ono što je plemenito, u šta neka preduzeća mogu uložiti, tu smo prešli sa tri na 3,5%, povećali smo taj udeo. I, kada pogledate zbirno, prešli smo sa tri na 5% onoga što može biti odbijeno od poreza na dobit preduzeća, ako je uloženo u ovom momentu.
Znamo dobro da budžet ne može mnogo tih sredstava da podrži. Otvaramo time mogućnost preduzećima, naročito onima koji dobro posluju, jer naravno na njih i mislimo, da ono što su dobili poštenim poslovanjem, vrate našoj zemlji, našim građanima, u ono što je najplemenitije, a to je sigurno kultura, duhovne aktivnosti, sport ili pak humanitarna akcija. Eto šta je sadržano u ovom porezu. Hteo bih jednostavno da na kraju za ovaj porez napomenem još jednu stvar, pošto je bilo dosta rasprave oko inostranih ulaganja, i jednog predloga koji je sadržan u ovom zakonu, gde se ukidaju olakšice koje su postojale automatski za novoosnovana preduzeća.
Na žalost, praksa je pokazala, u poslednjih 10 godina, dve stvari. Prvo, da su ti strani ulagači, imajući u vidu kakva je bila situacija u zemlji, često bili oni sa Devičanskih ostrva, iz Lihtenštajna. To su, na žalost, često bili oni koji su prvo prebacili kapital krišom, a posle ga vraćali na ovaj ili onaj način, i ne samo da su uspeli da tako operu kapital, nego su uspeli da izbegnu i porez.
Naravno da taj problem bekstva kapitala ne može da se reši ovim zakonom, ali je očigledno da, ako se gleda strani kapital koji želi legitimno da uđe u ovu zemlju, to nije bila odredba koja je za njih bila ključna, i verujte, mi smo i govorili sa stranim ulagačima o ovim odredbama, i sa onima koji su ovde, i sa onima koji tek treba da dođu, i već u ovom zakonu imamo ono što je primereno. To je da sva preduzeća koja u prvih pet godina prave gubitke, stvaraju takav poreski kredit koji onda mogu da prebijaju za buduće dobitke. To je ono što je dobro, jer onda stvaramo jedan ambijent, stvaramo interes i tim investitorima, a ne da uđu u našu zemlju, oslobode se poreza, operu neki kapital, i posle pobegnu.
Ovde imamo odredbu koja je već bila u zakonu, i koja je ona prava - da privučemo one investitore koji su ovde na duge staze i koji žele da dele sudbinu ove zemlje i ovog naroda i žele da investiraju na dugo ovde. To je ono što svuda postoji i daje dobre rezultate. To je ono što je prava stvar.
Naravno, kao što sam već napomenuo, vrlo brzo, kroz koju nedelju, uz novi nacrt zakona o privatizaciji biće doneti novi predlog zakona o stranim ulaganjima, koji će dodatno poboljšati ambijent da, eto, taj kapital, koji nije u našoj zemlji, dođe i to na pravi način, a ne da budemo magnet za neki kapital koji želi da se opere, ne da budemo magnet za neki kapital koji neće dobrobit naše zemlje, već želi ovde da uđe na kratko i da posle toga ode opran, bez bilo kakvih dobrih ekonomskih efekata za naše građane ili našu privredu.
Ako pogledate, u ovom zakonu imamo još dve ključne i važne odredbe. One će pomoći našim građanima i našoj privredi. Pre svega, ako pogledate mala preduzeća, ona imaju čak i poreski kredit koji može doći do 30% izvršenog ulaganja. Tu imamo jednu jaku poruku za mala i srednja preduzeća, time im dajemo čak i nešto više od onih velikih preduzeća, jer svi znamo da će oni biti jedan od ključnih pokretača privredne aktivnosti u našoj zemlji.
Na kraju, ako pogledate preduzeća koja su novoosnovana u poslovnoj jedinici u nedovoljno razvijenim područjima, njima će se porez na dobit smanjiti u trajanju od dve godine, srazmerno učešću tako ostvarene dobiti u ukupnoj dobiti preduzeća. Na žalost, u našoj situaciji, nemamo dovoljno novca u budžetu da možemo nekim jakim programima ići u teritorijalni podstrek, u razvijanje nerazvijenih opština.
