Pa onda, gospodine predsedniče, opomenite svog šefa poslaničkog kluba, čik ga opomenite, predsedniče.
Mandati Socijaldemokratije, u okviru DOS-a, su mandati Socijaldemokratije. Ukoliko ta stranka na svojim organima partije donese legitimnu odluku o tome ko će personalno zastupati tu stranku u ovom parlamentu, to pravo joj ne može sporiti niko. To pravo ste vi danas probali da toj stranci osporite, bez obzira da li je ona nama ili nije simpatična. Ta stvar je potpuno principijelne prirode.
Ono što iz ovoga može proizaći kao posledica je presedan koji se može primenjivati i na druge, no o tome neka vode računa pre svega manje političke stranke unutar DOS-a, zato što, bez da budem zlurad "počelo je počelo" i pitanje je da li će neka nova afera, ili nekakav novi problem, koji zaista postoji, ili koji neko učini opštepoznatim, a bez da postoji, nekom drugom uskratiti poslaničke mandate u ovom parlamentu.
Začuđuje da jedan broj narodnih poslanika, govoreći danas o ovoj temi, govori i o nečem što apsolutno nema veze ni sa današnjim zasedanjem, a ni sa onim što su mislili da imputiraju, pre svega nekim poslanicima i nekim ljudima koji su ranije vršili vlast. Dakle, i nisu bili pri tom opomenuti.
Nije lako kad se dođe u poziciju da se samo posle nekoliko meseci, kad se sa ove govornice obećalo narodu poštenje, principijelnost, doslednost itd, danas suoči sa tim istim narodom, sa hrpom problema, koji nikako nisu političke prirode, nego proizilaze iz jedne druge kuhinje, za koju ste makar vi tvrdili da više ne postoji ili da je nešto što je u vremenu prošlom postojalo kao pravilo ponašanja.
Vi ćete, naravno, danas smeniti svog potpredsednik Vlade. To je očigledno. Smenićete svog potpredsednika, jer mi za njega nismo ni glasali. Što se našeg glasa danas tiče, ovde je rečeno - bićemo uzdržani. To nije naša borba, samo u toj vašoj borbi biće dosta pogažene trave. Jer, kad god slonovi nastupaju po travnjaku, uvek prvo pogine trava.
Drago mi je što ste se prepoznali, taj se fenomen zove identifikacija rasute pažnje. Dakle, učinićete nešto što je jedino moguće u ovim okolnostima, pri čemu vi nećete više biti ista vlada DOS-a, kao na početku, vi nikada više nećete biti ista vlada DOS-a. Sve više ćete biti vlada DOS-a, zato što, kada jedna vlada smeni jednog svog potpredsednika, sa vrlo problematičnom argumentacijom, onda se dovodi u pitanje kredibilitet kompletne vlade.
Što se tiče onoga što se danas čulo za ovom govornicom, pre svega ono što je govorila naša uvažena koleginica, sa tim treba postupati obazrivo, zato što se radi o jednoj teškoj priči, u koju je teško poverovati, a s druge strane, teško ne verovati, zato što uvek ostaje ljudska dilema - da li je ovde neko zloupotrebljen i da li je neko nekim manipulisao.
No, Narodna skupština nije sud i narodni poslanici nisu sudije. Mi treba danas da postupimo po svojoj savesti, a naša savest kaže - nećemo učestvovati u onome što je deo vašeg problema, ne više od onoga što činimo. Mogli bismo da budemo zluradi i da se radujemo novim takvim dešavanjima, ali i to nije suština našeg političkog delovanja. Suština našeg političkog delovanja jeste da pokažemo da niste onakvi kakvim ste se predstavljali kada se stupali pred političku javnost Srbije i kada ste govorili da ćete biti dosledni, bezgrešni, besprekorni itd. To niste, samo posle nekoliko meseci. Dakle, to je priča za razmišljanje, to je poruka biračima i poruka građanima Srbije. Ova današnja biće potpuno jasna. Devet minuta i nula sekundi.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a posle njega narodni poslanik Branislav Blažić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zoran Đinđić, predsednik Vlade kaže da su nesposobnost Socijaldemokratije da reši probleme unutar svoje stranke i kontradiktorna saopštenja koja daju suprotni tabori ili suprotstavljeni tabori u predsedništvu Socijaldemokratije i da je to jedan od razloga zašto treba smeniti potpredsednika Vlade, Vuka Obradovića, jer se ti problemi prenose na rad Vlade i da se Vlada obavezala na rad koji će biti moralan, častan i na svaki drugi način odgovoran. Nas to ne interesuje kakve probleme ima Socijaldemokratija, šta oni rade na svojim sednicama, nama su potrebni dokazi da li je Vuk Obradović časno, pošteno i savesno, odgovorno radio svoj posao u Vladi i rešavao probleme unutar onog resora koji mu je u Vladi poveren. Gospodin Vuk Obradović kaže da je izveštaj komisije na čijem je on čelu bio primljen u Vladi bez rasprave i jednoglasno usvojen. Suprotnih dokaza nemamo.
