Dame i gospodo narodni poslanici, možda je i dobro što ste spojili ovu raspravu, da jednu istu priču, primenjenu samo na nekoliko zakona, ne moramo da vam ponavljamo više puta. Imalo bi svrhe da ponavljamo više puta kada bi to ulazilo u vaš mozak, i kada biste shvatili kakve će posledice biti toga što ne prihvatate čak ni deo ove naše priče.
Ali, sad, tu smo gde jesmo. Treba pronaći u ovim zakonima ono što će loše da se odrazi na građane Srbije. Treba pronaći ono što je dobro. U principu zakoni su dobri zato što je njihov tekst, njihova forma, oblik znači, istovetan dosadašnjim zakonima. Ali su zakoni loši zato što nameću nove obaveze, nove dažbine, nove namete građanima Srbije, rukovođeni stravičnom cifrom budžeta koji ste usvojili za ovu godinu, i koji mora da bude opravdan matematički, pošto Vlada Republike Srbije samo matematički sagledava stvari, monetaristički, iako se čak ni tu nije trudila u budžetu.
Trenutno je verovatno preko 30 milijardi rashoda nepokriveno prihodima, ali da vidimo šta je to na dnevnom redu. Peta tačka je Predlog zakona o porezu na dobit preduzeća.
Ja vam garantujem, ukoliko se ne budete ponašali otimački, ovaj zakon vam ove godine uopšte nije potreban. Ove godine, pri ovim uslovima poslovanja, sa ovakvom privrednom, ekonomskom i socijalnom situacijom, nema preduzeća koje će ostvariti dobit u poslovanju. A, kako će, kad se - evo ušli smo u četvrti mesec - nigde ne odvija proizvodnja.
Odvija se, da, da, samo skupštinski materijal se štampa bržim tempom nego prošle godine. Nađite mi jednu fabriku koja ima hiljadu zaposlenih da radi. Nađite mi jednu fabriku koja će, pod ovim uslovima koje ste nametnuli privredi, raditi do kraja godine tako dobro da podmiri sve dažbine, da isplati radnike i da ostane dobit koja će biti oporezovana.
Možete vi da pronađete fiktivnu dobit u preduzećima tako što ćete uzeti periodične obračune, završni račun, pa reći - ove troškove ne priznajem, ove ne priznajem, one ne priznajem, i da se tu pojavi neka dobit, koja će biti oporezivana. Ali, u ovoj situaciji, kada su nam giganti na kolenima, kada ne postoje mala i srednja preduzeća, kada nemamo nikakav izvoz, kad se sve svelo na uvoz jeftinijih roba, nego što su bile do sada, ovaj zakon, izuzev što će da postoji u pravnom prometu, izuzev što će poneko preduzeće imati posledice po tom zakonu, ovaj zakon, kao izvor prihoda u budžet, odmah možete da otpišete i da sklonite u stranu.
Voleo bih da ste se okrenuli od septembra meseca proizvodnji, pa da mogu da kažem - jeste, vidim da se trudite, vidim da proizvodnja kreće, biće dobiti u preduzećima. Ali ministre, u ovoj situaciji, ne znam kako ćete obezbediti da preduzeća isplaćuju plate radnicima, a dobit neće postojati.
Sledeći zakon je onaj koji građane interesuje možda više od drugih zakona, možda neopravdano, ali zove se porez na imovinu, i građane odmah poziva da razmišljaju o tome - šta će im to biti oporezovano, šta neće, a ono što će biti oporezovano, hoće li biti na isti način kao do sada, ili će biti na drugi način?
Ako bude na drugi način, hoće li porez biti manji, ili veći. Ovaj zakon donosi veće poreze, donosi veće procente za poreze. Onda ne možete da mi kažete da neće biti veći porez. Sada postoje čitave skale na nepokretnosti, pa kažete - do šest miliona je 0,4, odatle ide 24000+1%, pa onda preko jedanaest miliona drugi procenat.
Ovaj zakon će dovesti mnoge građane u situaciju da neće moći da odgovore obavezama po porezima. Zahvatili ste skoro sve što može da se oporezuje, izgleda da mnogi od vas imaju isključivi zadatak da razmišljaju šta još može da se oporezuje u ovoj zemlji. Izgleda kao u Albaniji, u jedno vreme bilo je polovina normalnih građana, a polovina je radila za državnu bezbednost. Izgleda da i kod DOS-a, polovina razmišlja o običnim stvarima, a polovina traži gde još parče kože nije skinuto, kome još može da se zahvati, na koji način da se još neki deo prihoda u budžet stavi. Kad bi neko otvorio glave mnogih DOS-ovaca, našao bi samo tri vijuge - ulaz, izlaz i saldo. Vi ste se u to pretvorili. Vi ni o čemu više ne razmišljate.
