Gospodine Nikoliću, molim vas da pazite na svoje reči.

Tačno je gospodine predsedniče. Prosvetu ste poverili u ruke jednom alkoholičaru. Predsednik Vlade je odlučio da samo bogata deca mogu da studiraju. Četiri, pet hiljada maraka za upis fakulteta. Vama je to lepo. Vi to - OK. Imate vi one svoje tikove, povatali su vas sve redom. A, šta će seljačko dete, a šta će dete bez roditelja, a šta će dete ratnog vojnog invalida, a šta će dete izbeglice? Kako će ta deca doći na studije, koliko će njih studije da koštaju?
Vi o tome ne razmišljate. Vi razmišljate koliko će cigareta Srbija da popuši. Vi razmišljate gde će da bude nova fabrika za proizvodnju cigareta u Srbiji, gde će da se bogate prijatelji predsednika Vlade, koji ga voze privatnim avionom po svetu. Da li je to tačno ili nije tačno? Kaže predsednik Vlade - ponekad zbog hitnosti angažujem tako neke ljude koji imaju male avione i to sve platimo. A taj što ima mali avion kaže - nije tačno, ne plaćaju nikad, imamo mi razumevanja za teškoće u kojima se Vlada nalazi. Gde ovo mi živimo, draga moja gospodo.
Prva tačka dnevnog reda je razrešenje Vuka Obradovića, a ne Kosovo i Metohija, a ne beda, a ne prekomponovanje fabrike automobila u Kragujevcu, a ne postavljanje predsednika okružnih sudova, koji su se dan pre toga učlanili u Demohrišćansku stranku. Vi ne vidite šta se dešava, vi, draga moja gospodo poslanici, a opet vas nema, moram da čestitam, nema vas dovoljno u sali. Sada vam prvi put čestitam što vas nema. Vidite vi šta se ovde radi. Ovo sve vas čeka. Pogledajte, izađe ministar pravde i kaže - ko raspolaže mandatima jedne političke stranke - predsedništvo DOS-a. Nema više političke stranke u DOS-u, nego ima predsedništvo DOS-a, koje gura 178 ovaca, kao čobani ili možda idu pred njima. Gde je vaša autonomija, draga moja gospodo političari i draga moja gospodo narodni poslanici?
To su pitanja koja se u Srbiji postavljaju iz dana u dan. Vi nama ovde priče o tome, o dve rečenice koje je predsednik Vlade napisao smenjujući onoga ko istražuje kriminal. Sad ćete stalno da tražite da se mi uklapamo u te dve rečenice. A, šta u njima piše - Vlada neće da se bavi skandalima i aferama. Hoće Skupština. Ako Vlada neće skandalima predsednika Vlade, hoće Skupština. Ako Vlada neće da pita ministra poljoprivrede što je obećao seljacima duplo veću otkupnu cenu dok je bio u opoziciji, hoće Skupština da pita. Ako Vlada neće da pita ministra Đelića, koliko lekova popije u toku dana, hoće Skupština da ga pita. Ako Vlada neće da pita Lečića, da li je narkoman ili nije, hoće Skupština da ga pita.
(žamor)
Boli istina. Počelo je - OK. Samo, to ne vredi ovde. Ovo je Narodna skupština, ovo nije sednica Vlade.

Ali, nije ni cirkus, gospodine Nikoliću, pa vas  molim da privedete diskusiju kraju.
(Zoran Đinđić sa mesta: Ti si lopov i lažov.)

Ja za tebe nisam "ti". Ti si za mene jedan švercer cigara, koga uopšte ne poštujem u životu. Ja sam za tebe jedan srpski domaćin, narodni poslanik.
(Zoran Đinđić sa mesta: Objasni narodu odakle ti stan od 150 kvadrata.)
Objasni ti odakle tebi kuća u Banovcima. Ja sam stan dobio od Vlade, a ti si napravio kuću od svojih para. Da li si ti meni rekao "sram me bilo"?
(Zoran Đinđić, sa mesta: Ne.)
Nešto mi se učini.
(Zoran Đinđić, sa mesta: Za tebe nema srama.)
Za tebe ima srama, izdajniče srpski. Gde si proveo rat?

Molim vas, prekinite sa replikama. Molim vas da završite diskusiju. A vi, sa dobacivanjem sa mesta.

