Molim narodne poslanike da utvrdimo da li imamo kvorum za nastavak rada.
Konstatujem da imamo kvorum za nastavak rada.
Prelazimo na 18. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BRAKU I PORODIČNIM ODNOSIMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Petar Jojić, Milorad Mirčić, Božidar Vujić i Veroljub Arsić.
Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Reč ima ministar gospođa Matković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, ovo je znači još jedan zakon, biće takva još dva u ovom zasedanju Skupštine, gde se ne unose suštinske izmene, gde su izmene utoliko reformske ukoliko se tiču povezivanja sa paketom ovih ostalih zakona. U ovom konkretnom zakonu postoje, praktično, dve izmene.
Prva, gde je izvršeno terminološko usaglašavanje sa Zakonom o radu i radnim odnosima, koji je usvojen, te se garantovana zarada zamenjuje terminom minimalne zarade i druga izmena, koja se zapravo odnosi na procente obračunavanja iznosa izdržavanja, pošto je bruto zarada veća nego neto zarada, onda, naravno, da procenti moraju biti niži i to je ono što je sračunato u odgovarajućim službama i ti su procenti sada ovde predloženi. Znači, ništa se suštinski ne menja, iako sigurno za to ima razloga.

Da li izvestioci Odbora žele reč? (Ne.)
Da li predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Da li se neko javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Vitomir Plužarević, a posle njega narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, porodica je osnovna ćelija društva, pa kao takvu i mi kao narod treba da je sa posebnom pažnjom i pijetetom cenimo. Od vaspitanja razvoja porodice zavisi i razvoj društva. U Srbiji se oduvek cenio patrijarhalni odnos u porodici. Ona je nešto najviše i najsvetije. Stoga, predložene izmene Zakona o braku i porodičnim odnosima ne ukazuju na koheziju porodice kada su u pitanju izdržavana lica. Ovaj zakon je trpeo promene 1980, 1988, 1993, 1994. i 1995. godine i danas je to na dnevnom redu. Za odgoj jednog mladog stvorenja, pored neophodne ljubavi i topline, potrebna su i prilična materijalna sredstva koja su u obavezi da izdvoje roditelji ili staraoci, odnosno usvojioci, a znamo da je to bit vaspitanja i odgoja mlade generacije.
Do sada je sud prilikom određivanja novčanog iznosa potrebnog za izdržavano lice, u skladu sa zakonom, uvek uzimao potrebe izdržavanog lica - uzrast, školovanje, hranu, odevanje, odlazak na letovanje i sl. Sa predloženim umanjenjem procenta gde nije jasno određeno da li izdržavalac ima ili nema, pored minimalnih primanja, topli obrok, dnevnice i slična primanja, ta sredstva dovode u neravnopravan položaj izdržavana lica, a to su deca iz razvedenih brakova uglavnom, u odnosu na decu u braku. Na ovaj način tim licima biće otežano školovanje, što nije sigurno intencija jednog naprednog društva. Poznato je da su naša deca u odnosu na decu istog stepena obrazovanja na Zapadu daleko inteligentnija i imaju veći fond znanja.
Ovim predlogom izmena zakona izdržavana deca neće moći toliko da se usavršavaju, te ovim predlogom zakona to treba regulisati. Osim toga, roditelji, odnosno izdržavaoci bili su do sada u obavezi da, iako ne ostvaruju stalna mesečna primanja, za izdržavano lice obezbede na drugi način sredstva, što ove izmene ne garantuju. Deca su naše bogatstvo, naša nada i potomstvo, pa stoga predlažem da procenat izdvajanja za izdržavano lice bude najmanje 15, a najviše 50% od mesečne zarade i penzije i druge zarade koju izdržavalac ostvari po osnovu redovnog ili drugog rada.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o braku i porodičnim odnosima, želim da ukažem da predložena rešenja direktno pogađaju lica koja se po zakonu imaju izdržavati. Ovim predlogom zakona znatno se umanjuju procenti novčane naknade za svako izdržavano lice od mesečne zarade obveznika izdržavanja.
Važećim zakonom taj procenat se kretao od 15 do 50% za svako izdržavano lice, dok se Predlogom ovoga zakona predviđa procenat najmanje 7% za svako izdržavano lice, a ne veći od 22% od mesečne zarade obveznika izdržavanja. Po mom mišljenju nema baš nijednog opravdanog razloga da se ovi procenti smanjuju, pa predlažem da se ovaj predlog zakona ne usvoji.
