Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik Srpske radikalne stranke, glasaću protiv ovog predloga zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica. Razlozi mog nepoverenja u ovaj predlog Vlade Republike Srbije sastoje se pre svega iz nepoverenja prema predsedniku Vlade, kancelaru Zoranu Đinđiću, pa onda prema svemu što čini neprirodna i izrazito anacionalna koalicija DOS.
Stanje u ovoj sferi i u sferi zapošljavanja je isto kao i u svim drugim sferama. Prouzrokovano je kolapsom privrede. Nijedna ozbiljna firma ne radi, svi nešto čekaju. Verovatno rezultate raznih belosvetskih donatorskih konferencija.
Možda se nadaju da stigne šest milijardi dolara. Ljudi u preduzećima su bez ikakvih motiva. Bez ikakvih motiva su ljudi koji treba da rade i proizvode, a kakve motive tek imaju oni koji čekaju da se eventualno zaposle i bore za svoju egzistenciju. Od nekada vrednih stvaralaca, poznatih po marljivosti u celom svetu, sada pod DOS-ovskom vlašću postali smo najpoznatiji prosjaci, veoma uporni u očekivanju da nam Amerika ili Evropska unija nešto udeli za servilnu podaničku ulogu koju igra ova nenarodna vlast. Neće biti boljitka, dok svi ne shvatimo da iz ekonomske krize možemo samo uz postepen oporavak i dok se naša nadanja ne počnu zasnivati na veri u sopstvene snage, resurse bogatstva i pameti. Evropa nikome nije i nikome neće doneti bolje....

Gospodine Čoliću, ja vas molim da pređete na temu dnevnog reda.

A sve zlo što nam se kroz istoriju dogodilo je baš od Evrope i njene lude ćerke Amerike. Nemam poverenja u Vladu Zorana Đinđića, nemam poverenja u predstavnika Vlade po ovom predlogu zakona. Gospodine predsedniče,  mislim da zaista govorim o temi. Srbiji je potreban ozbiljan čovek, pošten domaćin koji iznad svega voli svoju otadžbinu. Zoran Đinđić to nije. On se i pred ovim parlamentom deklarisao kao kosmopolit ili čovek neke novostvorene internacionale. Kako mogu da poverujem predstavniku Vlade, ministru Milovanoviću, kada je sve svoje ideje i nade veoma lako zamenio za ministarsku fotelju, a ulogu sindikalnog vođe promenio za glavnu ulogu u konfrontaciji sa onima kojima je do juče lider bio.
Kamuflaža ministra Milovanovića je ravna kamuflaži kameleona, jer ovaj zakon koji danas nudite poslanicima na izglasavanje, ne može da donese bolje odnose u sferi zapošljavanja. Teorija je jedno, a praksa je drugo. Praksa nas uči da DOS-u ne treba verovati iz razloga što za sve ovo vreme ni od jednog do sada usvojenog zakona građani Srbije nisu i neće imati koristi. Osetili su samo gorak ukus pelena i žuči, posle ispijanja mnogobrojnih čaša poreskih obaveza. Građani Srbije sa velikim interesovanjem i pažnjom prate sednice Narodne skupštine i u čudu se pitaju šta su sanjali, a šta im se događa. Kažu, nisu za ovo glasali i ja im verujem, kao što verujem da će period njihovog razočaranja i osvešćivanja trajati do novih izbora, kada će imati priliku da isprave svoje pogrešno verovanje u DOS.

Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković, a posle njega narodni poslanik Slobodan Tomović.

Poštovani narodni poslanici, i ove izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, kao i ostali zakoni iz oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva, posledica su usvojenog poreskog paketa, koji je skupštinska većina ovde usvojila. Praktično, sve ovo što smo u ovoj skupštini usvojili, mislim u novom sazivu Skupštine, je zakonska priprema za ključni zakon koji vas iz DOS-a interesuje, odnosno koji interesuje Vladu Zorana Đinđića. To je Zakon o privatizaciji. To vas interesuje. Potpuno je izvesno, da ovako koncipiran zakon o privatizaciji, kako se već kroz štampu najavljuje neće doneti ništa dobro zaposlenima. Potpuno je izvesno da će armija ljudi ostati bez posla. Prethodni zakon koji je DOS-ova većina usvojila, a mislim na Zakon o radnim odnosima, imao je zadatak da buduće gazde što jeftinije prođu prilikom otpuštanja radnika. Zato ste tri puta smanjili takozvane otpremnine. Ovaj pak zakon, ima zadatak da državu odnosno ovu državnu administraciju manje košta to masovno otpuštanje radnika. To će neminovno nastupiti, kao posledica ovakvog zakona o privatizaciji, složitećete se sa mnom.