Vama je sada budžet osnovna preokupacija. Kažem vam - tražite čoveka u ovom društvu, razmišljajte malo. Govorili ste da deca nisu imala nikakvu perspektivu, da su bežala u inostranstvo, govorili ste da fabrike nisu imale posla. Što to niste promenili? U čemu ste uspešniji za ovih sedam meseci, od dosadašnjih vlada? U tome što je Vlada prošle godine potrošila tridest dve milijarde, a vi planirate sto trideset dve. U tome ste uspešniji. To nećete moći da računate u neki veliki uspeh. To do kraja ove godine može da se pokaže kao razlog za vaš odlazak sa vlasti.
Ja sam u to ubeđen, i kad sam bio ubeđen i u neke druge stvari, pojavljivali su se ljudi koje su govorili da nisam u pravu i da nije tačno, a tačno je, gospodine ministre, ovaj porez na imovinu u mnogim slučajevima je neprimenjiv. Pronašli ste imovinu koja ne služi oporezivanju, koja ne stvara nikakav dohodak, ne stvara nikakvu dobit. Kako ćete vi seljacima da dokažete da će sada početi da plaćaju poreze na sve i svašta, pa i na kuće, u koje ćete zalaziti. Jer, u selima nemamo podatke o tome kolika je čija kuća. Vi ćete krenuti da snimate seljacima kuće, da vidite koliko članova porodice imaju, koliki će porez biti, koliko mu kuća vredi, ali izgleda da ono što ste obećali, da nećete uvoditi "šok terapije", izgleda da je to u stvari bila najveća obmana za građane Srbije. Vi nam uvodite "šok terapije" tako što nas udarate svakog dana po glavi, a to nije "šok terapija". "Šok terapija" je ona koja donosi bolje, a ne ona od koje glava boli.
Trebalo bi da Vlada održi sednicu, ako imamo Vladu. Sudeći po sednicama Narodne skupštine, koje su najveća obaveza za Vladu, mi Vladu nemamo. Predsednik Vlade se izgleda tako žestoko naljutio na Narodnu skupštinu, da više nikada neće doći na sednicu. A i Vladan Batić, samo kad pronađe još neki papirić, on dođe ovde da ga iščita i odmah pobegne sa sednice, do tačke u kojoj ćemo raspravljati o njemu.
Ali, vi uvodite porez na držanje, nošenje i upotrebu nekih dobara. Istina je da smo bili prinuđeni 1999. godine da popunjavamo socijalne fondove taksama na dobra, koja vi sada želite da oporezujete i istina je da su sredstva bila strogo namenski određena, ali to je bila godina kad smo pretrpeli razaranja, recimo da je cifra od 50 milijardi negde najpribližnija šteti koju je NATO naneo Jugoslaviji, i istina je da je to bila godina kad su skoro sve fabrike prestale da rade, jer su skoro sve, one koje nose proizvodnju, bile srušene.
Vama je sada palo na pamet da uvedete porez, jer kažete - imaju ljudi mobilne telefone, treba im oporezovati to što imaju mobilne telefone. Ministre, možda ja sada denunciram građane, ali mnogi imaju i personalne računare, mnogi imaju satelitske antene, mnogi kupuju crni luk na pijaci, u vreme kad je skuplji nego što bi to građani mogli da podnesu. Što vam vaši agenti, koji se time bave, ne javiše da neki imaju "cepter" posuđe? Pogledajte kakvi su sve izvori prihoda, ni sanjali niste o tome.
Mnogi građani se voze taksijem - odmah u kuću, da mu se utvrdi imovno stanje, jer očigledno da nije platio sve poreze koje može da plati državi - vozi se taksijem. Neko ide na fudbalsku utakmicu. Ministre, odakle mu pare za kartu za fudbalsku utakmicu? Odmah da uvedete porez na to.
Narodna poslovica kaže: "Go se ne svlači". Ministre, vas treba naučiti da golog samo možete da oderete.
