Reč ima narodni poslanik Dragan Rafailović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovde sam video puno poljoprivrednih stručnjaka koji se bolje razumeju od nas seljaka kako se uništava divlji sirak.
Drago mi je što je tako. Ako budete tako složni da nam pomognete i u svim drugim zakonima, mislim da ćemo rešiti sve probleme u poljoprivredi lako. Ono što je bitno, pre nego što bilo šta drugo kažem, to je da je Vlada učinila sve što je gospodin koji je predložio ovaj zakon tražio. Bar dosad.
Dakle, ovo što je gospodin Rističević već naveo, ukidanje akciza, skidanje poreza na promet od 14%, ukidanje monopola na uvoz repromaterijala, tako da ove godine, recimo, mog sina i mene košta jedan hektar prskanja kukuruza, kompletno, ne samo od sirka nego i svih drugih trava, oko 150 DM, a prošle godine je to bilo 220 DM. Kada se pomnoži sa brojem hektara, videćete da je to više od cifre koja se traži ovim zakonom.
Problem je samo što to treba razumeti. I, nije problem u tome. Prošle godine, tadašnje Ministarstvo za brigu o porodici, gospođe Bube Morine, je iznelo podatak da u Srbiji u ovom trenutku, i tu je glavni problem zašto su nam njive neobrađene i zakorovljene, ima 250.000 momaka u dobi kada se verovatno više neće oženiti.
Neću računati deo po deo, ali ću napomenuti da je to 40 opština u Srbiji bez seoskog stanovništva, izgubljenog u proteklih 10 do 12 godina. Problem je tu. Da bi se njive obradile i uništile trave, ne može se uništavati jedna trava jer ona oslobađa prostor za drugu travu. Recimo, tamo gde nemamo problem divljeg sirka, imamo problem sa palamidom. Hoćemo li svaku travu proglasiti za elementarnu nepogodu?
Naravno da ne možemo. Problem je u tome da treba stvoriti ekonomske motive za mlade koji treba da ostanu na selu, dakle da repromaterijal bude jeftin, da oni mogu dobro da zarade i da se vrate svojim kućama, gde će imati rešen stambeni problem, rešen višak radne snage, da politika bude takva da devojke i mladići ne beže sa sela kao đavo od krsta.
Što se tiče samog divljeg sirka, predlagač je dobro video problem. Stvarno znam kako je i u Posavini i u Mačvi, u Banatu, samo treba ovo sve sagledati pre toga. Ali, problem rešavanja korovske flore, rečeno je prvo i mi se moramo vratiti našoj knjizi Postanja, gde nam je Bog dao zemlju na upravljanje. Da mi budemo ti koji će rukovoditi i životinjskim svetom, biljkama, itd.
Znači, treba prvo da radimo, a drugo ovu problematiku ne mogu da reše narodni poslanici, kao ni prethodni zakon. Tu mora da radi ekipa biologa, botaničara, agronoma, svih ljudi koji se nalaze tu, da se vide koliko su štetne posledice hemijskih preparata. Motika, naravno, ne može da uništi divlji sirak jer se on širi iz rizoma, ali treba znati nešto drugo.
Divlji sirak, odnosno seme u zemljištu ostaje 30 godina. Od semena 30% ne može ni da klija, ni da nikne pod najpovoljnijim uslovima, jer genetski mora da zadrži tu mogućnost da klija da ne bi bilo uništeno. Znači, divlji sirak je jedna jako inteligentna biljka. To traži opsežne mere. Vlada ih je već pripremila.
Neću oduzimati vaše vreme više, ali bih samo na kraju napomenuo dve stvari. Prvo, da ovo malo liči na plakanje nad tuđim grobom, a oni koji treba da se time bave najmanje imaju šansu da dođu do reči. Tu zameram i strankama iz DOS-a što mojih kolega ima veoma malo ovde. U stvari, ja sam jedini.
Drugo, kazaću jednu poučnu priču. Kada sam imao 12 godina i prvi put počeo da radim, tad je moj otac kupio traktor, pričajući o tome kako se njive čuvaju od korova i čiste, deda je rekao - sine moj, samo kopačicom i motikom, a na livadama kosom. Tako da ako vratimo mlade, ove priče više nećemo pričati.