Dame i gospodo narodni poslanici, imamo velike probleme u državi, Kosovo postaje polako nezavisna država, često imamo nestašice struje, sve poskupljuje, problemi se gomilaju, gospodin Korać bi da hapsi i izručuje Hagu bez zakona, a mi raspravljamo o tome da li je neko nekoga, na koji način, kako, gde, ko kome sisa palac, ko kome cepa čarape i koliko ko može. Gospođica Milenković tvrdi za srpske radikale da podržavaju silovanje. Mi smo, gospođo ili gospođice Milenković, porodični ljudi, a vi se prvo udajte, rodite decu, pa onda pričajte o tome. Imam kćerku od 19 godina, ja da podržavam silovanje? Treba da vas je sramota zbog toga, a gospodin predsednik vas čak nije ni opomenuo.

Da li može ta radnja tamo da se zatvori privremeno, dok ministar Đelić ne vidi da se radi bez poreza, molim vas, stvarno nema smisla.

Nema nijednog dokaza u pisanom obliku, bar nam ga predsednik Vlade nije dostavio, koji govori o nekoj krivici gospodina Vuka Obradovića. Nema ni usmenih dokaza. Čuli smo danas gospodina predsednika Vlade i ništa nam o tome nije rekao. Naprotiv, imamo mnogo više osnova da sumnjamo u neke afere u koje su umešani i predsednik Vlade Đinđić, Batić i Dušan Mihajlović. Mi ne branimo Vuka Obradovića zbog toga što nam je politički drag. Mi jedva čekamo da se svi vi međusobno sukobite, da se što pre rasturite. DOS propada, a Srbiji je bolje. Mi čak želimo da pospešimo sukobe među vama, niste nam dragi i mi mislimo da je na bolje da se što pre posvađate i odete. Ali, ne možemo dozvoliti da se galamom i hajkom smenjuju potpredsednici Vlade, da se na taj način izbegavaju argumenti. Ne možemo kao u onoj Orvelovoj životinjskoj farmi da ovce bleje, četiri noge dobre, a dve noge loše i da se tako argumenti gase i guše.
Gospodin Vuk Obradović nam je ostao mnogo toga dužan.
Gospodine Vuče Obradoviću, potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ne možete vi pred Narodnom skupštinom, pred poslanicima Narodne skupštine da kažete - neki su bili podmukli, pravili su mi smetnje u radu, a nisu mi davali izveštaje, to se vidi iz potpisa izveštaja koji su doneli, ima mnogo nečinjenja, nedavanja informacija itd. Taj neko ili ta grupa ljudi ima svoje ime, ima svoju funkciju. Vi nemate pravo da se obavezujete i da kažete - čast mi nalaže, neću to da uradim, neću da se ponašam kao što se oni ponašaju.
Vi ste potpredsednik Vlade koga nije postavio Đinđić, već vas je izabrala Narodna skupština. Vi Narodnoj skupštini dugujete odgovor da li imate neku obavezu prema bilo kome drugom, i u to zaista neću da ulazim. Mi otvoreno sumnjamo da ste vi dirnuli, da ste vi čačkali tamo gde niste smeli, da ste dirnuli u neke poslove koji su vezani za premijera, koji su vezani za ministre, koji su vezani za neke moćne ljude iz okruženja nove vlasti. Nas ne interesuju seksualne rasprave. Ljudi, ozbiljni smo ljudi, imamo svi veliku decu, hajde da pričamo o tome kada možemo i kada bude vreme. Neću da raspravljam, u svoje ime ću da govorim, neću da raspravljam o seksualnim aferama o ljudima u nekim godinama kada se seksa radije sećamo, nego što to radimo.