Porez na finansijske transakcije - to treba ukinuti odmah. Uveden je u isto vreme o kome vam govorim, jedino ako ne planirate da nas NATO ponovo napadne. Uveden je sa strogom namenom - zemljotres, obnova i izgradnja zemlje, po 0,15% na finansijske transakcije. Vi sada sabirate taj iznos i ubacujete u budžet, da ga transparentno trošite. Ono je bilo transparentno - 0,15 za Kolubarski okrug, 0,15 za obnovu zemlje. A sada, u budžet - tu transparentnosti nema. Naravno, vas ne interesuje šta poslanici imaju da kažu. O Predlogu zakona o stanovanju sve je rečeno. Sama činjenica da je ministar priznao amandmanima Vlade da je načinjena greška u vezi stanova solidarnosti, dovoljno govori o tome koliko je Vlada bila spremna da nam predloži zakone imanentne našoj situaciji. Ne zakone Evropske unije. Tekstualno, ovo su zakoni Evropske unije, sadržinski ovo treba da budu srpski zakoni.
Ne može zakon u Srbiji da bude i tekstualno i sadržinski zakon Evropske unije. Izmislili ste porez na jahte - pa koliko to građana Srbije ima jahtu? Neko vam je rekao da građani Srbije imaju jahte. Nećete valjda da krenete po Adi ciganliji i ovima što su na burićima sklepali daske i napravili splavove, da i njima otimate neki porez?
U Bajinoj Bašti, čujem, ljudi rasturaju one splavove koje su napravili na brani, da se vozikaju leti sa komšijama i sa familijom, zato što ste im navalili na dušu, ili natovarili obećane poreze.
Idući set, rekao bih, socijalnih zakona, očekuje nas u nastavku ove sednice. Ovaj nehumani, grubi, set zakona koji uopšte ne poznaje Srbiju, bilo bi najbolje da povučete. Ali, pošto na to niste spremni, ostaje da sačekamo kako ćete glasati. Pošto ste spremni da glasate - za, ostaje da vidimo kako će to dočekati građani.
Sudeći po tome kako građani na neke od vas, koje već pomalo prepoznaju na ulici, reaguju, očigledno je da se nećete dobro provoditi na ulici, nećete svi moći da se sakrijete iza tamnih stakala i neće svakoga moći po tri automobila da prate. Kao što vidim, kada mnogi od vas kreću sa sednica Narodne skupštine, nastane zbrka oko pratnje, oko džipova, oko policije, zato što se više ne zna ko koga prati. Desetorica od vas ovde dolaze sa po šest pratilaca na sednice Narodne skupštine.

Gospodine predsedniče, gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je povređen član 99. u kojem se kaže da se narodni poslanici obraćaju jedni drugima  sa uvažavanjem. U stavu 3. piše da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza.
Kao lekar specijalista koji se bavi neuroradiologijom, koji može sebe da smatra čovekom koji se dobro razume u anatomiju centralnog nervnog sistema, znači i mozga, smatram da nije u redu da se poslanik izražava o broju vijuga koje poslanici DOS-a imaju.
S druge strane, što se tiče struke, na koju mogu vrlo kompetentno da se pozovem, isto tako nije u redu da nam o mozgu govore ljudi kojima je sahrana stručno usavršavanje.
Hvala vam lepo. (Aplauz u sali.)

Evo, gospodin predsednik kaže da ste, govoreći, mislili na mene.
Znate šta, ja sam ovde, za ovom govornicom, u vreme kad su socijalisti bili mnogo jači nego vi sada, "sahranjivao" mnogo jače nego što ste vi sada. Da vas podsetim na likove koji su za vas sad besprizorni, a onda su bili jači od svih vas zajedno.
To što sam radio u jednom periodu svog života daje mi dovoljno iskustva da procenim ko mi je sledeći na redu. Čuvajte se, neko je u ovoj sali na visokoj ceni.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, posle njega narodni poslanik Milutin Prodanović.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, kolege poslanici, poštovani članovi Vlade, želeo bih da kažem nekoliko reči o zakonima koji tangiraju lokalnu samoupravu i o njihovom negativnom uticaju na lokalnu samoupravu, odnosno nivo komunalnih usluga, koji će proizvesti.
Danas smo saznali da je Vlada povukla jedan zakon, odnosno, odlučila da prizna grešku i oko jednog lokalnog prihoda priznala da nije u pravu. Naime, Vlada je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi predvidela da se ukine naknada za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa.
