Po članu 98. stav 1, samo ću upozoriti gospodina ministra da ne prihvati sugestiju prethodnika da rudare isplaćuje iz budžeta. Do sada nije tako bilo.

Vašu primedbu na Poslovnik smo već raspravili.
Ima reč narodni poslanik Zoran Mićović.

Dame i gospodo, čitav paket zakona koji razmatramo danas i ovih dana ima samo jedan cilj, potpuno jasan. Zbog onog svega zašta smo se do sada borili, kako reče moj prethodnik Mile Petković, definitivno dolazimo do potpuno jasne situacije da hoćemo da izvršimo poresku reformu i da čitavom srpskom narodu, koji nas je izabrao, pomognemo da prevaziđe teškoće u koje je zapao.
Dolazim iz Arilja, tamo živi vredan, radan i pametan narod. Osnovna činjenica da je pametan je da je masovno glasao za nas (aplauz)
Sa ove govornice ovih nekoliko dana čuli smo da napolju vlada katastrofa, pomor, nerad i zlo. To nije tačno. U Arilju nema nezaposlenih tekstilaca. Dakle, od jedne industrije, koja je tamo propala, ima 150 malih privatnih radnji, koje rade od garaže do velike fabričke hale. Kada ljudi danas gledaju prenos i slušaju crne sljutnje tica zloslutnica da je sve propalo, ne veruju. Veruju nama, imaju poverenja u nas. Mi, narodni poslanici imamo poverenja u Vladu. Naravno, nemojte da brinete o tome. Tema je potpuno jasna, govorim o reformi budžeta i podršci Vladi.
Koliki god porez da se daje, to vam je kao stanar i stanodavac. Onaj koji daje, njemu je mnogo, a onaj ko prima, malo mu je.
Dame i gospodo, imamo potpuno jasno ono što je pred nama, a to je vreme koje će pokazati da li smo bili u pravu ili nismo. Podržaćemo predlog Vlade, usvojićemo novi poreski budžet i naravno da ćemo Srbiju uvesti u jednu situaciju i njene poreske obveznike da tačno znaju koliko im se uzima i od koje stavke se uzima. Mislim da je krajnje vreme, kako rekoše moji prethodnici, da se prekine sa inflatornim udarima i inflacijom, gde najveće koristi imaju oni koji je propišu, a najveću štetu imaju oni zadnji, na repu i koji su udaljeni od grada, u selu, koji ne mogu da stignu da onaj jadni dinar pretvore u marku.
Posledice inflacije još uvek se osećaju u našim gradovima i selima, ali to više nikada neće biti. Zato danas pozivam narodne poslanike da usvoje ovaj zakon i u ime Boga živećemo u jednoj srećnijoj i boljoj Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a sledeća je narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, po količini i po oporezivanju svega što se kreće i ne kreće danas, stekao bi se utisak da je u prethodnom periodu jednim delom dubioza i dubina ekonomske krize, i socijalne krize, uslovljena i nedovoljnim oporezivanjem građana. Ispada delimično da građani nisu dovoljno plaćali porez i zbog toga je prošli period bio takav kakav je bio.
Međutim, gospodin Đelić je predstavljen kao ekspert finansijski i ekonomski. Nemam razloga da u to sumnjam, nisam ni kompetentan. Međutim, ono što je možda njegova greška, to je pokušaj političke i istorijske analize svega što se dešavalo na ovim prostorima, uzimajući poslednje decenije, a pogotovo zadnjih desetak godina. To ipak treba prepustiti nekim drugim ekspertima i istorija će sud o tom vremenu na neki način i dati. Pokolenja će sigurno suditi, ali ovaj period ima verovatno, a gospodin Đelić to dobro zna, jednu tragičnu sudbinu jednog naroda koji je preživeo ne samo ovih zadnjih 10 godina stradanja, nego da ne pominjem komunističkih 50 godina, iscrpljujuće komunističke privrede, koja je sigurno ostavila svoje tragove.
Međutim, ono što je bitno, bile su ovde vlade i vladari, mnoge su bile i prolazile i sve su bile proganjane posle toga, a sve su bile u startu demokratske i ekspertske, ali to su neka naša srpska posla da mi kada nešto prođe činimo neka proganjanja obično među nama. Predsednike i kraljeve smo likvidirali na svoj način, jedino se Čeda Broz izvukao, njega nismo zato što nije bio Srbin, on je bio Hrvat. Da je bio Srbin puknuli bi ga i sve bi zvonilo. Prema tome, to su neka naša posla i ovo vreme koje će doći i ova vlada koja će proći, ona će slično proći kao i sve prethodne vlade, jer je to možda neka istorijska sudbina koja nas prati.
Gospodin Đelić je verovatno znao kada je dolazio ovde kakvog to konja treba da jaše. Nije valjda očekivao da posle svih ovih muka, stradanja i ratova koji su bili u poslednjih 10 godina, nije valjda očekivao posle sankcija od 10 godina, bombardovanja, svega onoga zla koje je zateklo ovaj narod, da će zateći neko blagostanje. Sigurno nije, sigurno da je bio spreman šta može i šta treba ovde na neki način da uradi. Ono na čega još treba da pogledamo jeste njegov odnos prema kritici, koja u svakom slučaju može da bude dvojaka. Jedna je kritika kada vi ukazujete na jedna problem, kada donosite amandmane i pokušavate tim amandmanima da popravite jedan zakon ili više zakona koji su dati i tim amandmanima u stvari Vlada upada u jednu kontradiktornost da ih usvaja, ali ne kao amandmane poslanika, nego kao svoje. To pokazuje tu ishitrenost i možda jednu mladalačku želju da se što pre nešto veliko napravi, posle silnih decenija onoga što smo kao narod preživeli.
Prema tome, ta kritika je dobronamerna i on bi to trebao tako da shvati. Bolje da shvati, nego ona hvalisava kritika aplauza i podrške i priče da je sve super, da se ne obraća pažnja upravo na neke elemente koji su negde u narodu najviše koncentrisani. Ne možemo govoriti o inflaciji od dva, tri ili 0,9%. Možda na papirima, matematički saberete ovo što je poskupelo, ovo što je pojeftinilo i dođete do tog podatka, ali to što je pojeftinila gumarabika, tutkalo i viski, kakve to veze ima sa onim što je poskupelo mleko, hleb i što su poskupeli lekovi. Gospodo, lekovi su glavni problem. Uveden je porez od 20%, a 12% je marža kod apotekara. Danas imamo situaciju da bolničko pakovanje acetisala, koji je najjeftiniji, 800 dinara košta. To su neki životni elementi o kojima ipak treba razgovarati, treba shvatiti kao jednu dobru nameru i ljudsku kritiku.
Ono što je opet posebno važno to su ta obećanja. Časno i moralno je obećanje ispuniti, ne ulaziti u njih ako realno nije u mogućnosti neke stvari da se ispune ili urade, bar za neko kratko vreme ili za neko vreme koje može da nam dođe. Inače, u suprotnom, stvoriće se jedna atmosfera koja može da ima elemente straha od poreza i dok traje taj strah od poreza narod će biti blokiran tim strahom, ali kada glad nadjača strah onda će se pojaviti neke stvari koje niko u ovoj zemlji, posle svega što smo preživeli, ne bi želeo da se dogodi. Upravo zbog toga, u želji da se malo primire ti udari adrenalina i želje da se neke reforme stravične i tako brzo dogode, pogotovo u sferi propisa o lokalnoj samoupravi. A pročitati ću vam jedno pismo u kojem možete da vidite šta može da se desi ako se ishitreno neke stvari lome preko kolena i pokušava mnogo toga da promeni.
Pismo od građana Čoke upućeno ne samo meni, nego mnogim strankama i pojedincima. Pročitaću vam to šta će lokalna samouprava, ako se brzo decentralizuje, doneti u neki područjima naše zemlje i šta može da se dogodi sa našom državom i našim narodnom.
Pišu građani Čoke ovako 15. marta 2001. godine. "U Čoki, tačnije u SO Čoka radnici su tog dana radili skraćeno do 12 časova slaveći 15. mart 1848. godine kao dan osamostaljenja mađarske države, odnosno izdvajanja Mađarske iz Austrougarske. Toga dana naš sused Mađarska je obeležavala svoj veliki državni praznik kao neradni dan. Kao građani ovog mesta koje se nalazi u Jugoslaviji, Srbiji, Vojvodini ostali smo zapanjeni činjenicom da radnici SO Čoka, na čelu sa predsednikom opštine Maroš Antalom, kao članom Saveza vojovđanskih Mađara, slave državni praznik države Mađarske. U kancelariji predsednika opštine od prvog dana njegovog izbora stoji zastava mađarske države i naredba o upotrebi mađarskog jezika kao službenog jezika u opštini Čoka. Na bilo koji telefonski poziv upućen SO Čoka obraćanje strankama je na mađarskom jeziku, a tek po zahtevu stranke upotrebljava se srpski jezik. U zgradi SO Čoka nazivi svih službi i odeljenja ispisani su prvo na mađarskom, a uz te nazive je na svim vratima istaknut grb mesta Čoka, koji predstavlja jednu staru mađarsku porodicu, za koje se građani Čoke nisu izjašnjavali referendumom".

