TREĆA SEDNICA PRVOG, REDOVNOG ZASEDANjA, 04.05.2001.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA PRVOG, REDOVNOG ZASEDANjA

04.05.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:25 do 16:20

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Molim narodne poslanike za još malo strpljenja. Materijal nam je na umnožavanju, dobili smo ga pre 5-10 minuta od Vlade, tako da vas molim za još desetak minuta strpljenja.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Treću sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da sam odobrio odsustvo sledećim narodnim poslanicima: Ljubiši Đokoviću, Mihajlu Markoviću, Branimiru Trajkoviću, Ištvanu Ipšanoviču, Aniti Beretić, Karolju Kermeciju, Zoranu Mićoviću, Milutinu Prodanoviću, Muji Mukoviću, Milanu Milosavljeviću, Sretenu Mitroviću, Goranu Ćiriću, Višnji Nežić, Zoranu Boškoviću, Miliji Jovanoviću, Bošku Ristiću, Miroslavu Martiću, Branku Beševiću i Rodoljubu Šabiću (pre podne).
Obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda sednice, podsećam vas da je Narodna skupština na jučerašnjoj sednici, na osnovu dogovora predsednika poslaničkih grupa, a zbog stanja na Kosovu i Metohiji i položaja srpskog naroda i drugih nealbanskih zajednica, odlučila da se prekine rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini radi hitnog održavanja Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, sa samo jednom tačkom dnevnog reda, i to: Predlog rezolucije o stanju na Kosovu i Metohiji i položaju srpskog naroda, koju je podnela Vlada Republike Srbije radi razmatranja po hitnom postupku.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno odredbama Poslovnika, potrebno je da odlučimo o predlogu za hitan postupak. Vlada Republike Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, razmotri Predlog rezolucije o stanju na Kosovu i Metohiji i položaju srpskog naroda.
Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da se po hitnom postupku razmotri ovaj predlog i molim narodne poslanike da se o tome izjasne.
Za 202, protiv niko, uzdržanih nema, nije glasalo 5, ukupno 207 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za hitan postupak, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda Treće sednice prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini u celini.
Molim narodne poslanike da se izjasne.

Zeldžo Hurić

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, predlažem da se prvoj tački dnevnog reda dodaju još sledeće reči, dakle, da glasi - Predlog rezolucije o stanju na Kosovu i Metohiji i položaju srpskog naroda i drugih nealbanskih zajednica. Mislim da komentar ovakvom predlogu ne treba, pogotovo što je i gospodin predsednik u svom izlaganju jedan takav tekst i naveo. Zahvaljujem.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Dao sam vam reč o predlogu dnevnog reda, mada je vama poznato, po Poslovniku, na koji način se vrše izmene i dopune dnevnog reda.

(Zeldžo Hurić (sa mesta): Nismo imali vremena, juče smo dobili.)

Juče ste dobili, a do danas ste mogli to što ste sad izrekli da pripremite u skladu sa Poslovnikom i da predložite.

(Zeldžo Hurić (sa mesta): Po Poslovniku je tri dana.)

U svakom slučaju, vaš predlog nije u skladu sa Poslovnikom i ne mogu staviti na izjašnjavanje.

Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.

Za 205, protiv niko, uzdržana dva, nisu glasala tri, ukupno 210 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG REZOLUCIJE O STANjU NA KOSOVU I METOHIJI I POLOŽAJU SRPSKOG NARODA

Primili ste Predlog rezolucije, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Imajući u vidu značaj pitanja koje je tema današnje sednice i potrebe da se što hitnije usvoji tekst Predloga rezolucije, zbog ozbiljnog stanja na Kosovu i Metohiji, u cilju efikasnijeg rada i postizanja jedinstvenog stava, a na osnovu prethodno postignutog dogovora sa predsednicima poslaničkih grupa i na osnovu predloga i sugestija koje sam dobio, predlažem da danas radimo na sledeći način:

- da Narodna skupština obrazuje posebnu radnu grupu koja bi pratila tok rasprave i Narodnoj skupštini predložila eventualne izmene i dopune teksta Predloga rezolucije, o kome bi se Narodna skupština izjasnila;

- da radnu grupu čine prestavnik Vlade, predsednik Narodne skupštine i predsednici i zamenici poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini.

Da li se slažete sa ovim?

Molim vas da se izjasnimo glasanjem.

Za 188, protiv niko, uzdržanih nema, nije glasalo 24, ukupno 212 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila ovaj predlog.

Saglasno članu 153. Poslovnika, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu rezolucije.

Da li predsednik Vlade, dr Zoran Đinđić, želi reč? (Želi.)

