Dame i gospodo, ja sam imao nameru da se prvo obratim gospodinu Đeliću, ministru finansija, u vezi njegovog sinoćnjeg, vrlo nadahnutog i emotivnog govora. Pokušao je ministar Đelić sinoć ovde da izazove sažaljenje prisutnih poslanika, a verovatno i svih građana Srbije, prikazujući sebe kao patriotu, koji je posle 10 ili 15 godina došao u Srbiju. Obzirom da on nije tu, ja ću ovo što sam nameravao njemu da kažem, odložiti za drugu priliku, ali ću se obratiti, mada je i gospodin Milovanović izašao, obratiću se gospodinu Milovanoviću, jer je na dnevnom redu i njegov predlog, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima.
I gospodin Milovanović sinoć je ovde, vrlo nadahnuto i mitingaški govorio, održao jedan vrlo zapaljiv mitingaški govor. U jednom momentu sam pomislio da se radi o obrazovanom, izuzetno školovanom čoveku, pa sam potražio materijal koji smo dobili ovde kada samo birali Vladu. U tom materijalu za dotičnog gospodina stoji: rođen 1955. godine, po zanimanju metalac, pred završetkom studija mašinstva.
Očigledno, radi se o DOS-ovom kadru, vrlo perspektivnom ministru, a kakav li će biti tek kad završi studije? Gospodin Milovanović je živi dokaz koliko je ova vlada ekspertska, naravno posle ministra poljoprivrede, gospodina Veselinova.
Što se tiče samog zakona, očigledna je njegova restriktivnost, već u prvom članu kojim se menjaju neke odredbe dosadašnjeg zakona. Naime, otpremnina koja se isplaćuje radnicima za slučaj prestanka potrebe za njihovim radom, sada je vrlo restriktivno izmenjena, tako da u onom najtežem slučaju kod radnika koji su radili preko 30 godina, umesto dosadašnjih 12, sada iznosi 5 zarada. Ministar je pokušao to da opravda navodeći da se sada radi o bruto zaradi, da je ta zarada mnogo veća od dosadašnje zarade koja je bila u neto iznosu i takođe, tvrdeći, da je to najniži iznos. Prema tome, poslodavac može isplatiti i neki iznos koji je veći od toga. Ja bih gospodinu ministru postavio jedno konkretno pitanje, obzirom da on nije tu, tu su saradnici, pa bih zamolio saradnike gospodina ministra, da ovo saslušaju i da mi odgovore, ili oni, ili gospodin ministar. Ja sam od kompetentnih ljudi koji se bave poslovima računovodstva, zatražio da mi obračunaju koliko je potrebno novca poslodavcu, da obezbedi da bi radnicima sa najnižom kvalifikacijom, znači prvi i drugi stepen stručne spreme, isplatili po sadašnjem načinu obračuna, još uvek važećem, isplatili najnižu osnovicu koja iznosi trenutno 1.634 dinara.
Te računice govore, kada se uplate svi doprinosi i na teret radnika i na teret poslodavca, kada se plati porez i ostali doprinosi, da je potrebno poslodavcu da obezbedi 3.217 dinara. Znači, da bi se isplatila zarada od 1.630 dinara radniku sa prvim i drugim stepenom stručne spreme poslodavac mora da obezbedi 3.217 dinara. Ako se tome doda hiljadu dinara toplog obroka, koji je neoporezovan onda računica stoji ovako. Poslodavac treba da obezbedi 4.217 dinara da bi radnik dobio na ruke 2.634 dinara.
S obzirom da se raspoloživa sredstva za isplatu zarada, na žalost, neće promeniti u pozitivnom smeru, u narednom periodu, postavljam pitanje koliko će trebati poslodavcu novca da bi obezbedio radniku sa prvim i drugim stepenom stručne spreme zaradu od 2.634 dinara ili koliku zaradu može da obezbedi poslodavac radniku sa prvim i drugim stepenom stručne spreme ako ima na raspolaganju samo 4.217 dinara po novom sistemu obračuna koji je sada u proceduri.
U proceduri je novi sistem obračuna odnosno nove osnovice za obračun doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kao i zdravstveno osiguranje, kojim su ove najniže osnovice povećane za oko 100%. Bojim se da će ta računica biti na štetu radnika. Bojim se da će od ovog novca koji se ne mogu uvećati, ili bar ne tako brzo, sada radnici dobijati mnogo mnogo manje iznose.
Neko je od predstavnika vlasti napomenuo da će sniziti stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kao i zdravstveno. Lično sumnjam u to s obzirom da je stopa poreza ostala na istom nivou na kome je bila i ranije.
Određenu konfuziju u ovom predlogu pravi i član 6. kojim se određuje minimalna zarada u iznosu od 35% od prosečne zarade u privredi Republike. Međutim, u obrazloženju ovog člana stoji da je minimalna zarada 40% od prosečne zarade u Republici. Ta prosečna zarada uključuje i vanprivredu, što znači da je samim tim iznos veći ako se uopšte i ne uzme razlika od ovih 5%. Zamolio bih gospodu iz Vlade da tu konfuziju razreše i da daju precizan podatak o tome kolika će minimalna zarada biti u ovom predlogu koji je u proceduri.
Na kraju, gospodine predsedavajući, zamolio bih vas da posle tri meseca, koliko je ova skupština u faktički stalnom zasedanju stavite na dnevni red i pitanje juga Srbije i pitanje Kosova i Metohije. Svesni smo svi problema na jugu Srbije, na Kosovu i Metohiji. Znamo da ova vlada ima jedno koordinaciono telo na jugu Srbije i izvodi određene aktivnosti za koje je ova vlada odnosno ova skupština izdvojila pozamašnu sumu u budžetu Republike Srbije.
Bilo bi krajnje korektno da se posle tri meseca ili posle 6 meseci, koliko to telo funkcioniše na Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije, da se dođe pred ovu skupštinu i ove narodne poslanike i podnese izveštaj o aktivnostima na jugu Srbije odnosno na Kosovu i Metohiji. Hvala.