Gospodine Blažiću, molim vas da se držite teme dnevnog reda.

Ovo je još kako vezano za temu o promeni Zakona o lokalnoj samoupravi. Dobronamerno samo želim da vam ukažem da ćete ishitrenim potezima, nekontrolisano izazvati u pojedinim delovima naše zemlje neke stvari koje niko ne želi. Na sugestiju i upozorenje upravo i ministra Batića i Ustavnog suda da nije po Ustavu ovo što su radili,  njihov komentar je bio stravičan i ovog puta ga za ovom govornicom neću izgovoriti, ali ovde ima još dve strane. Čisto zbog upozorenja da to nije tema, jer očigledno nikome nije stalo, a tvrdim  vam da je gore na severu, u Sevrnobanatskom okrugu, izuzetno komplikovana situacija upravo nakon izbora, upravo nakon raspojasanog na neki način pod  demokratskom pričom, jednog mađarskog nacionalizma i želje za separatizmom i otcepljenjem tih opština, što može da bude vrlo opasno. To ovog momenta mislite da nije tema, iako se u dnevni red stavili Zakon o lokalnoj samoupravi.

Po Poslovniku, narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 98. i 99. Poslovnika Narodne skupštine.  Ako je i od DOS-a, mnogo je. Poslanik koji je govorio pre 10-tak minuta, ne znam mu ime, nije bitno, znate vi, lepo nam je čestitao jedan od najvećih praznika pravoslavne vere, Vaskrs, na veliki četvrtak, dan kada je gospod Isus Hrist održao tajnu večeru sa apostolima. Sutra je najtužniji dan u pravoslavlju, veliki petak. U nedelju, ako bog da, da slavimo dan vaskrsenja Hristovog. Izgleda da je to jedan od poslanika koji sa srpstvom blage veze nema, koji će sutra na veliki petak da jede svinjsku glavu. Hvala.

Mislim da Poslovnik uopšte nije povređen. Ako niste zadovoljni odgovorom, možemo da glasamo. Dobro, zadovoljni ste. Nema povrede Poslovnika.
Reč ima narodna predstavnica Gordana Pop-Lazić.