Šta ste predvideli ovim izmenama i dopunama? Pre svega, da smanjite obaveze prema nezaposlenim licima u odnosu na postojeće rešenje. Maksimalno ste poreskim paketom uzeli od privrede i stanovništva, a imate nameru da narodu vratite vrlo malo. To je očito. Gde ćete potrošiti te pare, ako nemate nameru da vratite narodu. Mi, srpski radikali znamo gde ćete ih potrošiti, ali nije zgodno narodu još jednom reći gde će otići njihova muka i znoj, gde će otići njihove pare. Potrošiće ih Gašo Knežević na neke njegove reforme školstva, potrošiće ih Čović na formiranje svoje stranke, potrošiće ih zatim ove silne agencije koje ste formirali pri Vladi, a gde ste pozapošljavali vaše žene, vaše tetke, strine i šta ja znam koga sve. Za ove namene znači ima para iz budžeta, a za nezaposlene vrlo malo ili ništa.
Mene interesuje kako vi mislite da amortizujete taj veliki udar nezaposlenih? Tako što ćete im dati tri meseca po pola plate? Da li je to vaš socijalni program? Da li su to argumenti sa kojima nameravate sa sindikatima da otpočnete takozvani socijalni dijalog, koji najavljujete. Ubeđen sam, da vam to kod sindikata neće proći. To što ste kupili jednog predsednika sindikata i postavili ga za ministra, a drugog ste imenovali za narodnog poslanika, neće vam pomoći. Oduvaće vas narodno i radničko nezadovoljstvo sa političke scene, ubeđen sam. Znate li onu narodnu, nije loše da se podsetite, tu knjazovi nisu radi kavzi, nisu radi turci izjelice, ali je rada sirotinja raja koja zulum trpeti ne može.
To što ste sa predsednicima sindikata uglavili dilove, apsolutno ne znači da će to kod sindikata proći. Trebalo bi da poslušate ovu narodnu mudrost. Zatim ste ovde predvideli minimalne osnovice na koje se plaćaju doprinosi za osiguranike i to u rasponu od 3.000 do 13.000 dinara, pa to je znači osnovica na koje se primenjuje stope doprinosa za osiguranike. Svi znamo da je prosečna plata u Srbiji 4.000 dinara, a vi ste predvideli da prosek bude na plaćanje normalno doprinosa 7.000 dinara, otprilike kada se pogleda kvalifikaciona struktura i kada se napravi jedna analiza, to je to. Mnogo je brate alava ova vlada, mnogo je alava u prihodnoj strani kada treba da ubere prihode od stanovništva i privrede, ali je vrlo škrta kada treba to da vrati narodu. Pitam se, odakle će ova sirota privreda to da plati.
I na kraju, najveći biser je taj da ste još predvideli da poslodavac mora da plati doprinose, bez obzira da li je isplatio zarade radnicima. Znači, državi se moraju platiti obaveze, bez obzira da li su radnici primili plate. Mene interesuje gde ima takvo rešenje u svetu. Pazite, to je vrlo interesantno, to je predložio, takvo zakonsko rešenje je predložio ministar koji je bio predsednik sindikata. Znači, radnički tribun. Ne znam da li je taj ministar posle svega ovoga i ovog prethodnog zakona i ovog zakona sme da se pojavi pred radnicima. Ja sumnjam gospodine ministre da ćete dobro proći, ako se pojavite. Znači, da završim, i ovakva rešenja su u ovim predloženim izmenama i dopunama zakona o zapošljavanju su u funkciji Zakona o privatizaciji. Zakona, koji vas iz DOS-a najviše interesuje. Očita namera ove vlade je da firme stavi u težak materijalan položaj, kako bi postale lakši plen budućim kupcima, odnosno, strateškim partnerima, kako ih vi zovete. Firma koja ne može da isplaćuje zarade radnicima, biće ili besplatno dodeljena ili vrlo jeftino prodata. Pazite, kada dođe kupac i kaže ta i ta firma već godinu dana ili pet meseci ne isplaćuje zarade radnicima, to je njemu odmah znači signal da ponudi vrlo malo i da traži od države da mu besplatno dodeli firmu. Ovolikim fiskalnim opterećenjima vi ćete skoro sve firme u Srbiji dovesti u situaciju da ne mogu da isplaćuju zarade radnicima i na taj način pripremiti za jeftinu prodaju. Na kraju, verovatno naši gledaoci se pitaju, šta je motiv vama da ovakve zakone donosite. Znamo i mi šta je motiv, znate i vi šta je motiv, a pretpostavljam da i narod zna šta je motiv. To su provizije. Masne provizije.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović, a posle njega narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni gospodine ministre, dame i kolege narodni poslanici, ja sam takođe jedan od onih koji misli da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica ne treba prihvatiti, ne treba bar u obliku koji je nama ovde predložen.