Reč ima narodni poslanik Stanko Kovačević.

Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, i za ovaj predlog zakonskog projekta smatram da  ne zaslužuje preveliku pažnju da se o njemu mnogo priča ovde, kao što sam rekao i za Predlog zakona o malim i srednjim preduzećima, iz prostog razloga što predlagač želi da jedan čisto ekonomski i privredni problem pretoči u zakonsku regulativu.
Taj privredno-ekonomski problem ogleda se u problemu profitabilnosti poljoprivredne proizvodnje.
Treba pohvaliti predlagača što se trudio da u obrazloženju ovog predloga zakona da veliki broj informacija o onome o čemu on govori. Ali, kako je obaveza svakog predlagača zakona da predvidi finansijska sredstva neophodna za realizaciju zakonskog projekta, on je dao određene elemente, ali nije kvantifikovao neophodna sredstva, pa sam pitao gospodina Marjanskog - koliko košta tretman jednog hektara? Rekao je - 200 maraka po hektaru. A kad se tome pridodaju svi ostali troškovi koje on predviđa u svom obrazloženju, ispalo bi da bi tretman jednog hektara poljoprivrednog zemljišta, da bi se ostvarili svi ovi efekti, iznosio blizu 300 maraka.
Kad se to stavi u odnos milion i 200 hiljada hektara, to dođe blizu 350 miliona maraka. Kad se pretvori u dinare, to dođe blizu 11 milijardi dinara, koji bi, ako bi se ovaj zakon prihvatio, morali biti predviđeni u budžetu Republike Srbije. Pretpostavljam, u razdelu Ministarstva za poljoprivredu. E, trebalo je gospodin Marjanski to odmah da kaže - iz kojih sredstava u budžetu Republike Srbije treba ta sredstva obezbediti ili za koliko treba izvršiti rebalans budžeta i povećati poreze i doprinose, pa da se onda vratimo ponovo na diskusiju o paketu zakona o porezima i doprinosima.
Iz tih razloga, ovaj zakon ne treba prihvatiti, jer Vlada Republike Srbije nije ni privredna organizacija, niti je finansijska institucija, koja treba da ulaže u poljoprivrednu proizvodnju sa ovog aspekta, ali je predlagač dao veoma dobru ideju i svim poljoprivrednim dobrima, da zajedno sa proizvođačima hemijskih sredstava naprave studiju, pa da dokažu da svi imaju profitnog interesa da ulažu u suzbijanje korova, radi povećanja profitabilnosti proizvodnje, i neka se to stavi u funkciju privrednih subjekata, a ne zakonskog projekta. Hvala.

Ima reč gospodin Lazar Marjanski.

Gospodin Stanko je malo nešto pobrkao i rekao  da je to izuzetno skup tretman. Predvideo sam da sam paor, zemljoradnik, seljak, sebe kreditira, a da država bude ta koja će prva da pruži ruku pomoći seljaku. On bi to vraćao putem nature.
Drugo, što se tiče hemijske industrije, uzeo sam samo komponente hemijske industrije, koja bi pravila ostale hemikalije, i Vlada Srbije bi, putem vraćanja dobiti hemijskim industrijama, to nadoknadila. U vezi sa profitom, normalno je da se mora graditi profit. Početak borbe protiv korova je sigurno najteži. Uzeo sam divlji sirak samo kao jedan primer. Sigurno je da postoje i druge biljke, i drugi korovi, koji uništavaju naše poljoprivredne poizvode.
Pre ili kasnije, sigurno se država mora sukobiti sa takvim stvarima. Mora pružiti poljoprivrednicima ruku. Ne kažem da bi u ovom trenutku, kako sam računao, to bilo mnogo skuplje. Nafta je bila skuplja itd. Došlo je do nekog pomaka, međutim, ne može seljak, paor, da to izdrži. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Stevan Kesejić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo čuli predlagača, poslanika Lazara Marjanskog, koji je, kao i svi ostali poslanici SRS, obrazlažući ovaj zakon, govorio o svim elementima koji opravdavaju donošenje ovakvog zakona.