Naime, postavlja se jedno pitanje, prethodnik je spomenuo i istakao činjenicu, šta će se desiti sa onim licima koja su po Zakonu o obligacionim odnosima, a ujedno prema važećem Zakonu o braku i porodici bila obavezna da izdržavaju decu, roditelje, stare i iznemogle ili supružnike koji nisu u stalnom radnom odnosu ili su lišena poslovne sposobnosti, šta će se desiti sa kategorijom tih građana. Mišljenja sam da je ovde moralo biti normirano u ovom predlogu zakona da sve kategorije lica koja su u obavezi za izdržavanje i kojima je izdržavanje neophodno da budu na neki način izjednačena.
S druge strane, procenat koji se ovim zakonom predviđa je minimalan, jer će se desiti da onaj ko radi i zarađuje znatna primanja, izdvaja od 7 do 22% za svako izdržavano lice. Međutim, važeći zakon je bio daleko povoljniji za izdržavana lica nego što je ovaj zakon. Osim toga, oni koji nisu u stalnom radnom odnosu - dosadašnji važeći zakon obavezivao je sud da utvrdi parametre i činjenice na koji način ostvaruje sredstva za egzistenciju lice koje je u obavezi da daje izdržavanje. Ranije zakonodavac nije imao toliko tolerancije prema onima koji su bili u obavezi za izdržavanje, već je obavezivao i roditelja i druga lica koja su u obavezi da daju izdržavanje da na svaki mogući način rade i da ostvare sredstva koja su potrebna onim licima koja nisu u mogućnosti da obezbede egzistenciju za sebe.
To je utvrđivao sud u redovnom parničnom postupku. Međutim, ta norma nije preneta u ovaj zakon o izmenama i dopunama, što je bilo nužno učiniti. Tu se ovo i ne spominje. Zbog toga je ovo trebalo i regulisati na jedan adekvatan način, pa bi na taj način lica koja nisu u mogućnosti da obezbede izdržavanje za sebe bila obezbeđena od strane onih koji su po Zakonu o braku i porodičnim odnosima u obavezi da obezbede sredstva za egzistenciju.
To će svakako biti veliki problem za učenike, veliki problem za hendikepirana lica, veliki problem za iznemogla i stara lica koja nisu u mogućnosti da obezbede egzistenciju. Zbog toga ostajem pri predloženom amandmanu. Predlažem da se isti usvoji. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Gordana Pop - Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o braku i porodičnim odnosima ima samo dva člana, odnosno menja dva stava jednog člana, a u drugom članu piše kada zakon stupa na snagu.
Predlagač zakona nam je dao ustavni osnov za donošenje ovog zakona i on je sadržan u članu 29. koji kaže da porodica ima posebnu zaštitu i da se brak i odnosi u braku i porodici uređuju zakonom. Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o podizanju i vaspitanju svoje dece, a deca su dužna da se staraju o svojim roditeljima kojima je potrebna pomoć.
Problematika braka i porodičnih odnosa je danas do te mere, ovako kako je zakonom regulisana, prevaziđena, u ovako otežanim ekonomskim i socijalnim uslovima, da smo prosto zaboravili šta to čuva našu porodicu, a šta je razara.
Nismo učinili napor, odnosno Vlada nije učinila napor da predvidi neke nove načine i modele zaštite porodice a pre svega dece u porodici, koja su vrlo često i zlostavljana i na ivici gladi i otežano pohađaju nastavu i ponekad vrlo teško stižu do svojih škola, jer roditelji nemaju novaca za prevoz i slično. Ako se još dođe u situaciju da se brak razvede, pa jedan od roditelja mora da daje izdržavanje, postavlja se pitanje šta je to što je optimum, što tom detetu može da obezbedi neke elementarne uslove za život i dalje školovanje.
Nije ni ovaj procenat koji je ranije postojao od 15 do 50% bio prilično velik i nije omogućavao onom roditelju koji je dobio starateljstvo nad detetom da može da se na najcelishodniji način brine o detetu. Uvek taj drugi roditelj i ta primanja drugog roditelja, nedostaju. Ko ima porodicu i takvo iskustvo vrlo dobro zna šta to znači.
Međutim, u ovim uslovima, kada je veliki broj ljudi nezaposlen, kada mnogo njih očekuje otkaz, pitam se, uopšte, da li će i davalac izdržavanja, ma koliko to želeo, moći da izdvoji bilo šta za svoje dete koje treba da izdržava. Čak da sud i odluči da to bude 22%, što je maksimum po Predlogu ovog zakona od mesečne zarade, da li i to uopšte nešto znači.
