Poštovano predsedištvo, poštovani i cenjeni narodni poslanici, ovaj paket druge runde zakona o poreskoj politici, koji je Vlada Republike, Srbije prezentirala kao perspektivu naše Srbije i Jugoslavije je nastavak opterećenja, kako građana, tako i privrede. Pošto nisam podneo ni jedan amandman, ukratko ću izložiti svoje mišljenje o ovim zakonskim rešenjima.
U zakonu o porezu na dobit preduzeća, koji je podnela Vlada Republike Srbije, smatram da odredbe člana 39. govore da je ova proporcionalna stopa oporezovanja dobiti preduzeća destruktivna, a ne stimulativna, kako je u obrazloženju ovog zakonskog akta rečeno. Nije stimulativna, kako vi kažete, to je preuzeta stopa iz prethodnog zakonskog rešenja, gde smo mi socijalisti prethodnih 10 godina bili na vlasti, pa smo sve to upropastili. A, ako smo sve to upropastili, onda ne može da bude po ovom rešenju stopa 20%, isto onakva kakva je bila i pre 10 godina. Da nije baš to tako kako je rečeno i kako treba da bude malo drugačije, kako su rekli podnosioci amandmana baš na ovaj procenat, mogu da kažem da su u proteklih 10 godina naša zemlja i naša privreda bila je u onom stanju u kakvom su bile. Ako su sa tom stopom od 20% poreza na dobit preduzeća naša preduzeća radila u takvim uslovima teške ekonomske situacije i blokade, u uslovima NATO agresije i svih onih faktora koji su kao ekonomski pokazatelji bitno uticali na poslovanje privrednih subjekata, onda to ne može da bude stimulativna stopa, ako je ista stopa kao što je bila u prethodnom režimu.
Prema tome, druže ministre, smatram da ima osnova za ovaj predlog u amandmanu, treba da smanjite ovu stopu, jer onda ćete da pokrenete točak privarede koji je vrlo bitan za sve nas ovde koji živimo i radimo u ovoj našoj lepoj Srbiji.
Što se tiče Zakona o porezu na imovinu, mogu da kažem da je nastalo opterećenje svih građana, pa i svihi poreskih obveznika, posebno privrede. Ovde, koliko sam razumeo, stopa je 0,4% jednoobrazna, a bila je 0,2%. To nije nikakav podsticaj ako se oporezuje imovina privrednih subjekata, a oslobađa od oporezovanja imovina javnih preduzeća, ili kako se kaže u članu 20. da se oslobađaju od poreza na imovinu u društvenoj svojini oni korisnici kroz državne organe, organizacije službe, jedinica teritorijalne organizacije i lokalne samouprave. Pa, ako je to oslobađanje za brojne objekte koje ima Vlada Republike Srbije, onda bi moglo i u ovom kontekstu ovih predloga da bude oslobođen i poseban prostor: radionice, fabričke hale, za ona preduzeća koja mogu da rade, koja mogu da pospeše i da donesu boljitak.
Što se tiče zakonskog rešenja u Predlogu zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, smatram da ovde nije definisana reč "dobra". Koja su to "dobra"? U Predlogu zakona je rečeno da su to dobra: upotreba, nošenje, držanje oružja i ostalih vatrenih stvari. Ali, dobra mogu da butu prirodna dobra, a mogu da budu i neka druga dobra.
Pošto je sve oporezovano, a nije oporezovan vazduh, smatram da imamo ovde mogućnosti da oporezujemo još nešto što ovde nije pomenuto. Kako kaže naša koleginica Nataša Jovanović, da je gledala dosoviziju, a ja sam čitao novine, jedna zemlja u svetu, ne mogu da kažem tačno koja, je oporezovala sunce, pa smatram da mogu da dam predlog da se oporezuje sunčeva energija, jer to samo ovde nije oporezovano. Vazduh da ostavimo pa da ga oporezujemo neki drugi put.
Što se tiče Predloga zakona o finansijskim transakcijama, smatram da su preuzeta rešenja iz prethodnog zakona. Ali, ako je nadležno ministarstvo finansija dalo ovakav predlog, onda treba malo realnije biti i predložiti nešto što je konstruktivno, stimulativno. Oporezuju se ne samo finansijske transakcije virmanskim putem, nego i ostale hartije od vrednosti. Znači, asignacija, cesija, kompenzacija itd.
U članu 4. se kaže - da porezska obaveza nastaje u vršenju usluga platnog prometa.... U članu 11, obračun, plaćanje takve finansijske transakcije nastaju tog dana kada je transakcija nastala, a uplata tih poreza nastaje odmah sutradan. To ne bi bilo tako da mi imamo likvidnu privredu, da imamo jaku sposobnost da to sve platimo. Ni jedan privredni subjekt ne bi se ljutio na ovo rešenje kada bi komunikacija novčanih tokova kretala ovako kako jeste. Ali, ne možemo mi da uradimo to privredi, da izmirimo poreze i doprinose u finansijskim transakcijama, recimo, za kompenzacije, znači, za te hartije od vrednosti i da platimo porez u zakonom predviđenom roku. Znači, odmah, to je sutradan u novcu, virmanskim putem, kada znamo da nam likvidnost privrede nije ovim poreskim putem regulisana i rešena.
Smatram, druže ministre, da ovo pitanje treba da rešite i to je za dobrobit i vas i svih ljudi koji rade u privredi i koji sve čine da to bude bolje.
Što se tiče Zakona o stanovanju, smatram da to i nije neki novi predlog, jer se menja samo jedan član. Odredba 44. postojećeg Zakona i procenat od 1,3% za izdvajanje za solidarnu stambenu izgradnju treba da se ukine i da se prebaci u lokalne prihode. Mislim da ovo građani Srbije, pogotovu radnici i oni koji su dobijali ta sredstva, odnosno stanove, treba dobro da čuju i da o ovome razmisle i da daju svoj glas prilikom narednih izbora.
Smatram da Vlada treba da povuče ovaj predlog zakona i da nađe neko drugo rešenje, da tih 1,3% ostavi i dalje u postojećem zakonu i da odredi rok, od godinu do dve dana, i do tog roka bi se i isplatilo ono što je prilikom izgradnje stanova solidarnosti trebalo da se plati. Odakle će da se plate sada oni stanovi koji su već izgrađeni, a da do tog perioda treba da se iznađu nova uputna rešenja za stanogradnju, kako kaže naš ministar građevine jer od stanogradnje žive radnici, žive građani, živi privreda, a živi i naša Vlada koja se ocenjuje po uspešnosti rada ministarstava.
Predlažem da se ovaj predlog zakona povuče i da se da rešenje da se u jednom roku reši to pitanje. O tom problemu, da li su pravljene neke nepravilnosti i negativnosti, u DOS-u postoji nezavisno sudstvo koje će to lepo da reši na način kako treba da reši, a ne na ovakav način kako sada rešava.