S druge strane, čuli smo poziciju, dosovsku većinu, koja opovrgava ovaj zakon, pod motivacijom da ovde nema elemenata koji se tiču elementarnih nepogoda. Dakle, te elementarne nepogode, koje se u ovom zakonu navode, postoje. Postoje pre svega zbog toga što ova vrsta korovske biljke je takva vrsta, kao npr. da se u SAD, u nekoj od država, kad se pojave skakavci ili bube, u tom slučaju bi Amerikanci okrenuli rakete prema Rusiji, ili u najmanju ruku, prema Srbiji, tražeći odbranu od te elementarne nepogode.
A mi, kada pred sobom imamo elementarnu nepogodu, kakva je divlji sirak, žmurimo i ne želimo to da priznamo, optužujući za to sve vlasti, od vremena kada je sirak došao na prostore o kojima se govori. Dakle, na prostore gde je došao pre nekoliko vekova. Ovde se danas govori o tome da se ova elementarna nepogoda može uništiti motikama, roto-spremačima, kultivatorima, drljačama, u predsetvenoj obradi, u osnovnoj obradi itd.
Međutim, to sve nije tačno. Ova korovska biljka ima mogućnost da se razmnožava na dva načina, i to, putem semena i putem korena, odnosno rizoma. Svaka mehanička obrada izaziva još veće razmnožavanje ove korovske biljke, a u isto vreme, seme koje proizvodi ova korovska biljka je toliko lako da se može raznositi vetrom.
Znači, potrebno je da se izvrši jedna sanacija, sveukupna sanacija jednog šireg prostora, na kome se pojavila veća zakorovljenost ovom biljkom. Iz tih razloga, moramo da brinemo zajedno o suzbijanju ove korovske biljke, jer se ne radi o palamidi, ne radi se o nekoj širokoj korovskoj biljci, koja se može motikom ili nekim herbicidima uništiti.
Ova korovska biljka je postala imuna na sve herbicide koji su poznati, koji se primenjuju danas, a u isto vreme, takođe može da bude štetna i kao biljka koja će u izvesnom desetogodišnjem ili višedecenijskom razdoblju ponovo da se pojavljuje, bez obzira na to da li će poljoprivredni proizvođač, seljak, uredno održavati svoje parcele, mehaničkim ili hemijskim putem.
S tim u vezi, moramo priznati da se ne radi o običnom korovu, da se ne radi o biljkama, nekultivisanim, koje se svakodnevno susreću na putu i na ulici. Čak i to da su pojedini poslanici danas prvi put videli tu biljku ovde, kada je pokazana, govori o tome da se radi o jednoj korovskoj biljci koja nije uobičajena i koja zaista izaziva elementarnu nepogodu.
Smatram da bi poslanici DOS-a trebalo ovo da uzmu u obzir i ubede svoju Vladu da, ukoliko ne prihvati ovaj zakon, izradi jedan program, agrarni program, koji će obuhvatiti i ove mere koje su danas predložene od strane poslanika Lazara Marjanskog.
Ukoliko se to danas ne dogodi, smatraćemo mi, poslanici SRS, kao i do sada, da vas ne interesuju ne samo ovi zakoni koje su predlagali ostali poslanici iz opozicije, nego vas ne zanimaju ni seljaci za koje ste se tako svesrdno zalagali. Smatram da ćete neprihvatanjem dopune ovog zakona o poljoprivrednom zemljištu naneti velike štete sveukupnom stanju u Srbiji i da ćemo na taj način izgubiti veliki ekonomski efekat u odnosu na predloženi zakon.
(Predsednik: Molim da završavate.)
Samo još na kraju da kažem da ovim zakonom, koji je do sada najbolji i najbolje prezentovan pred Narodnom skupštinom, imate sve elemente koji su ugrađeni u ovaj zakon, a to su: uzroci, posledice, mere i ekonomski efekti. Dakle, nije polovičan zakon i on se eksplicitno odnosi na jednu korovsku biljku koja je ovih dana, posle oktobarske revolucije, sve prisutnija na prostorima Srbije.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a posle njega narodni poslanik Slobodan Janjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o jednom vrlo važnom zakonu, važnoj oblasti, međutim, nažalost, ovde ne vidimo ministra poljoprivrede. On verovatno ima neka preča posla i njega ovakvi zakoni ne interesuju. On se sudi sa grupom G17 i sad ne može da dođe ovde, da presudi, da on svojim stručnim znanjem i kompetentnošću da neko svoje viđenje i svoje mišljenje da li je ovaj zakon koristan i kakva je situacija danas u poljoprivredi, kada je u pitanju borba protiv sirka i ostalih korovskih biljaka. Na drugoj strani smo dobili jedno tumačenje od Odbora za poljoprivredu, koje ne može da bude prihvatljivo, zato što je dato obrazloženje da to nije elementarna nepogoda i da to treba da se iskoreni motikom. Stručnjaci su rekli da motikom to ne može da se iskoreni.
