To izgleda jedino gospođa Mićić može da uradi. Ja sam vas već jednom molila da sa svojim potpredsednicima ustrojite jednoobraznu praksu, tako da mi ne gledamo u bob ko predsedava i šta treba da kažemo, šta ne treba, šta možemo, šta ne možemo. Mi uvek govorimo istinu, samo izgleda gospođi Mićić to malo više smeta, nego vama, jer su onaj deo DOS-a koji je zaista naj, najgori.

Očekujem da pređete na dnevni red.

Pa ja hoću, upravo govorim o dnevnom redu - šta se dešava u ovoj skupštini, vidi se pred licem javnosti, u direktnom prenosu. A šta se dešava u Vladi Srbije, očigledno ne može da se vidi u direktnom prenosu, nego možemo da čitamo samo iz DOS-ovih novina, koje su pod kontrolom Zorana Đinđića, da se vodi jedna haranga protiv Vuka Obradovića. Očigledno je čovek, radeći na poslovima kao predsednik jednog tima, uleteo u zabran Zorana Đinđića, Dušana Mihajlovića ili Vladana Batića, pa ga se sada treba rešiti.
Gospodine predsedniče, da li se oni Vama smeju, da li se poslanici Vama smeju, gospodine predsedniče? (Iz sale: Ne, vama.)

Izvolite, gospođo Pop-Lazić, počnite da govorite zbog čega ste se javili.

Govorim upravo o onome što je na dnevnom redu danas. Novine su pune onoga što se dešava u Vladi Srbije. Očigledno da ministri danas ovde nisu prisutni i ne samo danas, ali je meni danas postalo jasno zašto nisu ovde. Oni ne mogu da se disciplinuju da svi u isto vreme budu ovde, a jedni drugima ne smeju da okrenu leđa, jer ne znaju šta se iza brda valja i šta će ko kome u odsustvu da učini. Prema tome, nemojte očekivati da ministri uopšte posećuju ovu skupštinu.
Mi treba da radimo tako da pojedinim zakonima samo dajemo ovlašćenja Vladi, koja će u ime nas donositi neke podzakonske akte, pa tako potpuno protivustavno dozvoliti da ona bude taj zakonodavni organ, a mi ovde, tj. vi, skupštinska većina samo ste neko ko će pritiskati dugmiće. Mi, srpski radikali, ne pristajemo da budemo ti koji će samo pritiskati dugmiće onako kako Vlada svira i kako bi želela da svira. Mi smo ovde došli da razmišljamo i da u ime naroda kritikujemo ono što Vlada radi, onoliko koliko mesta kritici ima. (Glasovi iz sale: Tema.)

Gospođo Pop-Lazić, ja vas opominjem, četiri minuta je prošlo, a niste ni počeli da govorite o onome zbog čega ste se javili.

Govorim o zakonu, gospodine predsedniče,  ne znam kako ne shvatate.

Četiri minuta uvoda.

Ja mogu da imam 10 minuta uvod.

Molim vas da počnete da govorite o temi.