Dame i gospodo narodni poslanici, poreski zakoni su glavni instrument ekonomske politike u svakom sistemu, pa i u našem. Međutim, onaj ko upravlja instrumentima ekonomske politike mora neprekidno da vodi računa o pozitivnim i negativnim posledicama dejstva svojih instrumenata, kao hirurg koji operiše bolesnika, da ne bi sa eliminisanjem bolesnog tkiva ugrozio neki zdrav organ ili izazvao još pogubnije posledice nego što primarna bolest može da ih izazove.
Ministar Đelić svojim paketom poreskih zakona ima nameru da dotuče ekonomski organizam našeg društva. U predizbornoj kampanji DOS je ubeđivao narod u sasvim suprotnu ekonomsku politiku, koja će se zasnivati na 6 milijardi dolara pomoći od zapadnih zemalja. Zatim, ekonomsku politiku koja će značiti inostrane investicije širom Srbije, nove razvojne projekte, pružanje šanse svim postojećim privrednim subjektima. Jednom rečju, privredni procvat. Ničeg nema od onoga što je obećano. Ima samo namet na vilajet. Uvođenje poreza i na ono što nikome ranije nije padalo na pamet da bi moglo biti oporezovano.
To je poreska politika koja ne stimuliše poreske obveznike, nego ih ubija. To je poreska politika koja ne može dovesti do ekonomskog razvoja. Mi, umesto da dobijemo restriktivan budžet, pa da DOS otvoreno prizna da nema ništa od 6 milijardi dolara pomoći, nema ništa od nekih većih stranih investicija, čak su protivzakonito morali Miloševića da uhapse za samo 50 miliona američkih dolara, a pitanje je da li će to stići i u kom iznosu, jer treba platiti neke koji su slični Holbruku, očekuju podmićivanje i uvek neki procenat odlazi američkoj administraciji i njenim čelnicima.
Tako su navikli na Zapadu. Oni tako rade i sa svim ostalim "banana" republikama širom sveta. Pošto nema ništa da stigne spolja, treba se ovde pametno osloniti na sopstvene snage. Treba ići na restriktivan budžet, smanjivati javnu potrošnju, ostavljati samo ono što je najneophodnije, pre svega prosvetu i zdravstvo i minimalan činovnički aparat. Vlada se razmeće enormno velikim budžetom, a pokušava iz naroda da iscedi i poslednji dinar, računajući valjda da još ima negde po slamaricama sakriveno. Nema, ministre. Za ovih 10 godina blokade, sankcija, hiperinflacije, ratova iz slamarica izvađeno je sve što je bilo. Oni koji nisu držali u slamaricama, odneli su u inostranstvo. Od tih više ne možete ništa da uzmete. Možda i možete, a čestitao bih vam ako uspete. Vidim samo da čelnici dosovskog režima troše državne pare da putuju u Kipar, u Švajcarsku, gde im padne napamet, i tragaju za nekim računima. Vraćaju se praznih ruku. Evo, sada čelnici dosovskog režima popuštaju svim zahtevima bivših jugoslovenskih republika, u pogledu podele Bazelskog zlata i zajedničke imovine nekadašnje, i zlata Kraljevine Srbije, samo da bi bilo šta sada dobili. Dakle, odriču se velikog dela srpske državne imovine, da bi sada dobili neke mrvice jer njima treba sada. Baš ih briga šta će biti posle. Mogla je i prethodna vlast da se dočepa jednog dela zlata, tako što će popustiti pred zahtevima Hrvata, Slovenaca i ostalih, tako što će žrtvovati dugoročne državne interese. Mogla je to do sada vlast da učini, ali niko se nije usudio i nikome nije palo na pamet to. Vi to radite.
Vi ćete da oporezujete po kućama i ribice u akvarijumu, možete sve da oporezujete, možete i mačke, ko ima mačke po kući, da oporezujete, a ne bi me iznenadilo da oporezujete i patke. Za koga god čujete da ima dobru patku, oporezujte ga. Sve vi to možete da radite samo jednom, jer onome kome oporezujete patku, on će radije da zakolje patku nego sledeći put da vas dočeka da mu naplatite porez. Zbog toga vam je promašena poreska politika. Želite da naplatite nešto što se ne može naplatiti. Niko vas neće kritikovati ako dodatno oporezujete bogataša, to vas niko neće kritikovati. Niko vas neće kritikovati ako oporezujete one privatnike koji su, zahvaljujući dosluhu sa režimom, proteklih godina mogli po kursu da dobijaju devize iz Narodne banke. To vas niko neće kritikovati, niko vas neće kritikovati ako oporezujete one koji su dobili luksuzne državne vile, ali ima i među vašim ministrima takvih, i Čović, i Perišić, i videćemo ko još. Za to vas niko neće kritikovati. Pod jednim uslovom, da postupite - ni po babu ni po stričevima, nego isti zakon da se primeni za sve. Koliko plati Čović, koliko Perišić, toliko da plate i ostali. Ja od države ništa nisam dobio, a kada je reč o stanovima, što je po zakonu ne može da se podvodi pod udar poreskih propisa, a ono što je bilo van zakona i što je bila zloupotreba, sve treba da dođe pod udar.
(Poslanici DOS-a, iz sale: Po kom zakonu?)
Vi, koji ništa ne znate, bolje vam je da se ne javljate. Ne možete vi, stalnim lansiranjem laži, neistina, kleveta, preko medija koji su pod vašom kontrolom, da naudite srpskim radikalima. To ne možete, to vam je sve promašaj, to vam je sve prazno. Jeste da ja sada imam masu primamljivih telefonskih poziva, raznih privlačnih žena koje se interesuju za stanove na primer, ili se interesuju kada ću da načnem onih 50 miliona maraka ...
