DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.04.2001.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

9. dan rada

24.04.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:15 do 17:55

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospodine Šešelj, ja repliciram svom prethodniku, a javio sam se kao šef poslaničke grupe. (Šešelj, s mesta, ja samo upozoravam predsednika...)... u redu je, dragomi mi je kada konstatujem da učestvujete u radu Skupštine.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Hvala na pomoći.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Što se tiče nadzora, po ovom predlogu zakona nadzorom se bave inspekcijske službe, baš kao i po Predlogu zakona o radnim odnosima koji ste vi definisali, utvrdili i izglasali 1996. godine. Samo su precizno utvrđene okolnosti pod kojima nadležne inspekcije mogu intervenisati i definisane su slobode u okviru kojih oni mogu vršiti svoj inspekcijski nadzor.
Praktično smo time samo proširili ona zagarantovana prava radnicima koja su u funkciji ostvarivanja njihovog prava na rad i zaštite koja praktično mora pratiti njihov radni odnos, s obzirom da su, nažalost, prisutne nepravilnosti u svakom segmentu društva, pa tako i tokom tog radnog odnosa. Dakle, tu nema nikakvih posebnih odstupanja. Inspekcijske službe će raditi svoj posao, verujem, odgovorno, u skladu sa propisima koji su postojali i do sada i koje smo mi samo detaljno razradili kako bi bili prilagođeni duhu novog zakona.
To nije u suprotnostima sa trendovima koji postoje u modernim društvima, Evropske unije, niti je u suprotnosti sa onim što je već ukorenjeno u samoj privredi. Dakle, to je dodatno pojašnjeno, precizirano pravo penzijskog organa u smislu zaštite prava radnika i poslodavca.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović.