Izvolite.
...
Demokratska stranka

Zoran Đinđić

Dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, prilikom formiranja Vlade, a i u njenom tromesečnom delovanju u vezi sa problemom, teškim nasleđenim problemom stanja na Kosovu i Metohiji, utvrđena su tri prioriteta. Oni se poklapaju i sa onim što je u našoj javnosti prihvaćeno kao važno i sa onim što Srbi i drugi nealbanski žitelji Kosova i Metohije smatraju bitnim. Prvi od tih prioriteta odnosi se na uspostavljanje lične i imovinske bezbednosti ljudi koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji, delimično u enklavama, delimično kao pojedinci u vrlo teškim okolnostima, a delimično u onom delu, severnom delu Kosova i Metohije, gde su uslovi za život nešto bolji. U celini, svakodnevni uslovi za ličnu bezbednosti i imovinsku bezbednost su jako loši.
Prvi zadatak Vlade i svih organa iz SRJ i Srbije, naravno u okviru njihovih mogućnosti i nadležnosti, uz saradnju sa onim organizacijama koje su prema međunarodnim nadležnostima dužne da se brinu za ličnu i imovinsku bezbednost, jeste da se što pre uspostavi bar minimalni nivo lične i imovinske bezbednosti svih građana Kosova i Metohije. Tu je uključeno i rešavanje pitanja otetih i nestalih lica, znači da se reši sudbina svih onih koji su nestali ili se vode kao nestali.
Druga tačka odnosi se na obezbeđivanje povratka izbeglica i proteranih lica, bez čega ne može da bude nikakvog rešenja za Kosovo i Metohiju, ni trajnog ni privremenog. Treći prioritet i treća važna stvar odnosi se na stvaranje pravnog okvira i minimalnih institucija koje mogu da obezbede trajnu zaštitu prava ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji. Ne može se govoriti o povratku znatnijeg broja proteranih i izbeglih lica, ako oni ne mogu da računaju na institucije koje bi trajno štitile njihova individualna i kolektivna prava i koje bi garantovale da oni neće biti majorizovani i da neće biti svedeni na status građana drugog reda na Kosovu i Metohiji.
To su tri cilja koja smatram da su opšta, da oko njih nema spora u Srbiji i oko njih nema spora ni među političkim strankama, a ni među građanima Srbije koji žive u centralnoj Srbiji i koji žive na Kosovu i Metohiji, koji su privremeno izbegli sa Kosova i Metohije i koji su još uvek ostali na Kosovu i Metohiji. Ako pogledamo šta se desilo u ovih 100 dana, otkako ova vlada ima određene nadležnosti i ima mogućnosti da nešto učini, sa žaljenjem moramo da konstatujemo da nije bilo nekog konkretnog napretka ni na jednom od ova tri postavljena cilja. Iako je pozicija naše zemlje veoma ojačana u međuvremenu, iako su svi razlozi za diskriminaciju i Srbije i Srba isključeni, pa više nema apsolutno ni jedne zemlje u svetu koja može javno da traži da se bilo kakva diskriminacija preduzima prema građanima Srbije, prema Vladi Srbije, prema Srbiji i Jugoslaviji u celini, ta generalna podrška našoj politici nije rezultirala nekim konkretnim poboljšanjem stanja na samom Kosovu i Metohiji i poboljšanjem perspektive za rešavanje bar jednog od ova tri navedena prioriteta.
Posebno zabrinjavaju poslednji događaji, znači događaji iz poslednja dva ili tri meseca, a događaji iz proteklih nekoliko dana su i razlog da Vlada, uz saglasnost sa poslaničkim klubovima u Narodnoj skupštini, predloži zasedanje, vanredno zasedanje ove skupštine i predloži rezoluciju, u kojoj bi se Skupština izjasnila o nekim od tih događaja iz poslednjeg vremena. Najpre imamo fenomen izvoza terorizma sa Kosova i Metohije na susedna područja, a pre svega na jug Srbije, a zatim i u Makedoniju. Zatim imamo zabrinjavajuće postupke delovanja međunrodnih organizacija, koje imaju nadležnost da uređuju život na Kosovu i Metohiji, uvođenjem carinskih punktova na administrativnoj granici prema centralnoj Srbiji.
Zatim, imamo i zabrinjavajući razvoj diskusije i procesa utvrđivanja pravnog okvira, od koga srpski narod očekuje i institucije bezbednosti i zaštite prava, a prema informacijama, delimično potvrđenim, delimično nepotvrđenim, ta diskusija o pravnim okvirima se pre kreće u suprotnom pravcu, da se ne stvara nada, ne samo onima koji žive tamo, nego i onima koji bi trebalo da se vrate odakle su proterani, da će ako budu živeli na Kosovu i Metohiji njihova prava, lična i kolektivna, biti zaštićena. Mi smatramo da postoje rešenja i verujemo da su moguća ta rešenja i zbog toga ovu današnju sednicu ne razumemo samo kao kritiku i kao proteste, nego je razumemo kao davanje podrške opravdanim zahtevima srpskog naroda i onih koji učestvuju u komisiji za izradu pravnog okvira i oni koji učestvuju u raznim drugim organima i pokušavaju da kroz aktivno učešće pokažu da žele da žive na Kosovu i Metohiji, da žele da žive u miru, da žele da se okrenu budućnosti i koji time pokazuju da srpski narod nije problem.
Srpski narod je ovog trenutka rešenje problema Kosova i Metohije. Problem je na drugoj strani. Taj problem treba definisati, treba ga raščlaniti na pojedine delove i treba ga rešavati. Mi kao Vlada prvi problem vidimo u tome što terorizam na Kosovu i Metohiji nije na dovoljno jasan politički način međunarodno definisan i nije tretiran na tako jasan način. Mi uočavamo da na Kosovu i Metohiji postoji podela posla između jednog političkog krila i jednog vojnog krila. Političko krilo se javno, deklarativno zalaže za ekstremne ciljeve, a koje vojno krilo onda na terenu pokušava da ostvari. Mi smatramo da nije dovoljno da međunarodna zajednica i demokratske vlade osuđuju samo posledice, da osuđuju samo delovanje militantnih delova, to vojno krilo. Oni moraju da optužuju na pojednak način i uzroke. Uzrok su svi oni političari albanske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji koji govore o promeni granica, koji govore o primeni nasilja, koji ne osuđuju primenu nasilja kao sredstva da se postignu politički ciljevi. Mi smatramo da je osnov civilizovane političke i Evropske politike da se politički ciljevi mogu ostvarivati samo političkim sredstvima.
Nijedna demokratska vlada na svetu ne treba da ostvaruje bilo kakve kontakte sa bilo kojom političkom organizacijom, koja se jasno ne odrekne nasilja kao sredstva za ostvarivanje političkih ciljeva. Nama je jako žao što na Kosovu i Metohiji preovladavaju i većinski uticaj imaju političke stranke i organizacije koje nasilje prihvataju kao sredstvo za ostvarivanje političkih ciljeva i koje političke ciljeve definišu suprotno svim međunarodnim deklaracijama. Sve međunarodne konvencije i deklaracije potvrđuju nepromenljivost granica, pre svega nepromenljivost granica drugim sredstvima osim politički. Zbog toga mislimo da postoji još mogućnost da se deluje i politički na međunarodnom planu i da se jasno stavi do znanja da nema nikakve podrške za bilo kakve političke organizacije i pojedince, koji se jasno ne odreknu nasilja i koji ne prihvate postojeće granice kao okvire u kojima se bore za ostvarivanje svojih prava poltičkim sredstvima.
Mi ohrabrujemo pripadnike srpske nacionalne zajednice, kao i pripadnike drugih nacionalnih zajednica, da učestvuju u svim aktivnostima koje mogu da doprinesu stvaranju uslova za normalan život. Mada smo svesni toga da postoji zamor zbog toga što nema rezultata, što se jako mnogo na deklarativnom planu govori o Rezoluciji 1244, a na terenu se ona ne sprovodi. Postoji fenomen da su delovi međunarodne zajednice, upleteni u jednu situaciju koju nisu očekivali, delimično postali taoci te situacije. Mi smo spremni da zajedno sa njima i zajedno sa demokratskim svetom postepeno uvedemo demokratiju, red na ceo ovaj prostor, time što smo spremni da mi poštujemo zakone, da se mi ponašamo kao jedna demokratska vlada, ali očekujemo od svih drugih da čine to isto, očekujemo konkretne rezultate. Nismo odustali ni od jedne od ove tri tačke, jer svesni smo toga da postoji veliki zastoj u ostvarivanju obaveza koje je međunarodna zajednica na sebe preuzela. Takođe smo svesni toga da samo u saradnji sa međunarodnom zajednicom mi možemo da ostvarimo svoje interese u tako komplikovanoj situaciji, kakva je ona koja sada postoji na Kosovu i Metohiji i u celom okruženju Kosova i Metohije kao kriznog centra jedne malo veće regionalne krize.