Ima mnogo toga u fiskalnoj decentralizaciji, o kojoj smo pričali pre dve-tri nedelje i koja će u tome pomoći, ali i ova odredba cilja na pravo mesto i pomaže onim preduzećima koja žele da osnuju jedinice u nerazvijenim preduzećima u nerazvijenim područjima, da to urade i da imaju poreske olakšice za to.
Želim sada da pređem na ostala četiri zakona.
Što se tiče Zakona o porezu na imovinu tu je bilo dosta priče. Jednostavno, što se tiče naših građana, onih koji žive u stanu u kome su bili odavno, tu ništa nismo promenili. Za one naše građane koji žive u ovim sredinama, u njihovim porodičnim stanovima, ono što je bilo smanjeno u prvom mahu što se tiče amortizacije, amandmanom je vraćeno na prvobitni iznos, to je 70%, i ako pogledate one dinarske iznose koje treba da plate, tu se ništa nije promenilo. To je, jednostavno, revalorizacija koja se radila i prošlih godina za inflaciju koja je bila prošle godine, a za sledeću godinu će ona biti još manja. Tako da se za njih neće ništa promeniti.
One priče koje su bile oko toga da ima zemljoradničkih kuća koje su velike i da u njima žive seljaci koji su, eto, sagradili nešto veću kuću, pošto je bilo i boljih vremena, i danas nemaju velike prihode i neće moći izdržati te poreze, to jednostavno nije tačno. Pogledaćemo računicu u ovoj raspravi, u ovom pretresu. Sa ovom amortizacijom i osnovicom, koja naravno gleda gde se nalazi ta kuća ili stan, ne vrednuje se jedna kuća na selu kao neka kuća na Dedinju.
Naravno, i te kako se to mnogo manje vrednuje, jer ti ljudi ne mogu izdati tu kuću i znamo, pošto je to naša ekonomska realnost, da u tim kućama žive ljudi čija je ekonomska snaga mnogo manja i niža od onih koji žive u vilama na Dedinju. Kada već pričamo o vilama na Dedinju - tu je promena. Tu imamo po prvi put, što je prava stvar za nas, za naš narod, za naš poreski sistem, imamo razumnu progresivnost.
Ponavljam - razumnu, jer u ovom momentu nije primereno imati ekstremnu progresivnost. Za to postoji jedan drugi zakon o kome ćemo pričati za koju nedelju, zakon na ekstra dohodak i ekstra profit. Taj drugi problem, o kome danas nećemo pričati leči se na taj način a ne ovim porezom. Ne bi bilo primereno da imamo ogromnu progresivnost u ovom momentu, jer bi to moglo da koči i neke investicije u izgradnju, da koči građevinarstvo, a to nije ono što mi želimo u ovom momentu.
Međutim, ova progresivnost će omogućiti da oni koji imaju velike stanove ili velike kuće, kao svuda na svetu plate proporcionalno više, u stvari progresivno više, što je dobro. Da oni koji imaju stanove ili vile čija vrednost premašuje veći iznos u nemačkim markama, da to ide i do 2% vrednosti.
Znači, za naše građane i dalje smo na 0,40%. Oni koji imaju velike vile, srazmerno veću ekonomsku moć, što je dobro i ja se nadam da će mnogo takvih građana biti, sve više u našoj zemlji, plaćaće nešto što ja zovem - umerenu progresivnost, to jest 2%.
Ako sada pređemo na Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara i tu smo imali jednu veliku raspravu. To je jedan izraz jednog novog kvaliteta demokratije u našoj zemlji, a samim tim što je Vlada usvojila neke amandmane, pokazujemo da je ta rasprava bila potrebna, nužna i dobra.
Dozvolite da napomenem samo još dve-tri stvari.
Prvo, tim porezom se ne uvodi nikakav novi zahvat u odnosu na naše građane. Ništa novo. Jednostavno, kao što sam već napomenuo, ono što je uvedeno krišom, ovog puta je sada pred vama. Možemo i danas i u buduće meriti rezultate takvih poreza, a naravno jednog momenta, koji nije danas, odlučiti da li tu nešto treba drastičnije promeniti ili ukinuti.
