Prvo, da obezbedi da se na proverljiv način obustave sve vojne akcije i odmah prekine nasilje i presija na Kosovu. Da se obezbedi povlačenje sa Kosova njegovih vojnih, policijskih i paravojnih snaga. Da se saglasi sa bezuslovnim i sigurnim povratkom svih izbeglica i proteranih lica, i tako dalje. Da obezbedi sigurne garancije da će raditi na izradi okvirnog političkog sporazuma, zasnovanog na sporazumu iz Rambujea.
U tački 6. saopštenja se kaže - da je NATO spreman da u tom slučaju obustavi vazdušne udare, a Savet bezbednosti da pristupi izradi odgovarajuće rezolucije. Dakle, da smo prihvatili tada ovih pet uslova, bombardovanje bi bilo obustavljeno i prišlo bi se izradi rezolucije koju smo ionako dobili kasnije. Da li je trebalo čekati 78 dana, utoliko pre što su navedeni uslovi sadržani i u aneksu I i II Rezolucije 1244, toliko hvaljene Rezolucije 1244, s tim da sada aneks I ima sedam uslova, ne više pet, a aneks II deset uslova, dakle pooštrenih i proširenih.
Da li ćemo prihvatiti te uslove da bi se obustavilo bombardovanje ove zemlje, pitao je i komandant snaga NATO-a za Evropu, general Klark, i to sutradan po početku bombardovanja. Pitao je i više puta u toku bombardovanja, i o tome je razgovarao sa tadašnjim načelnikom Generalštaba, generalnom Ojdanićem. Sve je to odbijeno. Zašto je sve moralo da traje 78 dana? Zato, verovatno, što je Milošević, i mnogi uz njega, uživao u ratu sa NATO-om, što je njegov glavni san bio da "komanduje trupama u ratu, "što su on i Mira uživali, a i neki uz njih, da se brinu o novom svetskom poretku, o budućnosti Ujedinjenih nacija, o budućnosti Saveta bezbednosti, što su sanjali o stvaranju takozvanog strategijskog fronta između Rusije, Kine i Indije, koji će, eto, zaustaviti Ameriku, pa će onda doći boljitak za ovu zemlju i narod.