Pokušala sam, pošto smo malo vremena imali pre prelaska na ovu tačku dnevnog reda, da to simuliram, pa, recimo - roditelj koji ima platu od 3.200 dinara, ako mu se obračuna po stopi od 22% da treba da daje izdržavanje jednom detetu, to je 704 dinara. Ako prelazimo na bruto zaradu, a bruto zarada je ono što je nekad bila neto zarada plus dodaci za topli obrok, a znamo koliki su, 1.049 dinara, naknada za prevoz 341 dinara, to je 4.590 dinara, a 22% je onda 1.000 dinara. Ako je dvoje dece u pitanju davalac izdržavanja od tih 4.590 dinara treba da da za izdržavanje dvoje maloletne dece ili dece koja su na redovnom školovanju 2.200 dinara. Šta mu ostaje za život - 2.300 dinara.
Uslovi su takvi, plate su tolike kolike su. Teško je očekivati u ovim uslovima da i davalac izdržavanja i primalac izdržavanja može od tih sredstava i da preživi, elementarno da preživi, a ne da se redovno školuje i normalno intelektualno i fizički stasava.
Smatram takođe da obrazloženje koje je predlagač ovde dao, da samo zbog toga što prelazimo sa sistema neto zarade na bruto zaradu treba ići na smanjenje koje je duplo, čak 60% manje, jer 60% nije uvećanje od neto zarade do bruto zarade, ne drži vodu. Nešto drugo iza toga stoji. A šta? Očekujem da će nam predstavnik Vlade ovde objasniti.
Sve u svemu, ovakvi zakoni kao što je ovaj, masa drugih koje smo dobili i koji su u skupštinskoj proceduri, pokazuju da Vlada neće da se uhvati ukoštac, da nije sposobna za to, ni sa jednim ozbiljnim problemom u društvu nego da se bavi marginalnim stvarima i sada imamo taj paket zakona. Počeli smo od poreskih, pa preko ovih iz radnog i socijalnog zakonodavstva. Ovo je jedan od tih, ali mislim da nije nađena prava mera koliko treba da bude to izdržavanje i mi smo u tom smislu podneli nekoliko amandmana, pokušavajući da utičemo na Vladu da u ovom trenutku rešimo taj problem. Ali, porodično zakonodavstvo svakako zahteva mnogo više od strane Vlade, da se pozabavi tim problemom.
Naša deca, na žalost, nisu zaštićena od strane današnje vlade na pravi način. Dešava nam se da u sistemu obrazovanja škole samo dobiju raspis od aktuelnog ministra Gaše Kneževića koji kaže - iz gradiva za prvi ili drugi razred gimnazije izbaciti "Slovo ljubve", despota Stefana Lazarevića, ili "Korene" Dobrice Ćosića. Kakve su mu namere jasno je svima koji se u to iole razumeju, a kakvu generaciju ova vlada želi da stvori govori ova činjenica sama za sebe.

Ima reč narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da nekako stvari pojednostavimo i da govorimo o onome što je predlagač zaista nameravao i šta se jedino menja Predlogom ovog zakona.
Naime, tačno je, kao što reče gospođa Matković, dakle resorni ministar, da nema suštinskih izmena ovog zakona koji spada u tzv. javno - pravne, ali sa elementima privatno - pravnih zakona, dakle nema suštinskih izmena i dopuna Zakona o braku i porodičnim odnosima, već da se radi o usklađivanju sa nekim drugim zakonima koje smo donosili prethodnih dana i onima koje je trebalo danas da donesemo, ali zbog odsutnosti ministra nismo bili u mogućnosti čak ni da vodimo raspravu o tome.
Ali, kaže gospođa Matković u svom obrazlaganju Predloga ovog zakona da su ove izmene i dopune utoliko reformske, koliko su bili reformski i prethodni zakoni, odnosno, koliko se vezuju za ovo usaglašavanje sa bruto zaradama, novom terminologijom, itd.
Ako ovo iko može da nazove reformskim zakonom, ja mu zaista čestitam. Ovde nema nikakve veze ni sa reformama, ni sa čim što se ozbiljno menja. Radi se o jednom usaglašavanju, za koje takođe smatramo da nije izvedeno na najbolji način. Postavlja se pitanje - ako ste menjali onu zakonsku odredbu koja je govorila da svako treba da plati, odnosno da izdvoji između 50 i 15% od mesečnog iznosa svoje zarade, dakle, to rešenje je bilo u prethodnom zakonu, a odnosilo se na neto platu, ono što smo nekada nazivali neto platom, kako ste danas došli do iznosa od 7 do 22% na bruto zaradu? Na koji način, kojom matematikom?
