Gospodine Šešelj, opominjem vas da mi o tome danas ne vodimo raspravu.

... Što je lepio ove nalepnice da je - DOS najgori. Pre nekoliko dana, privođen je Miodrag Tomović iz Zemuna, iz istog razloga ...

Gospodine Šešelj,  oduzimam vam reč.
Gospodine Šešelj, molim vas da napustite govornicu. (Vojislav Šešelj lepi nalepnicu na govornicu.)
Molim, odlepiće, zna svako da to ne može da uznemiri nikoga. Molim vas ipak da ne zloupotrebljavamo ovu govornicu za ovakve stvari. Imate prilike da održite konferenciju za novinare u ovoj zgradi, kao poslanička grupa, imate prilike i puštaju vam se na svakoj televiziji, u svakim novinama vaše stranačke konferencije za novinare i nemojte da skupštinsku govornicu koristimo za ovakve egzibicije koje su zaista nepotrebne.
Reč ima narodni poslanik Marko Jakšić, a posle njega narodni poslanik Hranislav Perić.
(Vladan Batić skida nalepnicu sa govornice.)
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Kako može izvršna vlast ovo da radi?)
Pomogao je službi Narodne skupštine, dao sam nalog sekretaru da služba to skine, on je očigledno pomogao.

Dame i gospodo, po onoj narodnoj da svako plače nad svojim grobom, želeo  sam da iskoristim prisustvo ministra Đelića, da otprilike dam jedan predlog, s obzirom na poreske zakone koji nam se ovde prezentiraju. Mogao sam i lično da kažem, ali računam da će za ovom govornicom imati sigurno više efekta. Naime, o čemu se radi? Obzirom na namete i na poreze koji se predviđaju ja hoću da dam predlog da se osnuje jedan poseban fond, a to je Fond za opstanak Srba dole na Kosovu i Metohiji. Od kojih sredstava i od kojih para, od kojih nameta i od kojih dažbina? Upravo, od onih silnih šlepera, od onih silnih materijala koji se svaki dan dole valja prema Kosovu. Mi dole koji živimo znamo da jednostavno ne možete da pređete i ne možete da dođete do Srbije, od silnih šlepera koji vas prate. Upravo oni koji proganjaju i koji proteruju Srbe, treba da odvajaju novac da ti Srbi ostanu dole na Kosovu i Metohiji. Čini mi se da je ona suma od 80 miliona dinara jako mala, ako imamo namere, ciljeve i planove, da uradimo nešto za Srbe dole, ako imamo namere da Srbe vratimo, ako želimo da vratimo sve fakultete koji dole postoje, ako želimo da omogućimo ljudima da dole opstanu. Ovo govorim iz razloga što je veliki broj Srba ostao bez posla, nemaju nikakva primanja, svoju zemlju ne mogu da obrađuju, a robu plaćaju dole po duplo većoj ceni u odnosu na Srbiju. Ako mislimo da te ljude ostavimo dole, oni neće sigurno ostati gladni i bez slobode. Sa druge strane, ne smemo da stavljamo granice dole između Kosova i Srbije, odmah dajemo prilike pripadnicima UNMIK administracije da postave granice sa druge strane Kosova. Mislim da je to loš način i da to moramo da izbegnemo, i da sigurno ima drugih načina na koji možemo da naplatimo porez od silnih šlepera, novopazarskih i crnogorskih registracija, koji se dole valjaju svaki dan. Još jednu stvar sam hteo da kažem, s obzirom da dole na Kosovu postoji još veliki broj poreskih inspektora, postoji broj ljudi koji rade u Upravi prihoda, finansijski policajci, koji samo žive dole, a ne rade ništa.
Mislim da bi oni morali da rade svoj deo posla, da očekujemo da naplata tih poreza i prihoda, bude maksimalna, ona neka bude simbolična, ali će to biti dokaz da oni pripadaju ovoj zemlji, da pripadaju Srbiji i faktički, skrenućemo pažnju strancima da ne mogu da vrše pritisak na Srbe, za naplatu od svojih poreza. Sigurno da niko ne može da plaća duple poreze. Kažem, bio bi to simboličan potez, bila bi to neka simbolična suma koja bi se skupljala, ali bi jasno pokazala da Srbi pripadaju dole ovoj državi. Čini mi se, da je želja svih nas da zadržimo što više srpskih institucija, da ne dozvolimo da nam stranci dole demontiraju ono što imamo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a posle njega narodni poslanik Miloš Nešović.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, kolege poslanici, uvaženi članovi Vlade, Predlog zakona o porezu na dobit preduzeća ima zadatak, kao i svi ostali porezi, da obezbedi sredstva za budžet Republike. Verovatno taj isti zadatak ima i Vlada, ali mi socijalisti ne kažemo da ne trebaju porezi, ali sigurno treba dobro sagledati kako i odakle naplatiti poreze da građani ravnopravno budu zastupljeni.
