Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Ovo je još jedan zakon koji bi trebalo, prema najavama Vlade, da reguliše oblast socijalne sigurnosti zaposlenih, i Vlada u svom objašnjenju, odnosno obrazloženju ovog zakona, tačnije rečeno, govori o suštini predloženih izmena i dopuna ovog zakona. Ako uzmemo obrazloženje koje je dala Vlada i malo ga bolje proučimo, videćete da je blago reći za ovo sve da je to ironija prema svima onima koji su trenutno zaposleni i pogotovu prema onima koji su bez zaposlenja.
U obrazloženju Vlada daje tumačenje člana 1. i kaže, prema dosadašnjem rešenju nezaposleno lice koje je bilo osigurano na 30 ili više godina, ostvarivalo je pravo na novčanu nadoknadu do zaposlenja, odnosno do ostvarivanja prava na penziju. Vlada predlaže ovde izmene, tako što smanjuje ovu granicu od 30 godina na 25 godina, a osigurava odnosno daje sigurnost ovim licima maksimalno 24 meseca. U čemu je ironija? Kaže, ovim rešenjem nezaposlena lica nisu bila stimulisana da traže zaposlenje, a najčešće su radili na crno. Zamislite kakva ironija. Čovek koji je 30 godina radio u firmi ispada da mu odgovara da mu firma uplaćuje obavezno socijalno osiguranje i doprinose, a on će sa 30 godina radnog staža biti angažovan da radi na takozvano crnom tržištu. Gde je to masovna pojava, pa da je i Vlada na osnovu tog kriterijuma rekla, sada ćemo sprečiti tu pojavu, tako što ćemo u većini onemogućiti da radi na crno. Trideset godina radnog staža, kada dodate godinama starosti, kada je čovek započinjao svoj radni vek, a to su poprilične godine, i malo je blago rečeno smešno da ti ljudi mogu i na crno da se angažuju. Možda mogu najprostije fizičke poslove da rade. Recite mi, gde će to diplomirani pravnik posle 30 godina da radi na crno, gde će to da rade i VK i KV majstori na crno posle 30 godina radnog staža, a pogotovu kada je ovakva privredna situacija, kada je klima u privredi ovakva da i ono što je do juče radilo, od kada je ova korporacija došla na vlast, i to je zatvorilo kapije.
Nema više mogućnosti da se radi i na redovnom poslu, a ne da se traži neki posao, kako vi kažete, na crno. U drugom članu kaže se da najviši i najniži iznos novčane naknade u nominalnom iznosu ostaje isti, samo se procenti menjaju, a s obzirom da se visina novčane naknade utvrđuje u odnosu na bruto zaradu, ovo ako uzme iole pismen čovek i počne da računa po dve osnove neto i bruto zarade, videće da je ovo ortodoksna neistina. Ne možete gospodo dva kriterijuma prilikom objašnjenja ili obrazlaganja dva zakona ili zakonska predloga koja je ova vlada predložila, da minimalnu zaradu, da minimalnu bruto zaradu kako vi do juče tvrdiste da je nominalno i realno veća od neto, sa smanjenjem za 10% ili 20%, kažete da se ništa nominalno nije menjalo. To su, a ja sam vam jednom rekao sa ove govornice, to su u sferi najprostijih matematičkih operacija i videćete da niste u pravu. Doduše, dovoljno ste dobro ovo izdefinisali da se najpametniji ne snalazi. Nije ni čudo, očito da ministru ovo neko drugi priprema, a na osnovu onoga kako je pročitao uvodno izlaganje, nije ga baš ni dobro pročitao, a kamo li dobro razumeo, jer da je uzeo sam malo da poradi na tome, čovek ima iskustva, ima iskustva i u proizvodnji, ima iskustva i u sindikalnom pokretu, pa bi video da je to nešto što se podmeće. Ali, zna se kako će biti odbrana od strane većinskog DOS-a. Izaćićete za ovu govornicu, pošto sada nema šefa poslaničke grupe, najverovatnije neko koga menja, izaćiće i reći, Vlada ima sigurnosne instrumente da obezbedi one koji ostaju bez posla, a pogotovu one koji su radili 30 i više godina u ovom novom predlogu zakona, 25 i više godina, a već smo čuli tu priču. To je onaj fond za prekvalifikaciju ili za socijalnu sigurnost.
Koliki je gospodo taj vaš fond? Usvajali smo ovaj budžet, niste predvideli baš toliko velika sredstva. Bolje je da kažete i da priznate otvoreno javnosti Srbije, mi se pripremamo ili spremamo pogodno tle za buduću privatizaciju. Međunarodna zajednica odnosno Evropska unija je jasno stavila te i te uslove. Oni ne žele fabrike koje imaju veliki broj zaposlenih, oni ne žele da vode socijalnu politiku, oni ne žele u krajnjem slučaju da u Srbiji bude socijalni mir. Mi smo prinuđeni zbog eventualnih mogućnosti ulaska stranog kapitala ili dobijanja kredita da uradimo nove predloge zakona koji će to da regulišu i narod bi to prihvatio .Možda neko ne bi, možda neko bi, ali manje boli ako narodu priznate istinu, nego da iz dana u dan narod obmanjujete. Obmanjujete na taj način što svačiji predlog zakonski predlog, koji ste do sada predočili ovoj skupštini, u uvodnom obrazloženju kažete, to su uslovi Evropske unije. Mi vam srpski radikali uvek govorimo, ne ulazi se u Evropsku uniju na osnovu ovih predloga zakona. Kriterijumi za ulazak ili za kandidaturu u Evropsku uniju su sasvim drugačiji gospodo, morate postići rast proizvodnje, morate postići određeni nivo standarda, morate da stanovništvo ima kupovnu moć, dovoljno da bi stali pred vrata i na prag Evropske unije. Ne da nam bacate prašinu u oči, vi ste razmišljali i doneli ste neke zakone. Nije tačno. Rekli su vam, šta sve treba da ugradite u izmene zakona, vi ste to kao već prepoznatljivi i poslušnici uradili, a to što će socijalni nemir biti u Srbiji, to vi mislite da nećete vi rešavati.
Rešavaćete gospodo, a tako ste tvrdili i za poreske zakone, da ti zakoni neće imati posledice na rast cena na porast troškova života, a evo šta je u stvarnosti. Čak ste toliko hrabrosti i smelosti imali preko ministra ste tvrdili da će ti poreski zakoni dovesti do smanjenja cena. I tu ste delom u pravu, smanjene su cene kožne galanterije, konfekcije i bele tehnike. Povećane su cene hrane, svega onoga što je i te kako neophodno za život. Zašto ne izađete pred narod i ne kažete iskreno, pošteno, onima koji su vas birali. Nisu vas birali da bi bili gori od onih što su ih smenjivali, nego su mislili da ćete doneti tih šest milijardi dolara koje ste obećavali. Nemate, ne daju vam, ne daju vam, daju vam na kašičicu, ali morate uslov po uslov da ispunjavate...

