Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo kvorum i da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da imamo kvorum za nastavak rada.
Prelazimo na razmatranje 13. tačke dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAPOŠLjAVANjU I OSTVARIVANjU PRAVA NEZAPOSLENIH LICA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Božidar Vučurović, Petar Jojić, Miroljub Veljković, Branislav Blažić, Toma Bušetić, Predrag Mijailović, Marko Ćulibrk, Miomir Ilić, Veroljub Arsić, Nataša Jovanović, Srboljub Živanović, Meho Omerović, Radojko Petrić, Gordana Pop-Lazić, Goran Cvetanović, Božidar Vujić, Slobodan Janjić, Petar Petroivć, Borislav Pelević, Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović.
Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora, mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? Izvolite.

Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je predložila izmene Zakona u oblasti zapošljavanja. Socijalno osiguranje je slučaj osiguranja za slučaj nastupanja rizika  do kojih može da dođe u životu i u radu, uključujući tu i rizik kod nezaposlenosti. Socijalno osiguranje se temelji na načelu reciprociteta, koliko se ulaže - toliko se ostvaruju prava, uz određen stepen solidarnosti. Visina i uslovi ostvarivanja prava, zavisne od redovnosti, od visine isplate plata, odnosno zarada i uplaćenih doprinosa po tom osnovu.
Po sistemu socijalnog osiguranja, zaštita od nezaposlenosti obuhvata, ne samo zaposlene, nego i ona lica koja su nezaposlena i koja su sposobna za rad i hoće da zasnuju radni odnos. Ovaj sistem pruža najbolju zaštitu osiguranim licima. Težište razvojne politike u narednom periodu, s obzirom na dostignut stepen privrednog razvoja, treba da bude na svojinskoj transformaciji, prestrukturiranju preduzeća, u proizvodnom, tehnološkom i organizacionim smislu, i realizaciji socijalnog programa koji će činiti sastavni deo procesa tranzicije.
Za rešavanje problema nezaposlenosti i viškova zaposlenih, i stvaranje uslova da preduzeća posluju na tržišnim principima, neophodno je da država preuzme u obavezu da rešava položaj i prava zaposlenih koji će ostati bez posla. Obim pojedinih prava do sada je bio po sistemu utvrđen tako da je izuzetno mali broj zaposlenih mogao da ostvari, kao što su novnačna naknada, otpremnina, prilikom otpuštanja sa posla, a pojedina prava, isplata novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, kasnila su po nekoliko meseci, jer nisu mogla da se obezbede sredstva. Dakle, bila su prava samo na papiru, a realizacija tih prava praktično nije bilo, ili je bila neznatna. Utvrđivanje prava na nivou i obimu koji omogućava preduzećima da brže krenu u transformaciju i prestrukturiranje, treba da obezbedi uslove za veće ulaganje i razvoj, veće zarade za one koji rade, a time i veća izdvajanja za otvaranje novih radnih mesta, penzije, socijalnu zaštitu i druga prava.
Brojni su primeri da su zaposleni na prinudnim odmorima primali minimalnu zaradu od 280 dinara, a oni koji su radili, pored minimalne zarade koja je najčešće isplaćivana u robi, bonovima i na ruke, primali su i naknadu za ishranu u toku rada, i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Ovim isplatama preduzeća su izbegavala plaćanje obaveza po osnovu doprinosa, a zaposleni koji nisu bili upoznati da nisu uplaćeni doprinosi, kada su hteli da ostvare pojedina prava, najčešće iz penzijskog-invalidskog osiguranja za slučaj nezaposlenosti, kao i dužeg bolovanja, dovedeni su u položaj da nisu mogli ta prava da ostvare.
