DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 09.05.2001.

14. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

14. dan rada

09.05.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:15 do 15:45

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Stavljam na glasanje predlog, odnosno zahtev poslaničke grupe Srpske radikalne stranke da Narodna skupština utvrdi da je kod izricanja mere udaljenja sa sednice predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, došlo do povrede Poslovnika - člana 100. stav 3. i člana 103. Poslovnika.
Molim narodne poslanike da se o ovom izjasne.
Za 52, protiv 108, uzdržana tri, nije glasalo 7, ukupno 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština konstatovala da nije bilo povrede Poslovnika kod donošenja mere isključenja predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke sa Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2001. godini.
Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU (u načelu).
Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, a posle njega narodni poslanik Hranisav Perić.

Stevan Kesejić

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste videli, DOS-ovska većina može sve. Može danas da kaže da je nedelja, da je noć. Isto tako i za zakon koji je na dnevnom redu, a to je zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, vi kažete da je dobar, a mi kažemo da nije. Opozicioni poslanici, a pre svega poslanici Srpske radikalne stranke, iznoseći ovde argumentovano sve ono što smo uočili da ne valja, predlažu Vladi Republike Srbije i DOS-ovskoj većini da promene svoje mišljenje, da donesu dobre zakone i sa dobrim zakonima da izađu pred Skupštinu.
Međutim, izgleda da vi ne želite da ide kako treba i stalno želite da bude što gore i gore. Neka bude i neka vam Bog bude na pomoći. Šta govori zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju? To nije ništa novo, to je sve staro, kao i dosadašnji predloženi zakoni, zakonski projekti DOS-ovske vlade koji su konfuzni i skrpljeni. Upravo te zakrpe govore o ekspertima koji sede u Vladi. Kada poslanici Srpske radikalne stranke argumentovanim činjenicama pritisnu predlagače i dokažu da izmene nisu dobre, onda se opravdanja traže u nekim evropskim standardima, u zakonima koji treba da nas vode u Evropu itd.
Mislim da ovaj aplauz koji ste sada čuli nije omeo poslanika Srpske radikalne stranke, ali je dao podršku novoj seksualnoj aferi DOS-ovske većine. (Glas iz sale: Tebe je to odavno prošlo.) Pošto imate žensku mrežu, možete isprobati to što ste izjavili.
Gospodine predsedniče Skupštine, juče vam nije radila elektronska skalamerija, a danas ne rade mozgovi DOS-ovske većine.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodo, molim vas da nastavimo sa radom.

Stevan Kesejić

Molim vas da mi omogućite da govorim o zakonu.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Molim vas bez dobacivanja, a vi pređite na amandman, pa da nastavimo sa radom.