Bora Stanimirović

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, uvaženi ministre, pre svega hteo bih da se zahvalim što nam je pružena mogućnost da diskutujemo po Poslovniku, znači bez ograničenja vremena. To se pokazalo kao ispravno, jer praktično radimo brže, nema opomena, nema - vreme, nema - tema, i da to bolje funkcioniše, kao i diskusija o svakom zakonu pojedinačno.
Što se tiče Zakona o radnim odnosima, mislim da je trebalo ići na jedan kompleksno nov zakon. Evo iz kojih razloga. Prvo, mi idemo u velike promene. Menja se sistem. Menjaju se tržišni odnosi. Sve se menja samo ostaje Zakon o radnim odnosima sa nekih desetak-petnaestak izmena, a to ne može rešiti tu stvar.
U okviru tog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima insistira se na terminu zarada. Član 64. menja se i glasi: "Zarada iz člana 63. stav 2. tačka 1) ovog zakona utvrđuje se na osnovu cene rada posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu na koje je raspoređen, (u daljem tekstu: cena rada) radnog učinka, vremena provedenog na radu i aktivnosti u toku rada".
Mislim da sam termin ne odgovara novom duhu vremena - zarada, šta je to. Znamo da na zapadu postoji najamnina, cena radne snage izražena u novcu. Imali smo - lični dohodak, a u državnim organima i u službama pominju se plate. To se još i može prihvatiti, ali ono što posebno pogađa a to će se kasnije pokazati u praksi, to je upravo ova zarada koja sada dolazi kao rezultat oporezivanja na osnovu bruto dohotka.
Drugo, zaposleni ima pravo, u članu 65. koji se menja, na minimalnu zaradu u skladu sa ovim zakonom. Izvinjavam se, juče nisam bio prisutan, a bilo je diskusije o tome. Mi smo držali sednicu odbora. Zamolio bih predsednika, da se sednica odbora ubuduće ne održava za vreme skupštinskog zasedanja jer se desilo da je veliki broj poslanika bio na odboru pa je predsednik poslaničke grupe Čeda Jovanović morao da dolazi i pozove na sednicu Skupštine zbog kvoruma. Drugo, nismo u mogućnosti da pratimo pa onda ponavljamo neke stvari koje su suvišne.
Minimalna zarada iz stava 1. ovog člana iznosi 35% od prosečne zarade u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog republičkog organa i tako dalje. Vidite, ovde je naročito važno ko o tome odlučuje kada se radi o minimalnoj zaradi, da li je zagarantovana ili je minimalna.
Mi u ovom stavu člana 66. koji se menja i glasi: "Odluku o isplati minimalne zarade donosi upravni odbor poslodavaca, na predlog direktora, po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata" i tako dalje. Samo na osnovu pribavljenog mišljenja sindikata. Ako smo sve promenili, mi ga danas praktično nemamo, ne računajući ove sindikate, četiri ili pet, a ne znamo ko je nezavisan, a ko je zavisan. Naš sindikat još uvek nije u funkciji interesa radničke klase, pa je zbog toga neophodno da sindikat dobije posebno mesto u Zakonu o radnim odnosima.
Vi znate da je na zapadu još uvek normalno, pošto su oni u drugoj fazi, a mi smo u fazi još prvobitne akumulacije, da sindikat ima veliku ulogu, gde poslodavac neće da otpusti dobrog radnika iz dva razloga. Prvi je, što mu taj radnik donosi profit, ako je dobar. Drugi je - ne može da otpusti dobrog radnika ili da ga ne plati koliko zaradi jer on iza sebe ima veoma uticajan sindikat i teško onom poslodavcu koji dođe na crnu listu sindikata određene zemlje.
Zbog toga predlažem, ono što se juče nešto malo počeli o sindikatu, ministar je tu, a radio je u sindikatu, možda bi mogao da pomogne, da sindikat dobije i mora da ima svoje mesto u okviru Zakona o radnim odnosima.
Treći je, posle člana 66. dodaje se odeljak koji je posebno interesantan. Mi već nekoliko dana diskutujemo o toplom obroku, regresu i mnogim pitanjima oporezivanja primanja koje radnik neće moći da dobije. Ali, u ovom članu stoji jasno ova izmena da zaposleni ima pravo na dohodak, zaradu u smislu člana 63. stava 2. tačka 3) ovog zakona, pa se navodi - rad duži od punog radnog vremena, rad za dan državnog i verskog praznika. Predsednik predviđa da radimo za vreme državnog praznika, u petak, verovatno će morati da isplati posebnu nadoknadu, noćni rad, a gospodin Jovanović insistira naročito na tom noćnom radu kad treba nešto da završi, i normalno ono što je važnije, pazite kako je rešena ishrana.
Stav 6. ovog člana glasi: "Ishrana u toku rada". Pazite dobro, ishrana u toku rada za dane provedene na radu. Međutim, u Predlogu zakona o platama u državnim organima i javnim službama, član 9. stav 4. glasi, isto to, ali ne govori - ishrana u toku rada, nego govori i mesečnoj nadoknadi za one koji primaju platu.
Šta to znači? To znači da radnici, a to ćemo oporezovati sada, neće imati topli obrok u fabrici, ali će ga imati ovi koji rade u državnim organima i javnim službama kroz plate i druge oblike. Radniku je daleko potrebniji taj topli obrok iz više razloga. Znamo da on iz fabričkog kruga zapravo ne može da izađe. On mora da radi od 6,00 do 14,00 časova, osam sati i taj obrok mu je jedina šansa da bolje radi, da zdravstveno bolje izgleda, a to mu može omogućiti poslodavac.
Sada, verovatno, u novim uslovima, sa ovim propisima i ovim zakonima to neće moći da bude slučaj i radnici će stvarno ostati bez toga. Znači, misli samo na radnike koji rade u fabrici i koji imaju organizovan topli obrok.
Stalno pominjemo, dvadesetak poslanika je diskutovalo o toplom obroku i u prisustvu ministra gospodina Đelića. On je jednom prilikom upravo pošao od toga i izjavio, da ćemo radničkoj klasi omogućiti bolju budućnost, put u Evropu, ako ukinemo topli obrok, regres i terenski dodatak.
To nam gospodo poslanici ukazuje da smo mi skroman narod. Hoćemo u Evropu? Kakva Evropa, mi možemo odmah u Ameriku, a možda i dalje, da ne kažem gde.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Bratislav Đurić.