Uvođenjem u sistem bruto zarade, isplatom zarade u novcu, kao i obaveznog plaćanja doprinosa na sva lična primanja, obezbediće se da zaposleni po osnovu socijalnog osiguranja ostvaruju adekvatan obim prava, u plaćenom iznosu doprinosa. Osnov za ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja, su sva primanja na koja su plaćeni doprinosi. Naime, uvođenjem bruto sistema uspostavljena je jedinstvena osnovica, za plaćanje poreza i doprinosa, za obavezno socijalno osiguranje i zarada. Kod bruto zarada, uključuju se i druga lična primanja koja poslodavac isplaćuje po osnovu radnog odnosa, kao što su naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i terenski dodatak, čime se šire obaveze, a smanjenjem stope doprinosa, stvaraju se uslovi za smanjenje fiskalnog opterećenja odnosno obaveze poslodavaca. Osnovica po osnovu koje se plaća doprinos, ulazi u ostvarivanje pojedinačnih prava. Najviši i najniži iznos novčane naknade do sada je bio utvrđen u neto iznosu, predloženo rešenje u nominalnom iznosu ostaje isto, samo što se procenti menjaju, s obzirom da se visina novčane nadoknade, naknadno utvrđuje, u odnosu na bruto zarade. Zadržane su najniže osnovice prema stručnoj spremi radnog mesta na koje se plaća doprinos, s tim što su u Predlogu zakona, utvrđeno je u nominalnom iznosu u odnosu na bruto zaradu.
Ovim zakonskim rešenjem obezbeđuju se i veća prava po osnovu socijalnog osiguranja, jer je osnov za ostvarivanje tih prava uplaćen u doprinosu. Jedan broj poslodavaca izbegavao je plaćanje doprinosa iz obaveznog socijalnog osiguranja isplatom zarada na ruke, ili u robi, odnosno u bonovima, čime je zaposlene dovodio u izuzetno težak položaj jer nisu mogli da ostvare prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, i osiguranja u slučaju nezaposlenosti. S obzirom da je pravo iz osiguranja, jedno od osnovnih zagarantovanih prava po Ustavu, te se utvrđuje i obaveza poslodavca da za zaposlenog uplati doprinose na najnižoj osnovici i kada nije isplatio zaradu. Pooštrava se kontrola uplate doprinosa i obavezuju se nadležni poreski organi, da preduzmu odgovarajuće mere protiv poslodavaca, ako ne izvrše uplatu doprinosa. Zakonom su predviđene i značajne izmene u načinu upravljanja Republičkog zavoda za tržište rada, kojim se obezbeđuje veća odgovornost, s obzirom da Upravni i Nadzorni odbor, imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije. Članove Upravnog odbora predlažu udruženja poslodavaca, sindikalne organizacije nezaposlenih, organizovani na nivou Republike.
Predloženim izmenama u potpunosti je uvažen postojeći pluralizam, u organizovanju poslodavaca, sindikata i nezaposlenih i obezbeđena je adekvatna zastupljenost njihovih predstavnika u upravljanju Republičkim zavodom za tržište rada. Hvala vam.

Da li se izvestilac Odbora javlja za reč?
Ukoliko ne, predsednici poslaničkih grupa.
Gospodin Nikolić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, skoro nezapaženo prođe izlaganje gospodina ministra koji brine o pravima zaposlenih, nezaposlenih lica, lica koja će ići u penziju, lica koja će ostati bez posla. Kako da ne prođe nezapaženo, kada je on pokušao da obrazlažući ovaj predlog zakona, pronađe samo ono što je po njemu, što je bolje, od dosadašnjeg sistema po kome je bila regulisana ova materija.
Ovaj zakon je jedan od onih koji nas pripremaju za, ukoliko do toga uopšte i dođe kakva je situacija u zemlji, za period posle leta kada će nas po glavi lupati mnogo ozbiljniji, mnogo opasniji zakoni, koji će imati mnogo teže posledice po sve građane Republike Srbije.
Ovo je jedan od zakona koji ćemo pokušati da kritikujemo tako da pokažemo koliko je za radnike lošiji od dosadašnjih zakona i koliko je za poslodavce lošiji od dosadašnjih zakona. Vlada Republike Srbije uspeva ono što nikome do sada nije uspevalo, da napiše predlog zakona kojim ne mogu da budu zadovoljni ni radnici, ni poslodavci.
Sećam se pre više godine dok je današnji premijer bio u opoziciji, jedne godine pokušavajući da dobije izbore dovodio je i Kasandru u Beograd. Izgleda da bi ona bolje neke odnose regulisala u zemlji od ministara koje je nakupio na različite načine premijer Vlade Republike Srbije. Šta ne valja? Šta će biti lošije? Na šta treba da upozorimo građane? Vidite, i kada su donošeni zakoni o porezima i akcizama i kada smo govorili da nas očekuje udar, da će biti poskupljenja, Vlada je to pravdala analizom u dve - tri trgovinske orgnaizacije i govorila da nema nikakvih poskupljenja, a evo mi iz dana u dan saznajemo da su naši poslanici bili u pravu kada su ukazivali na to šta nas čeka ako usvojite ove zakone.