Stevan Kesejić

Ne govori se o amandmanu, nego o zakonu u načelu, a većina i ne zna o čemu se ovde radi. Obećavaju se novi zakoni. Kada se ovde vidi da nešto ne štima, da škripi u predloženim zakonskim promenama,  onda se govori o tome da se pripremaju novi zakoni, evo samo što nisu stigli, već su pripremljeni, a kada će stići to dobro može da se ilustruje i narodnom - kada vuku zaraste rep. Slično je i sa ovim zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji brani ministar gospođa Matković.
Ministar Matković kaže da se o ovom zakonu nema šta reći i zaista je malo rečeno sa njene strane. Međutim, od poslanika Srpske radikalne stranke već dosta je do sada rečeno, a ja ću pokušati da kažem samo deo onoga što smatram da je najbitnije u izmeni ovog zakona. Ministar kaže da ovaj zakon proizilazi iz opredeljenja za izmene u poreskim propisima i afirmaciju bruto zarada kao jedinstvene osnovice za obračun i plaćanje poreza. Zbog toga se moraju izvršiti korekcije u vezi doprinosa i obaveza socijalnog osiguranja i na taj način obezbediti sredstva za fondove penzijskog i invalidskog osiguranja.
Možemo se složiti u tome da su svi zakoni koji su pre toga doneseni bili dobri, da nisu bili takvi nameti koje privreda može da izdrži, da privreda ima takve potencijale, mogli bismo se složiti da bi ova osnovica odgovarala jednoj razvijenoj evropskoj i privredno jakoj državi. Ovde je, gotovo snishodljivo, ministar Matković, pravdajući se donošenjem zakona iz radnog zakonodavstva, opravdala izmene osnovica na koje je dužan poslodavac da uplaćuje Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja i upravo je tu suštinska izmena, i to loša. Verovatno je izlaganje gospođe ministra bilo telegrafsko upravo zbog toga što je i sama svesna da privreda neće podneti ovaj teret koji se nameće ovim zakonom.
Materijalna sigurnost za penzionere i invalide ovim zakonom se dovodi još u teži položaj. Izmene i dopune ovog zakona dovode takođe u neravnopravan položaj određene kategorije korisnika zbog neusklađenosti republičkog i saveznog zakona, pa se takođe može postaviti pitanje po kojem će zakonu ostvarivati svoja prava i obaveze radnici koji rade u saveznim organima, a budu na budžetu Republike. Ili, možda ovde spremate nešto kao sledbenici Mesićeve politike, pa ste već otpisali Jugoslaviju.
Dakle, privreda nam je dovedena u teško stanje, što NATO bombama, što DOS-ovim kriznim štabovima od 5. oktobra, naravno i ranijim promašajima i sankcijama. Istina je da privreda nema tako snažna pleća da podnese takve namete koji se svim ovim zakonima, pa i ovim zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, nameću poslodavcima. To bi DOS-ovska vlada trebalo da zna. Ako to ne razumeju studenti i ministri, loši đaci, ministri katapultirani iz Liliputanije, onda bar se nadam da bi šarmantan ministar penzijskog i invalidskog osiguranja trebalo da prihvati sugestije opozicionih poslanika i povuče Predlog zakona iz procedure, ne samo zbog narodne izreke - s kim si onakav si, već i iz praktičnih razloga. Iz razloga što Fond penzijskog i invalidskog osiguranja sa ovako visokim osnovicama neće biti napunjen, a da privreda ne doživi potpuno uništenje.
Zakonom se predviđa da je poslodavac obavezan da uplati doprinose državi, pa čak i u slučaju kada nije u mogućnosti da isplaćuje zarade radnicima. Time će se postići negativan trend proizvodnje, radnici će ostati ne samo bez plata, nego i bez posla. To će izazvati ogroman broj radnika koji će postati socijalni slučajevi. Možda će nekoliko meseci i uspevati da se fondovi dopunjuju, a kada stane proizvodnja neće biti ni fabrika, ali ni fondova, naravno ni penzije. Ovako nedomaćinsko poslovanje slično je priči o domaćinu koji je jureći miša zapalio kuću.
Zato bi bilo mnogo bolje da tu osnovicu koja odgovara snazi realne mogućnosti privrede i da se obećanje DOS-a usmeri u pravcu (kako je to u predizbornoj kampanji bilo) jačanja privrede i proizvodnje i naravno tada da ispunite obećanja data penzionerima, ali iz realnih izvora, dok realne izvore ne stvorite iz onih donatorskih sredstava koje ste obećavali u predizbornoj kampanji, od onih šest milijardi dinara. Šest milijardi dolara, oprostite na lapsusu. Vidite kako mi pomažu ovi iz DOS-ovske većine, jer sigurno da očekuju pomoć i sanjaju o njoj, pa ne mogu da pogreše kao ja.
Ako niste u stanju da isplaćujete penzije iz realnih izvora, a to naravno sada ne možete...

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Vreme.

Stevan Kesejić

Samo još kratko, s obzirom da su me ometali ovi što su dobili ovacije iz ove afere. Onda morate otvoreno reći radnicima, narodu da su vas Amerikanci slagali, pa ste i vi morali slagati narod i - strpite se, čekajte. Dokle da čekamo i živimo od tih obećanja? Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju koji predlažete  nije čak ni ustavan, odnosno nije usklađen sa saveznim Zakonom, a doduše, mnoge druge zakone ste tako donosili i ne samo da nisu bili ustavni, nego nisu bili ni humani. Ovim zakonom želite da pokažete, tobož, brigu prema penzionerima stvarajući fondove na papiru, a valjda ste i sami svesni da gledajući novac budžeta i privrede možete videti samo fatamorganu.
Ovim zakonom hoćete da kupujete vreme, u pravu ste, kako biste dočekali obećane donacije, a do tog vremena "crkni marvo, dok trava naraste". Ovaj zakon predstavlja pakleni plan za donošenje novih zakona, koji ima za svrhu da obezvređene privredne i prirodne resurse prodate u bescenje strateškim partnerima. Zato ste i odložili privatizaciju, dok ne pripremite teren zakona, kojim haračite i otimate srpsku imovinu i srpsku dušu čupate.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz.

