Tako što vam izričem prvu opomenu.

Znači, to je način.

Da, po Poslovniku jedini.

Šta da vam radim, neka vam je Bog na pomoći.

Hvala lepo. Izvolite, reč ima gospodin Petrović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, Predlog ovog zakona sigurno se bavi jednom veoma važnom problematikom i sigurno veoma važnim problemima, za interese našeg društva i zemlje. O pojedinim rešenjima ovog zakona može se govoriti manje ili više kritički, ali je sigurno očigledna namera predlagača da primat u rešavanju ovih problema da kaznano - pravnim odredbama, odnosno da u metodu rešavanja ovog problema primeni kazneno -  pravne odredbe, a da ne da primat procesu obrazovanja i vaspitanja.
Ono što je nesporno, dok se ne promene socijalno-ekonomski uslovi u zemlji, dok se porodica, crkva i škola ne vrate na ono mesto u srpskom narodu i srpskoj državi koje su nekada imale, ne mogu se stvoriti ozbiljne i adekvatne pretpostavke za rešavanje ovog pitanja. Većina poslanika Demokratske opozicije Srbije u svojim govorima prethodnog dana sa pravom je naglasila zašto bivša vlast, koja je 10 godina, više od jedne decenije, vladala Srbijom, zašto nije predložila i donela ovaj zakon tokom tog decenijskog vladanja ovom zemljom. Umesto toga, vođena je politika koja stvara jedan sasvim suprotan ekonomski ambijent vezan za vaspitanje i obrazovanje mladih.
Kriminalizovano je društvo, stvorene su ogromne socijalne i ekonomske razlike u zemlji, bogatstvo se u zemlji moglo steći samo na osnovu šverca, špekulacija, kriminala, a jedino od mladih koji su imali put uspeha u ovom društvu, to su bila deca visokih, odnosno najviših državnih funkcionera. Samo su oni sticali milione maraka, samo su se oni bavili i švercom i trgovinom duvanom i gorivom, a čuli smo, odnosno mogli smo da čujemo izjave, i naravno, to je tema koja je veoma značajna za ovu raspravu, mogli smo čuti izjave sinova najviših državnih funkcionera, kako ne razumeju one omlade ljude koji ne mogu da zarade milion maraka. Dobijali su mladi ljudi od 20 godina starosti stanove od 150 do 200 kvadrata. Za to vreme jedna druga Srbija, jedna druga mlada Srbija, ginula je na ratištima, nalazila se u izbegličkim kolonama, nalazila se u izbegličkim centrima, tražila je ...

Molim vas da se ipak držite teme.

Držim se teme veoma dobro. Tražila je spas napuštajući ovu zemlju. Za Demohrišćansku stranku, tri osnovna stuba u ovom društvu su crkva, škola i porodica. One mogu biti jedina i osnovna pretpostavka za rešavanje ovog pitanja. Svima nama je ovde poznato kakva je bila politika prema školi i prema prosvetnim radnicima u poslednjih 10 godina. Od prosvetnih radnika stvoreni su najsiromašniji slojevi ovog društva, a suština te politike je skoro došla dotle da se ovi prosvetni radnici bore za golo preživljavanje, da nisu mogli svojim radom da obezbede osnovne, odnosno zadovoljenje osnovnih potreba svojoj deci.
O crkvi, čini mi se, da nema potrebe ni trošiti reči. Malo je bilo 10 godina da se donese zakon o crkvama, koji bi regulisao položaj crkava u državi. Malo je bilo 10 godina da se donese jedan zakon koji će omogućiti državi da zabrani rad onih verskih sekti koje su suprotne moralu i javnom poretku ove zemlje. Iz svih tih razloga, a i da napomenem još nešto, malo je izgleda bilo 10 godina da se uvede veronauka u državne škole u Srbiji. Nije bilo tako dovoljno ni 50 godina prethodne vlasti, ni 10 godina ove vlasti da se osnovno versko vaspitanje i obrazovanje uvede u državne škole. Nije bilo dovoljno ni 10 godina vlasti da se usvoji jedan zakon koji je parlament doneo, a to je bilo davne 1991. godine, a tadašnji predsednik Srbije odbio je da ga potpiše, povodom vraćanja imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Iz svih tih razloga , poslanici Demohrišćanske stranke neće glasati za ovaj zakon. Hteo bih na kraju da citiram izjavu, misao jednog poljskog režisera koji je pre nekoliko decenija, definišući jednu ideologiju koja je iza nas...
(Predsednik: Vreme.)
... dao je jednu prostu definiciju, odnosno rekao je - to je šizofrenija ljudskog morala. Čini mi se da diskusija koja je vođena prethodnih dana povodom ovog zakona, kao i debata koja se mesecima vodi u parlamentu, najviše odslsikava tu definiciju, kada je u pitanju šizofrenija ljudskog morala.

Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović, a posle njega Jakov Stamenković. Samo bih molio narodne poslanike da diskreditacija predlagača jeste legitimno sredstvo, ali ukoliko je jedini sadržaj diskusije koja je vezana za Predlog zakona, mislim da ću morati da tretiram kao odstupanje od teme dnevnog reda, jer bih na isti način morao da tretiram i diskreditaciju kritičara. Molim vas da mi u tome pomognete.
(Božidar Vučurović, sa mesta: Kasno ste se setili.)
Nisam. Izvolite vi.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nije fraza ako kažem da zaista nisam nameravao da govorim o tački koja se odnosi na Predlog zakona o zaštiti maloletnika. Međutim, i kao roditelj, i kao čovek koji je ušao u politiku prevashodno radi budućnosti svoje troje dece i svoje države Srbije, smatram za shodno da kažem koju reč o tome i zašto ću kao član Demokratske stranke i DOS-a glasati protiv predloga ovog zakona.
Poštujući sugestiju predsednika Skupštine, preskočiću onaj deo o diskreditaciji predlagača zakona. Reći ću samo to, ratovi, beda, inflacija, izbeglice i bombardovanje su obeležili proteklih 10 godina, ostavivši neizbrisive ožiljke na dušama svih naših građana, a najviše naše dece. Treneri koji su izgubili sve utakmice, i na unutrašnjem, i na međunarodnom planu, po sistemu - da se Vlasi ne dosete, po ubrzanoj proceduri, izdali su brošuru pod pretencioznim naslovom "Kako sa lakoćom do pobede", verujući u naivnost i zaboravnost navijača.
Drugi razlog zbog čega neću glasati za ovaj zakon jeste njegova represivnost. Ako su zakoni izraz volje vladajuće većine, naša volja nije zaštita mladih od duvana, alkhola, droge, kocke, sekti i ostalog represijom.
Naš cilj je da mladima omogućim sledeće: mladi i maloletnici se uopšte štite tako da im glavni prizori iz detinjstva više nikada ne budu krv, leševi, ratovi, inflacija i beda; maloletnici se štite tako što će ih u školama podučavati i vaspitavati zadovoljni profesori, po planovima i programima okrenutim budućnosti; mladi se prevashodno štite tako što će odrastati u srećnim porodicama, pored zadovoljnih roditelja, koji svojoj deci mogu da pruže i normalno školovanje, i dovoljno zdrave hrane, i odeću, i obuću, i letovanje, i ekskurzije, i naravno, ono najvažnije - pažnju i ljubav, čega su mnoge generacije bile lišene usled borbe za opstanak.
Maloletnici se štite tako što ćemo stvoriti takvo društvo u kome deca nikada više neće gledati kako njihovi pošteni i moralni roditelji propadaju u andrićevskim konfuznim vremenima, kada su pametni ćutali, budale govorile, a fukare se bogatile. Maloletnici se štite tako što će o njihovom zdravlju brinuti preventivno, a ako treba i lečiti ih, lekari zadovoljni svojim statusom i sa dovoljno lekova, koji neće biti sumnjivog porekla.
Maloletnici se štite tako što ćemo ih zaštititi i od političke mitomanije i mitologije i usmeriti ih ka kulturi, obrazovanju i sportu. Mladi se štite tako što ćemo ih učiti da je patriotizam intimna stvar svakog čoveka i njegove bliske veze sa zajednicom i zaštititi ih od kvazi-patriotizma estradnog tipa, kvazi-nacionalista, kvazi-komunista, kvazi-socijalista, pa i kvazi-demokrata, od kvazi-profesora, kvazi-vojvoda i od svih onih koji su kvazi.
Mlade ćemo zaštititi tako da im u vojničkim bukvicama kao do sada ne bude više ratnog staža, nego u radničkim knjižicama radnog staža. Mlade treba zaštititi od onih koji ih plaše svetom i Evropom, koji im prete da će ako DOS ovako nastavi jednoga dana živeti, zamislite, kao Šveđani ili, ne daj bože, kao Švajcarci. Oni koji kao model života preporučuju Belorusiju, treba da znaju da ni Belorusima nije više ideal života - život u Belorusiji. Osim možda jednome koji još uvek nije gotov. Svi ti ksenofobi i neverne Tome jednog će nam dana biti zahvalni, ako ne oni, onda makar njihova deca ili unuci. Skidanjem temperature bolest se ne leči. Treba se baviti uzrocima, a ne samo posledicama.
Verovati da se samo jednim ovakvim zakonom mogu sprečiti pojave neželjene kod mladih znači od drveta ne videti šumu. Najbolji lek protiv maloletničke delinkvencije, alkoholizma, narkomanije, kocke jeste zdrava i zadovoljna porodica, koje nema ukoliko je društvo neuređeno, nezadovoljno i nesrećno. Maloletnici se štite od sekti tako što ćemo potrti više nego poluvekovno proganjanje i izopštenje vere pravoslavne, katoličke i islamske iz ideoloških pobuda sa ovih prostora i time smanjiti plodno tle za delovanje sekti. Potpisujem za moral društva koje će počivati na 10 zapovesti - ne ubij, ne svedoči lažno, ne čini drugome ono što sam ne želiš da ti se čini.
Na kraju, protiv Predloga zakona o zaštiti maloletnika glasaću i zbog jedne ankete urađene proteklog leta, po kojoj se od 5 srednjoškolaca u zemlji Srbiji čak četiri izjasnilo da maštaju o tome da jednog dana odu iz svoje zemlje, po sistemu da diplomiram, pa emigriram. Ovakav zakon neće ih zadržati u njihovoj otadžbini, već samo zdrava država, zdrava porodica, u kojoj će i pojedinac biti zdrav i zadovoljan, pa bio on odrastao i zreo čovek ili maloletnik.