Evo, danas se čak i novine bune protiv Zakona o porezu na promet, koji ste doneli svojom većinom, novine koje vas i dan danas podržavaju, ali sada teret podrške prebacuju na čitaoce, pa kažu - izvinite, do danas smo mogli sa 10 dinara, cenom dnevnih novina da se izdržavamo, a sada je stupio novi zakon i po novom zakonu ono što moramo da platimo na ime poreza je naš fond zarada mesečni. Po novom zakonu više nema remitende i od danas dragi čitaoci plaćate 15 dinara dnevne novine.
Ovaj zakon, koji imamo pred sobom ponovo pokazuje jednu vrstu nehumanosti prema ljudina koji zalaze u godine. Ja znam da je to surovi kapitalizam i ponovo upozoravam da ne može tek tako lako da bude primenjen na naše društvo, tim pre što u vladajućoj koaliciji ima više stranaka koje u svom nazivu imaju odrednicu socijal, socijalno, socijalističko, kako se već zovu i koje bi trebalo da brinu malo i o onom ljudskom liku svakog građanina na koga će biti primenjen ovaj zakon.
Već u prvom članu ovaj zakon kaže da ljudi koji imaju 30 godina staža i više, više ne treba da imaju neka prava koja su imali do sada pod diktatorskom vlašću. Ne mogu više da dočekaju mirno ili starosnu penziju, ili penziju po drugom osnovu, nego se stepenica spušta na 25 godina i oni praktično kada sa 31, 32, 33 godine staža ostanu bez posla upućuje ih ministar da traže novi posao. Kaže - odredbama člana 1. ovog zakona upućujemo one koji do sada nisu bili mnogo zainteresovani da nađu posao, (da posao nađu), da nađu posao u ovoj našoj Srbiji u kojoj je privreda u haosu od kako ste vi došli na vlast, u kojoj će privreda tek biti u haosu posle leta, da nađu posao ljudi koji imaju 33 godine staža, a naša deca nisu zaposlena. Sada zamislite surovog poslodavca, strateškog partnera koji dođe iz Francuske, pa kaže - neću ja da zapošljavam decu od 25 godina, ja hoću ove koji imaju 33 godine staža.
Vidite, ti naši stariji građani koji su još uvek po zakonu sposobni za rad, a polovina ih koristi lekove, ne zato što su bolesni nego zato što biološki organizam dolazi u situaciju da srce, pluća, mišići ne mogu više da funkcionišu kao kod mladog čoveka i neki lekovi su im potrebni, a mogu da rade. Kada jutros ode u prodavnicu (apoteku) da kupi prilazid trebaće mu 780 dinara za kutiju, koja je koštala 120 dinara. Kada ode da kupi andol sada mu već treba 80 dinara za tablu. Vas to ne interesuje. Vi pričate šta je bilo, vi se neprekidno čudite kako je bilo loše. Ja mislim da ste vi u pravu kada kažete da je bilo loše, ali valjda nas ubediste za ovih šest meseci od kako ste na vlasti da je zaista bilo loše i vreme je da nas ubedite da može da bude bolje, ali nijednim predlogom zakona koji je do sada bio u proceduri ili koji je u proceduri ne ubediste nas da postoje bolja rešenja, već samo lošija.
Sada poslodavac plaća po potpuno novim osnovicama doprinose. Šta to znači kada ste vi sa prosvetnim radnicima dogovorili negde oko 4.000 dinara prosečnu platu, da ćete im namiriti do jeseni, a na 7.000 dinara će njegov poslodavac plaćati poreze i doprinose. Sada već 12.000 postoji kao osnovica za uplatu doprinosa po ovom zakonu. Ko će imati takvu platu, osim narodnih poslanika i još po nekog direktora. Ja sam mislio da samo socijalisti imaju poslanike direktore i kada smo ovde, kada je konstituisana Skupština, u vladajućoj većini nijedan poslanik nije bio direktor. Evo sada nekoliko meseci posle konstituisanja već se raspoznaju direktori među poslanicima vladajuće većine i sve vode neka preduzeća u kojima nema odgovornosti za organizaciju posla, u kojima se posao sam po sebi pravi. Javna preduzeća, monopoliste. Ajde da vidimo gde je direktor koji će da ode u fabriku automobila, gde je direktor koji će da ode u "Sartid" i da bude narodni poslanik ovde, pa posle dva meseca da dođe i da izdrži ovakvu torturu vlasti, koji uopšte ne zna šta je proizvodnja.
