Vreme vam je isteklo.
Reč ima narodni poslanik Dragan Rafailović, a posle njega narodni poslanik Gvozden Jovanović.

Poštovano predsedništvo, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, nisam ni pravnik, ni lekar, ni sociolog, ja sam samo seljak. Mislio sam da ne pričam o ovoj temi, međutim, jednostavno nateran zbog diskusija koje nisu bile u okviru teme, koje su bile paušalne i koje su skretale na neke druge priče, video sam da moram. Moram zato što su, pored mene, seljaci moj sin i snaha, a ako bog da i moj unuk, koji danas puni četiri godine, biće seljak. Po tome vidite da je moja sudbina - moja prošlost, moja budućnost i moja sadašnjost - vezana za moje Ratare, za moj Obrenovac i za ovu Srbiju. Znači, od toga kako će živeti, u kojim uslovima, moj unuk i sva deca koja se rode i koja su već mala i rođena u Srbiji, zavisi kakva će i Srbija biti. Zbog toga ću da pričam.
Dok se u Srbiji slušala reč domaćina, srpskog seljaka, ovakvi zakoni Srbiji nisu trebali. Tada su deca poštovala roditelje, tada su roditelji voleli svoju decu. Međutim, za ovih 50 godina urađeno je toliko toga da već na periferiji Obrenovca, recimo, u selu Vukićevica je umro mladić od prekomerne količine droge, što se nikada nije moglo ni zamisliti. Tu ću i ja malo skrenuti sa teme, da povežem onu priču o trezoru i drogi u trezoru. Drugi mladić, koji je bio policijski inspektor, njegov brat, je jedva spasen, isto od prekomerne količine droge. Dakle, to vam je dovoljan podatak kakva je veza između te dve stvari.
Demohrišćanska stranka neće glasati za ovaj zakon, iako se iskreno nada da je predlagač jednostavno osetio grižu savesti zbog svih ovih 50 - 60 godina nečinjenja na ovome polju. Ali, to nije trebalo da učini ovim zakonom. Zašto to nije uradio pre, dok je imao punu vlast, dok su mogli da sprovedu sve? Recimo, zašto pominjete borbu protiv verskih sekti? Tačno je da verske sekte prete mladima, ali zašto ste vi vratili zakon, zašto niste vratili imovinu Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja bi ojačana sa svojom imovinom mogla decu da izvede na pravi put?
Druga stvar u vezi ovog zakona su same verske sekte. Nije posao poslanika da određuju šta je verska sekta. To je posao stručnjaka, posao Ministarstva vera, jer među malim verskim zajednicama postoje crkve koje su na pravom putu i to mi ne možemo određivati. Zašto niste makar fakultativno vratili veronauku u škole? Zašto ste dozvolili da domovi kulture postanu ruševine, a oni su jedno vreme malo i radili i značili nešto? Ni jedan dinar niste odvojili u tom smeru. Fudbalski klubovi, amaterski, u selima ne mogu da opstanu, sem tamo gde su neki mešetari našli interes, videli neke dečake koji znaju da igraju fudbal ili nešto drugo, pa su uložili neke pare da bi tog dečka mogli da prodaju. Prema tome, vi ste imali dovoljno vremena da na tom planu učinite nešto. Niste ništa učinili.
Ponavljam, iskreno se nadam da je ovo vaša želja da ispravite ono što ste učinili. Pošto ovim zakonom nikakvom represijom mladi se ne mogu naterati sa stranputice bez drugih zakona, bez recimo vraćanja u vere, vere u školu, vere u državu koja će im omogućiti da se zaposle posle te škole, da osnuju porodicu, da sa platom svojom žive. To je čitav sistem zakona i to je jedan od problema koji ste vi ostavili ovoj vladi da rešava.
Ne bih da vam nabrajam više sve druge razloge zbog kojih bi vi trebalo da povučete ovaj zakon. To ne može da se uradi ni zabranom, ni represijom, a ponavljam još jednom, nego jednostavno dobrim radom Vlade, dobrim radom parlamenta i dobrim zakonima koje ćemo doneti i uslovima života.
Još bih samo želeo da se obratim predsedniku Skupštine koga veoma cenim, i cenim njegovo nastojanje da se grube reči i uvrede više ne upućuju sa ove govornice. Međutim, moram da primetim da tako nije radio od početka. Demohrišćanska stranka nije nikoga uvredila u ovoj sali, a teške optužbe, teške uvrede upućene su poslanicima Demohrišćanske stranke i predsedniku stranke ministru, gospodinu Vladanu Batiću. Čini mi se da predsednik Skupštine nije reagovao. Nadam se da ubuduće neće biti tako. Hvala vam. (Branislav Ivković, sa mesta: Replika.)

