Uvaženo predsedništvo, kolege poslanici, u analizu tipa da li predlagač kao predstavnik bivšeg režima koji je totalno uništio agrar u našoj zemlji, ovim predlogom demagoški brine o seljacima i o poljoprivredi, ne bih ulazio, to neka svako proceni za sebe.
Ono što je nesporno, da je predlagač učinio veliki napor da obrazloži svoj predlog i to na vrlo stručan i sveobuhvatan način, i za to zaslužuje sve pohvale, posebno zato što su mnoge kolege poslanici sada prvi put i čuli za "divlji sirak".
No, potičem iz centra Vojvodine, moja porodica obrađuje oko 200 jutara zemlje, a to je preko 100 ha najplodnijeg bačkog černozema. Diplomirani sam inženjer poljoprivrede, dugo godina sam radio kao poljoprivredni inspektor i glavni zakon nad kojim sam vršio nadzor je bio "Zakon o poljoprivrednoj inspekciji". Zato sebe smatram vrlo kompetentnim da mogu malo da komentarišem ovo.
Dakle, divlji sirak je korovska biljka, izuzetno štetna po svaku ratarsku proizvodnju, i to apsolutno nije sporno.
Potrebe za uništavanjem sirka su zaista velike, ali je teško da se to može uraditi donošenjem jednog zakona, a pogotovo ovako nedorečenog zakona. Jedini efekti koji se stvarno mogu postići su posebne agrotehničke mere i hemijsko tretiranje. Dakle, mi imamo mehaničko tretiranje zemljišta, kultiviranje i okopavanje okopavina, ili ugarenje i tzv. trećačenje strnina. Zatim, može se iskoreniti biološkim merama, primenom plodoreda, gde se populacija sirka uništava biološki jačom kulturnom biljkom, znači pšenicom, ječmom, ražom, konopljom itd.
Sledeći su hemijski metodi, znači odgovarajućom stručnom primenom herbicida, mada sirak vrlo brzo postaje prilično rezistentan, znači otporan na dejstvo mnogih otrova. Dakle, sve ovo je dobro poznato našim poljoprivrednim proizvođačima. Otud se postavlja pitanje zašto se onda divlji sirak tako namnožio i proširio, kako to tačno i precizno iznosi gospodin Laza Marjanski. Zato što je poljoprivreda uopšte, a posebno u zadnjih 10 godina ekonomskom politikom države opustošena.
Kako seljak da kupi herbicid kada je skup kao dragi kamen, pa još ako ne proceni dobro vreme tretiranja efekti su ravni nuli. Nekada se tretiralo i više puta na istoj parceli, a danas to ne može ni jedared da se uradi. Kako seljak ili poljoprivredni kombinat, zadruga, da vrše kultiviranje, špartanje, trećačenje, kada nema goriva svih ovih godina, kada je preskupo i dan danas, kada je mehanizacija stara i kada nema rezervnih delova? Kako da poštuje nauku i plodosmenu, kada mu država svake godine otme žito po bagatelnim cenama, i još plati posle par godina? Na kraju, kako da vrši okopavanje, kada je danas nadnica 20 maraka dnevno, i ne može da nađe ko će da radi. Kako i da nađe, kada je socijalna politika svih ovih godina bila takva da zaposleni radnici u nekim slabijim ili propalim firmama nisu dobijali plate, a zato oni neradnici koji nikada nisu nigde radili, a po onoj narodnoj - mogu konju rep da iščupaju - dobijali su socijalnu pomoć, sedeli po jendecima, pili pivo, kartali se, sastavljali reprezentacije itd. Recimo, u mom Srbobranu, odkale potičem, godinama je 300-500 sezonskih radnika dolazilo svake godine sa Kosova, zato što nije moglo domaćih sezonaca da se nađe, a neopravdanih korisnika socijalne pomoći bilo je i suviše.
Dakle, ovaj problem se ne može rešavati nikakvim zakonskim obavezama, već pravilnom agrarnom politikom i to je suština cele priče. Dakle, prvenstveno politikom pariteta i cenovnih odnosa. Sve ove godine to nije bilo u agraru. DSS se zalaže za to da seljak i ostali poljoprivredni proizvođači budu samostalni i ekonomski jaki. Svaki domaćin zna vrlo dobro šta treba da čini na svom imanju i ne treba država da mu to propisuje. Mi iz DSS ćemo se truditi da mu omogućimo ekonomsku zainteresovanost za proizvodnju, a on će se sam izboriti sa svojim sirkom. Na kraju, i danas pogledajte i prođite atarom, pa ćete videti dve različite njive, dva različita domaćina, u jednoj puno korova, a u drugoj sve čisto. Prema tome, nije to baš tako.
Da zaključimo, elementarnom nepogodom se smatra pojava na koju čovek skoro ne može ili nikako ne može da utiče. Divlji sirak je biljna kultura, i bez obzira što je vrlo neprijatna korovska biljka, na smanjenje njene populacije apsolutno se može uticati. Stoga smatram da je ovaj zakon nepotreban, da treba preduzeti pomenute mere u sferi ekonomske politike - ozdravljenje agrara, revitalizacija sela, popularisanje seljaka i seljačkog života.
Jedno naravoučenije za predlagača, kaže se u našem narodu - manje divana, motiku u šake i ne bojte se sirka.