Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 131 narodni poslanik.

Radi utvrđivanja kvoruma, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice.

Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da sam odobrio odsustvo sledećim narodnim poslanicima: Ljubiši Đokoviću, Mihajlu Markoviću, Željku Tomiću, Ratimiru Svirčeviću, Milanu Raduloviću, Dušanu Budišinu, Stanku Kovačeviću, Nebojši Lekoviću, Srđanu Petroviću, Dušanu Prorokoviću, Slavoljubu Matiću, Živici Predojevu, Višnji Nežić, Jakovu Stamenkoviću, Nedi Arnerić i Nadi Kolundžiji, pre podne Branku Pavloviću i Vladanu Jovičiću. Zakašnjenje je najavio Čedomir Jovanović.

Obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Pre nego što nastavimo rad po 14. tački dnevnog reda, želim da vas obavestim da sam juče primio od poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Predlog odluke o stavljanju van snage odluke kojom je prof.dr Vojislavu Šešelju izrečena mera udaljenja sa sednice Narodne skupštine. Ovaj predlog odluke ne može biti uvršten u dnevni red, jer se po proceduri utvrđenoj Poslovnikom može menjati dnevni red u toku sednice samo na obrazložen predlog Vlade i u posebnim slučajevima bitnim za odbranu i bezbednost zemlje itd. I inače nema smisla ovo uvrštavati u dnevni red naredne sednice, jer se radi, po suštini, o prigovoru da je kod donošenja mere udaljenja sa sednice došlo do kršenja Poslovnika od strane predsednika Skupštine i da je, da ne ulazim u političko obrazloženje, došlo do zloupotrebe poslaničke većine, ako mogu tako da kažem, u slobodnom tumačenju Poslovnika, kod utvrđivanja kršenja Poslovnika.

Zbog toga što se radi o meri kojom je sa sednice udaljen predsednik jedne poslaničke grupe i da ne bi ostalo nikakve sumnje i dvoumljenja o tome u beleškama koje će možda za 50 godina neki istoričar da proučava sa velikom mukom, sigurno, molim vas i predlažem da ovo tretiramo kao prigovor na kršenje Poslovnika. Dajem reč gospodinu Nikoliću, da još jednom čujemo obrazloženje i da se o tome Skupština izjasni. Na drugi način o ovome ne možemo odlučivati, nego da tretiramo kao prigovor na kršenje Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvar je veoma jasna. Grubo je prekršen Poslovnik, a posledice toga su da poslanička grupa Srpske radikalne stranke do kraja sednice ostaje bez svog predsednika koji nema pravo učešća u radu sednice. Smatram da ste veoma brzo, ne razmišljajući mnogo, doneli odluku koja je presedan u istoriji parlamentarizma, odluku koja zaslužuje da sa vaše strane bude preispitana u tom smislu da se izjasnite još jednom o tome da li je odlukom o isključenju Vojislava Šešelja, na predlog jednog poslanika iz sale, prekršen Poslovnik ili ne.

Gospodine predsedniče, bili ste u pravu što ste o ovom našem zahtevu izvestili Narodnu skupštinu. Nemam šta više da dodam, vi ste dobili sve u pisanom materijalu. Svi ste bili svedoci kako je Poslovnik prekršen. Da bismo sprečili da se to ubuduće dešava bilo kome, da bez opomena, bez predloga predsednika Skupštine neko bude isključen sa sednice Narodne skupštine, molim vas da samo preispitate odluku Narodne skupštine. Mi smo to već činili kod izbora sudija. Dakle, da danas, glasanjem o tome da li ste povredili Poslovnik, preispitate odluku koju ste doneli i koja nije bila u skladu sa Poslovnikom. Hvala najlepše.