Po mom mišljenju, to je vrlo loše.
Zašto?
Zato što su ova sredstva bila strogo namenskog karaktera. Tačno se znalo za šta su namenjena, za šta se troše. Ne mogu se saglasiti sa onim što je danas ministar rekao, govoreći o ukupnim efektima ovih zakona - da su neki prihodi bili krišom uvedeni. Očigledno, nije reč o ovome, jer to Vlada priznaje u obrazloženju Zakona.
Komunalna naknada je bila predviđena za izgradnju posebnih objekata u oblasti komunalne infrastrukture, za unapređenje rada komunalnih preduzeća. Da podsetim, Vlada je odobravala korišćenje ove naknade na osnovu podnetih zahteva i projekata lokalne samouprave.
Sredstva su usmeravana u vrlo konkretne projekte, koji su za građane u tim opštinama i gradovima značili i podizanje komunalnih uslova u lokalnoj samoupravi. Samim tim, to je značilo i bolji život. Navešću nekoliko primera koji pokazuju opravdanost lokalnog prihoda, odnosno projekata za koje su ti prihodi trošeni.
Na primer, u Knjaževcu je izgrađeno 17 seoskih vodovoda, asfaltiran lokalni put, u Žitištu je počela izgradnja vodovoda, u Vrnjačkoj Banji započeti radovi na gasifikaciji, u Aranđelovcu se završavaju radovi na izgradnji deponije smeća, u Dimitrovgradu je počela izgradnja sportske hale. Stavljena je pod krov. Očekuje se nastavak radova.
Ukidanje ove komunalne naknade može dovesti u pitanje ostvarenje započetih projekata. Zašto? Pre svega, zato što novi lokalni izvor prihoda - porez na fond zarada neće, po mom mišljenju, nadomestiti ovaj lokalni prihod, iz prostog razloga što u postojećim uslovima velikog pada proizvodnje neće biti ostvaren.
Drugo, sredstva poreza na fond zarada nemaju, po predloženim zakonskim rešenjima, posebnu namenu, nemaju obavezni karakter za pomenute komunalne projekte, već je ostavljeno lokalnoj samoupravi, opštinama i gradovima da samostalno odlučuju o tome gde će i koliko novca trošiti, a neka iskustva iz proteklih meseci govore da su ta sredstva trošena za budžetske deficite i za lična primanja.
Ovu moju tvrdnju dokazuje ili potvrđuje i zakonodavac, odnosno Vlada, kada u Predlogu zakona konstatuje da se očekuje da će lokalna samouprava, opštine i gradovi, ove lokalne prihode usmeravati u oblast komunalne potrošnje.
Naravno, ne bih voleo da se porez na fond zarada troši za nešto drugo i da određeni projekti dožive sudbinu nekih započetih objekata. Moj kolega, član Socijalističke partije Srbije, iz Prokuplja, odnosno iz Žitorađe, kazao mi je da je u selu Banjevci započeta izgradnja četvorogodišnje škole, delom iz donacija Ministarstva prosvete, delom iz budžeta opštine Žitorađa.
Po njegovoj tvrdnji, na sednici Skupštine opštine, na pitanje odbornika kada će biti završena škola i zašto u budžetu nisu predviđena sredstva za nastavak izgradnje škole, dobio je jedan krajnje politički odgovor: ko je školu započeo, taj neka je završi. Verujem da Ministarstvo neće poći stopama lokalne samouprave, nego da će svoje obaveze izvršiti.
Što se tiče sredstava za solidarnu stambenu izgradnju, drago mi je što ta sredstva ostaju. Ta sredstva su za mnoge ljude u ovoj državi bila jedini način da se dođe do krova nad glavom. Danas je nekoliko poslanika govorilo o tome. Nisam imao utisak da je iko doveo u pitanje namenu tih sredstava. Bilo je više reči o tome kako su se stanovi solidarnosti delili, ali to je nešto drugo.
U prilog potvrdi da je dobro što je ovo rešenje ostalo, to su reči mog kolege Slobodana Pavlovića, u Beogradu je od 70-tih godina do 2001. preko 30 hiljada stanova izdato.