Na kraju, ko će odlučiti o sudbini potpredsednika Vlade Vuka Obradovića? Ko će odlučiti o sudbini potpredsednika Vuka Obradovića, da li će to odlučivati i poslanici za koje Vuk Obradović kaže da više nisu poslanici, s obzirom na Zakon o izboru narodnih poslanika i obaveštenje koje je kao predsednik stranke na osnovu odluke glavnog odbora poslao predsedniku Narodne skupštine. To što se Administrativni odbor ne sastaje, to što se očekuje da ministar pravde, izvršni organ koga kontroliše Skupština, da donese odluku o tome ko će biti narodni poslanik, ne može biti presudno.
Mi pitamo, evo i ovde postavljamo pitanje Aleksandru Krstiću, predsedniku Administrativnog odbora, ko ga to sprečava, da li je to Vladan Batić, da li je to neko drugi, moćniji od Batića, da sazove Administrativni odbor i da se konačno donese odluka. Šta se može desiti? Da smo i prethodne odluke i zakone donosili nelegalno, da su o njima odlučivale osobe koji nisu narodni poslanici ili možda jesu narodni poslanici, ali mi to moramo jasno znati. Gospodine potpredsedniče, pozivam vas da Narodnoj skupštini pomognete pri odlučivanju i da iznesete imena i prezimena, funkcije i ono što znate o nekim ljudima koji su vam smetali u radu i za koje vi smatrate da je to razlog da bude pokrenuto vaše smenjivanje sa mesta potpredsednika Vlade.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a posle njega narodni poslanik Miroljub Veljković.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ova prva tačka u kojoj se traži izglasavanje nepoverenja gospodinu Vuku Obradoviću u stvari pokazuje koliko je duboka kriza, i moralna i državna, u kojoj se i mi kao narod, i kao država nalazimo. Pored silnih problema koje država ima, jedno očigledno montirano suđenje političkom krugu, politbiroa DOS-a došlo je na Skupštinu da mi o njemu raspravljamo. Bez ikakvih dokaza, pravnih, ni na jednoj, ni na drugoj strani, ova skupština treba da da svoj sud.
Ko je to ko će na sebe uzeti odgovornost, da sudi i presuđuje za nešto što nema apsolutno nikakvih dokaza. Ili se vraćamo u neka stara vremena, ne tako davno, setih se jednog citata kada su rekli - druže Staljin, mi nemamo, pokušavamo sve što je moguće da mu nađemo neku krivicu, ali ne možemo. Staljin odgovara - ja vas ne ograničavam, činite i nemoguće. A to nemoguće podrazumeva napakovati, ubaciti insinuacija ili intrigama, dovesti čoveka pred linč, moralni linč, koji je toliko bio razgranat u boljševičko vreme.
Da li se to vraća vreme boljševičkih progona, ona priča - mi ne znamo da si ti kriv, ali se nadamo da ćeš se i ti toga setiti. Da li je ponovo ovde u Srbiji na delu jedna hajka, progon? Ako smo do sada imali i linč i medijske progone političkih neistomišljenika sada smo došli u poziciju da imamo progone i linč političkih istomišljenika. Često puta treba da se zna kome zvona zvone, pita se ko to klati zvono i pokušao je gospodin Vuk Obradović dobro da zaklati ta zvona, da se čuje u Srbiji, mnogo toga o nekim ljudima za koje se ne zna, upravo po njegovoj Komisiji, za koju je bio zadužen, ali isteglili su mu klatno i zaklatili su neki drugi ljudi. Zaklatio je gospodin Đinđić, predsednik Vlade, koji ovde u uvodnom izlaganju kaže i daje tri razloga zbog čega se gospodin Vuk Obradović predlaže da se smeni sa mesta potpredsednika Vlade.