Da li ste želeli da ostavite sve isto, pa je onda matematika pogrešna, ili ste želeli da nekako smanjite obaveze za onoga koji daje izdržavanje, a time, naravno, i umanjite prava izdržavanih lica? Dakle, to je jedno od ključnih pitanja, koje se ovde postavlja. Jer, pokušaću da napravim jednu prostu računicu, da ne bismo ponovo mešali bruto plate i bruto zarade, kao što smo činili, rekao bih, celo prepodne, a i prethodnih dana; napravićemo jedan primer - od neto plate nekada, ukoliko nadležni pravosudni organ, ukoliko nadležni sud donese određenu odluku, presudu da je lice koje daje izdržavanje dužno, da isplaćuje 50% u mesečnom iznosu od svojih primanja, pa ako ih ima u neto iznosu od 5.000 dinara, to je 2.500 dinara. Ako sada imate neto zaradu, koja više ne postoji kao kategorija, od 5.000 dinara, na to dodajte topli obrok od 1.000 dinara, 340 dinara na regres, neka bude i 6.500 dinara, 22% od toga je znatno manje od 2.500 dinara.
Ja sada nemam digitron, ali je to mnogo manje, za 1.000 dinara manje. Dakle, izdržavano lice dobija mnogo manje novca u odnosu na ono koliko je imalo ranije, odnosno, kolika su mu prava bila po prethodnom zakonu. Čini mi se da time dovodimo u težak položaj one koji danas jesu najugroženiji, kad se govori o izdržavanim licima, o toj kategoriji lica, a najčešće se radi o deci. Imamo i druge kategorije iznemoglih, hendikepiranih lica, itd, ali mi se čini da ovim ništa dobro ne donosimo, ničim ne doprinosimo bilo kakvim reformama, državi ne olakšavamo posao, osim što se, iz nama neznanih razloga, umanjuju prava, pre svega, izdržavanih lica. To je, čini mi se, nešto što je neprihvatljivo ili bi trebalo da bude neprihvatljivo za većinu narodnih poslanika.
I drugo, kada je ranije bilo reči o neto zaradama, mogao je da postoji taj odnos ili ta proporcija u odnosu 1 : 3, ali kad je reč o bruto zaradama, onda bi trebalo ta proporcija da se smanji. Bilo bi logično, kao što mislim da je i u prethodnom zakonu trebalo takva proporcija, i takvo ostavljanje mogućnosti arbitrarnog ponašanja nadležnim pravosudnim organima, da bude niža. Pogotovo mislim, kad se radi o bruto zaradama, naročito ukoliko bi se govorilo o većim zaradama, ukoliko bi o tome bilo reči, da ta proporcija treba da bude niža, da ne bude 1 : 3,1 - kao što je danas u predlogu vašeg zakona, nego da to bude, u najgorem slučaju, 1 : 2 ili 1 : 2,5. Čak mislim da su bolji predlozi u našim amandmanima i bolje matematički ukalkulisani, izračunati, da to bude uzeto od 10 do 30%. Čini mi se da je to nešto što je bliže izjednačavanju prava izdržavanih lica sa onim što smo imali u prethodnom zakonu, koji se, dakle, sa ova dva ili tri stava, menja i dopunjuje.
Čini mi se da bi bilo dobro da Vlada prihvati neke od ovih amandmana, da ne govorimo previše, jer se ne radi o suštini, dakle, menjanju kompletnog bračnog i porodičnog zakonodavstva u našoj zemlji. Bilo bi dobro da Vlada prihvati ili da nadležni ministar prihvati, u ime Vlade, amandmane koje su podneli poslanici SRS (mislim da smo samo mi podnosili amandmane na Predlog ovog zakona), da prihvati neke od tih amandmana. Mislim da bismo onda napravili nešto što bi bilo slično pravima izdržavanih lica, ali i obavezama onih koji izdržavanje daju, u odnosu na prethodni zakon, što takođe mislim da nije bilo loše rešenje, govoreći globalno o onome kako su ti ljudi svoje obaveze ispunjavali, odnosno, kakva su im prava bila.
Posebno je ovde opasno, kad se govori o pravima izdržavanih lica, ako imamo u vidu činjenicu da je život sve teži, da se svakodnevno živi teže, a oni imaju, u nominalnom iznosu, ako hoćete da koristimo taj princip monetarnog nominalizma, u nominalnom iznosu imaju neuporedivo niži iznos svojih prava, koja mogu da ostvaruju u skladu sa izmenama i dopunama ovog zakona, nego što je to bio slučaj ranije.
U svakom slučaju, zahvaljujući vam se na pažnji, ja vas pozivam da ne prihvatimo ovaj zakon, jer neprihvatanjem ovog zakona ne bismo suštinski prihvatili ni neke od prethodnih zakona, koji su, čini mi se, na loš način rešavali ovu materiju, i smatram da, ukoliko već to ne može da se prihvati u celini, dakle, da se odbije ovaj zakon, mislim da bi bilo veoma važno da Vlada Republike Srbije, odnosno resorni ministar, prihvati amandmane poslanika SRS, ako ni zbog čega drugog, onda zbog ostvarivanja prava izdržavanih lica. Hvala.