Na kraju, za predlagača u obrazloženju ovog zakona vezano za ovu nadoknadu, upotrebljava se mnogo puta i netačna reč - transparentno. Znam da ta reč postaje zaštitno obeležje DOS-a, ali mislim da joj u ovom slučaju nije bilo mesta. Zašto? Zato što se ukida jedan lokalni prihod za koji se zna i visina i namena, a uvodi se drugi za koji se samo zna visina, a ne zna mu se namena. Nadam se da će namena biti u interesu građana.
I, još jedan detalj vezan za ove zakone. Ministar Đelić je danas govorio o efektima ovih zakona vezano za životni standard građana, odnosno za poreze na kola. To je u obrazloženju tvrdio i pominjao skupocena kola, naravno, ona koja su najjeftinija. Pre neki dan jedan dnevni list je doneo egzaktne podatke koji kazuju da ovi zakoni imaju negativan efekat po standard građana, a pogotovu po džep. Naveli su jedan primer koji ću ja ovde pomenuti: za jedno vozilo od pet godina starosti, kubikaže 2.000 kubnih centimetara, uz sve ostale poreze, doprinose, takse, osiguranje i sl. u odnosu na 4.000 dinara, koliko je to bilo ove godine, mora se platiti 14.000 dinara.
Naravno, u vezi ovih negativnih posledica, ako nekoga treba demantovati, treba demantovati zakone i ono što se piše i to možemo vrlo egzaktno utvrditi. Iz svih ovih razloga mislim da će zakoni koji su podneti izazvati negativan efekat po standard stanovnika i da ih ne treba iz tog razloga prihvatiti.

Reč ima narodni poslanik Milutin Prodanović, posle njega Miroljub Veljković.

Poštovana gospodo narodni izabranici, poštovano predsedništvo, gospodo ministri, govorim kao član Odbora za urbanizam i građevinarstvo o Predlogu zakona o stanovanju, u načelu i kao član Odbora za finansije o Predlogu zakona o porezu na fond zarada, isto u načelu.
Retki su delovi privrede koji u ovoj zemlji nisu uništeni. Takva jedna oblast jeste izgradnja stanova na principima solidarnosti, koja je jedina omogućavala pravo radnicima na rešenje stambenog pitanja. U uslovima sankcija, izgradnja stanova angažovala je građevinsku operativu, njene kooperante i mnoga zanatska preduzeća. Model je uspeo unekoliko da izdrži proveru vremena, naročito u poslednjoj deceniji. Samo u Beogradu na ovaj način je izgrađeno preko 5.000 stanova, a realno je planirano da se izgradi još oko 2.000 stanova u narednom periodu.
Takav model izgradnje stanova od strane Vlade je ocenjen kao prevaziđen i protiv zakonitosti tržišta, a pri tome nije ponuđen ni jedan drugi način rešavanja pitanja prava na stan za beskućnike i podstanare. Po mom mišljenju, potrebno je zadržati zdrav stub ove socijalne i privredne poluge tako što će stanovi biti oslobođeni plaćanja netržišnih dažbina.
Dakle, ne postoje nikakvi razlozi da se ne zadrži pravo zaposlenih na rešenje pitanja krova nad glavom, u uslovima zarada koji omogućavaju radnicima da kupe jedan kvadratni metar stambenog prostora ako izdvoje dvogodišnju zaradu. Na Odboru za urbanizam i građevinarstvo mi smo glasali protiv usvajanja Predloga zakona i onog člana 44. Ali, u konsultacijama sa gospodinom ministrom Šumarcem i gospodinom Đelićem, pošto je obrazloženje bilo da ova 3, 5%, ako se doda 1,3% koji je bio, to ukupno iznosi 4,8% (što enormno opterećuje budžet koji je napravljen), postignut je dogovor da u Predlogu zakona o porezu na fond zarada, iz ova 3,5%, koja se izdvajaju na fond zarada, napravi se jedna klizna skala od 0,3 do 1%, gde će se dati lokalnim samoupravama da oni slobodno i decentralizovano mogu odlučiti koliko će sredstava opredeliti za stambenu i solidarnu izgradnju. Ja znam da je tačno da je bilo dosta zloupotreba oko stambeno-solidarne izgradnje, ali prethodni govornik je rekao da to sve treba pojedinačno žigosati. Ovde imam jedan dokument gde je to pojedinačno žigosano, ali, na žalost, odnosi se samo na opštinu Gornji Milanovac, gde smo mi to žigosali i došli smo do jednog izveštaja. Samo da kažem da je kontrolu izvršila Narodna banka Jugoslavije, Zavod za obračun i plaćanje - Filijala Čačak i potpisao je ovlašećni radnik ZOP-a kontrolor, gde se kaže - da je u periodu od 1. januara 1994. godine do 1. januara 2000. godine, znači, taj vremenski period je bio obuhvaćen ovom kontrolom do trenutka 17. 6. 1999. godine. Znači, od 1. 1. 1994. do 17. 6. 1999. godine, kada su sredstva koja su izdvajana za stambeno - solidarnu izgradnju išla u razna komunalna preduzeća. I, gde nije postojao fond, tu su izvršene zloupotrebe jedne male opštine Gornji Milanovac u visini 3.600.000 maraka. Od tog trenutka kada je formiran Fond za stambeno - solidarnu izgradnju nije izvršena ni jedna zloupotreba novca koji se uplaćivao u Fond. Znači, primenom 1,3% na svaku isplatu zarada ličnih primanja.