Prvi razlog je obećanje koje je Vlada dala. Gospodo, mislim na moralnu nit svakog pripadnika Vlade, obećanje koje je Vlada dala, ova vlada, sem što je ukinula TV taksu preko električnog brojila, ništa drugo od svojih obećanja nije ispunila. Prema tome, apsurdno je i bedno govoriti o ispunjavanju nekih obećanja, kada nije ispunila ono što je elementarno i najvažnije ovom narodu, a to je ono što je obećavala, bolji život, pare iz inostranstva, velike reforme i promene. Obećala je ona da će žito biti od 10,00 do 12,00 dinara i da će se isplaćivati odmah na kantaru, pa sada 7,50 dinara u tri rate. Obećala je mnogo toga, ali ništa nije ispunila, a ispade da ona svoja obećanja ispunjava.
Drugi razlog je naveo gospodin Đinđić, da je stranka izgubila mesto potpredsednika, Socijaldemokratija, zbog unutrašnjih sukoba. Gospodo, unutrašnji sukobi u DOS-u traju neprekidno. Toliko pljuvanje među liderima DOS-a, koje možemo pročitati u novinama, je stravično. Ne vidimo da se DOS, sem što osećamo taj miris raspadanja, ne vidimo da zbog toga on nalazi razlog da ima moralnu snagu i volju da se raspadne, ovako kako kaže da ako je u Socijaldemokratiji unutrašnji sukob onda treba da se kazne tako što neće imati svog potpredsednika. Kako bi to onda trebalo DOS da se kazni, kako su tu stravični unutrašnji sukobi.
Na kraju, treći razlog je da je to predsedništvo DOS-a odlučilo. Ako je predsedništvo DOS-a odlučilo zašto se daje na Skupštinu? Očigledno je da će svi glasati samo zato što je to predsendištvo DOS-a odlučilo, ali i to predsedništvo DOS-a nije dalo validnu argumentaciju, nije dalo dokaze. Ili su i ti ljudi, koji bi stvarno trebalo da budu moralno čisti mogli glasati za nešto, a da nemaju dokaza i izgleda da su to i učinili.
Uostalom, gospodinu Vuku Obradoviću je dato da vodi jednu komisiju koja je sigurno bila najvažnija i treba da bude najvažnija ovoj vladi. Kada mu je to dato, verovatno se raspravljalo o njegovom moralnom liku i valjda su se tada mogli znati njegovi afiniteti ili se to onda odlučivalo drugačije, a sada se desilo nešto sasvim drugo. Mislim da u to više ne verujem. To su priče za malu decu i sve ankete koje smo mogli videti dokazuju, ipak, ljudi su svesni da je toliko prozirno i da je to, ako je hteo da se skloni jedan čovek, moglo da bude izvedeno na malo kulturniji način. Ovo je, kažem ponovo, vreme ono boljševičko kada se upiralo prstom ili su se zbog nekih intriga, insinuacija, ljudi slali na Goli otok, proganjali i protiv njih sprovodile najgore metode.
Onda dolazimo sada u jednu kontradikciju oko one teze koju ste stalno spominjali, a to je da nema nedodirljivih. Da li se to odnosi na ono da se kaže da nema nedodirljivih, misleći na gospodina Vuka Obradovića, da je sada on kažnjen. U stvari, pokazalo se suprotno, da ima nedodirljivih, jer su ti nedodirljivi, smenjivanjem potpredsednika, koji je bio i predsednik Komisije za otkrivanje najvećih finansijskih afera, zaštitili te ljude. Znači, mi u stvari imamo nedodirljive i priča ostaje potpuno ista. Da nema nedodirljivih, razotkrile bi se danas mnogo ozbiljnije stvari, kao što je afera "Galenika", duvanska afera, naftni monopol, "Zastava", kako rade ministarstva, kolike su pritužbe i štrajkovi u pojedinim društvenim delatnostima, šta se dešava stvarno u ovoj Srbiji i onda bi se to stavilo na sto i o tome raspravljalo. Ovako, ovo daje jedan gorak ukus nečega što se moralo na svaki način izbeći.
Ponovo ponavljam da nije na nama da mi sada ovde sudimo, pogotovo što nemamo dokaze, ali je jedno sigurno, ovo je politički proces, jedan u nizu političkih procesa koji su bili u Srbiji i ovo je nešto što baca jednu tamnu senku da stvarno u Srbiju demokratija još uvek nije stigla, da su možda zbog prevelike želje za demokratijom zadrhtale ruke i na boljševički način diktaturom i silom, da preda rezultate preovladao. To vreme će pokazati da je put kojim se krenulo, ako se na vreme ne prekine, put u još veću bedu i još veću tragediju ovog naroda.

Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković, a posle njega narodni poslanik Božidar Vučurović.

Poštovani narodni poslanici, u stotinak godina dugoj parlamentarnoj praksi u Srbiji nije bilo značajnije teme sa kojom bi neka vlada izašla pred srpski parlament. Posebnu zahvalnost za to dugujemo predsedniku Vlade gospodinu Đinđiću i predsedniku Skupštine gospodinu Maršićaninu što hitno zakazaše vanredno zasedanje Narodne skupštine i kao prvu tačku dnevnog reda staviše razrešenje Vuka Obradovića zbog srpskog seks gejta, odnosno seksualnog uzmeniravanja.
Kako je ova vlada već rešila sve državne i ekonomske probleme u ovoj zemlji, a to smo pročitali u onoj brošuri - prvih 100 dana nove srpske Vlade, - red je da se ovaj visoki dom pozabavi i ovim izuzetno teškim državnim i političkim problemom. Samo da podsetim kratko, ova vlada je rešila probleme odnosa sa Crnom Gorom, probleme na jugu Srbije, ova vlada je uvela red na Kosovu, za početak je uvela doduše samo carine, gospodin Đinđić se dogovorio sa Čankom oko podele vojvođanske imovine, investicioni ciklus je u punom zamahu, narodu radikalno raste standard, zdravstvo i prosveta su u punom zamahu, seljaci u Srbiji pevaju od sreće zbog visokoumnih poteza ove vlade u tom sektoru privrede i na kraju, firme se prosto otimaju koja će više radnika da zaposli i koja će veće plate da isplati. Jednom rečju srpski nenj deal je u punom zamahu, med i mleko, med i mleko poštovani narodni poslanici.
Normalno, po ugledu na velikog tatu, Ameriku nova vlada pred ovaj parlament izlazi sa ključnom inicijativom za ovaj politički društveni trenutak, smena potpredsednika Vlade zbog seksualnog uznemiravanja. Kada ovaj problem budemo rešili mi praktično, mi narodni poslanici u ovoj skupštini do kraja mandata ove vlade i ne bi imali šta da radimo. Sve smo rešili. Znači, da rešimo ovaj veliki državni problem i mi smo na konju. Ostaju doduše neke sitnice poput nafte, fabrika cigareta i distribucije cigareta, pivatizacije atraktivnih firmi itd. ali time se neće uznemiravati Narodna skupština. Izvršna vlast nas neće time maltretirati. Ipak, oni vode računa o poslanicima koji su ih izabrali. Te problemčiće, slobodno možemo da ih nazovemo problemčićima, će rešiti u dubokoj hladovini ministarskih kabineta uz čašicu viskija, kubansku cigaretu i normalno uz te čuvene dugo najavljivane, strateške partnere.
Ovaj veliki problem, da se vratim na temu, ne sme da čeka. To se mora rešiti danas zbog velike opasnosti po moralno zdravlje i moralnu čistotu nacije i to nam je premijer Đinđić lepo obrazložio u tri tačke, kratko i koncizno. Prvo, premijer je rekao da je Obradović za javnost postao sporan zbog afere seksualnog uznemiravanja i da zbog toga mora da ode. Isto tako pre dvadesetak dana gospodin Đinđić je izjavio posle sastanka predstavnika DOS-a, povodom ovog teškog državnog problema, citiram "u Vladi treba da budu i nesporni ljudi". U potpunosti podržavam premijera u njegovom stavu i očekujem, upravo zbog toga što ga podržavam u njegovom stavu, da premijer pod hitno da ostavku zbog njegove osnovne veze sa balkanskim duvanskim bosom Stankom Subotićem Canetom.
Ako je gospodin Obradović sporan što je namignuo ili se nasmešio ili dao kompliment nekoj ženi, gospodin Đinđić je sporan na kub, zbog dokazane veze sa duvanskom mafijom. Dakle, ako u Vladi treba da budu nesporni ljudi, prvi koji treba da ode je gospodin Đinđić.