Ne valja ovaj predlog zakona. Ti da imaš pameti ti to ne bi pominjao, a da predsednik ima malo razumevanja za narodne poslanike ne bi sačekao kada će mene da opomene što ja reagujem na upadicu, nego bi rekao tamo ovome gore - nemojte da ometate govornika koji se nalazi za govornicom. Međutim, predsednik ima zadatak da oduzima reč, da izbacuje radikale i zato vi bez mozga koji o ovom zakonu ništa ne znate umete samo da dobacujete. Za razliku od vas ja umem i da dobacujem, a čitam i zakone, tako da je prednost uvek na mojoj strani.
Ne treba prihvatiti ovaj zakon. Nije nas ubedio ni onaj koji je pisao ovo pisano obrazloženje, ni onaj koji je pisao ministru obrazloženje, nije nas ubedio da je ovaj zakon dobar, odnosno voleo bih da ovaj ministar koji brani sve ove zakone, da samo po jednom predlogu zakona izađe bez papira, da izađe ministar i da mi poslanici shvatimo da ovaj čovek ovu materiju potpuno poznaje. Evo ja gospodinu Milovanoviću izjavljujem, ima vremena do iduće tačke dnevnog reda, a mislim da je isto njegov zakon, ako se spremi da govori bez papira i da obrazloži taj zakon, evo ja ću da podnesem ostavku na mesto poslanika da neko drugi bude poslanik. Ali, kada takav čovek obrazlaže predlog zakona, koji mu je drugi napisao, koji mu drugi objašnjava, čovek koji je trebao da razmišlja kao sindikalni rukovodilac kada je čitao ovaj predlog zakona, kada se time više ne bavi, onda je pitanje čime više uopšte u životu može da se bavi.
Gospodo iz sindikata, vi koji se još uvek bavite sindikalnom borbom, ne vi koji ste poslanici i ministri, čitajte ovaj zakon kao sindikalci. Da li vašem članstvu ovaj zakon donosi dobro ili loše. Mislim da donosi loše i da je mnogo nehuman zakon.
To ćemo dokazati amandmanima bez obzira na to što ste pojmom bruto zarade nas naterali da matematički proračunavamo ono što će radnici od sada primati i na šta će biti dužni da izdvajaju poslodavci. Mislim da je ovaj zakon jedan u nizu onih koji donose loše i radnicima i poslodavcima, ali će doneti dobro strateškim partnerima. Hvala najlepše.

Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, kolege poslanici i članovi Vlade. Dozvolite mi da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica.
Mislim da ovaj Predlog zakona ne treba prihvatiti jer je nepravedan, za nezaposlene restriktivan, favorizuje interese države u odnosu na interese zaposlenih to jest pojedinaca i bez ikakve je dodatne socijalne komponente to jest socijalnog programa.
Predlog zakona je nepravedan i restriktivan jer smanjuje postojeća prava nezaposlenih lica. Naime, prema dosadašnjim zakonskim rešenjima nezaposleno lice, koje je imalo penzijskog staža 30 i više godina, ostvarivalo je pravo na novčanu naknadu kod Zavoda za tržište rada do zaposlenja, odnosno do sticanja prava na penziju.
Sada se pravo na novčanu naknadu može ostvariti najduže 24 meseca. Šta da rade lica sa preko 25 i više godina radnog staža? Šta da radi radnik sa 50 i više godina života, još ako je žena ili eventualno invalid? Ko će njih ponovo primiti na posao i u kakvim kolektivima će se zapošljavati?
Šta znači obrazloženje - da takvi ljudi nisu stimulisani da traže zaposlenje? Ko to ne želi da se zaposli i u kakvim uslovima?
Krajnje je nehumano ostaviti ovakve ljude bez posla, odnosno bez bilo kakve naknade ukoliko im Zavod za tržište rada ne ponudi posao. Smanjenje prava nezaposlenih posebno dobija na značaju u kontekstu postojeće ekonomske situacije koju sa stanovišta zaposlenosti karakteriše pad industrijske proizvodnje, niska uposlenost kapaciteta, porast nelikvidnosti i privrede, normalno porast troškova života, i ponovno povećanje broja nezaposlenih, koji će se sigurno u procesu privatizacije i dalje povećavati.