Hranislav Perić

Poštovani predsedniče, potpredsednici, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, zakona koji je najvažniji za sve građane u Srbiji, jer od ovog zakona zavisiće kakve će penzije imati sadašnji radnici i poljoprivrednici kada budu stekli uslov za odlazak u zasluženu penziju. Dopune i izmene zakona su vrlo kratke, prethodnici su izneli sve što nije dobro u predloženom zakonu, tako da ću ja pokušati da ne ponavljam prethodnike, ako je to uopšte moguće.
Ovaj zakon, kao i svi prethodni, predviđa da preduzeće mora prvo uplatiti penzijsko i invalidsko osiguranje, po datoj osnovici, a za radnike ako ima i koliko ima. Zašto država nije solidarna da uđe u rizik sa radnicima, pa da ostvarenu zaradu podele, radnik za platu, i država za doprinose i u tom delu da se pronađe neki mehanizam gde bi bili zadovoljni i fondovi i država, a i radnik. Smatram da će ovakvim doprinosima neko ostati bez ičega, tj. biće nezadovoljan. U prevodu znači da radnik mora da radi da bi napunio penzijski fond i državnu kasu, nezavisno od toga šta će primiti, a primiće malu platu i čekati obećanu penziju koju mnogi ne dožive da prime. Kod ovog zakona, kao i kod ostalih, ide se obrnutim redosledom, jer kakvo je stanje u privredi, teško ćemo primeniti zakone o porezima u praksi.
Prvo, da li je trebalo da učinimo sve da pomognemo da privredu stavimo na zdrave noge, da povećamo proizvodnju i izvoz i stvorimo uslove i ambijent za naplatu poreza i doprinosa, ovako kako predlažemo u zakonu? Drugo, da li definitivno nema ništa od obećane pomoći sa strane, što je obećano građanima kada su bili izbori. Treće, da li smo definitivno odustali od štete u preduzećima koju su nam nanele NATO države i koju su dužne, po svim međunarodnim pravima, da nadoknade? Četvrto, pošto ne možemo da realizujemo nijednu pomoć, da li smo se odlučili da sav teret stavimo na leđa građanima Srbije kroz uvećano plaćanje svih poreza, dažbina i doprinosa?
Morali ste, kao predlagači zakona, da ga dobro sagledate sa svih strana, jer smatram da ćemo ovim zakonom najviše štete naneti radnicima, koji će zbog osnovice za obračunavanje doprinosa izgubiti posao. U zadnjih nekoliko godina formirano je oko 200 - 300 hiljada malih privatnih preduzeća i dovoljno je da zbog ovog zakona svako od njih otpusti samo po jednog radnika, a to je cena koju moramo da platimo, i po tom osnovu dobijamo 200 hiljada nezaposlenih, 200 hiljada radnika koji bi izgubili posao zbog visoke osnovice. Dalje, niko neće dalje zapošljavati radnike po ovim uslovima, pa ćemo dobiti veći broj nezaposlenih. Najgore će proći oni sa visokom spremom, jer poslodavac se neće odlučivati za njih, upravo zbog plaćanja poreza po ovim osnovicama koje su date u zakonu.
Kod promene zakona izvrši se nekoliko izmena, a onda Vlada propiše primenu zakona, gde se mnoge stvari ne vide sada već kada se dobije rešenje. Navešću samo jedan primer, usvojili smo Zakon o porezu na dobit preduzeća. Za prošlu godinu ko je iskazao dobitak, dobio je rešenje da plati porez na dobitak i to je u redu. Preduzeća koja su iskazala dobitak, dobila su to, i ja sam dobio u svom preduzeću, i to je plaćeno. Zatim, dobijamo drugo rešenje, utvrđuje se akontacija poreza na dobit za ovu godinu, koju takođe moraš da platiš, bez obzira da li ćeš u ovoj godini poslovati sa dobitkom ili sa gubitkom.
Šta to znači? To znači da mi unapred, podeljeno na 12 meseci, moramo da platimo dobit, akontaciju u ovoj godini, a da li ćemo poslovati sa dobitkom ili sa gubitkom, to uopšte nije bitno. Znači, plaćaš nešto što je nepoznato na kraju godine. Da li je baš moralo ovako? Možda zbog ovog načina neko na kraju godine iskaže gubitak, a bez ovoga bi mogao biti u dobitku. Šta to znači? Znači da na početku kada plaćaš sve poreze, platiš dobit za prošlu godinu, platiš akontaciju, dobit za ovu godinu, iako ne znaš da li ćeš da je ostvariš. Verovatno nećeš imati pare za poslovanje i sve ostalo, i na kraju verovatno možeš iskazati od pozitivnog, negativno stanje.
Plašim se da mnoga preduzeća neće moći da plate sve poreze, i da ćemo u ovoj godini najviše primenjivati član koji stoji u svakom donetom zakonu: "Ako poslodavac do 30-og u mesecu ne isplati poreze i doprinose za prethodni mesec, inspektor će doneti rešenje o zabrani rada do 90 dana". Plašimo se da u ovoj godini ne bude najviše takvih rešenja, da mnoga preduzeća budu zatvorena, a mnogi radnici izgube posao. I na kraju, samo da podsetim, danas je 9. maj, Dan pobede nad fašizmom, i koristim priliku da u ime poslaničke grupe SPS-a odam poštu svim žrtvama fašističkog terora. Hvala.