Pre svega, zato što ne stoje razlozi za donošenje ovog zakona, a takođe i pojedina objašenja pojedinih odredaba nisu ni logična ni racionalna. Kao argumentaciju za ove tvrdnje nudim sledeće: 1) vezano za razloge za donošenje zakona. U obrazloženju razloga se kaže: "U bruto zaradu uključuju se i druga lična primanja koje poslodavac isplaćuje po osnovu radnog odnosa, kao što su naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i terenski dodatak, čime se šire obaveze, a smanjenjem stope doprinosa stvaraju se uslovi za smanjenje fiskalnog opterećenja, odnosno obaveze poslodavaca". Prvo, ne vidim iz ovog zakona da se radi o nekim stopama. Ja bar nisam video koje su to stope kojima se to smanjuje. Čak i da jeste, mi nemamo dokaz kako to izgleda u krajnjem skoru. Jer, ako i smanjujemo negde neke stope, a na drugoj strani širimo osnovu, treba da vidimo da li i koja korelacija u tome postoji. U ovom obrazloženju mi za tako nešto nemamo dokaza.
Drugo, već je moj kolega Stevan Gudurić citirao i ja neću da citiram taj član koji se odnosi na obrazloženje zbog čega neko ko je napunio 30 i više godina staža kad ne može više da ima ono pravo da do odlaska u penziju prima neku nadoknadu. Dakle, neću citirati ceo član, ali hoću da izdvojim samo jedan biser iz ovoga člana. Biser glasi: "Ovim rešenjem nezaposlena lica nisu bila stimulisana da traže zaposlenje, a najčešće su radili na crno, uz istovremeno ostvarivanje prava na novčanu naknadu i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje". Ovakvo obrazloženje je, u najmanju ruku, maliciozno i cinično, jer to znači da onaj ko je napunio 30 i više godina staža, pa ostao bez posla, posle dve godine ako se ne zaposli, a ko će ljude koji su preko 30 godina staža i gde da primi, praktično, mora da čeka starosnu penziju, a dotle da živi kako zna i ume, bez ikakve obaveze onoga koji ga je poslao na ulicu ili koji ga je poslao da čeka, koji ga je poslao da te godine do starosne penzije provede na samoj ulici.
Najzad, u članu 20. pominju se smanjenja od 70% na 60%, od 50% na 40% i tako dalje. Znate, ako tu čak i postoji neka korelacija između bruto, sada, zarade i onoga što se nekada zvala minimalna plata, ako čak i postoje korelacije, a takođe nemam dokaza da postoji korelacija, i zašto baš od 70% na 60% i od 50% na 40%, ali zašto onda ako se zalažemo da ovaj zakon posluži i radnicima, zašto sad ograničavamo i kažemo - a najviše do 80%, a prethodno smo imali 100%. Dakle, moje zalaganje jeste da se u onom delu ovog zakona, u kome se govori, da kad neko pređe 30 godina staža da mu važi isto kao da je 25, da to ne važi, nego da važi kako je to bilo ranije. Drugo zalaganje jeste da se ne ograničava to što se kaže do 80% nego na neki minimalni prosek. Dakle, to su moja zalaganja.
Najzad, sasvim dobronamerno, iako sam najmanje ja pozvan da dajem savete gospodinu ministru ili da budem zabrinut za njegovu sudbinu. Gospodin ministar je postao ministar u Vladi, ne zato što je baš on bio najstručniji ili najkompetentniji, nego kao što je predsednik jedne asocijacije nezavisnih sindikata, učlanio se u DOS koja je na izborima bila pobednička stranka, i kao takav došao da bude ministar u ovoj vladi. Dakle, on je postao to zbog toga što su oni koje je predstavljao imali odgovarajuća očekivanja. To su očekivanja da će se boriti za njihova prava i da će ta prava ostvarivati i da će se truditi da se ta prava ostvaruju. Vaše dosadašnje zalaganje, ali to već nije moja stvar, očigledno ne ide u prilog onome zbog čega smo došli ovde, ali nadam se da ćete vi iz toga izvući pouke. Zaista, nije moje da vas savetujem. Hvala vam lepo gospodine predsedniče.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a posle njega narodni poslanik Nebojša Jović.