Tako to ide, draga moja gospodo narodni poslanici. Imao sam ja sukoba sa opasnijima nego što je Zoran Đinđić.
U to vreme, mnogo više je narod voleo Slobodana Miloševića, nego što sada voli Zorana Đinđića. Tako da sam ja na to sve navikao. Moja je porodica na sve to navikla. Nisam blindirao stan od 178 kvadrata. Izvolite, gospodine predsedniče Vlade, kada god hoćete. Auto mi nije blindiran, sam ga vozim. Ne bih živeo sa 50 telohranitelja koji mi leže na leđima, pa makar i da ne budem predsednik Vlade. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a posle nje narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, to koliko Vlada i predsednik Vlade poštuju ovaj predsednički dom, pokazuje ponašanje predsednika Vlade dok je govorio narodni poslanik Tomislav Nikolić. Kako je predsedništvo ovog parlamenta i kako se ponaša danas u toku ove sednice prema poslanicima koji govore o temi koja je na dnevnom redu, pokazuje to da se na rukama obezbeđenje  iznelo narodnog poslanika SRS-a Stevu Dragišića. Navikli smo mi na to. Bilo je i boljih i gorih trenutaka. Mi očekujemo još gore trenutke od ove vlasti, jer sve se vidi i sve je narodu već jasno. Nas koji smo malo više upućeni od običnih građana, više ništa ne može da iznenadi. Da me ne bi opominjali, vraćam se na dnevni red.
Elementarni, ljudski, ali i politički moral obavezuje nas, narodne poslanike, ipak da se suprotstavimo prognoteljima Vuka Obradovića, koji se nalazi na funkciji potpredsednika Vlade. Iako mnogi smatraju da političarima i politici moral ili barem visoki moral nije baš neka osobina, evo mi srpski radikali ćemo danas uzimajući reč i diskutujući o smeni Vuka Obradovića, pokazati da to nije tako i da se držimo osnovnih moralnih principa. Čak i onda kada su u pitanju naši politički protivnici, zalažemo se, naravno, za istinu, pravdu i poštenje, a protiv kriminala, nameštenih afera i laži.To da je Vuk Obradović naš politički protivnik, to je valjda svima jasno. Javnost zna da smo pripremali i inicijativu za razrešenje potpredsednika Vlade Vuka Obradovića. Naravno, iz političkih razloga. Međutim, kada su hajku na Vuka Obradovića, krenuli oni koji su mnogo gori od njega, naša je obaveza da tu aferu raskrinkamo do kraja i dokažemo zašto je i šta se iza toga krije. Zašto Vlada, odnosno zašto Zoran Đinđić i nekolicina oko njega traže smenu potpredsednika Vuka Obradovića.
To je jedan od razloga, pretpostavljam zbog čega se traži smena, da bi se Zoran Đinđić i njegovi pajtaši zaštitili od onoga do čega je Vuk Obradović, radeći u Komisiji za koju je bio zadužen, došao. Drugi razlog, pretpostavljam, rezultat je američkog iskustva, jer ova vlada se dosta ugleda na američku administraciju. Mislim na iskustvo sa Monikom Levinski, a po principu neka se narod malo zabavlja i neka mu se malo misli skrenu na drugu stranu, na tračeve iz Vlade, ko je koga, kako, zašto, a kako je rekla jedna od oštećenih dama, što je naravno ispod svakog nivoa i Vlade, kao jedne visoke institucije, ali i ovog visokog doma. Bolje je da se bave tuđim intimnim životom uz sveće, naravno mislim na građane, jer struje nema u večernjim satima ili je nije bilo barem u vreme kada je to bilo naročito aktuelno, nego da razmišljaju o tome, kako će da prežive, kako će svoju decu da upišu na fakultete. Ministar za visoko obrazovanje, koji je, moram to da kažem, pao u alkoholnu komu na jednoj od sednica Vlade, eto takav čovek je na čelu Ministarstva obrazovanja.
Znači, dok se narod zabavlja ovom aferom oko Vuka Obradovića, građani moraju da razmišljaju kako da tu svoju decu upišu na fakultete, ako slučajno tog dana baš ne budu u najboljoj formi, pa ne pokažu najbolje rezultate i ostanu ispod crte. Kako da objasnimo svojoj deci da smo siromašni, da ne možemo da odvojimo dva, tri, četiri, pet hiljada maraka da bi smo im obezbedili školovanje. Kako da objasnimo svojim roditeljima da ne možemo da im kupimo baš sve lekove, pa licitiramo, koji su baš neophodni, a bez kojih se ipak može. Bolje, naravno, da nagađamo, da li se to, kako su ga nespretno nazvali, seksualno zlostavljanje zaista i dogodilo ili nije, da li su navodno oštećene dame iskreno plakale pred TV kamerama ili je to bila samo dobra gluma, da li postoje neki dokazi o svemu tome snimljeni na audio-traci i ko je to i zašto snimao, šta radi i šta govori Vuk Obradović u svom kabinetu.
Dame i gospodo, to su isti oni koji slušaju i vas kada podignete slušalice svojih telefonskih aparata, a veze baš nisu najčistije. Isti oni koji su rekli da u vaš policijski dosije možete da zavirite, pa sad baš i ne možete. Isti oni koji su rekli, više vas niko neće prsluškivati.
A ko su ti ljudi? Zoran Đinđić, Vladan Batić, Dušan Mihajlović i čitava klika oko njih. Srbija je gospodo postala država straha, terora i kriminala. Oni koji se kreću među običnim građanima, mogu da osete taj strah u ljudima. Za svakog od njih možemo bez sumnje reći da su ljudi koji nisu dorasli funkcijama koje obavljaju, da su sami skloni kriminalnim aferama i zloupotrebi službenog položaja. Pitam vas sve ovde, zašto je duvanska afera u koju je umešan Zoran Đinđić manje kompromitujuća od ove nedokazane afere Vuka Obradovića? Zašto afera o raznim zloupotrebama službenog položaja, državne funkcije Dušana Mihajlovića da se preko svoje privatne firme "Lutra" obogati...

Gospođo Pop-Lazić, molim vas da se držite teme (poslanik Pop-Lazić i dalje priča) Nije to tema, nemojte. Izričem vam prvu opomenu, molim vas da se držite teme.

Hvala vam predsedniče za opomenu, stvarno bih se osećala neprijatno da me niste opomenuli.