Ovaj porez je naplaćivan i ranije kada su bila bolja vremena i kada se radilo pod dobrim i normalnim uslovima. Smatram da nije trenutak za ovakav porez iz sledećih razloga.
Prvo, privreda nam ne radi i nalazi se u vrlo teškoj situaciji. Drugo, treba privredu prvo oporaviti, staviti je na zdrave noge, a onda je oporezivati. Treće, veliki broj preduzeća neće ostvariti dobit tako da neće platiti porez na dobit. Porez na dobit će plaćati mala i privatna preduzeća, koja najčešće plaćaju sve društvene obaveze i redovno porez na promet, pa ispada da će jedna ista preduzeća plaćati porez na dobit, a veliki kolektivi, veliki giganti koji upošljavaju veliki broj radnika taj porez nikada neće plaćati. Pitanje je da li treba i ovaj teret da im stavimo na leđa i da ih zaustavimo u daljem razvoju.
Treba osloboditi sva preduzeća poreza na dobit do jedan milion i obavezati ih da prošire kapacitete ili modernizuju proizvodnju ili pak povećaju broj zaposlenih. Na ovaj način bi se više dobilo i država bi imala veću korist, i to:
1. Stvorili bi stabilno preduzeće koje bi moglo redovno da plaća poreze i dažbine, koje smo već stvorili donošenjem prethodnih zakona;
2. Preduzeće bi moglo da planira uspešnu sledeću godinu sa većom proizvodnjom;
3. Veća proizvodnja bi stvorila državi više para od poreza na promet, koji bi nadoknadio u budžetu porez na dobit, jer samo proizvedeni komadi u što većoj količini od prethodne godine dali bi bolje finansijske efekte i za državu i za preduzeće.
Otvorili bi više radnih mesta za mlade i smanjili broj nezaposlenih. Garantovana bi bila sigurnost i uposlenima da će imati pristojnu zaradu za naše prilike. Porez na dobit ne bi trebalo da plaćaju preduzeća iz nerazvijenih opština iz više razloga. Nerazvijene opštine nisu u mogućnosti da ispune sve svoje obaveze na svom području. Prvo, imaju mali broj preduzeća. Drugo, porez na promet ne mogu da ostvare po planu. Treće, imaju mali broj zaposlenih, tako da sa 3% od zarade zaposlenih nećemo im mnogo pomoći. Sva udruženja, klubovi, školstvo, zdravstvo, kultura, pa i same opštine, obraćaju se ovim preduzećima za pomoć i sponzorstvo i zbog toga oslobađanje od 3% u ovakvim opštinama treba povećati možda na 10%.
Ovaj paket od šest zakona verovatno ima dobre namere, a to je da obezbedi sredstva za funkcionisanje države i to je dobro. Pojedini zahvati i porezi mogu biti više štetni, nego što će doneti koristi. Porez na prevoz radnika će biti štetan za sve radnike koji žive u susednim opštinama, pored većih gradova. Iz Merošine u niškim preduzećima radi oko 3.000 radnika. Karta za prevoz je preko 1.200 dinara. Da li će preduzeća zvati da rade ovi radnici, kada treba da im plate porez na prevoz. Ne znači li to da će se preduzeća osloboditi radnika sa sela i da li će ubuduće biti primljeni radnici čiji prevoz košta do 800 dinara, samo iz grada, a ostali sa većim karticama gde se zahteva porez biće glatko odbijeni na svakom konkursu.
Porez za držanje i nošenje oružja takođe može naneti štetu lovačkim udruženjima u Srbiji, kojih ima oko 300. Lovci i sportisti već plaćaju članarinu udruženjima, koja nije mala. Uvođenjem poreza na oružje lovcima isčlanićemo ih iz udruženja, prestaće sa radom oko 300 lovačkih udruženja. Kod uvođenja poreza stalno provlačimo tezu da neće biti većih poreza, ako znamo da je budžet veći za tri-četiri puta, normalno je da će porezi koji pune budžet biti uvećani za tri četiri puta.
Cilj treba da nam bude da stvorimo bogata preduzeća, bogate poljoprivrednike i radnike koji bi mogli da bez kaznenih mera plate normalno porez. Što se tiče svih poreskih zakona u paketu, donosili smo razumne poreze i stope, ukoliko narod odnosno poreski obveznici mogu to redovno da plaćaju. Ukoliko sa poreznicima i policijom naplaćujemo taj porez građanima, znači da Vlada nije imala dovoljno sluha kada je predlagala ovakve stope poreza.