Bratislav Đurić

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću ukratko pokušati radničkim rečnikom da govorim, a vi se trudite da me pratite.
Kakav Zakon o radnim odnosima očekuju radnici Srbije - veoma jednostavno, kratko i jasno: jasan i obavezujući. Ono što je bilo u Zakonu o radnim odnosima, bilo je puno toga - može, treba, ali nigde - mora. Ovim izmenama i dopunama, koje smatramo prelaznim rešenjem, jer mi smo uputili zahtev Vladi Republike Srbije i resornim ministarstvima da očekujemo veoma brzo novi zakon koji će urediti celu ovu materiju i dobili smo, u principu, odgovor da će to biti veoma brzo, da je ovo usaglašavanje sa postojećim zakonima, odnosno promenama zakona, koje su već bile ovih dana i koje će biti ovih dana.
Znači, radnici očekuju dalje isplate zarada isključivo u novcu. Isplate u kesama i džakovima jednostavno ne dolazi u obzir, iz nekoliko razloga - prvo, najveći broj radnika u Srbiji, jer Srbija je takva zemlja, ima poreklo sa sela, i da su ti radnici želeli da zarade ostvaruju u luku, krompiru, pasulju, ne bi nikada ni otišli da rade u grad, ne bi se školovali, ostali bi na njivama i zarađivali bi u pasulju i luku. To je prva stvar.
A druga stvar, svih proteklih 10 godina, verujte mi, ja sam učestvovao u mnogim događanjima i znam kako je bilo, tu je bilo velikih manipulacija. Znate, direktori preduzeća su radnicima isplaćivali u naturi, u prašku, u ovome, u onome, po enormnim cenama, koje su oni prikazivali na kraju poslovanja, sumnjivog kvaliteta, i šta se dešavalo - velika količina te robe završavala je u privatnim magacinima, trgovinama i prodavnicama istih tih ljudi, ili njihovih bližih prijatelja i srodnika.
Znači, velikih manipulacija je bilo, o tome asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata ima dosta dokumentacije, i veoma brzo, kada u ovoj zemlji konačno dođe do prave promene u sudstvu, pokrenućemo postupke i protiv pojedinaca, i protiv institucija, i protiv svih onih koji su to radili. Ja se nadam da će biti privedeni pravdi.
Znači, isplate u novcu. Jedino ono što nije bitno, mada smo mi ipak vezani za dinare, patriote smo pre svega, ali nemamo ništa protiv da bude i u nekoj drugoj jakoj valuti. Radnici i sindikati brane interese zaposlenih, a ne interese poslodavaca ili predstavnika poslodavaca.
Prema tome, svi oni koji su pre mene govorili, a koji su, koliko znam, direktori ili izvršni organi u svojim ustanovama i preduzećima, a govoreći u ime radnika, jednostavno ne treba oni to da rade. Radnici imaju svoje organizacije, njihovi predstavnici će reći šta imaju da kažu. Njihovi predstavnici su u proteklih mesec dana imali puno kontakata i sa resornim ministarstvima i sa Vladom Republike Srbije i sa samim premijerom Zoranom Đinđićem, gospodinom Đelićem, gospodinom Vlahovićem, gospodinom Milovanovićem i svim ministrima u Vladi Republike Srbije, o ovom i o mnogim drugim zakonima, koji su u vezi radno-pravnog zakonodavstva. Mogu odgovorno da vam kažem da su sindikati podržali i ovaj zakon i mnoge druge zakone, posebno Zakon o platnim razredima, a posebno onaj zakon koji će biti na dnevnom redu, nadam se, veoma brzo, o ekstra oporezivanju ratnih i ostalih profitera u proteklih 10 godina.
Oni poslodavci koji ne mogu da isplate zarade, a o tome je bilo puno reči ovde, jednostavno, po nama, po ljudima iz sindikata i radnicima, ne mogu ni biti poslodavci. Znači, samo oni koji mogu da ostvaruju to što treba, mogu se i time baviti. Nije ovo avantura i nije ovo hobi, nije ovo hobi, gospodo moja draga. Onaj ko ne može profitabilno da posluje, ne treba time da se bavi, da zamajava narod.
Što se tiče isplate u naturi, znači u robi, nemamo ništa protiv da poslodavci iz ekstra dobitka, svog dobitka, kao neku stimulaciju radnicima, daju i u robi. Znači, na kraju, juče je nekoliko govornika, posle izlaganja ministra Milovanovića spomenuo neku uniju, nezavisnost. Na žalost, tih ljudi koji su bili do juče u samom vrhu vlasti. Unija nezavisnosti u ovoj zemlji ne postoji, gospodo, postoje asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ako se na nju mislilo, a verovatno i jeste, Unija nezavisnosti ne postoji, i to je dokaz da ti ljudi, koji su do juče bili u samom vrhu vlasti, nikada nisu kontaktirali sa sindikatima, nikada, odgovorno tvrdim, nikada nisu kontaktirali sa sindikatima.
Doduše, jesu sa jednim čovekom, koji se zove Tomislav Banović, i koji je, navodno, u ime milion i sedamstotina hiljada radnika, pregovarao sa raznim ljudima iz ministarstva, ali, kako je pregovarao, tako je i završio.
Na samom kraju, podržavamo predložene izmene Zakona o radnim odnosima, sa obavezom i sa predlogom, sa zahtevom Vladi da se što pre donese novi zakon, koji će urediti apsolutno ovu materiju, da u izradi zakona učestvuju, znači pre nego što dođe na skupštinsku raspravu, svi relevantni sindikati, Unija poslodavaca i komora.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Sreten Mitrović.