Što se tiče mobilnog telefona, on je i danas jedan od pouzdanih znakova nešto veće ekonomske moći. Ako pogledate porez koji je na to nametnut pogledajmo na onih 85%, onih koji imaju pripejd kartice, kod njih revalorizacija koju smo napravili ne dostiže ono što je preneta i dodatna inflacija. Znači, oni realno čak manje plaćaju.
Što se tiče onih 15% koji su na postpejd ili na računima tu je jednostavno urađena ona uobičajena revalorizacija koja je postojala i prošle godine. Znači, tu nema ničeg novog. Tu nema ničeg potresnog. Kroz koju godinu moći ćemo da pogledamo da li je to primereno onom momentu kada dođe do velike preraspodele mobilnih telefona u našem društvu, kada to zahvati veliki deo naše srednje klase, pa čak i nižih slojeva. Mislim da bi bilo primereno da se u tom momentu ponovo razmotri taj zakon.
Ako pogledamo ono što se govorilo oko nekih objekata, ako uzmemo čamce, napominjem da želimo da i tu postoji progresivnost. Imamo ugostiteljske objekte ili ljude koji imaju veće objekte. Samim tim što nemamo sintetičko oporezivanje prihoda naših građana, moramo na ovaj način tzv. odvojeni ili celularni, da gledamo gde je ta ekonomska moć i da ponovo jednom umerenom i razumnom progresivnošću zahvatamo tamo gde ima neke veće ekonomske moći.
To nije upereno protiv tih ljudi. To je, jednostavno, normalan pristup. Ako pogledamo šta smo uradili posle javne rasprave, vidimo da smo dodatno smanjili ono što je bilo na malim čamcima, do 5 metara, sa ili bez kabine, mi smo to dodatno smanjili na 300 dinara za najmanje i bez kabine.
Imali smo puno kontakata sa onima koji imaju to u posedu, i doduše, ja to veoma otvoreno kažem, tu smo za nekoliko desetina, pa čak i stotina dinara, loše gađali. Kroz ovu raspravu, i dodatnu raspravu i debatu, mislim da smo sada dobro pogodili, samim tim što i oni koji danas imaju te objekte, daju saglasnost da su ove stvari primerene i dobre.
Isto tako, ako govorimo o kolima, to je ponovo ista priča. Neću da zamaram narodne poslanike ponovo nekim prevelikim detaljima, ali dozvolite da kažem dva-tri konkretna primera. I u nema ničega novog, to je postojalo, i tu je, jednostavno, napravljena revalorizacija i uvođena ta umerena progresivnost.
Doduše, ako pogledate ona najjača kola, možemo se pitati da li je za neki novi džip, neke marke, da im ne pravim nepotrebnu reklamu - tu govorimo o hiljadu maraka godišnje. Međutim, ako pogledamo cenu tih kola i ako pogledamo ta nova kola, u tom slučaju nema te amortizacije, koja je amandmanom prešla sa 30 na 40%. Znači, tekst koji vama ovde predlaže 40% amortizacije, znači nije više 6 nego 8 godina, to je ono što će omogućiti onima kojima je nešto stariji džip, da smanje taj porez, a i za nove džipove, čini mi se da je hiljadu maraka godišnje primerena stvar, i to je ta umerena progresivnost.
To je možda jedan veoma čest slučaj kod naših građana, koji su kupili npr. polovna kola, neke srednje kubikaže, ja ovog momenta ne bih naveo neke marke, pošto su strane. U tom slučaju, ljudi koji su uvezli u jednom momentu polovan automobil, koji je imao 6 godina starosti, po našim računicama, koje smo proverili sa onima koji imaju ta kola i koji se bave tim poslom, to će biti negde oko 3 do 5 maraka mesečno za takva kola. Znači, zahvatanje ne prevazilazi 2-3 paklice cigareta (doduše sa akciznom markicom), i mislimo da je to sasvim umereno, dobro i primereno jednoj srednjoj klasi, koja često ima ta kola.