Dakle, ne želimo konfrontaciju sa međunarodnim organizacijama, želimo saradnju, ali želimo rešavanje problema. Podstičemo i ohrabrujemo Srbe da učestvuju u svim aktivnostima, ali ohrabrujemo ih da se bore za svoja prava, ne da pristaju na rešenja koja poništavaju njihova prava.
Ovu rezoluciju Vlada shvata kao prilog takvoj politici i kao ohrabrenje i podršku Srbima koji su se suprotstavili uvođenju carina na administrativnoj gradnici Srbije i Kosova i Metohije i koji traže, kroz raspravu o pravnom okviru, da se stvore na Kosovu i Metohiji institucije koje će obezbeđivati njihova prava i sada i ubuduće.
U konsultaciji sa poslaničkim grupama izrađen je jedan nacrt koji Vlada predlaže kao osnovu za rezoluciju ovoj skupštini. Ja ću vam pročitati tekst tog predloga.
Narodna skupština Republike Srbije izražava duboku zabrinutost zbog stanja u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija i položaja srpskog naroda i drugih nealbanskih zajednica. Dve godine nakon zavođenja međunarodne civilne i vojne uprave bezbednosna situacija u pokrajini sve je teža. Povratak prognanika, na šta se međunarodna zajednica obavezala Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, sve je neizvesniji. Život preostalih Srba, posebno u malim kosovskim enklavama, izložen je potpunoj neizvesnosti i svakodnevnom riziku. Međunarodni predstavnici pre misle na donošenje propisa o privremenoj samoupravi, nego na elementarnu sigurnost ljudi.
Terorizam u Autonomnoj Pokrajini ne samo da nije sprečen, nego je ušao u još radikalniju fazu. Sve su učestalija organizovanija ubistva Srba i predstavnika naše države. Događaju se, i to sve češće, i ubistva predstavnika umerenije političke opcije među kosovskim Albancima.
Narodna skupština Republike Srbije zahteva od UNMIK-a, od UNMIK-ove administracije, da u roku od mesec dana sprovede istragu kojom će se razjasniti sudbina svih otetih i nestalih lica i da nakon proteka tog roka o rezultatima istrage obavesti porodice otetih i nestalih lica, kao i čitavu javnost, što je ne samo njena međunarodna, već i moralna obaveza.
Narodna skupština Republike Srbije apeluje na sve međunarodne institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava da intenziviraju svoje napore kojima će razjasniti sudbinu 1.300 otetih i nestalih Srba u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija.
Dodatnu uznemirenost građana unelo je otvaranje carinskih punktova na administrativnoj granici Autonomne Pokrajine i ostalog dela Republike Srbije. Ovo je još jedan akt kojim UNMIK-ova administracija u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija krši Rezoluciju 1244, stvarajući veštačku privrednu barijeru između Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i ostalog dela Republike Srbije.
Dajemo punu podršku otporu građana ovim grubim postupcima, kojim se krše jugoslovenski carinski propisi i poreski propisi Republike Srbije. Poseban problem predstavlja izrada Pravnog okvira za privremenu samoupravu Kosova. Osnovni tekst koji je napravljen u UNMIK-u ne daje elementarne garancije zaštite prava nacionalnih i etničkih zajednica. Albanski predstavnici u radnoj grupi traže i više od toga i vrše pritisak na međunarodne eksperte. Donošenje pravnog akta za privremenu samoupravu Kosova obaveza je koja proističe iz Rezolucije Saveta bezbednosti, gde se predviđa uspostavljanje suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju. Na osnovu pravnih okvira treba da se održe izbori za organe vlasti i nakon toga oni treba da počnu da funkcionišu.
Naš cilj ovim povodom jeste dvostruk. Prvo, da obezbedimo načine izbora i pravila funkcionisanja privremenih organa vlasti, tako da interesi srpske zajednice budu garantovani i zaštićeni.
Drugo, da paralelno sa ovim ostvarimo legalno i legitimno prisustvo naših državnih organa u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija i primenu naših zakona, bar u oblastima u kojima žive Srbi. Podržavamo sve amandmane kojima se štite srpske i druge nealbanske zajednice, a posebno izdvajamo sledeće:
1. Slobodne i poštene izbore, sloboda kretanja svih građana i pripadnika svih nacionalnih i etničkih zajednica, povratak svih raseljenih lica i njihovo pravo na povraćaj imovine,
2. Privremene institucije treba da budu skupština, vlada i ombudsman,
3. Skupština se sastoji od 120 poslanika, od kojih 30, a to je tri puta po 10, predstavljaju nacionalne i etničke zajednice - Srbe, Albance i ostale,
4. Predstavnici nacionalnih i etničkih zajednica formiraju u skupštini poslaničku delegaciju nacionalnih i etničkih zajednica,
5. Predviđa se poseban postupak odlučivanja kada je reč o zaštiti nacionalnih interesa. O ovim pitanjima ne može se odlučivati skupštinskom većinom, već postupkom usaglašavanja kakav se predlaže,
6. Skupština donosi uredbe i druge opšte akte, a ne zakone,
7. Delegacije nacionalnih i etničkih zajednica u skupštini omogućavaju skupštinski kvorum, učestvuju u izboru svog predstavnika u predsedništvu skupštine i vladi,
8. Predsedništvo skupštine je kolektivni organ, čiji se predsedavajući menja na 6 meseci, predsedništvo predlaže vladu,
9. Vlada ima predsednika i ograničeni broj ministara,
10. Pravosudni sistem u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija ostaje u potpunosti u nadležnosti specijalnog predstavnika i funkcioniše po postojećim uredbama,
11. Kosovski zaštitni korpus se ukida, policijska služba je jedini organ reda.
Usvajanjem ovih amandmana uspostavili bi se minimalni mehanizmi zaštite nacionalnih i etničkih interesa i omogućilo sprovođenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Stoga Vlada predlaže Skupštini da prihvati ideje i predloge iznete u Rezoluciji ili u celini ili sa nekim dodacima, koji bi bili rezultat diskusije na današnjoj sednici. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo se juče dogovorili da ćemo napraviti pauzu zbog potrebe da se sve prouči. Samo želim da skrenem pažnju da sam od juče, od onog nacrta teksta do danas već dobio određene sugestije od tri stranke, da već postoji jedan donekle izmenjeni i dopunjeni tekst u odnosu na predlog Vlade, po sugestijama predstavnika političkih stranaka i da ćemo po tim materijalima, dakle, po ovom osnovnom tekstu, predlogu Vlade, po tom dopunjenom tekstu, po okončanju ove rasprave kao radna grupa raditi.
Takođe smo se dogovorili da po najviše tri predstavnika poslaničkih klubova danas uzmu učešće u raspravi i predlažem da oni dobijaju reč po redosledu - predstavnik Demokratske opozicije Srbije, zatim Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Stranke srpskog jedinstva. Da li se slažete sa tim principom, da ne bismo išli u teškoće da ja određujem ko će kada da govori, a javite se svi u isto vreme? (Da.)
Predstavnik Demokratske opozicije Srbije, gospodin Čedomir Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, samom odlukom da prekinemo redovno zasedanje Republičkog parlamenta rekli smo dovoljno o ozbiljnosti situacije u kojoj se naše društvo nalazi i o dimenzijama tragedije koja potresa prostor Kosova i Metohije.