To najavljuju i sindikati, a to se moglo čuti i od resornog ministra u obrazloženju Predloga zakona koji treba da bude na dnevnom redu ove naše skupštine.
Industrijska proizvodnja je u periodu januar-mart 2000. godine u odnosu na isti period prošle godine manja za 0,8%, dok je u odnosu na prosečnu proizvodnju iz prošle godine manja za 1,2%. Institut za tržište i istraživanje pre neki dan je objavio podatak da je proizvodnja u aprilu ove godine u odnosu na april prošle godine u proseku manja za 3,9%. Uposlenost kapaciteta je niska i u proseku iznosi oko 30%. Nelikvidnost privrede poprima opšte razmere tako da se može tvrditi da je preko 60% privrednih subjekata nelikvidno.
U takvim uslovima sasvim logično prekinut je prošlogodišnji jako blagi trend opadanja broja nezaposlenih. U februaru ove godine broj nezaposlenih je bio preko 730.000 lica. U odnosu na prošli period broj nezaposlenih se prosečno mesečno povećava za oko 4,5%. U narednom periodu taj broj će biti veći, rekao sam, zbog ekonomskih tokova i privatizacije koja nam sledi.
Povećanje broja nezaposlenih lica je prirodna posledica stanja u kome se dakle nalazi privreda Srbije, gde Vlada ne poklanja, po mom mišljenju, dovoljnu pažnju proizvodnji, što se naravno moglo do sada videti i prilikom rasprave o budžetu i prilikom drugih izlaganja Vlade, odnosno predstavnika.
Pod obrazloženjem uvođenja tržišne privrede Vlada u stvari stvara jednu nelikvidnu, neproizvodnu, jeftinu privredu sa niskom cenom preduzeća, stvara uslove za privatizaciju i transformaciju privrede koja će izazvati kao posledicu veliki broj nezaposlenih lica.
Pored najgore stvari koja se može desiti svakom zaposlenom čoveku, a to je gubitak posla, ovim predlogom zakona nezaposlena lica, i to baš ono koja imaju dug radni staž i blizu su penzije, suočavaju se i sa situacijum da država smanjenjem ovih prava, praktično diže ruku od njega i prepušta ga svojoj sudbini.
Ovakav odnos Vlade niti je socijalan, niti je human, niti je pravedan.
Pod dva, Predlog zakona ne treba prihvatiti i zbog toga što favorizuje državu u odnosu na zaposlena lica, to jest građane. Državi je ovim predlogom očigledno stalo da zaštiti sebe to jest obezbedi sredstva a zaposlenom radniku u pogledu zarade kako bude. Ovim predlogom se inauguriše princip nejednakosti zakonodavca prema poslodavcu i zaposlenom i to na štetu zaposlenih lica.
Naime, ukoliko poslodavac ne isplati zaradu u obavezi je da za zaposlenog uplati doprinose za socijalno osiguranje na najnižoj osnovici. Nije sporno da treba isplatiti zaradu i uz nju doprinose. Međutim, ukoliko poslodavac nema sredstava za isplatu zarade zaposlenom onda najverovatnije neće imati ni sredstva za uplatu doprinosa.
Predloženo zakonsko rešenje u suštini znači - plati obavezno državi, a zaposlenom ako možeš. Smatram da u situaciji kada nema sredstava i za zaradu i za doprinose, da je trebalo naći razumno rešenje, pravedno rešenje, da sredstva ako ih ima budu jednako podeljena i na zaradu i za doprinose, da se ne mogu platiti doprinosi ukoliko se ne isplati zarada i obrnuto, a ne jedno može, drugo ne može.
Iz navedenih razloga, a koji su sadržani u ovom Predlogu zakona, a koji su po mom mišljenju na štetu građana Srbije, kako zaposlenih tako i onih koji izgube posao, smatram da ovaj zakon ne treba prihvatiti.

Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Pošto se više niko ne javlja za reč, prvi prijavljeni narodni poslanik je narodni poslanik Stevan Gudurić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, 21. februara je u Skupštinu pred nas došao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, pa je onda 15. marta 2001. godine ponovo došao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, a prethodni predlog iz februara je stavljen ad akta,         što samo za sebe govori, da Vlada ima viziju šta će se događati pa posle 20 dana promeni ono što je predložila na početku.
U članu 1. ovog zakona se kaže da oni koji imaju više od 25 godina staža, a odu na biro iz nekog razloga, mogu to pravo da koriste dve godine. Ranije je bilo, onaj ko ode sa 30 godina, ili više, taj to pravo može da ostvari do penzije. I pomalo je cinično, moram ga pročitati, pošto to svi ne urade, a nije zgoreg da se čuje, obrazloženje - zašto samo 24 meseca. Pa kaže: "Prema dosadašnjem rešenju, nezaposleno lice koje je bilo osigurano 30 i više godina, ostvarivalo je pravo na novčanu nadoknadu do zaposlenja, odnosno, do ostvarivanja prava na penziju. Ovim rešenjem nezaposlena lica nisu bila stimulisana da traže zaposlenje. Najčešće su radili na crno, uz istovremeno ostvarenje prava na novčanu naknadu i uplatu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje. Stoga se predlaže da pravo na novčanu naknadu može da se ostvari najduže 24 meseca".
Ovo teško da je mogao napisti neko ko ima 30 godina staža. Sa preko 30 godina staža ima nas u svim poslaničkim grupama, koji smo radili 20 i kusur, ili 30 i kusur godina. Znamo da pre 30 godina, ko se zaposlio, taj nije naučio da šalabaza. Možda sada neki koji počinju da rade misle da može da se šalabaza i da se ne radi. Ali, pre 30 godina, najveća sramota je bila zakasniti minut na posao. Mi ovde kasnimo svakog dana bar po sat vremena na početku.
Prema tome, neozbiljno je, čak bezobrazno, takve ljude, koji su toliko godina proveli i radili, praktično okarakterisati ovim obrazloženjem kao neke poslednje giliptere i vucibatine, koji gledaju da nešto iskoriste, što im ne pripada. A biće da im pripada, svakako više nego onome ko je ovo predložio.
Mi imamo jednu takvu situaciju, kao što je bila ova, da se dostavi zakon, pa se povuče, pa se dostavi neki drugi, koji se malo više doradi. Takva je jednaka, (slična), situacija i sa uredbom Vlade. S obzirom da sam ja prošli put ovde, komentarišući jedan drugi zakon, rekao da postoji uredba, pa mi je posle toga rečeno kako postoji još jedna uredba kod javnih preduzeća, ali to je samo jedno pravo, koje je bilo ukinuto (to da javno preduzeće može nekog novog zaposliti). Tom uredbom je bilo ukinuto, a drugom su dali pravo, a još uvek ni drugom, koja je valjda neka ćerka uredbe, kada je ona starija na snazi, pa se nekim sledećim ćerkama uredaba mora definisati pravo da radnik može dobiti, kada ode u penziju, da može dobiti stimulaciju, da može da ima prekovremeni rad, isplaćen u novcu, to zakon kaže. Čak se kazalo da moraju kolektivni ugovori da se usklade sa 1. junom, a kako da ih uskladimo, kada postoji neka uredba i tako dalje.
Još jednu stvar hoću da kažem sa ove govornice, a to je da očekujem da konačno ova skupština zna jednu stvar - da u ovoj skupštini postoji odluka (to postoji odlukom 30% poslanika u Skupštini, koji su u stalnom radnom odnosu u Skuštini), i postoji 70% poslanika, koji svoja primanja ostvaruju negde drugde. Mislim da bi bilo konačno i korektno i pošteno da se odredi jedan dan u nedelji, da li će to biti ponedeljkom ili petkom, da Skupština ne radi, da oni koji primaju platu negde drugde mogu da se pojave, da ljudi ne zaborave da tamo još uvek ti ljudi rade i primaju platu. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica je sličan prethodnim zakonima. On je režimski. Zašto je režimski? Zato što ne idete s njim u Evropu. Jedan zakon vas vodi u Evropu, a drugi zakon vas vodi u 1948, pošto je i 1948. postrevolucionarna godina, isto je i 2001. postrevolucionarna godina. Kako ćete da zapošljavate radnike kad uglavnom želite da otpuštate, takav je stav Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, odnosno ministra Milovanovića. Želja vaših nalogodavaca je da se ovim zakonom obezbedi sigurna i jeftina radna snaga. Time bi novi vlasnici dolaskom, odnosno vlasničkom transformacijom dobili i kapital i jeftinu radnu snagu.