Gospodine Mirčiću, kako bi bilo da se vratite na temu.

Gospođo predsedavajuća, ja se stvarno uzdržavam da komentarišem bilo kakvu vašu upadicu ili primedbu, ali bih vas molio da ipak malo i vi uzmete ove predloge zakona, da ih proučite, da bi i vi bili u toku o čemu se ovde raspravlja. Ovde se raspravlja o socijalnim pitanjima, a vi dolazite turističko-avanturistički, jedva čekate da sednete, da vas vidi uža i šira porodica, e pa Skupština nije za to. Skupština je da se ovde raspravlja. Ja znama da je vama ovde teško...

Gospodine Mirčiću izričem vam opomenu za to što i pored upozorenja pričate van teme dnevnog reda. Ne bih da prekinem, nego moram da se držim Poslovnika, kada neko krši ....

Bilo bi sada i suvišan još jedan savet, ali te svoje emotivne ili emocionalne naboje ostavite za van ove skupštine, na hodniku možemo o tome da razgovaramo, pa pustite da završim, ostalo je par sekundi. Gospodo, preporučujem vam da posle ovog zakona pošto ni ministar nije tu i on ne može da ga brani, nema Čede da mu štiti leđa i Čedu ne možete da zaštitite, najbolje je da povučete ove odredbe zakona ili da otvoreno priznate da niste sposobni.

