Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, već sam jednom ovde rekao da svaka poreska politika mora imati socijalnu notu i mora biti socijalno obojena. Dakle, mora biti prilagođena uslovima i situaciji u dotičnoj zemlji i prema imovnoj snazi poreskih obveznika. Dakle, mora imati kao ishodišnu tačku društveni standard i lični standard stanovništva i onda da se počne od ishodišne tačke da se prave koncentrični krugovi i da se uvodi poreski sistem. Vi znate kroz čega je ova država prošla u proteklih deset godina - hermetički uvedene sankcije, jer izgleda da moćni svet uvodi našoj državi i na nama opite kao na opitnom kuniću. Rat u okruženju, rat u državi, a vidite da je to sve već palo u vodu, i svi oni razlozi koji su doveli do toga da se uvedu te hermetičke sankcije, a to su Markale i pijaca u Sarajevu, ili bombardovanje zbog Račka, je palo u vodu, jer ni jedna jedina reč nije istinita, ali je bio cilj kazniti ovu zemlju i ovaj narod.
Osvrnuću se na nekoliko zakona iz ovog seta koji nam je predložen, a pre svega na zakon o imovini, izmenu Zakona o stanovanju i na zakon o porezima na nošenje dobara i posedovanje istih. Kad je u pitanju porez na imovinu, osvrnuću se na jednu vama svima poznatu činjenicu. Mislim da je vrlo oštra nametnuta poreska politika, kad je u pitanju Zakon o imovini. Vi ste svi svedoci da u prigradskim naseljima i na rubnim područjima gradova su zadnjih desetak godina nikle vrlo velike kuće, gde su domaćini hteli da, uz svoj lični rad i naprezanje, naprave kuću za sebe i svoju porodicu, da bi tu smestili tu celu porodicu. Praktično, u zadnjih deset godina je bilo vrlo teško doći... (gospodine ministre, ja nikada ne pričam kad vi pričate) .
U rubnim područjima grada nikle su kuće koje, brat-bratu vrede preko 300 hiljada maraka. To su zgrade od 300, 400 ili 500 kvadrata, gde je gazda kuće želeo da kompletnu porodicu tu smesti iz nemogućnosti da dođe do bilo kakvog drugog stambenog rešenja. U tu kuću je uložio sve što je imao, danonoćno je radio. Praktično, nije znao da li postoji odmor, da li postoji državni praznik ili nedelja, radio je non-stop u sopstvenoj režiji, eventualno da je morao odmah da uvede struju ili vodu, što nije znao. Kažem, te kuće sigurno vrede preko 300 hiljada maraka, a svi ste svedoci, koji dolazite iz unutrašnjosti ili iz Vojvodine, kolike su to kuće i koju vrednost imaju. Praktično, oni ih danas ne mogu ni prodati jer niko nema tih novaca da plati te kuće. Ali, zato su sada uvedeni stravično visoki porezi na njih. U startu 24.000 plus 0,8%, pa da i odbijemo onih 70%, kao maksimum, od poreskog opterećenja, to ispada da godišnje treba da plati za takvu kuću oko 28.000 dinara. To je preko 2.200 dinara mesečno. Ako uzmemo da su ti ljudi sami ulagali u to, da su ulagali u infrastrukturu, da li putem samodoprinosa, da li putem kroz dozvolu za gradnju koju su morali da plate opštini, oni su dvostruko ili trostruko kažnjeni. Nemam ništa protiv ljudi koji su dobili stan, ali znate kako su ga otkupljivali, da su ga otkupili za tepsiju ribe, za 100, 200 ili najviše 1.000 maraka. U stvari, dovode se u isti položaj ovi koji su ulagali tolika sredstva i tolike godine svoga rada u kuću.