Mislim da smo, bilo kao direktni akteri, bilo kao posmatrači političkih zbivanja u Srbiji tokom prethodnih 10 godina praktično rekli sve o Kosovu i Metohiji i da smo danas dužni da bez međusobnog optuživanja, kritika na sve one povučene političke poteze, pokušamo da pronađemo taj minimalni prostor kroz koji ćemo proći, kako bi u skladu sa ne samo nacionalnim interesima srpskog naroda, već i sa interesima građanske Srbije, rešili problem Kosova i Metohije na jedan stabilan način, koji bi obezbedio sasvim drugačije perspektive od onih koje se u ovom trenutku nude.

Podsetiću vas na sve ono što se dešava u ovom trenutku na Kosovu i Metohiji, to praktično jesu događaji koje mi i kao parlament, kao vlast i opozicija, i konačno, i ne na kraju kao građani Srbije, možemo da posmatramo, ali na žalost ne možemo isuviše da utičemo na te događaje. Ako je to tako danas, ne znači da tako mora biti i ubuduće i mi smo dužni da, kao odgovorni političari, učinimo sve kako bi se takvo stanje što pre promenilo.

Podsetiću vas na samo nekoliko činjenica koje su u ovom trenutku bitne i sasvim sigurno zaslužuju našu pažnju. One prevazilaze naše partijske okvire i prevazilaze programska načela na kojima su izgrađene i pozicije vlasti i pozicije opozicije, ali sasvim sigurno mislim da su one u potpunosti u kontekstu onoga što jeste težnja demokratske Srbije.

Mi imamo faktički suverenitet na teritoriji Kosova i Metohije i taj suverenitet je zagarantovan Rezolucijom 1244, odnosno formalni. Imamo čak i faktički. On je potvrđen u nekim aktima, veoma konkretnim. Pomenuo sam Rezoluciju 1244 i potvrđen je u brojnim nastupima predstavnika međunarodne zajednice.

Problem je svakako činjenica da je ista ta međunarodna zajednica vrhovni arbitar u rešavanju problema koji postoje na Kosovu i Metohiji, i da ona, pogotovo u poslednjim nedeljama, u toj svojoj arbitraži grubo krši i ona faktička prava koja su zagarantovana Rezolucijom 1244 Republici Srbiji i koju je parlament Republike Srbije u prethodnom sazivu podržao na sednici koja je praktično označila prekid rata sa NATO paktom.

Dakle, posvetio bih pažnju dvema činjenicama. Prvo, da je međunarodna zajednica vrhovni arbitar u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji, i drugo, da međunarodna zajednica u procesu rešavanja problema na Kosovu i Metohiji zaobilazi organe vlasti u Beogradu i pri tom zaobilazi predstavnike Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, kao i predstavnike nealbanskog stanovništva koji žive na Kosovu i Metohiji. Privremeni pravni okvir za Kosovo i Metohiju jeste praktično produžetak pravog nastojanja koje je iskazano tokom procesa razgovora vođenih u Rambujeu i održanih u Parizu, procesa koji su okončani bez kompromisa i koji su ozvaničili uvod u rat sa Severno-atlantskim savezom. Dakle, ono što se danas dešava jeste samo produžetak nastojanja međunarodne zajednice, koja na takav način potvrđuje kontinuitet u politici koju sprovodi. Ono što mi danas moramo raditi, svakako ne sme biti nešto nalik onome što smo radili, ne razumevajući ili ne pronalazeći izlaz iz situacije u kojoj smo se našli 1999. godine. Postojećim okvirima u kojima se krećemo kao društvo, kao demokratska vlast, kao opozicija i kao pozicija, moramo videti koji je to teren na kome možemo ostvariti određeni produkt da bi rešili ovu dramatičnu i tešku situaciju. Međunarodna zajednica ima dvostruki standard samo prema Srbiji. Mi njeno lice vidimo u procesu rešavanja problema koji postoje na jugu Srbije. Mi vidimo to lice u procesu rešavanja problema koji se rešavaju u skladu sa našim interesima.

Mislim da ćemo se složiti da je naš interes ukidanje Kopnene zone bezbednosti i povratak predstavnika države u tih pet kilometara osporene teritorije. Istovremeno, sa druge strane, ista ta međunarodna zajednica grubo osporava i ona minimalna prava koja su nam pri tom zagarantovana. Zato je Parlament dužan, između ostalog i vlast, da jasno kaže - ako je kompenzacija međunarodne zajednice politika koju ona vodi u procesu rešavanja problema u Kopnenoj zoni bezbednosti, pogotovu na jugu Srbije, da tu kompenzaciju mi ne možemo priznati, jer demokratska Srbija, demokratska Vlada i građani Srbije ne mogu pristati na takvu vrstu teritorijalne kompenzacije, koja sama po sebi negira osnovne postulate demokratskog društva koje mi želimo da izgradimo. Dakle, niti može biti, niti će biti kompromisa po pitanju razmene teritorije ili popuštanja na prostoru Kosova i Metohije, da bi nešto bilo urađeno na jugu Srbije u Kopnenoj zoni bezbednosti, u koju smo se mi do sada vratili.

Druga bitna, svakako bitna i nezaobilazna činjenica, jesu svi oni okviri koji su definisani Rezolucijom 1244 i u kojima se mi danas krećemo, a koji bi sasvim sigurno trebalo da budu još jedanput potcrtani, kako bi insistiranjem na njihovoj realizaciji mi praktično štitili onu međunarodno izraženu volju iste te međunarodne zajednice i Saveta bezbednosti, a to ide nama u prilog.

Prema tome, Rezolucija 1244 ovlašćuje članice međunarodne zajednice da formiraju međunarodno bezbednosno prisustvo. Posle dve godine mi možemo reći da je ono što je učinjeno na Kosovu i Metohiji samo po sebi ponavljanje određenog postupka koji je međunarodna zajednica sprovela na teritoriji Bosne i Hercegovine. Na teritoriji Bosne i Hercegovine nije bilo nijednog oružanog incidenta od trenutka dolaska predstavnika međunarodne zajednice, između ostalog iz bezbednosnih snaga. Od trenutka dolaska na prostor Kosova i Metohije, mi imamo 1.300 otetih građana srpske nacionalnosti i nealbanskog stanovništva. Dakle, međunarodna zajednica nije ispoštovala osnovni postulat na osnovu koga je izgradila Rezoluciju 1244, na osnovu koga je i formalizovala svoje prisustvo na prostoru Kosova i Metohije. I, sa izostankom jednog takvog konkretnog rezultata, negirana su prava međunarodne zajednice koja se formalno sadrže u Rezoluciji 1244 i koja ona sada pokušava da realizuje kroz definisanje privremenog statusa Kosova i Metohije. To jeste jedna težnja koja je sama po sebi iskazana u tom čitavom političkom procesu koji se vodio prema našem društvu.