Reč ima narodni poslanik gospodin Jovan Todorović, a neka se pripremi sledeći za diskusiju  narodni poslanik gospodin Slobodan Adžić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan od možda najvažnijih zakona koji regulišu delatnosti u oblasti socijalnog osiguranja radnika. Samo su možda Zakon o zdravstvu i Zakon o PIO bitniji za građane Srbije od ovog zakona. Ni manjeg zakona po broju članova, ni više apsurdnosti u Predlogu zakona koji smo mi ovde danas dobili. Na žalost, nema gospodina ministra odnosno dolazi, drago mi je da ga vidim ponovo u našoj sali. Ja se nadam, svi bi mi ovde dobronamerno želeli ili bi bili zadovoljniji da smo od našeg ministra čuli nekoliko sledećih podataka. Koliko će se to sredstava po osnovu ovog zakona sliti u fond za zapošljavanje, odnosno u Zavod za tržište rada.

Kako ovaj zakon nije samo zakon o ostvarivanju prava radnika za slučaj nezaposlenosti, nego i zakon o zapošljavanju, bilo bi dobro da smo čuli koliko će se radnika zaposliti sredstvima koja će biti ubrana na ovako višestruko uvećane osnovice. To su ta pitanja koja su suštinska, a na koja nikada ne dobijamo odgovore u predlozima zakona koja dolaze pred ovaj parlament. Mi ni danas ne znamo koliki će biti doprinosi po ovom zakonu. Znamo samo osnovicu, isto kao što znamo za penziono i invalidsko i za zdravstveno osiguranje. Osnovice su višestruko uvećane i to predlagač zakona nije ni hteo da sakrije, ali je zaboravio da od oktobra meseca sve veći broj ljudi u ovoj zemlji ima status nezaposlenih, počev od onih koji se nalaze na evidenciji Zavoda za zapošljavanje, kojih ima preko 750.000, do onih koji su zbog toga što je privreda, faktički, stala, de facto ostali nezaposleni radnici u ovoj zemlji. Mi danas ne znamo sa koliko ćemo sredstava raspolagati po osnovu ovog zakona, koliko ćemo ljudi zbrinuti po osnovu ovog zakona i na koji način mi to mislimo da iscedimo suvu drenovinu, kad niko u ovoj zemlji, ili skoro niko ne radi na način kako se to očekuje, da bi mogao da ove obaveze koje proističu iz zakonskih rešenja izmiri.

Ako je za utehu poslodavcima, ništa ovaj zakon ne štiti više radnike od poslodavaca. Čak je možda i obrnuto. Draga gospodo, može nam se desiti da poslodavci jednog dana, ali vrlo brzo, primenom ovih zakona postanu nezaposlena lica koja će se pojaviti da upravo primaju naknade po osnovu zakonskih rešenja koja danas mi ovde donosimo. Za utehu je i to što poslodavac, odnosno predlagač zakona kaže da će osnovice za obračun doprinosa za ove namene biti ograničene i da ne mogu biti veće od petosrukog iznosa prosečne zarade koja se ostvaruje u Republici Srbiji. Čemu to zapravo služi? Služi da na jednoj strani pričamo o tome kako ćemo zaštiti radnike tako što ćemo iscediti suvu drenovinu, uzeti ono što nije realno da se uzme, a na drugoj strani sad pokušavamo, rekao bih blagu reč - demagoški da pristupimo tome i da kažemo - šta hoćete, to je ograničeno, nije više nego pet puta prosečna zarada u Srbiji.

Slična su rešenja i u Zakonu o penzionom i invalidskom osiguranju, gde se kaže da osnovica ne može biti od pet puta veća, ali se zato i dalje zadržava najviša penzija od - prosečna plata puta 3,8. Sada govorim u paketu, zato što bi možda bilo i racionalno da smo o tome govorili u paketu, a mnoge smo stvari proturali u paketu. Ako je to možda opravdano i logički u zdravstvu, jer teško je poverovati da je neko pet puta bolesniji, prosečno, od nekog drugog koji izdvaja, onda to ovde nema nikakvog smisla. Jer, onaj ko može da isplati petostruki iznos prosečne zarade u Republici Srbiji, nema nikakvih problema da obračuna i ovaj deo doprinosa po osnovu nezaposlenosti.