Ostalo je sada pitanje da li je elementarna nepogoda ili nije? Gospodo, elementarna nepogoda nije ono čemu možemo da damo naziv, nego ono što je posledica delovanja. Elementarna nepogoda može sve da bude u nekoj velikoj količini, kao što lek može da bude otvor ako se da u nekoj velikoj dozi. Znači, ne možemo diskutovati tako paušalno i pričati o poljoprivredi danas, a pre nekoliko meseci usta su vam bila puna poljoprivrede, brige o poljoprivredi, brige o seljaku, patetičnih govora, mitinga, kako je seljak izneo na leđima svu nesreću ovih godina, ništa mu nije vraćeno, kako je osiromašen, unitšen itd. Vidite, imate jedan zakon, imate ovde u startu jednu mogućnost da tom čoveku i tim ljudima, koji su stvarno u najtežim godinama, istorijski najtežim godinama, ishranili taj svoj narod i podneli na svojim leđima svu tragediju svega onoga što nam se dešavalo.
Međutim, vladajuća opozicija u Srbiji, ovim što odbija ovaj zakon i neće da ga prihvati i daje neka opravdanja, u stvari i priča pravu priču kako misli i šta misli. Gospodo, mislim da vi ne treba puno da se brinete, jer ovde nije reč o uništavanju svih korova, ovde je reč o uništavanju samo sirka. Prema tome, svaka zabrinutost je isključena.
Drugo, ono što bih želeo da kažem ako se govori, a predlagač zakona je jednom stvarno izuzetnom stručnom analizom dao i svakom laiku bi bilo jasno da pročita i ekonomsku opravdanost svega toga, onda možete da uzmete jedan manji prostor i da na njemu ispitamo i proverimo sve te mogućnosti kako da suzbijemo taj korov. Recimo, uzmimo severni i srednji Banat. Ako nećete na teritoriji čitave Srbije, dajte na jedno uže područje da napravimo tako organizovan tretman. Jer, ne može se pričati kako je jedna njiva čista a druga nije, kad svi znate da je sirak takva biljka koja bukvalno preleće sa jedne njive na drugu i stvara uslove da i kod onog domaćina, koji vrlo vredno pokušava da se suprotstavi toj korovskoj napasti, bude zatrovana njiva od neke druge njive. Znači, taj tretman mora ići organizovano i ne može se govoriti o nekim ekonomskim merama, paritetima i svim ostalim pričama. Ako se to ne uradi na teritoriji čitavog jednog prostora, rezultati sigurno nisu nikakvi.
Inače, želeo bih da kažem nešto što je ovde predlagač sa stvarno čestitim namerama, izuzetno čestito i pošteno izašao pred ovu skupštinu sa jednim zakonom. Izašao je jedan čovek, domaćin, koji je odrastao na toj njivi u jednoj pitomoj banatskoj ravnici koja ga je othranila i on je, radeći i školujući se na toj zemlji, znao da spozna sve muke koje su ga pratile i znao je da danas, osećajući svu muku koju su svi poljoprivrednici nosili i nose i dalje, pokuša ovako, sa pozicije poslanika, da im pomogne. Mislim da je to za svako poštovanje, da je to za svaku pohvalu.
Ali, sigurno je to jedna moralna obaveza svih onih koji su jeli taj hleb sa nekoliko kora, koji su u stvari i preživeli i došli u poziciju i svoju decu ove godine na neki način da školuju, ovim jednim običnim i jednostavnim potezom. Kad pitate da li da pritisnete zeleno ili crveno, možda odlučite da malo proradi u vama osećaj jedne savesti, pa da pritisnete nešto što se ne uklapa u ono što ste se dogovorili, nego što se uklapa samo u vašu ličnu savest.