Dakle, ako nema osnovnih elemenata bezbednosti, stanovništvo se ne može razvijati, a ne može ni politički proces, a to jeste druga faza Rezolucije 1244 koja je tako koncipirana. Bezbednosti nema, svedoci smo 1.300 otetih građana, Srbija je sa 1.300 neizvesnih sudbina, svedoci smo svakodnevnog nasilja, svedoci smo produžetka procesa iseljavanja i građana srpske nacionalnosti i građana nealbanske nacionalnosti sa prostora Kosova i Metohije.

Druga faza, svakako, jeste čitav niz političkih i pravnih konsekvenci koje prate odnos međunarodne zajednice prema Srbiji. U tom smislu, ignorisanje političke volje Beograda i posebno ignorisanje volje građana srpske i nealbanske nacionalnosti na prostoru Kosova i Metohije. Ako nema predstavnika u Privremenom administrativnom veću u Kosovu i Metohiji, predstavnika i nealbanskog stanovništva i predstavnika Srpske nacionalne zajednice, pitamo se onda kakav je smisao Privremenog administrativnog veća Kosova i Metohije. To sasvim sigurno nije onaj smisao koji je iskazivan u nastupima Bernara Kušnera, administratora na prostoru Kosova i Metohije, niti je smisao na koji ukazuje gospodin Hakerup. Dakle, mi u ovom trenutku nemamo nijedan legalan ili legitiman organ na prostoru Kosova i Metohije, bez obzira na insistiranje međunarodne zajednice da sve ono što se čini poslednjih nedelja upravo tumači na jedan takav način.

Mislim da su rešenja koja bi nas izvela iz ovog zaista teškog stanja, upravo rešenja koja su pomenuta u ovoj Rezoluciji i kojima se ne ulazi u konflikt sa međunarodnom zajednicom, jer su jasni rezultati svakog ovog konflikta sa međunarodnom zajednicom, da su to rešenja kojima se snaže pozicije naših predstavnika na prostoru Kosova i Metohije, ali mislim istovremeno da je Skupština Srbije dužna da svojim primerom i odnosom prema Kosovu i Metohiji, prema problemu, ukaže na oblik ponašanja koji bi trebalo da se uspostavi u nekim odnosima između naših predstavnika u tom delu zemlje, naših predstavnika koji nažalost do sada nisu sarađivali u meri u kojoj smo mi to možda želeli, u meri za koju su postojale mogućnosti i za takvu saradnju. Uostalom, oni zajednički dele sudbinu i nema razloga da zajednički ne pokušaju izlaz iz situacije u kojoj se nalaze.

Ono što je veoma važno reći, jeste da nemamo nikakvih iluzija u smislu privremenog pravnog okvira za Kosovo i Metohiju, a to je praktično dodatno intenziviranje jednog procesa osamostaljivanja Kosova i Metohije, u situaciji u kojoj međunarodna zajednica očigledno ne može da reši etničke sukobe koji postoje na tom delu naše teritorije. Ono što možda sputava u ovom trenutku sve, u jednom još adekvatnijem odnosu prema Srbiji, svakako jeste da li je demokratska strana koja je definitivno dominantna u predstavništvu albanskog naroda na prostoru Kosova i Metohije. Mi moramo insistirati na nekoliko principa, a prvo na principu saradnje sa međunarodnom zajednicom. Drugo, na principu kojim će se vlast demokratske Srbije i vlast demokratske Jugoslavije predstaviti na jedan drugi način. Jer, međunarodna zajednica pokušava da afirmiše svoje pozicije kako bi imala partnera u rešavanju tih problema. I konačno, mi moramo izbeći sve one političke poteze koje smo vukli prethodnih godina, samo iz jedne činjenice. Oni nisu bili efikasni i nisu nam dali onakve rezultate kakve smo možda mi želeli i kakve, sasvim sigurno, ne treba jedni drugima da osporavamo.

Mir na Kosovu i Metohiji mora biti obzebeđen, a taj mir je dužna da obezbedi međunarodna zajednica. Mi smo kao Republika spremni u tome da pomognemo, u meri koju međunarodna zajednica tako nešto dopusti. Nažalost, to je posledica Rezolucije 1244 kojom mi nemamo ništa osim tog papirnatog suvereniteta na tom delu naše teritorije.

Druga faza svakako jeste faza uspostavljanja dijaloga.....

(Predsednik: Vreme.)

... između predstavnika Srpske nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji i uspostavljanje elementarnog dela između demokratskih snaga u društvu, kako bismo sledili jedan jasan politički kurs usklađen sa interesima građana koji žive na tom delu naše teritorije.

Sasvim sigurno, treće jeste veoma konkretna podrška koju ćemo pružiti predstavnicima koji se u ovom trenutku nalaze na prostoru Kosova i Metohije, pokušavajući da u političkim prostorima u kojima oni deluju, reše ovaj problem koji je zaista ozbiljan, dramatičan i može biti saniran prihvatanjem amandmana sa kojima smo mi danas ovde izašli pred Parlament, sa amandmanima sa kojima su predstavnici Srpske nacionalne zajednice izašli pred Hansa Hakerupa, i Privremeno administrativno veće Kosova i Metohije. Ono što je bitno jeste potcrtati naša nastojanja da se očuva celovitost Republike Srbije, jeste naše nastojanje da se u tom političkom procesu mi ne ponašamo striktno kao vlast, već kao odgovorni ljudi koji su dužni da čuju i glas opozicije, ali istovremeno dužni da čuju glas međunarodne zajednice i da u jednom takvom odnosu uspostave onaj politički kurs koji će nas izvesti iz jednog burnog vremena u kojem, nažalost, nismo uspeli ni da se snađemo, ni da zaštitimo ono što smo bili dužni da, kao političari, štitimo. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodine Ivkoviću, izvolite.