Ako pređemo ovog puta na domaća kola, dozvolite da pričam ovog puta o "zastavi", o "floridi", tu vidimo da se stvari nisu promenile, čak, rekao bih, ako pogledamo revalorizaciju, to je nešto niže. Ova Vlada će dokazati kroz niz poteza da će podržati "Zastavu", podržati ceo kombinat, ali naravno i onaj deo što proizvodi automobile, tu se stvari nisu promenile. Ako pogledate amortizaciju, tu smo negde na oko 460 dinara godišnje, nema tu ničega potresavajućeg, nema tu ničeg neprimerenog.
Mislim da u ovoj državi Srbiji, za nekoga ko ima starije vozilo od "Zastave", ko plaća 460 dinara godišnje, i nekoga ko je negde na vrhu neke ekonomske moći, koji ima novi džip, i to plaća hiljadu maraka, čini mi se da smo stigli negde, što bih ja nazvao, ponovo do neke umerene i razumne progresivnosti u ovom momentu.
Što se tiče oružja, imamo istu situaciju. To je postojalo, međutim, zbog toga što MUP nikada nije hteo da dostavi listu onih koji su prijavili oružje, ovaj zakon se jednostavno nije ni primenjivao. Ako u ovom momentu sagledamo našu tešku istoriju u poslednjih 10 godina, ovaj porez postavlja možda nešto šire pitanje, ne postavlja pitanje - da li naši seljaci treba da imaju lovačku pušku. Ne, i već je bilo jutros malo priča o tome. Mislim da na tu lovačku pušku oni ne treba da plaćaju veliki porez, i ponovo ovde želim da napomenem da smo sa ovih 600 dinara, koliko je bilo, smanjili na 300 dinara, tako da smo ovog puta, i kroz dodatne konsultacije, napravili pomak i mislim da smo još bolje pogodili ono što se zove umerena progresivnost prema ekonomskoj moći naših građana.
Međutim, ako pogledate malo šire pitanje nošenja i držanja oružja, ako imamo oko milion komada oružja u našoj državi, na jednu populaciju od 8,5 miliona građana, danas možda nije momenat da se o tome vodi neka veća rasprava, ali danas imamo najzad i činjenice da vi, kao izraz narodne volje, možete o tome da porazgovarate i da se pitamo - da li je u Srbiji primereno imati baš toliko oružja, da li je u redu da neka fizička lica imaju po 30-50 komada oružja.
I danas kada pitaju - pa je ne mogu taj porez platiti, zašto ne date neki rabat - naravno da je moguće i zamisliti da postoji neka vrsta degresivnosti tu. Na vama je da o tome porazgovarate. Vlada misli da u ovom momentu nikakva degresivnost tu nije u meri, već je veoma dobro postaviti pitanje - zašto neki naši građani imaju po 20, pa i do 50 komada oružja? Zašto je njima potreban jedan takav arsenal? Zbog čega? Koje su to svrhe?
Da li je nekome za bilo kakvu bezbednost to potrebno? U svakom slučaju, i ovim amandmanima koje smo doneli, mi smo smanjili zahvatanje na ona manja oružja, kao što je lovačka puška, i mislimo da smo ovde isto tako našli umerenu i razumnu progresivnost.
Dozvolite samo da završim sa četvrtim Zakonom o porezu na finansijske transakcije. Imali smo veoma žustru javnu debatu oko toga - pa zašto nam treba porez na finansijske transakcije? Bankari, ljudi iz preduzeća, preduzetnici, rekli su to i došli sa računicama, rekli su da u mnogo čemu taj porez može dovesti do povećanja troška kapitala i do dodatnog zahvatanja kod njih.
Mislim da je ta rasprava veoma dobra, dobro je što se ona sada desila, jer smo najzad sada objedinili ono što su bile dve takse koje su uvedene bez vašeg znanja, i danas znamo na čemu smo. Mislimo da je u ovom momentu primereno ovih 0,30%, imajući u vidu kakvo je stanje, i ono što može da se uradi. Verujete da ćemo to veoma pomno pratiti, i sigurno je da jedno od zahvatanja naše privrede, koje će biti prvo na redu kada sredimo situaciju, da će biti ovo, jer uistinu, ako pogledamo ne samo to zahvatanje, nego i ono dodatno, o kome danas ne govorimo, jer je na saveznom nivou, a to je ona provizija koju uzima ZOP na svaku finansijsku transakciju, moraćemo budno to pratiti i progresivno to smanjivati.