Konačno, na kraju ove priče, dakle, ona bi mogla da se priča jako dugo, ali sve mi je u ovom zakonu sporno. Vi kažete da radnik koji je radio u poslednjih tri meseca i zaradio je na primer 10.000 dinara, a ima i takvih radnika i takvih preduzeća, na žalost, malo, ima pravo na naknadu koja je 60% od njegove zarade u prethodnom periodu. Onda, u stavu 2. kažete - to ne može biti manje od 40% niti veće od 80% u odnosu na prosečnu zaradu koja se isplaćuje u Republici Srbiji. Onda predlagač zakona u obrzaloženju kaže da su nominalni iznosi isti samo su se procenti promenili, i onda nam protura jednu priču koju smo imali u pogledu broja otpremnina koja je radniku pripadala kada smo za ovom govornicom dokazali da nije tačno, taj koji je računao, izračunao je, nego će ovi iznosi koji će se sada primenjivati biti manji nego što je to do sada bio slučaj. Podsećam sve vas poslanike da smo sa onim osnovicama koje su po pet ili šest puta veće u prethodnom vremenu isplaćivali ove prosečne zarade ili aktuelne prosečne zarade. Ovde sad imamo obrnutu situaciju, višestruko povećavamo obaveze, a nominalno zadržavamo istu visinu naknade. To je jedan apsurd koji jednostavno ne može da opstane u zakonu ako mislimo da budemo korektni u predlaganju ovih zakonskih rešenja.

Konačno, ovde bi bilo pravo mesto da se postavi pitanje - ima li sredstava ove zemlje koja su predviđena za rešavanje naknada radnicima za slučaj nezaposlenosti? Mi smo o tome govorili više puta, čak su i ministri i predsednik Vlade o tome ovde govorili da će biti donacija i tako danje. Ima li predviđenih donacija za ove namene i u kojim iznosima? U koje ćemo mi to grane zapravo ulagati ako je u pitanju zapošljavanje, koje ćemo mi to radnike zbrinjavati? Da li sad mi svi ovde imamo isti status ili nemamo? Dalje, praktično, kako ćemo sad primeniti ovaj zakon? Mi kažemo da će osmog dana stupiti na snagu, ali od 1. 9. ćemo ga primenjivati u pogledu naknada koje ćemo isplaćivati radnicima. Šta ćemo imati? Imaćemo jun, jul i avgust, ubiranje doprinosa u fond po ovom zakonu.

(Glas iz sale: Nema jula.)

Nema juli, ima sedmi mesec, šesti, sedmi i osmi mesec.

Šta smo mi sada uradili? Unapred smo uzeli, a kasnije ćemo dati nominalni iznos koji će se usklađivati. To nije u najmanju ruku korektno, pogotovo kad pokušavamo sa ovim zakonskim rešenjima da radnicima ili građanima koji nas slušaju kažemo - biće vam bolje nego što je bilo. Kako će nam biti bolje nego što nam je bilo? Ministre, u koje ćemo mi to grane da ulažemo da povećavamo zapošljavanje, da primamo radnike, da Zavod za tržište rada funkcioniše na principima zbog kojih zapravo postoji tržište rada? Zapošljavajmo nove ljude. Mi ćemo ugušiti i ovo malo privrede što imamo i onda ćemo imati kompletno stanovništvo ili zaposlene, nezaposlene, nego samo one koji rade u državnoj upravi, u obrazovanju ili zdravstvu, biće na neki način zaposleni. Ali, ni oni neće moći da primaju plate, jer oni koji treba da daju jednostavno to nemaju.