Branislav Ivković

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade, u ime Socijalističke partije Srbije i njenih poslanika u ovoj skupštini, izražavam zadovoljstvo što je doneta jednoglasna odluka da se ova tačka dnevnog reda razmatra na sednici Skupštine Republike Srbije i ocenjujem da je to i u skladu sa pisanim i usmenim zahtevima koje smo u ovoj skupštini iznosili, tražeći da se analiza stanja na Kosovu i Metohiji stavi kao posebna tačka dnevnog reda ove skupštine.
Ocenjujem da je donošenje rezolucije izuzetno važno, ali pozdravljam i odluku predsednika Skupštine da po završetku tekuće sednice Skupštine zakaže posebnu sednicu o stanju na Kosovu i Metohiji i merama Vlade, koje bi vlada predložila Skupštini na usvajanje u daljim koracima u radu Vlade prema stanju na Kosovu i Metohiji.
Istovremeno podsećam da smo pisanim putem podneli inicijativu da se kao posebna tačka tog zasedanja uvrsti i stanje na jugu Srbije, kao i definisanje odnosa i delegacije ove skupštine u sklopu određenog tima koji bi razgovarao o redefinisanju odnosa između Republike Crne Gore i Srbije u okviru Savezne Republike Jugoslavije.
Kosovo i Metohija, prostor i stanovništvo, su u suštini vekovima korišćeni za posebne odnose i građenje posebne politike prema srpskim državama, a kasnije prema Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno prema posleratnoj Jugoslaviji. Taj prostor je uvek bio prostor za ucenu. Uvek je bio prostor za cenjkanje, uvek je bio prostor za pritiske, pre svega prema srpskom narodu, ali i ostalom nealbanskom življu na teritoriji Kosova i Metohije.
Novija istorija pritisaka u suštini je počela nakon Kritskog susreta, gde su se lideri, vodeći ljudi južnoevropskih zemalja, sastali i dogovorili o mnogim stvarima koje su od izuzetnog značaja za države jugoistočne Evrope, dogovorili se samostalno bez uticaja bilo koje velike sile o uvođenju bescarinske unije, a posebno su bili značajni razgovori predstavnika SRJ i NR Albanije.
Ti Kritski susreti su u suštini motivisali one koji su na sebe uzeli pravo da odlučuju o upravljanju svetom, da podstaknu separatističke i terorističke aktivnosti na teritoriji Kosova i Metohije krajem 1997. godine, tokom 1998. godine, da proizvedu jednu strahovitu medijsku kampanju pre svega protiv srpskog naroda i da u suštini pripreme sve ono što se događalo pre Rambujea, oko Rambujea i NATO agresiju.
Rezolucija 1244 jeste mera određenog kompromisa, ali je i rezultat jedne strahovite borbe jednog malog naroda, građana SRJ protiv NATO agresije i u suštini jedna moralna pobeda, jer suštinska ne može biti nikako vojna, jer je David išao protiv Golijata, jer su bile velike ljudske žrtve, jer su velike infrastrukturne i materijalne štete ovoj zemlji nanete, ali ipak ta Rezolucija 1244 je predstavljala pobedu građana Srbije i ovog naroda u toj neravnopravnoj borbi.
Ta Rezolucija 1244 nosi osnovne i suštinske kmponente vezane pre svega za inategritet i suverenitet SRJ, nosi bitna opredeljenja međunarodne zajednice iskazana pre svega učlanu 9. u stavovima od a) do d), gde međunarodna zajednica preuzima na sebe pravo, odgovornost za bezbednost i ravnopravnost svih građana na teritoriji Kosova i Metohije i stvranje uslova za povratak svih prognanih lica na teritoriju Kosova i Metohije i za javni mir i bezbednost.
Potom tek ide član 10, u kome se govori o stvaranju suštinske autonomije u merama autonomije priznate po evropskim i svetskim standardima. Ta Rezolucija, tako usvojena, i jeste bila pobeda građana Srbije, moralna pobeda, i mi smo očekivali da se ta Rezolucija u celini primeni.
Dve godine je za nama. Dve godine boravka KEJFOR-a, dve godine rada UNMIK-ove administracije, sa Kušnerom na čelu, a sada Hakerupom, ukazuje da međunarodna zajednica nastavlja sa politikom duplih standarda. Ukazuju da međunarodna zajednica dozvoljava da se separatizam i terorizam sa Kosova i Metohije prelije na jug Srbije i na Republiku Makedoniju. Ukazuje i na ono što su prethodnici za ovom govornicom sa punim pravom istakli - da je međunarodna zajednica imala različite aršine u primeni svog delovanja na teritorijama drugih država ili u Republici Srpskoj u odnosu na sve ono što se događalo na Kosovu i Metohiji.
Jedna medijska kampanja laži, koja je bila vezana za Račak, za lažne satelitske snimke masovnih grobnica, je pala u vodu. Dokazalo se da nigde nema, nakon dve godine boravka KEJFOR-a, nijedne otkrivene masovne grobnice. Dokazalo se da je Račak bio isceniran, kao što je nekada Markale bilo iscenirano. Dokazalo se mnogo toga iz duplih standarda, mnogo loših namera međunarodne zajednice.
Zbog toga i jeste velika vrednost odluka ove skupštine da jedinstveno, u ime svih građana Republike Srbije, donese rezoluciju iza koje će svaki poslanik da stane i da tim jedinstvom pokaže međunarodnoj zajednici spremnost građana Srbije, a verujem i građana SRJ, da zahteva u celini primenu svake odredbe Rezolucije 1244.
U tom smislu želim da kažem da mi imamo i određene sugestije. Naime, tačno je to da su ovi amandmani, koji su navedeni kao stavovi, izuzetno dobri i da ih zasigurno treba pozdraviti i kao stavove ih podržati, u težnjama predstavnika naroda SRJ, legalnih predstavnika SRJ u formiranju pravnog okvira, ali moramo reći da nije prijatna situacija da mi pozdravljamo amandmane, a da apsolutno niko od nas u ovoj sali nema predstavu kako izgleda celovit tekst tog pravnog okvira.
Zbog toga predlažemo da umesto navođenja amandmana bude jedan tekst koji ću sada pročitati, tekst koji bi išao nakon prvih pasusa celine prve strane i dela druge strane, a koji bi glasio ovako:
Ocenjujući da je međunarodna zajednica Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 na sebe preuzela potpunu odgovornost za garantovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ i njenu primenu u celini, tražimo da Ujedinjene nacije preduzmu neodložne konkretne mere za celovitu primenu ove rezolucije, pre svega za bezbednost i ravnopravnost svih građana na Kosovu i Metohiji kao osnovnog preduslova za povratak prognanih u svoje domove i ostvarivanje njihovih osnovnih ljudskih prava.
Nije prihvatljivo da se usvoji bilo kakav pravni okvir za uspostavljanje tzv. autonomije, koji jeste obaveze po tački 10. Rezolucije, niti da se razmišlja o bilo kakbim izborima na Kosovu i Metohiji bez prethodnog ispunjenja svih navedenih obaveza po tački 9. Rezolucije, a posebno obaveza utvrđenih pod tačkama od a) do d), koje govore o potpunoj demilitarizaciji OVK i drugih naoružanih grupa, kao i uspostavljanju bezbednog okruženja u kome prognana lica mogu da se vrate svojim domovima, u uslovima osigurane javne bezbednosti i reda.
Narodna skupština Republike Srbije traži od Savezne Skupštine i Savezne vlade da kod međunarodne zajednice i njenih predstavnika u celini afirmiše stavove ove skupštine i ukaže na neprihvatanje kršenja ljudskih prava, procesa majorizacije i stvaranja državnih atributa na Kosovu i Metohiji.
Narodna skupština Republike Srbije zahteva da u procesu izrade pravnog okvira autonomije učestvuju zvanični predstavnici Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, što je u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. Hvala lepo,