To znači, samim tim što su takvi fondovi formirani, gde postoje upravni odbori, tu je zloupotreba novca anulirana, ali nije anulirana u vezi sa tim kako će se raspoređivati stanovi. Ali, to sada nije predmet ove naše priče.
Elem, Demokratska stranka Srbije i DOS će povući amandmane za koje smo glasali na Odboru za urbanizam i građevinarstvo, ali shodno dogovoru da Vlada ovaj predlog uvrsti u Predlog zakona o porezu na fond zarada, kao što ste se obavezali i da naložite opštinama koje nemaju fondove, da formiraju fondove i da formiraju upravne odbore. Molio bih i kolege gospodina Borislava Pelevića i gospodina Miroljuba Veljkovića, za čije smo amandmane tada glasali (a prethodno nije postignut dogovor sa Vladom), da ih oni povuku, a da se Vlada obaveže da će ovo da uradi.

Ima reč narodni poslanik Miroljub Veljković, posle njega narodni poslanik Slobodan Janjić.

Bogami, počeli ste da sumnjate jedni u druge. Obavezuje ga narodni poslanik Demokratske stranke Srbije, znači, nema dogovora. Počeli su sukobi, o čemu se radi?
Ministar Đelić mnogo koristi uzrečicu, čuli ste u njegovom obraćanju - ako pogledate ovo, ako pogledate ono i, gospodine Đeliću, pogledali smo. Pogledali smo vrlo dobro vaš paket poreskih zakona i tamo smo videli strašne stvari.
Poštovani narodni poslanici, paket poreskih zakona koji su pred nama, posledica su budžeta Republike Srbije za 2001. godinu koji ste usvojili na prošlom zasedanju Narodne skupštine.
Mi, srpski radikali, upozorili smo vas da je budžet hipotetičan i, u najmanju ruku, rasipnički. Upozorili smo vas da privreda i građani neće moći da izdrže ovoliku javnu potrošnju. Brojnim amandmanima smo probali da utičemo na vas i Vladu Republike Srbije, da popravite predložena rešenja, odnosno da manje opteretite privredu i stanovništvo. Na žalost, niste nas poslušali i usvojili ste takav budžet i deo poreskih zakona.
Posledice takvog vašeg izjašnjavanja narod je već sada delimično osetio, a kada privreda obračuna prve plate po novom bruto sistemu i građani prve račune po novousvojenim zakonima, negde oko 1. maja osetiće još snažnije. U svojoj osionosti ste išli tako daleko da su opštine pod kontrolom DOS-a i pre usvajanja budžeta Republike Srbije za 2001. godinu, usvojile opštinske budžete. Znači, pre nego što je ova skupština utvrdila okvire javne potrošnje, skupštine opština su pod kontrolom DOS-a usvojile opštinske budžete. Katastrofa.
Odgovorno tvrdim da je Skupština opštine Vrnjačka Banja dva dana pre usvajanja budžeta Srbije za 2001. godinu, usvojila opštinski budžet. Pitao sam čoveka koji je radio na izradi tog budžeta - kako ste mogli da usvojite budžet kad niste znali, na primer, koliko je učešće opštine u porezu na promet, kako ste mogli da usvojite stavku u budžetu kad ne znate koliko je učešće u porezu na fond zarada u opštinskom budžetu? Svi znate da je fond zarada, po novom predlogu, izvorni prihod opštinskog budžeta. Znate li šta mi je on odgovorio? Kaže - ja sam dobio usmeni nalog, nacrte zakona sam dobio ranije, nije mi rekao od koga, verovatno od ministra Đelića, i kaže da su na konto toga usvojili budžet. Konkretno, ova stavka - porez na fond od zarada, u opštinskom budžetu Vrnjačke Banje iznosi 20 miliona dinara.