Druga tačka, gospodin Đinđić nam je rekao da su događaji u Socijaldemokratiji izašli izvan okvira te stranke, da je to dospelo u javnost i izazvalo skandal i iz tih razloga Vlada mora energično da reaguje. Znači, da je sve rešeno u okviru Socijaldemokratije, otprilike sam tako razumeo premijera, sve bi bilo u redu i ne bi ni došlo do smene gospodina Obradovića. Da taj skandal preko medija nije došao do javnosti, da nije uznemirio javnost, znači ne bi ni došlo do ove smene i da ceo dan danas raspravljamo o tome. Ovako, kako je sve izašlo u javnost, milosti nema. Tu se u potpunosti slažem sa premijerom. Ljudi koji se bave javnim poslom, javne ličnosti, i te kako moraju da vode računa o svom ponašanju da neke loše stvari iz njihovog života ne bi dospele u javnost. Ali, ako primenjujemo isti princip na sve članove Vlade, gospodin Đinđić je daleko više uznemirio javnost od gospodina Obradovića. Afera koju je pokrenuo zagrebački "Nacional", a vezano je za poslovnu saradnju gospodina Đinđića i Đukanovića sa duvanskom mafijom ...
(Predsednik: O kojoj mi ne raspravljamo, pa vas zbog toga opominjem.)
Samo pravim paralelu.
(Predsednik: Već tri puta tu paralelu pravite. Zaista je prevršilo meru.)
Samo pravim paralelu, govorim o istom principu za koji se zalaže gospodin Đinđić.
(Predsednik: Pređite na horizontalu, ukoliko ona odgovara temi, a paralele koje nemaju veze sa temom, izbegavajte.)
Ova afera, ne samo što već mesec dana trese medijski prostor Balkana i Evrope, već počinje da donosi i prve fizičke likvidacije aktera te afere. Dakle, još jednom, slažem se sa premijerom. Ako zbog afere u javnosti mora da ode gospodin Obradović, onda zbog hiljadostruko veće afere u javnosti, a vezano sa onim što je pisao "Nacional" i što pišu svi evropski mediji trenutno, mora pod hitno da ode i gospodin Đinđić.
Treća tačka u obrazloženju Zorana Đinđića zašto mora da ode gospodin Obradović. Gospodin Đinđić je naveo da su se o tome usaglasali na predsedništvu DOS-a ili, kako u zadnje vreme taj organ mediji zovu - politbiro DOS-a. To, gospodine Đinđiću, što ste se vi dogovorili na tom vašem predsedništvu DOS-a, to nas, narodne poslanike, apsolutno ne bi trebalo da interesuje niti nas, bar nas srpske radikale, interesuje.
Mi smo gospodina Obradovića na vaš predlog izabrali. Normalno, mi ga na vaš predlog možemo i razrešiti. Šta nas briga šta ste vi divanili i dogovarali se na tom vašem predsedništvu. To su vaše partijske stvari i to ovu skupštinu ne bi trebalo da interesuje. Mislim da vi, kao premijer Vlade, i svi ministri u ovoj vladi, treba da utuvite jednom u glavu da je ova skupština iznad vaše vlade, da vaša vlada mora, da tako kažem, da sluša ovu skupštinu, a ne obrnuto. Da ponovim još jednom - da li ste se vi dogovarali sa vašim predsedništvom DOS-a ili sa baba Đukom, to nas apsolutno ne interesuje u ovoj narodnoj skupštini. Niti će nas opredeljivati, ja se bar tako nadam, posebno se obraćam poslanicima DOS-a, prilikom glasanja o poverenju gospodinu Obradoviću.
Sasvim na kraju da dam jedan primer te spontanosti u medijima odmah po izbijanju ove tzv. afere. Dva-tri dana po izbijanju te afere, to je bila jedna organizovana hajka preko svih elektronskih medija, preko svih pisanih medija. Gledao sam u jutarnjem programu na ovoj nepristrasnoj novoj RTS televiziji, voditeljka je dovela čoveka koji se bavi horoskopom, astrologijom. Tu je on prvo objasnio da je to jedna od najvažnijih nauka itd. Na kraju ga, sasvim spontano, pita voditeljka - šta vi mislite o političkoj budućnosti gospodina Obradovića? Normalno, ovaj sasvim spontano kaže, pošto je pogledao tamo zvezde i taj horoskop - ja mu preporučujem da ćuti i da prihvati zaključke predsedništva DOS-a. Toliko o spontanosti.

Gospodin Šešelj, drugo javljanje. Posle njega narodni poslanik Božidar Vučurović.