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodine Šešelj, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Meni je veoma žao što Srpska radikalna stranka nema apsolutnu većinu u ovom parlamentu kako bi mogla da izglasa onakvu rezoluciju koja je primerena sadašnjoj situaciji, kako bi donela one zakone koji bi bili korisni za srpski narod, ali mi ćemo glasati za ovu rezoluciju ma koliko ona bila bleda, ma koliko ona bila nedorečena, ma koliko ona bila stidljiva.
Mi smatramo da je bolje doneti i takav dokument kojim smo duboko nezadovoljni nego nikakav, da je bolje ikako se oglasiti nego nikako. Očigledno je iz svega ovoga što se dešava na Kosovu i Metohiji da zapadne sile vode i dalje izrazito antisrpsku politiku.
Nije nimalo slučajno što su te zapadne sile podržavale u proteklih 10 godina sve srpske neprijatelje, i Slovence, i Hrvate, i bosanske muslimane, i Šiptare, i što podržavaju sve one na srpskoj političkoj sceni koji žele razbijanje jedinstvene srpske države, u širokom dijapazonu od Mila Đukanovića do Nenada Čanka, u kome se nalazi veliki broj DOS-ovskih stranaka.
U ovom slučaju, ogroman broj građana Srbije je očekivao, a to je DOS i obećavao u predizbornoj kampanji, kada padne Slobodan Milošević, kad se promeni vlast, kad na vlast dođu one stranke koje su veoma bliske NATO paktu, da će se ta zapadnjačka politika radikalno promeniti, da više neće biti antisrpska, da je bila antisrpska zato što je Milošević na vlasti. Čim padne Milošević, ona više neće biti antisrpska, ona će biti izrazito srpska, obnavljaće se stara prijateljstva između srpskog naroda i zapadnih sila.
Videli smo da je to bila jedna velika prevara, jer se antisrpska politika nastavila novom žestinom, ključni ciljevi razbijanja srpske države nisu napušteni ni za dlaku, a pokazalo se da su zapadne sile smatrale promenu vlasti samo kao olakšavajući faktor, da lakše ostvare ono što im je krajnja namera - da dolaskom DOS-a na vlast oni zapravo lakše ostvaruju ono što su sebi kao glavni cilj na Balkanu odredili.
I nisu se tu prevarili, pokazalo se po svim ovim potezima koje su povlačile zapadne sile, od 5. oktobra naovamo, da idu u tom pravcu, i nije nimalo slučajno što je došlo do eskalacije šiptarskog terorizma na području tri južne srbijanske opštine - Preševo, Bujanovac i Medveđa, a u Medveđi ne baš u tolikoj meri, koliko su planirali, ali i tamo je situacija veoma teška.
E sada, nama Vlada minut do dvanaest, pošto se očekuje sutra Hakerup da donese dekretom konačno rešenje, podnosi jedna predlog, bledi predlog rezolucije, kao da se i mi oglasimo, onako stidljivo, a ne želeći zapravo da se tu bilo šta bitnije promeni. Dva teksta su postojala - jedan tekst je u formi nacrta juče dostavljen poslaničkim grupama, i drugi tekst, koji je danas dostavljen Narodnoj skupštini. Veoma interesantno šta je izbačeno iz nacrta - izbačeno je sve ono što je za nas, kao Srbe, neprihvatljivo, za Srbe kao narod, što je za državu Srbiju neprihvatljivo.
Šta je to - na Kosovu i Metohiji nema uslova za stvaranje parlamentarne demokratije većinskog tipa, što traže albanski predstavnici u radnoj grupi. Oni bez osnova zahtevaju da se dokument naziva ustav ili bar privremeni ustav, da Kosovo ima predsednika, da se predvidi referendum o samoopredeljenju, da skupština u svim slučajevima odlučuje prostom većinom, da se uspostavi nezavisni pravosudni sistem, sa vrhovnim sudom na čelu, da postoji ustavni sud. Ako bi se uspostavio ovakav kvazi-parlamentarni sistem, Srbi i drugi nealbanci ne bi imali šta da traže u njegovim ustanovama. Nasuprot tome, pokreću se amandmani i sada je reč o ovim amandmanima koje su srpski predstavnici podnosili.
Zašto je Vlada ovaj ključni deo teksta izbacila, zašto se Vlada boji tog dela teksta? Zašto ne kaže otvoreno zapadnim silama - šta je to za Srbiju apsolutno neprihvatljivo i da iza toga stane Narodna skupština? Mislim da se niko ovde ne bi isprsio i glasao protiv ovoga što je navedeno u nacrtu teksta, a sada toga nema.
Dame i gospodo, Vlada Srbije je potpuno nezainteresovana, od kada je formirana, prvo ona što ste je nazivali prelaznom, pa sada ova, kojoj se navršilo 100 dana, potpuno je nezainteresovana za situaciju na Kosovu i Metohiji. Nije prstom makla da se ta situacija popravi. Tamo su Srbi u sve težem položaju, ovde jadni ljudi dolaze, u Beograd, porodice otetih, kidnapovanih Srba, traže prijem u Vladi Srbije. U Vladi nijedan ministar neće da ih primi, potucaju se od nemila do nedraga. Ništa Vlada Srbije nije uradila da se sazna sudbina tih Srba, za koje svi, nažalost, pretpostavljamo da su odavno likvidirani.
A s druge strane, pušta se nekoliko stotina dokazanih šiptarskih terorista iz zatvora, navodno zbog nedostatka dokaza, masovno se puštaju. Istovremeno, pokreće se krivični postupak protiv nekoliko stotina srpskih oficira i vojnika za navodne zločine i pokreću se mnogi postupci, kako smo saznali, protiv srpskih policajaca.
Kako te dve stvari da uskladite - s jedne strane imate teroriste, koji i dalje ubijaju Srbe, vi ih puštate iz zatvora, a sa druge strane imate Srbe koji su se borili protiv terorizma, braneći svoju državu. Za svakog nestalog Šiptara odmah se znalo gde je, negde u srpskom zatvoru, napravljeni spiskovi i ti Šiptari su sačuvali živu glavu, lepo izlaze iz zatvora, onako podgojeni, pothranjeni, jer im je hrana u zatvorima bila bolja nego našim radnicima u većini gradova u Srbiji. Oni izlaze iz zatvora, a šta je sa otetim Srbima? Njima se zameo svaki trag.