Šta ako mi ovde danas ne usvojimo taj zakon, ili narednog dana, kad bude došao na red? Ja mislim da nećemo da ga usvojimo. Mislim da će poslanici DOS-a da podrže moj amandman, da se o tome uopšte i ne raspravlja.
Znači, pretpostavljam da su i u drugim opštinama, ne samo u opštini Vrnjačka Banja, koje vi iz DOS-a kontrolišete, na isti način usvojeni opštinski budžeti. Za vas ne postoji ni zakon, ni Ustav, niti bilo kakve norme. Vi ovde, u ovoj skupštini, glumite skupštinsku proceduru, a u stvarnom životu sprovodite, iz ovog primera se vidi, revolucionarni teror i strogo diktiranu ekonomiju. Narodu ste obećali pravnu državu i tržišnu ekonomiju, a umesto toga smo dobili nove centre moći koji državom i ekonomijom upravljaju diktatom. Dovoljno je da pomenem, na primer, Uredbu o monopolu na uvoz nafte i benzina, koju je protivustavno uveo gospodin Đinđić. Da li je tako, gospodine Maršićanin? Gospodin Maršićanin, predsednik Skupštine, napisao mu je otvoreno pismo i rekao mu je - prekršio si Ustav. Đinđić mu drsko odgovara preko štampe - kakav Ustav? Gospodin Maršićanin, pošto ga je ova skupština birala, umesto da odmah sazove vanrednu sednicu i da smenimo Đinđića, ćuti. Znači da se tu samo fingira nešto.
Znate li kakve su posledice ove uredbe gospodina Đinđića? Odgovorno vam tvrdim, pošto u toj opštini imam proizvodni kapacitet, u opštini Aleksandrovac već 7-8 dana nema grama nafte. (Glas iz sale: Tema). Naučite nešto sem toga - tema. Zamislite da usred prolećne setve nema grama nafte u opštini čiji je osnovni prihod upravo bavljenje poljoprivredom.
Poštovani narodni poslanici, pred nama je novi paket poreskih zakona. Imamo: porez na dobit preduzeća, porez na imovinu, porez na finansijske transakcije, porez na fond zarada, i na kraju, biser nad biserima, porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Malopre vam je gospodin Nikolić dao ideje šta bi još moglo da se oporezuje, itd. Ovaj biser će svetska ekonomska nauka da zabeleži, ovakvu vrstu poreza - na upotrebu i nošenje dobara. Neko je pre dva-tri dana rekao da samo još vazduh niste oporezovali. Ja mislim, kako ste počeli, da ćete i tu vrlo brzo naći neko ekspertsko rešenje, naći ćete način da oglobite ovaj narod.
Svi ovi predlozi, o kojima ćemo raspravljati narednih dana, su loši. Toliko su loši da sam za par njih kroz amandmane predložio da uopšte ne ulaze u skupštinsku proceduru. Znači, ne mogu se popraviti nikakvim amandmanima. Ostale, koji uđu u skupštinsku proceduru, mi, srpski radikali, probaćemo da popravimo amandmanima koje smo dali na te zakone. Želim da verujem da ćete imati više razuma nego do sada i da ćete dobre predloge prihvatiti. Raduje me što je jedan od tih mojih amandmana prihvatio jedan od skupštinskih odbora. Znači, polako počinjete da učite. To je dobro.
Isto tako, želim da vas upozorim da vas narod, sindikati i stručna javnost budno posmatraju. Kako ste počeli, sve sam bliži uverenju da će ova vlada biti vlada sa najkraćim mandatom u istoriji Srbije. Bogami, sve sam bliži tom uverenju. Naučite, poštovani narodni poslanici iz poslaničke grupe DOS-a, i vi gospodo ministri iz Vlade, naučite jednom zauvek, privredna aktivnost i standard građana se ne podižu na viši nivo strahovitim poreskim opterećenjima tih subjekata, već upravo suprotno - poreskim stimulacijama i rasterećenjima, i pojačanom investicionom aktivnošću. Hvala.

Za reč se javio narodni poslanik, predsednik poslaničke grupe, gospodin Pelević.