Na samom kraju, da kažem, kod izdvajanja za solidarnu stambenu izgradnju, male opštine to neće moći da koriste. Prvo, sredstva u tim malim opštinama su mala da bi mogla da namire svoje osnovne zahteve. Drugo, u Merošini ima 700 zaposlenih radnika i da im uzmemo cele plate nećemo moći početi izgradnju ni jednog stana i smatram da treba u celosti sagledati kompletno područje kada pravimo ovakve zahvate, jer ono što se donese za Beograd ne bi trebalo da važi za Merošinu, jer nisu isti uslovi, nije isti broj ljudi koj raznim porezima mogu da pune ove budžete.

Reč ima narodni poslanik Miloš Nešović, a posle njega narodni poslanik Slobodan Tomović.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo republički poslanici, cenjeni ministri Vlade Republike Srbije,   danas ću govoriti samo o jednom zakonu. Mislim da sam i u obavezi, jer sam za to i najkompetentniji, iako sam pročitao sve zakone, ceo paket zakona.
Da bih mogao da govorim o Zakonu za upotrebu, držanje i nošenje dobara želim da kažem nekoliko reči o preduzećima koja pružaju te usluge, da bih bio bolje shvaćen. Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbije AD je jedna veoma moćna kompanija i, bez obzira na sva pisanja u štampi koja smo imali do sada, odgovorno vam tvrdim, ministrima, da tako stvari ne stoje. To preduzeće je danom formiranja imalo mesečni prihod od 130 miliona DM. Zbog nepovećanja cena uopšte za ove četiri godine u Telekomu Srbije AD sadašnji prihod je 25 miliona DM. Za to vreme njegovog rada, iako čujemo vrlo često da je stagnirao i da je uništen, on je svake godine, to se može videti iz podataka, uključivao novih 200.000 fiksnih telefona u mrežu, gradio transportne mreže, pristupne mreže i izgradio mobilnu telefoniju, sa 120 baznih stanica na teritoriji Srbije.
Ove godine je imao po biznis planu, po programu, obavezu da izgradi 114 baznih stanica. Nije uspeo. Moram vama reći, nemojte da me pogrešno shvatite, da nekoga kritikujem, ali Telekom Srbije ne funkcioniše, ne zato što tamo ljudi nisu dobri i što sadašnji direktor nije dobar, već zato što još uvek nije ni menadžment formiran, niti je direktor dobio sva potrebna ovlašćenja, a isto tako problem je bio i sa upravnim odborom do pre nekoliko dana.
Plašim se, sa akcionarima postoji veliki problem, da Italijani i Grci ne obaveste međunarodnu javnost da srpska strana ne poštuje akcionarski sporazum i da nam to zasmeta da uđe novi kapital u Srbiju.
A, sada želim da kažem konkretno da smatram da porezi na mobilne telefone, koji su predloženi kod kupovine SIM kartica 200 dinara i za pripejd i postpejd, za postpejd svakog meseca 200 dinara, a za pripejd za svako punjenje 10%. Prvo, kao razlog, navešću da mreža nije pokrivena, da imamo mnogo uskih grla u mreži i da kvalitet saobraćaja kod mobilne telefonije nije dobar.
To je jedna opšta karakteristika i mislim da nije korektno uzimati od naših klijenata taj porez, ako nemaju i jednu kvalitetnu uslugu.
Drugi problem, kada je u pitanju "pripejd", ministre, ovo je veoma bitno, servis, prvo moramo znati da pripejd servis nema roming, da pripejd servis nema mogućnost da bira međunarodni saobraćaj, da pripejd servis može činiti u nacionalnoj mreži veliki broj razgovora i imati mnogo više utrošenih minuta i platiti ne 200 dinara, ako se sabere sa 10%, nego to može biti i po 20 hiljada.
Podneo sam i amandman na ovo i ovo vam govorim iz najboljih namera, da bi trebalo razmisliti o tome. Bojim se da će veliki broj naših korisnika otkazati mobilne telefone, što bi za posledicu imalo i manji priliv sredstava po osnovu poreza. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, namera mi je da elaboriram predložene zakone razmišljavajući kao prosečni građanin, a to znači kao onaj koji je zaposlen u nekom od društvenih preduzeća oštećenih u NATO bombardovanju, ili u ovom preduzeću koje je zbog dejstva pogubnih sankcija došlo u fazu da stagnira u razvoju, da im je smanjeno tržište i da zbog svega toga jedva da imaju posla i da veoma teško sastavljaju kraj s krajem.