Vi mislite da zapadne sile ne znaju šta je bilo sa tim otetim Srbima? Sve Amerikanci znaju, za svaku sudbinu znaju, do detalja šta je urađeno. Neće da kažu, jer oni su saveznici Šiptara, oni su neprijatelji srpskog naroda, a vi se tako snishodljivo ponašate kao vlast, da ispunjavate svaki njihov zahtev, šta god oni zatraže.
Vidite, imate novog ambasadora u Vašingtonu, Milana St. Protića. On se do sada pročuo samo po dve izjave - garantovao je američkoj javnosti da će Milošević biti uhapšen do 31. marta i juče im garantuje da će do kraja života ostati u zatvoru. Je li taj Milan St. Protić negde izašao da govori o kosovskom problemu i položaju Srba i drugih nacionalnih i verskih manjina na Kosovu i Metohiji? Nikada. Je li to iko ikada igde pokretao od sadašnjih čelnika Vlade Srbije, sa saveznog nivoa? To vas, gospodo DOS-ovci, apsolutno ne interesuje. Vi biste sada malo ovako, da se zamažu oči javnosti, da se usvoji ova blaga rezolucija, i sutra, šta god propiše Hakerup, svršena činjenica.
Vidite, već su počeli da uspostavljaju carinske barijere na administrativnoj granici Kosova i ostatka Srbije. I sada, DOS tvrdi da nije konsultovan. Mi smo na televiziji gledali izjavu predsednika Vlade, Zorana Đinđića, koji je rekao da je konsultovan, s tim što je svrha bila da se spreči šverc, pa će sada da spreči okupator šverc roba iz Srbije na Kosovo i Metohiju. Kakav je to šverc? Ako naša carina radi na granicama Srbije i SRJ, onda nema tog unutrašnjeg šverca. Što može da se prodaje po Srbiji, sasvim je legalno valjda da se prodaje i na Kosovu i Metohiji.
Videli ste, i savezni ministar finansija Pešić je dao izjavu da su dali saglasnost iz Savezne vlade da se uvedu takse i akcize, a nisu za carine. Nije šija, nego vrat. Šta to znači - dati im dozvolu da uvode takse i akcize, a ne dati im dozvolu da uvode carine? Nema tu neke bitne razlike. To je suština te vaše politike. Znate da ste tu prekardašili meru i sada bi nekako da se povučete, ni luk jeli, ni luk mirisali.
Mesecima vodite kampanju kako se naše bezbednosne snage vraćaju u zonu A, zonu C, zonu D, u tom tzv. zaštitnom pojasu između Kosova i Metohije i ostatka Srbije. Pa naše snage su uvek i bile u zoni A, i u zoni C, i u zoni B, mada ih je bilo malo i ograničeni su u naoružanju koje mogu da koriste. A u zoni B šta spremate - spremate da tamo Šiptari imaju svoju policiju, proporcionalno strukturi stanovništva, što znači da bi u Preševu skoro 100% bili Šiptari u policiji.
Vi se spremate, umesto te zaštitne zone u pojasu Preševa i Bujanovca, koju su već oteli šiptarski teroristi, da im predate i cele opštine, jer, kada policija u Preševu bude sastavljena po nacionalnoj strukturi, proporcionalno strukturi stanovništva, onda će Šiptari da vladaju celom opštinom i njihove policijske patrole će biti na auto-putu Vranje-Kumanovo-Skoplje. To je suština. Vi se spremate da im to predate.
Vi sada nadoknađujete štetu svakom Šiptaru koji je usled terorističkih dejastava ostao uskraćen za deo svoje imovine, a jeste li to radili za nekog srpskog izbeglicu? Jeste li to radili za Srbe? Videli smo kako ste u budžetu smanjili deo novca za Srbe, preostale Srbe na Kosovu i Metohiji. Vi sada brinete tuđu brigu, da bi se dodvorili svojim zapadnjačkim nalogodavcima, a ne brinete brigu o sopstvenom narodu. To je suština vaše politike.
Vi imate još jednu jaku polugu da zaustavite sve ovo što Hans Hakerup priprema za sutra (je li se tako zove), imate jaku polugu, imate jaku mogućnost. Zapretite NATO paktu da ćete odmah dobrovoljno napustiti vlast ako Hakerup donese ovaj dekret koji je najavio. E, tada ćete uplašiti NATO pakt i tu je mogućnost da NATO pakt odustane, samo na taj način.
Znam da vi to nećete uraditi. Ovo može izgledati s moje strane možda i kao neka neumesna šala, ali to je jedina mogućnost da zaustavite ovo što uopšte do sada niste zaustavljali. Nikada još niste insistirali da se striktno sprovede Rezolucija Saveta bezbednosti 1244, tzv. Kumanovski sporazum. Znate, ranije je Milošević bar glumio da priprema neku jedinicu, 1.000 vojnika i policajaca, pa ih je postrojavao, pa je na taj način stavio do znanja da Srbi od toga nisu odustali, a vi ni na tome ne insistirate. Vi to nikada niste tražili, nikada to niste tražili, a ne može ništa da se uradi na Kosovu i Metohiji dok se ne provede do kraja ta rezolucija. Ništa drugo ne može da se uradi.
Oni odbacuju rezoluciju, jer im ta rezolucija više ne treba, jer ste vi došli na vlast.
Oni odbacuju i Dejtonski sporazum o Bosni i Hercegovini, čim su na vlast došli ljudi poput Milorada Dodika i Biljane Plavšić. Na slučaju Biljane Plavšić oni pokazuju i kako su zahvalni na dugu stazu svojim saveznicima. U jednom trenutku nisu mogli bez nje da rasture Republiku Srpsku, a u znak zahvalnosti, eno je pred Haškim tribunalom. To će se isto i vama desiti. I među vama ima mnogo onih koje će da love za Haški tribunal, ima mnogo onih koje će da love za kriminal, kao što su posle to ispostavili Milu Đukanoviću, a oni svoju politiku nemilosrdno provode. Vi treba da shvatite da na Zapadu nemamo saveznike, da na Zapadu nemamo prijatelje, da nikada nećemo dobiti onih 6 milijardi dolara koje su obećane. Mi smo u situaciji da moramo da se oslonimo na sopstvene snage. Da bi se oslonili na sopstvene snage, mora se preispitati politička pozicija sadašnje vlasti. Vi možete da se smejete do mile volje, jer vi zapravo pokazujete da ste apsolutno nezainteresovani za sudbinu Kosova i Metohije.