Danas javno to izjavljujem pred vama i to će biti jedan od prioriteta, da bi u isto vreme smanjili troškove privređivanja u našoj privredi i smanjili ono što uistinu može ostvariti veći trošak kapitala.
Najzad, peti i poslednji zakon koji je pred vama danas, Zakon o porezu na fond zarada - i tu bih hteo da objasnim malo možda preciznije o čemu se radi. Ovaj zakon o porezu na fond zarada je konstitutivni deo onoga što ste izglasali pre dve - tri nedelje, a to je prvi obećavajući pomak prema fiskalnoj decentralizaciji.
Dozvoliću kolegi Šumarcu da vam izloži zbog čega u ovome nema ničega protiv građevine, kroz dodatne konsultacije, šta smo odlučili, i možda još jasnije, ne samo kroz obrazloženje, nego i kroz neke amandmane, koji će biti pred vama na sledećoj sednici, pokazati da se time ne ukida želja ove vlasti i Skupštine koja podržava, da se ide protiv solidarne stambene izgradnje.
Jednostavno, objedinjavanjem onoga što je bilo pre, tj. dve lokalne dažbine, naknade za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa i doprinosa za solidarnu stambenu izgradnju, ako pogledate procente, tu ćete videti da imamo, naravno, i efekat prelaska na bruto platu. Ako pogledate zbir, izgleda manji, ali u stvari, to je ista stvar. Jer, uračunat je prelazak na bruto plate, da nismo smanjili te poreze, bilo bi veće zahvatanje od privrede, i to sigurno nije nešto što mi želimo u ovom momentu.
Zbog toga, ovaj zbir koji vam je danas predložen, do 3,5%, je ona prava stvar. I ne zaboravimo jednu drugu stvar - i tu bih zaključio oko tog zakona - on je prvi, možda skroman, ali veoma važan korak prema fiskalnoj decentralizaciji. Manje namensko trošenje, negde iz centra, za ta sredstva, je ono za šta su lokalne samouprave i te kako zainteresovane.
Time se otvara, doduše mali, nedovoljan, ali istinski prostor za delovanje, mi kažemo za gazdovanje, da primerenije u svojim lokalnim sredinama troše ta sredstva, da imaju više slobode i prostora da za ta sredstva odrede šta je najbolje raditi u okviru lokalne samouprave. To je ono što je dobro, jer se u centralizaciji otišlo predaleko. Ovo je prvi korak.
Ono što se neće desiti, to je decentralizacija kontrole, jer deoba naše zemlje nije ono što je primereno. Ali, ovo je prvi značajni korak. Zbog toga mislim da taj zakon valja izglasati, podržati ga, jer bismo u protivnom bili u raskoraku sa onim što je bio budžet.
Da zaključim, ovim zakonima radimo tri stvari.
Prvo, vi danas, kao i ceo naš narod, imate ovo na dlanu. Možemo o tome raspravljati i danas, i sutra, i mesecima koji su pred nama. To je pošteno. Ja više volim ovo nego reč "transparentno".
Drugo, ovim prvi put uvodimo umerenu i razumnu progresivnost kada je reč o ekonomskoj snazi. To je dobro. Time se približavamo ne nekoj zapadnoj zemlji, nego našem okruženju i nekom vidu normalnosti i uređenosti naše zemlje.
Najzad, ovim pravimo jedan, doduše skroman, ali veoma značajan korak prema fiskalnoj decentralizaciji. To je nužno. Približavajući odluke i mogućnost da se donose odluke tamo gde su najprimerenije, jer se tamo najbolje zna kako se najbolje upravlja sredstvima, biće bolje ne samo Republici, nego i svim našim građanima koji žive u tim lokalnim samoupravama.
Hvala vam lepo.
(Aplauz u sali.)