Predlagač umesto da tom, uslovno da kažem, hipotetičkom preduzeću stvori pretpostavke za razvoj, da omogući bolje poslovanje, stvori povoljan ambijent za privređivanje, uvodi - porez na dobit, porez na finansijske transakcije, porez na fond zarada, oporezuje topli obrok i regres. Rečju - podupire odozgo to preduzeće, pa će ono zbog toga valjda da ima i zbog uvođenja svih ovih poreza i povoljnog ambijenta, naravno pod znacima navodnica, preduzeće će biti konkurentno, solventno i uspešnije.
Šta će biti posledica svega toga?
Posledica će biti da će to preduzeće imati manje posla, a to znači da kao radnik mogu da očekujem da ću mesec dana biti radno angažovan, ako već nisam proglašen za tehnološki višak najviše pet do sedam dana, a to dalje znači da ću za isto toliko da primim i nadoknadu za rad, i - kako bi ekonomisti rekli - alikvotno nadoknade za regres i topli obrok, jer te kategorije primanja privilegije su samo onih koji rade u kontinuitetu.
I kada bi ovo bilo sve, možda bi to predstavljalo minimum minimorum ekzistencijalnih uslova. Ali, naravno da to nije sve. Predlagač ide i dalje. On smatra da nemam prava na hobi, da ne smem da imam mogućnost da bar privremeno zaboravim ružnu svakodnevicu i već revnosno predlaže da mi se oporezuje karabin, lovačka puška, jer šta će mi oružje ako već postoji način da na human način, uvođenjem ovakvih poreza, budem usmrćen, pošto bi korišćenje oružja u tu svrhu bilo jedan ovako varvarski i balkanski čin.
Kao prilog ovom besmislenom poreskom zahvatanju, zasnovanom samo na činjenici da ima jedan milion komada registrovanog oružja, možda može da posluži ideja da treba oporezovati i druge hobiste - pecaroše, filateliste, navijače srpotskih klubova, numizmatičare, ljubitelje ptica i kućnih ljubimaca, bicikliste, skaute i ko zna koga sve još - samo da se matematski namakne planirani iznos u budžet.
Normalan čovek u ovoj situaciji se pita - Bože, da li je ovo sve. A, odgovor je - naravno da nije, jer taman posla. Pošto je građanin gradio kuću za sebe i u proseku za dvoje dece, pa zbog toga mora da dotira budžet i uzgred da bude srećan što nije imao troje dece, jer da jeste, u Srbiji ne bi bilo bele kuge, ali bi zbog toga moralo više da se dotira u budžet.
Tako, predlagač ide i dalje, jer pošto prethodno dozvoli uvoz svakakvih automobila, a zna se da svaki polovni dizel automobil ispod 1.800 sm kubnih ne vredi kupovati i pošto prethodno uništi čitavu "Zastavinu" domaću produkciju, zatim oporezuje drastično automobile u klasi preko 1.800 i 2.000 kubika, i pri tome traži da vlasnici svake godine poaćaju porez na automobile koje su kao polovne ko zna još kada i kako kupili, kao da im je te automobile kupio i platio predlagač lično ili im je možda dao u lizing.
Kao običan građanin ne mogu više ni stan da dobijem iz Fonda solidarnosti jer mi je taj Fond ukinut sa nebuloznim obrazloženjem. Mobilni telefon moram da doživim kao luksuz i zbog toga treba da plaćam porez, jer to nije civilizacijska tekovina, kao pasta za zube, kao pribor za ličnu higijenu, kao naliv pero, kao računar i ko zna šta, ne smem dalje da navodim, jer će možda predlagač dobiti inspiraciju za nova oporezovanja.
Kao običan građanin, koji nema druge prihode sem onih iz preduzeća u kome je zaposlen oduševljen sam inventivnošću i domišljatošću predlagača. Zaista sam očekivao da će mi predlagač najpre nešto ponuditi, a potom u funkciji davanja progresivno oporezovati.
Predlagač je, međutim, imao potpuno matematski pristup. Pristup poznat u narodu kao "hartija trpi sve". I, šta je sada pozicija običnog građanina, onoga za koga predlagač neosnovano misli da ima negde i neke pare koje će sada da istrese ili da izvadi iz čarapa.
Šta ako nema? Da kao Kočić i David Štrbac u "Jazavac pred sudom" kaže "O dobre carevine (čitaj - pametnog li predlagača)" i da lepo jekne od silnog zadovoljstva i ushićenja. Tako misli običan građanin, a ja kao njegov predstavnik moram da kažem da se jopaz Davidov ne zove više Jazavac, već predlagač i autor ovih zakona koji će narodu uzeti crno ispod nokta a nama, njegovim predstavnicima, obraz i dostojanstvo ako budu prihvaćeni. Hvala lepo.