Dame i gospodo poslanici, na dnevnom redu je još jedna izmena i dopuna Zakona. U starom Zakonu menja se član 14, 20, član 27đ, 27j, član 33, 36. i 41. i dobijamo novi zakon o zapošljavanju, u pravima nezaposlenih lica. U svim  zakonima gde se predlažu izmene i dopune, menja se, umesto neto zarade stoji bruto zarada. Bruto zarada će biti osnovica za obračunavanje poreza, a to znači u prevodu da će se porez na zaradu plaćati na sve ono što primi radnik u preduzeću, i to: zarada po učinku, zarada na topli obrok, prevoz, regres, noćni rad, državni praznik, prekovremeni rad i tako dalje. Moramo da priznamo da je dobro zamišljen ovaj zakon da bi se napunio budžet, ali da ne postignemo kontra efekat i da za kratko vreme ispraznimo kase preduzeća i da radnici nemaju šta da primaju i stvorimo uslove da se preduzeća moraju prodati i to za male pare.
Druga promena u svim zakonima je osnovica na koju se obračunava i plaća doprinos za osiguranike, koja je data tabelarno kod svakog zakona, u odnosu od 3.033 dinara do 4.427 dinara kod radnika, pa do 9.409 sa fakultetom, a najviše 12.724 dinara sa doktoratom. Pitanje je da li će morati ovo preduzeća da plate i da li ćemo na ovaj način plaćati rad ili diplome. Biće problema u primeni zakona u praksi. U praksi postoji da na istim poslovima rade ljudi sa različitim stepenima diploma. Da li će imati različitu osnovicu za obračun doprinosa, a kasnije i različitu visinu penzije, takođe i primanja? Treća izmena, koja je veoma bitna za rad preduzeća, a menja se kod svih zakona, u odnosu na postojeći zakon, su kaznene mere za preduzeća i pojedince, ako se zakoni ne primene. Da li nije bilo racionalno i da potrošimo i manje papira i da Skupština potroši manje vremena, da smo ove tri najbitnije izmene u zakonima stavili na papir i nabrojali sve zakone koje donosimo.
Ako osnovicu za obračun doprinosa, koju je dao predlagač zakona, primenimo u preduzećima u praksi, za isplatu plata, da li je pravilno i solidarno, i ako primenimo zakon predlagača u preduzećima kod radnika za čijim je radom prestala potreba i pošaljemo dvojicu radnika sa 25 godina radnog staža na plaćeno 24 meseca, koliko imaju pravo po zakonu, po članu 20. stav 1., gde je utvrđena najniža naknada 40%. Jedan je radnik sa platom od 3.033 dinara, a drugi sa visokom spremom od 10.510 dinara. Da li to znači da će radnik primiti 1.400 dinara, a kolega sa visokom spremom 5.000. Obojica su izgubila posao, obojica sede kod kuće i pitanje je, gde je tu solidarnost. Ako je razlika kad rade, zašto pravimo razliku kad ne rade i kad nemaju učinak i kad ne prave dobit za preduzeće. Kaznene mere su u novcu do 200 hiljada za preduzeće. Imamo preduzeća sa 20 i 30 radnika, čiji je platni fond 200 hiljada da isplati plate i poreze. Ako preduzeće to nije u stanju, da li ima logike i svrhe da kaznimo preduzeće sa 200 hiljada? Kad smo kod kaznenih mera, u zakonu stoji da je preduzeće dužno da u roku plati sve poreze po osnovici i dažbine državi, a za radnike koliko ostane, a u više preduzeća i ništa, neredovno, i manje od osnovice nego što je obračunato poreza. Kad mi iz Socijalističke partije govorimo o porezima, stalno neko iz Vlade izađe i za ovom govornicom kaže da su porezi manji ili isti kao u prošloj godini i stalno su na ovu temu rasprave i replike.
Lično bih voleo da je tako. To gospodo ministri možete govoriti do juna, dok ne stupe na snagu svi zakoni koje sada donosimo. Ne možemo govoriti dalje, ne možemo govoriti više, jer istina će ugledati videlo i videće se ko za ovom govorinicom govori istinu, a ko govori neistinu. Svaki građanin će se uveriti šta je šta, kada dobije sva rešenja i sve račune, i to, račun za struju, račun za telefon, porez na mobilni, porez za kola, porez za oružje, porez na imovinu, porez na zemlju, porez na kuću i stan, porez na komunalije, porez na prevoz, porez na topli obrok, i nadam se da ćemo do kraja meseca usvojiti još neki porez. Više puta, ministri kažu i pričaju kako se loše radilo i da prethodna vlast nije znala da radi. Voleo bih da jedan ministar izađe i da nas za govornicom demantuje, da nam kaže, šta vi radite, vi niste od juče na vlasti jer vreme prolazi, od oktobra je to više od šest meseci, a već u ovoj godini smo u petom mesecu. Godina nema 20 meseci, na vlasti ste, radite, nemojte da vam rad bude priča o nama, jer to je nekima postalo zanimanje. Hvala.