Sreten Mitrović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje je kako će se ovi zakoni koje danas donosimo o radnim odnosima primenjivati za radnike na Kosovu i Metohiji, za radnike koji su ostali bez posla, za one radnike koji su ostali samim tim i bez svojih ličnih primanja. Znamo da svi radnici koji su radili u privredi, dve godine nisu primili nikakve lične dohotke i postavlja se pitanje - kakva je njihova sudbina dalje.
Imamo veliki broj radnika čija su matična preduzeća ugašena i pitanje je da li će se uopšte bilo gde na drugim mestima zaposliti, a određeni broj radnika ima veoma mali broj godina do okončanja svog radnog veka, znači, do penzionisanja. Takođe postoji veliki broj radnika čija su matična preduzeća bila u centralnom delu Srbije, koji su dosta loše prihvaćeni u tim preduzećima, tako da su ostali bez ličnih dohodaka, jer ta preduzeća su imala svoje poslovne i radne prostorije na Kosovu i Metohiji, a oduzeto im je od strane okupatora, pa su radnici koji su radili u tim preduzećima, ostali bez posla.
Zato tražimo od novog ministra za rad i radne odnose, a ja mislim da mu je već sa Kosova i Metohije upućen dopis, da nastavi sa minimalnim ličnim dohocima, ili sa zagarantovanim ličnim dohocima, koji su primani do dolaska DOS-ovske vlasti, a dolaskom DOS-ovske vlasti sve je to prestalo za radnike koji na Kosovu i Metohiji ne rade.
Zato apelujem na Vladu Republike Srbije da se formiraju konačno ta resorna ministarstva, odnosno podkomiteti, ili kako ćemo da ih nazovemo, da se dole na prostoru Kosova i Metohije uspostavi rad, da onaj komitet koji je funkcionisao pre dolaska kosovske vlasti, nastavi, jer mi danas imamo samo predsednika komiteta, koji u ovom trenutku, neću reći šta radi, ali nadam se da će vrlo brzo doći i tema o Kosovu i Metohiji, pa ćemo i tu izneti sve činjenice - ko šta na Kosovu i Metohiji radi i kako je radio.
Ovo što je rekao potpredsednik Skupštine, Ljubiša Marović, bez obzira na političku pripadnost, svi Srbi koji su ostali na prostoru Kosova i Metohije, uprli su pogled u ponašanje Vlade Republike Srbije i Savezne vlade, i svi očekujemo pomoć jedino od Vlade Republike Srbije i od Savezne vlade.
Ono što nam onaj koji je dole, okupator, daje, sprema i radi, znači da nećemo imati budućnost i za opstanak na Kosovu i Metohiji. Zato molim ministra i sve ostale ministre da se odrede radne grupe i da se formiraju radna tela koja će da vode brigu o svima, odnosno, o onim ljudima koji su ostali da žive dole, a i o povratku onih koji su proterani. Bez takvog organizovanja nećemo moći ništa, ni da zadržimo one koji su ostali na prostoru Kosova i Metohije, da žive, ni one koji su proterani, da se vrate. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, posle njega narodni poslanik Dejan Mihajlov.