Stavljam na glasanje predlog, odnosno zahtev poslaničke grupe Srpske radikalne stranke da Narodna skupština utvrdi da je kod izricanja mere udaljenja sa sednice predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, došlo do povrede Poslovnika - člana 100. stav 3. i člana 103. Poslovnika.
Molim narodne poslanike da se o ovom izjasne.
Za 52, protiv 108, uzdržana tri, nije glasalo 7, ukupno 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština konstatovala da nije bilo povrede Poslovnika kod donošenja mere isključenja predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke sa Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2001. godini.
Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU (u načelu).
Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, a posle njega narodni poslanik Hranisav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste videli, DOS-ovska većina može sve. Može danas da kaže da je nedelja, da je noć. Isto tako i za zakon koji je na dnevnom redu, a to je zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, vi kažete da je dobar, a mi kažemo da nije. Opozicioni poslanici, a pre svega poslanici Srpske radikalne stranke, iznoseći ovde argumentovano sve ono što smo uočili da ne valja, predlažu Vladi Republike Srbije i DOS-ovskoj većini da promene svoje mišljenje, da donesu dobre zakone i sa dobrim zakonima da izađu pred Skupštinu.
Međutim, izgleda da vi ne želite da ide kako treba i stalno želite da bude što gore i gore. Neka bude i neka vam Bog bude na pomoći. Šta govori zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju? To nije ništa novo, to je sve staro, kao i dosadašnji predloženi zakoni, zakonski projekti DOS-ovske vlade koji su konfuzni i skrpljeni. Upravo te zakrpe govore o ekspertima koji sede u Vladi. Kada poslanici Srpske radikalne stranke argumentovanim činjenicama pritisnu predlagače i dokažu da izmene nisu dobre, onda se opravdanja traže u nekim evropskim standardima, u zakonima koji treba da nas vode u Evropu itd.
Mislim da ovaj aplauz koji ste sada čuli nije omeo poslanika Srpske radikalne stranke, ali je dao podršku novoj seksualnoj aferi DOS-ovske većine. (Glas iz sale: Tebe je to odavno prošlo.) Pošto imate žensku mrežu, možete isprobati to što ste izjavili.
Gospodine predsedniče Skupštine, juče vam nije radila elektronska skalamerija, a danas ne rade mozgovi DOS-ovske većine.

Gospodo, molim vas da nastavimo sa radom.

Molim vas da mi omogućite da govorim o zakonu.

Molim vas bez dobacivanja, a vi pređite na amandman, pa da nastavimo sa radom.