To je bila politička ocena, nije bilo uvrede.

(Branislav Ivković, sa mesta: Zbog griže savesti. Nije dobra procena, predsedniče.)

Nije, nije, umereno je. Nemojte. Zaista, nije bilo uvredljivih reči, nije bilo ničega. Reč ima narodni poslanik Gvozden Jovanović, a posle njega narodni poslanik Mirko Petrović.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, javio sam se da u cilju efikasnijeg rada ovog parlamenta odustanem od svoje diskusije i time bih apelovao na ostale kolege da pođu ovim putem, kako bismo bili efikasniji i mnogo važnije  stvari pre završili. Što se tiče samog predlagača, njega bih zamolio da ovaj zakon povuče, jer mislim da umesto da oni brinu o ovoj deci, mnogo je važnije da neko brine o njima. Toliko i hvala. (Aplauz.)

Gospodine Jovanoviću, moram da vas opomenem da ste naneli uvredu. Sada imate pravo na repliku, zaista. Izvolite. Mislim da moramo zaista da pokušamo da na ovaj način, jer drugi način očigledno nije urodio plodom. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, duboko sam uveren da je pravo na repliku bilo malopre, ali vaše ograničenje ćete sigurno morati i ubuduće da poštujete. Srbija je po Ustavu građanska država.
Po definiciji Ustava koji je doneo upravo SPS, izmenama i dopunama, Srbija je definisana kao građanska država, multinacionalna i multikonfesionalna i u toj državi je obezbeđena potpuna ravnopravnost svih naroda i narodnosti i svih vera. U ovom narodu građanima Srbije i nama u ovoj skupštini je možda i najvažnije da se tradicije i vere sa ovog prostora još više približe građanima i da se tradicije i vere sa ovih prostora od pravoslavne, muslimanske, katoličke, pa nadalje, još više približe mlađim naraštajima, jer ih sigurno okreću ka porodici, ka zdravom razvoju duha, ka normalnim vrednostima, ka onim osnovnim premisama: ne ukradi, ne ubij, nemoj da ogadiš čoveka koga ni ne poznaješ i za koga ne znaš da li je vredniji od tebe ili je ravan tebi.
Zbog toga samo želim da kažem prethodnicima za ovom govornicom da smo se upravo mi socijalisti na Odboru za prosvetu zalagali da se uvede veronauka u škole, a da su upravo DOS-ovski poslanici odbili uvođenje veronauke u škole.
Tako je, gospodine iz Demohrišćanske stranke, to je istina. Prema tome, mi se zalažemo, upravo da bi se oduprli jednom mondijalizmu, koji gazi nacionalne vrednosti, koji gazi granice, koji briše narode i narodnosti i vere, taj mondijalizam se zna odakle je krenuo, da se ojača vera i verski odnos građana prema veri i crkvi. Konačno, u vreme SPS-a nijedna crkva nije bila u goroj, naprotiv bila je u mnogo boljoj poziciji nego ranije, jer je pravo na veroispovedanje, pravo na verska opredeljenja dobilo još više na snazi.
Oko povlačenja zakona. Predlagačima nije jasno da mnogi za ovom govornicom, nemajući argumente protiv odredaba ovog zakona, imaju jedini put da se vraćaju 10 godina unazad. Ova država ne može ni milimetar iskoračiti napred, dok god se vi vraćate 10 godina unazad, sa paušalnim ocenama, a ne čitajući odredbe. Zar da povlačimo odredbu da na javnim mestima maloletniku nije dozvoljeno korišćenje cigareta, alkoholnih pića, opojnih droga ili lekova? Zar da povučemo odredbu gde piše, licu za koje se zna ili se utvrdi da je maloletnik nije dozvoljeno da nosi oružje...
(Predsednik: Vreme.)
... otrove i otrovne materijale. Zar to da se povuče? Radi se o tome, ovaj zakon je vrlo dobar i imam pravo na još jedno izlaganje od 10 minuta. O njemu ću detaljnije govoriti. Jasno je da su odredbe zakona kako treba. Pokazali smo da ne krši Ustav, dokazali smo da nije represivan prema maloletnicima. U današnjoj štampi sve piše suprotno, jer se zna zašto je bio na Trećem kanalu, na primer od pet popodne do pola osam, a ne na Drugom kanalu prenos ove sednice. Testira se da se ukine istina za ovaj narod.
(Zoran Ćirković: Želim reč kao predstavnik Odbora za prosvetu.)