Zakonom koji je na dnevnom redu u 18 članova, (još jedan je zakon) koji se iz konglomerata zakona menjaju, samo su sistem o kojem smo već u prethodnim zakonoma videli suštinu i bit. Predloženim izmenama i dopunama zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica ne postiže se adekvatna zaština nezaposlenih lica. To iz razloga jer je ovaj zakon restriktivan u odnosu na ekonomsku moć poslodavca i planove za razvoj privrede u celini. Naime, osnovni cilj svakog društva pa i našeg je razvoj privrede, kojim se stvara mogućnost zapošljavanja radnika, prosperitet i napredak društva u celini. Tada bi svaka predložena zaštita radnika bila moguća, jer bi poslodavac mogao neometanao da stvara dohodak i vrši predložene naknade za penziono i socijalno osiguranje, pa ne bi bile potrebne ni ovoliko predviđene kaznene mere. Ne bi se ni dogodilo da radnici sa 25 i više godina ostanu bez posla. To bi bili samo izuzeci. Verovatno je ovako predviđene izmene i dopune moguće ostvariti u razvijenim zemljama Evrope.
Razumem težnju DOS-a da ostvari zahteve Evorpske unije, ali i oni moraju da razumeju da se na nerazvijenoj privredi ne može graditi evropski standard. Moraju shvatiti da moraju dati onih 6 milijardi dolara da bi privreda mogla da radi i da bi poslodavci mogli da ispoštuju rokove predviđene za isplatu nadoknade po osnovu penzionog i socijalnog osiguranja. U uslovima u kojima živi i radi naša privreda ovo je nezamislivo i neostvarivo za 3/4 privrede. Ako imamo u vidu da su nam NATO agresori porušili veliki deo proizvodnih kapaciteta i da od tada nije prošlo ni pune dve godine, onda se stiče utisak da ova DOS-ovska vlast, koja je upravo došla na vlast svesrdnom i ekonomskom pomoći zemalja NATO agresora, želi da u potpunosti obezvredi i ono malo proizvodnih kapaciteta, koji su ostali i koje smo obnovili i to bud zašto proda onim zemljama koje su nas bombardovale.
To ću prosto obrazložiti time što se predloženim izmenama kaže da onaj ko ne isplati nadoknadu za penziono i socijalno osiguranje, pored novčane kazne koje su previsoke za poslodavca, predviđa i zabrana bavljenja delatnošću u roku od 30 do 90 dana. Znači bolje je ne raditi, no raditi i stvoriti neki dohodak, pa radnika zaposliti, a siguran sam da će tako veći broj privrednika biti zatvoren i biće otpuštanja radnika. Njima se samo deklarativno pruža neka zaštita kroz nadokanadu za vreme nazposlenosti, kao i nadokanda pri preseljenju radnika. Te nadoknade su nominalno manje od onih koje danas primaju prilikom prestanka radnog odnosa. Osim toga, ovaj zakon je u tesnoj vezi sa prethodnim već usvojenim ekonomskim zakonima, jer je osnovica za oporezivanje bruto ličnih dohodaka i druga primanja. Sve je to pod farsom da radnicima penzije budu veće, a ko može da garantuje, prvo, ko će penziju doživeti i koliko uživati, zatim, da li neće doći ponovo do strahovite inflacije i slično.
Cilj je napuniti budžet za 2001. godinu, a šta će biti sa radnicima i privredom, videćemo. Kao što su neki poslanici prošlih dana govorili, preduzetnik ili privrednik to jest preduzeće neće moći da isplati lični dohodak u namirnicama kao do sada, već samo u novcu, koga nema. Neće moći da kupi mašine za rad, ako je uzeo kredit i trenutno ima sredstva na računu, dok ne isplati potrebna davanja to jest doprinose državi. Međutim, pošto mi znamo da ćete ove izmene prihvatiti, jer ste u ovoj skupštini većina, predlažem da ih što pre prihvatite i budite sigurni kod prvog većeg otpuštanja, nekim novim bagerom idete u istoriju.
Mislim da je vreme. Hvala.