Ne govori se o amandmanu, nego o zakonu u načelu, a većina i ne zna o čemu se ovde radi. Obećavaju se novi zakoni. Kada se ovde vidi da nešto ne štima, da škripi u predloženim zakonskim promenama,  onda se govori o tome da se pripremaju novi zakoni, evo samo što nisu stigli, već su pripremljeni, a kada će stići to dobro može da se ilustruje i narodnom - kada vuku zaraste rep. Slično je i sa ovim zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji brani ministar gospođa Matković.
Ministar Matković kaže da se o ovom zakonu nema šta reći i zaista je malo rečeno sa njene strane. Međutim, od poslanika Srpske radikalne stranke već dosta je do sada rečeno, a ja ću pokušati da kažem samo deo onoga što smatram da je najbitnije u izmeni ovog zakona. Ministar kaže da ovaj zakon proizilazi iz opredeljenja za izmene u poreskim propisima i afirmaciju bruto zarada kao jedinstvene osnovice za obračun i plaćanje poreza. Zbog toga se moraju izvršiti korekcije u vezi doprinosa i obaveza socijalnog osiguranja i na taj način obezbediti sredstva za fondove penzijskog i invalidskog osiguranja.
Možemo se složiti u tome da su svi zakoni koji su pre toga doneseni bili dobri, da nisu bili takvi nameti koje privreda može da izdrži, da privreda ima takve potencijale, mogli bismo se složiti da bi ova osnovica odgovarala jednoj razvijenoj evropskoj i privredno jakoj državi. Ovde je, gotovo snishodljivo, ministar Matković, pravdajući se donošenjem zakona iz radnog zakonodavstva, opravdala izmene osnovica na koje je dužan poslodavac da uplaćuje Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja i upravo je tu suštinska izmena, i to loša. Verovatno je izlaganje gospođe ministra bilo telegrafsko upravo zbog toga što je i sama svesna da privreda neće podneti ovaj teret koji se nameće ovim zakonom.
Materijalna sigurnost za penzionere i invalide ovim zakonom se dovodi još u teži položaj. Izmene i dopune ovog zakona dovode takođe u neravnopravan položaj određene kategorije korisnika zbog neusklađenosti republičkog i saveznog zakona, pa se takođe može postaviti pitanje po kojem će zakonu ostvarivati svoja prava i obaveze radnici koji rade u saveznim organima, a budu na budžetu Republike. Ili, možda ovde spremate nešto kao sledbenici Mesićeve politike, pa ste već otpisali Jugoslaviju.
Dakle, privreda nam je dovedena u teško stanje, što NATO bombama, što DOS-ovim kriznim štabovima od 5. oktobra, naravno i ranijim promašajima i sankcijama. Istina je da privreda nema tako snažna pleća da podnese takve namete koji se svim ovim zakonima, pa i ovim zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, nameću poslodavcima. To bi DOS-ovska vlada trebalo da zna. Ako to ne razumeju studenti i ministri, loši đaci, ministri katapultirani iz Liliputanije, onda bar se nadam da bi šarmantan ministar penzijskog i invalidskog osiguranja trebalo da prihvati sugestije opozicionih poslanika i povuče Predlog zakona iz procedure, ne samo zbog narodne izreke - s kim si onakav si, već i iz praktičnih razloga. Iz razloga što Fond penzijskog i invalidskog osiguranja sa ovako visokim osnovicama neće biti napunjen, a da privreda ne doživi potpuno uništenje.
Zakonom se predviđa da je poslodavac obavezan da uplati doprinose državi, pa čak i u slučaju kada nije u mogućnosti da isplaćuje zarade radnicima. Time će se postići negativan trend proizvodnje, radnici će ostati ne samo bez plata, nego i bez posla. To će izazvati ogroman broj radnika koji će postati socijalni slučajevi. Možda će nekoliko meseci i uspevati da se fondovi dopunjuju, a kada stane proizvodnja neće biti ni fabrika, ali ni fondova, naravno ni penzije. Ovako nedomaćinsko poslovanje slično je priči o domaćinu koji je jureći miša zapalio kuću.
Zato bi bilo mnogo bolje da tu osnovicu koja odgovara snazi realne mogućnosti privrede i da se obećanje DOS-a usmeri u pravcu (kako je to u predizbornoj kampanji bilo) jačanja privrede i proizvodnje i naravno tada da ispunite obećanja data penzionerima, ali iz realnih izvora, dok realne izvore ne stvorite iz onih donatorskih sredstava koje ste obećavali u predizbornoj kampanji, od onih šest milijardi dinara. Šest milijardi dolara, oprostite na lapsusu. Vidite kako mi pomažu ovi iz DOS-ovske većine, jer sigurno da očekuju pomoć i sanjaju o njoj, pa ne mogu da pogreše kao ja.
Ako niste u stanju da isplaćujete penzije iz realnih izvora, a to naravno sada ne možete...

Vreme.

Samo još kratko, s obzirom da su me ometali ovi što su dobili ovacije iz ove afere. Onda morate otvoreno reći radnicima, narodu da su vas Amerikanci slagali, pa ste i vi morali slagati narod i - strpite se, čekajte. Dokle da čekamo i živimo od tih obećanja? Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju koji predlažete  nije čak ni ustavan, odnosno nije usklađen sa saveznim Zakonom, a doduše, mnoge druge zakone ste tako donosili i ne samo da nisu bili ustavni, nego nisu bili ni humani. Ovim zakonom želite da pokažete, tobož, brigu prema penzionerima stvarajući fondove na papiru, a valjda ste i sami svesni da gledajući novac budžeta i privrede možete videti samo fatamorganu.
Ovim zakonom hoćete da kupujete vreme, u pravu ste, kako biste dočekali obećane donacije, a do tog vremena "crkni marvo, dok trava naraste". Ovaj zakon predstavlja pakleni plan za donošenje novih zakona, koji ima za svrhu da obezvređene privredne i prirodne resurse prodate u bescenje strateškim partnerima. Zato ste i odložili privatizaciju, dok ne pripremite teren zakona, kojim haračite i otimate srpsku imovinu i srpsku dušu čupate.