Iz tih razloga, mislim da zakonodavac ili predlagač zakona treba da odloži primenu ovog zakona, pogotovo za ona preduzeća koja su do donošenja zakona isplaćivala garantovane zarade, i da to vreme za njih treba da počne da teče od 1. januara 2002. godine. Oni koji su do sada plaćali u celosti sve poreze i doprinose, treba da plaćaju na osnovice koje bi bile polovina od predloženih osnovica. Time bi mi, po mom nekom shvatanju i po nekom prostom računu koji mogu da izračunam na bazi broja radnika u ovoj zemlji koji objektivno rade i primaju zarade uredno, mogli da dođemo do bilansa sredstava koji bi obezbedio socijalnu sigurnost za slučaj nezaposlenosti na nivou koji sada u ovom momentu imamo. Nemojte da budete tvrdoglavi ni kao predlagači, ni kao DOS-ovska većina u ovom parlamentu. Morate jednom početi da razmišljate i na način ljudi koji predlažu nešto u cilju poboljšanja zakona, ali ne samo radi poboljšanja zakona, nego radi jednog praktičnijeg i normalnijeg sprovođenja tih propisa u ovoj zemlji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Adžić, a posle njega narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Poštovani narodni poslanici, moj prethodnih, kao i većina poslanika opozicije, nije ušla u suštinske razloge zašto se ove izmene zakona o zapošljavanju i pravima nezaposlenih lica danas donose. Govorim sada i kao poslanik i kao član Odbora za rad, socijalna i boračka pitanja. Želim da istaknem da na samom Odboru nije bilo previše diskusije, baš iz tih razloga što smo bili svesni tih suštinskih razloga. Suštinski razlozi su, pre svega, što se ovde radi o izmenama i dopunama zakona, a drugi bitan suštinski razlog jeste što se radi o izmenama i dopunama koje se ne odnose na reformu ove oblasti. Znači, ne odnosi se na reformu socijalnog osiguranja, već se odnosi na reformu poreskog sistema. Mi smo već usvojili zakonske odredbe koje se odnose na reformu poreskog sistema. Iz tih razloga, sasvim je logično i normalno da mi danas donesemo ove odredbe koje bi pratile odredbe poreskog sistema. Znači, ove izmene obuhvataju dve grupe odredaba. Jedne su one koje se odnose na jedinstvenu osnovicu utvrđivanjem bruto sistema. Druge su one koje se odnose na samo upravljanje Republičkog zavoda za nezaposlena lica.
Kada je reč o odredbama koje se odnose na uvođenje bruto sistema, cilj uvođenja bruto sistema, u ovoj oblasti jeste upravo da se uvede jedna disciplina, a pre svega se radi o disciplini,oko plaćanja doprinosa. To nikako nisu restriktivne odredbe, iz razloga što je Vlada obećala, a i činiće paralelno, smanjenje osnovice, odnosno poreske stope. Znači, ovim će se povećati osnovica, ali će se poreska stopa smanjiti, pa će doći do istog nivoa obaveza koje će imati poslodavci. Kada je reč o odredbama koje se odnose na upravljanje Republičkim zavodom za tržište rada, pre svega tim odredbama želi da se obezbedi adekvatna zastupljenost poslodavca i sindikata. Pre svega, po ranijem zakonu, po važećim zakonskim propisima, favorizovani su, država je to držala pod kontrolom, Republički zavod, i favorizovala je pre svega Privrednu komoru za koju isto znamno pod čijom je kontrolom bila, kao i sindikati.
Što se tiče nekih diskusija poslanika opozicije, gde se kaže da se radi o režimskom zakonu, jeste on režimski, zato što je taj zakon i dalje na snazi. Znači, ovde su samo izmene odredaba, a prethodni režim je doneo Zakon o zapošljavanju i pravima nezaposlenih lica. Znači, izmenama, odnosno ja očekujem kao poslanik da će Vlada DOS-a u narednom periodu nama ponuditi izmene, pre svega reforme, iz oblasti socijalnog osiguranja, a one će podrazumevati reforme penziong, zdravstvenog, kao i oblast prava nezaposlenih lica. Iz tih razloga, kao poslanik želim da podržim ove izmene, s tim što bih se složio sa delom primedaba koje se odnose na član 14. stav 2. oko gašenja prava licima koja su ostvarila 30 i više godina penzijskog osiguranja, prava na novčanu naknadu i posle 24 meseci. Tu bih podržao predlog poslaničke grupe DSS, da se ova odredba, znači član 14. stav 2. zadrži iz razloga što mi sada ne vršimo reformu kao što sam rekao, reformu socijalnog osiguranja i mislim da se ova odredba tiče, isto tako i zadire već u reformu. Da bi došlo do reforme, mora da se ponudi određeno rešenje, a mi to rešenje za sada nemamo. Kažem još jednom, da bi taj amandman koji će poslanici DSS ovde predložiti, treba podržati. Hvala lepo.