Ne razumem vas.
(Zoran Ćirković: Želim reč kao predstavnik Odbora za prosvetu.)
Da, pa onda? Onaj red kada je trebalo predstavnik Odbora da se javi, a to niste vi, je prošao. Sada se možete javiti kao narodni poslanik.
(Zoran Ćirković: blagovremeno sam se javio da objasnim ono što je izrečeno.)
To je bilo juče ujutru. (Žagor u sali.)
(Zoran Ćirković: blagovremenosam se javio, evo kao narodni poslanik.)
Samo sekund jedan. Ipak je nedoumica u pitanju. Da li vi tražite repliku?
(Zoran Ćirković: Da, tražim repliku.)
Ne može repliku da dobije Odbor, ne može predstavnik Odbora da dobije repliku, može onako kako stoji u Poslovniku. Narodni poslanik ili predstavnik poslaničke grupe, ukoliko je zastupa...
(Zoran Ćirković: Javljam se kao narodni poslanik i član Odbora.)
Da li ste pomenuti po imenu?
(Zoran Ćirković: Odbor jeste.)
Odbor jeste, ali niste vi ni po imenu ni po funkciji. Molim vas, prolaziće ono što mora po Poslovniku da prođe, a vi pogledajte Poslovnik pa ćemo da nastavimo sa radom. Možete se javiti kao narodni poslanik.
(Zoran Ćirković: Pa javljam se kao narodni poslanik.)
Upišite se u listu i doći ćete na red.
Reč ima narodni poslanik Mirko Petrović, a posle njega narodni poslanik Milan Stanimirović.(Dragan Rafailović: Mogu li dobiti reč?)
Izvolite, po imenu, po funkciji, šta? Nije vam ime pomenuto? Nemojte ljudi, o čemu se radi? Čekajte, gospodin Ivković je replicirao, na repliku nema replike, ne možete dobiti, nije da vam ne dajem, nego vam Poslovnik ne daje to pravo, jer nema replike na repliku. Molim vas da pogledamo Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Mirko Petrović, a posle njega narodni poslanik Milan Stanimirović.

Gospodine predsedniče, maločas mi niste dali reč, a ja ću pribeći uobičajenom manevru radikala. Dakle, maločas je gospodin Ivković izrekao...

Molim vas, nisam vam dao reč da replicirate. Molim vas da ne zloupotrebljavate javljanje po Poslovniku jer to neće biti dopušteno.

Kako ćete me sprečiti?