Što se tiče izmene Zakona o stanovanju, zaista će se tu pojaviti problem. Ministar Šumarac je to izneo, ali mislim da mnoge manjkavosti stoje i praktično, to ne može ni da se usvoji. Vi znate da je zakonom, koji je važio, predviđeno da preduzeća, organi državne uprave izdvajaju 1,3% na bruto lične dohotke za solidarnu stambenu izgradnju i da se to tretira kao lokalni prihod, odnosno prihod lokalne samouprave, a isto tako za korišćenje komunalnih dobara do 5%, u zavisnosti koliko je Republička vlada određivala, nekad 3,5, ali maksimalno do 5%. Ovim izmenama se to sada ukida. Ukidaju se ti prihodi, kao lokalni prihodi opštine, a uvodi se prihod na bruto zarade u iznosu do 3,5%. Šta to znači? Praktično, znači da se ukida fond solidarnosti 1,3%. Jeste ministar rekao, juče sam saznao tu informaciju, da će verovatno usvojiti amandman koji ide od 0,3 do 1%. Vi svi znate da ni jedna opština nije zadovoljna sa sredstvima u budžetu, koja je dobila povratno od poreza na promet od Republike, i sa onim prihodima koje ostvaruju na opštini, da ima niz problema kada je u pitanju komunalna privreda i da će, praktično, sva raspoloživa sredstva ulagati u komunalnu privredu. Naročito u tehničke sisteme, jer iz korišćenja komunalnih dobara vi znate da se preko 50% moralo odvojiti za tehničke sisteme, a to su toplane i vodovodi, da je infastruktura tih sistema u vrlo lošem stanju, da su investicije zastarele i da, praktično, obzirom da se gradovi šire, priključenja na vodovod i toplanu su svake godine sve veća, da treba mnogo sredstava izdvojiti za investiciono i tekuće održavanje tih sistema, odnosno, za ulaganje u nove investicije.
Opštine će uzeti sebi taj prioritet, eventualno da će neka odvojiti 0,3%. Nemojte sada reći da to nadoknađuje, zato što bruto zarada ulazi u celo oporezovanje. Neće valjda topli obrok, koji iznosi četvrtinu plate od prosečne, ako je sada 900 dinara, a plata 4.000 dinara i nešto, ili regres koji se jednom godišnje isplaćuje i to je pitanje da li da firme isplate, neće valjda porez na te naknade da zadovolje, da se podigne 1% za stambenu izgradnju. Neće se četiri puta uvećati porezi da bi se nadoknadio procenat od 1,3% za solidarnu stambenu izgradnju.
Ukazaću samo na podatke iz Vojvodine, sa njima raspolažem, da u prošloj godini u Vojvodini je prikupljeno oko 213 miliona dinara, da je izgrađeno oko 257 stanova, a u većim gradovima, kao što je Novi Sad, oko 80 stanova, Kikinda 50 stanova i tako dalje, da je planirano mnogo više u narednoj godini, obzirom da sredstva, da je prosečan lični dohodak rastao, a za ovo ću vam dati primer da je u 2001. godini prikupljeno od ovih sredstava 38 miliona, u odnosu na prvi mesec 2000. godine, kada je prikupljeno 15 miliona. Ako se uzme u obzir da je iz ovih sredstava 5% namenski odvajano za porodice poginulih ljudi koji su nastradali u dejstvima od 17. avgusta 1990. godine, praktično mi ukidamo i taj procenat, tu malu pomoć tim ljudima. Ponavljam, ponovo, 0,3% što uvedu opštine, ako uvedu, ako se zakonom to ne reguliše, pa neće uvesti, vrlo mali iznos će biti i niko neće pribeći da formira taj fond i da se nastavi sa solidarnom stambenom izgradnjom.
Osvrnuo bih se na Zakon o nošenju dobara. Okružen sam sa drugarima koji se, neko se bavi sportom, a neko nekom drugom aktivnošću, sporednom, ima dosta lovaca, svi su mi rekli da je neodrživo da na karabin imaju godišnje 3.000 dinara, odnosno za svaku sledeću 1.000 dinara. Obzirom da vi znate da pored toga svi oni imaju i lovačku pušku, a još neko i pištolj, mada nisam uvek pristalica oružja, to su ljudi koji imaju iskustvo, opterećni su sami tim svojim, da tako kažem, granskim porezima i taksama, praktično je neodrživo da imaju ovakve namete i mi ukidamo jednu vrlo jaku mogućnost da se ljudi bave sa tim sportom. Mislim da ova skupština mora da uvaži ovo, iako imam amandman na to. Nisam ih hteo podneti jer znam kakav je slučaj sa amandmanima kada ih socijalisti podnose ili opozicija, a praktično se odbijaju i bez čitanja, da imaju na umu ovo što sam rekao i da prihod koji će ostvariti država, je beznačajan, a tim ljudima puno znači. Zahvaljujem se.
