Ni sa kim nisam ni u kakvom poslu ni bio ni sada. Dakle, potpuno odgovorno tvrdim - ni u kakvom poslu, ni u vezi sa cigaretama, ni u vezi sa bilo čim, nisam bio, nisam nikada nijednu paklicu cigareta ni kupio ni prodao, ni direktno ni indirektno. Inače sam nepušač.
Sve drugo su klevete.
Sada malo, pre nego što pređem na kriminal i korupciju, "Nacional" i druge vrlo autoritativne hrvatske izvore, u koje ovde vlada veliko poverenje, naročito među nekim nacionalnim strankama, da kažem nešto o privredi.
Neki poslanici iz ove druge poslaničke opozicione grupe žalili su što stanje u poljoprivredi, stanje u školstvu, stanje u privredi nije dobro, i što Vlada ne investira.
Mogli ste za ovih 10 godina parlamentarizma da naučite, da Vlada nije investitor. Vlada ne investira i inače. Vlada stvara zakonske uslove, mogućnosti da investiraju oni koji imaju novac. Pošto u našoj zemlji ima malo novca, zbog toga što ste ga vi izneli, milijarde nemačkih maraka, ili ste dopustili da bude iznet u proteklih 10 godina, sada jedini novac, u vidu investicija koji može da dođe, jeste novac iz inostranstva.
To nije tako strašno jer su i u drugim zemljama investicije uglavnom sa svetskih berzi novca, ali su potrebni uslovi, politička stabilnost i uključivanje zemlje u međunarodne finansijske ustanove da bi te investicije došle.
Mi dosta toga činimo da bi te investicije došle, ali sasvim sigurno, ni danas ni ubuduće, mi nećemo da budemo biznismen koji će da investira. Niti ćemo da kupujemo kao Vlada, niti ćemo da prodajemo.Nećemo da izvozimo ni pšenicu, ni nešto drugo, kao što su prethodne vlade činile. Mi ćemo da postavljamo opšte uslove da bi privreda mogla da posluje, da bi ljudi koji ulažu u našu zemlju imali garancije da će taj njihov novac biti sačuvan, da će on biti bezbedan i da će svojim ulaganjem stvoriti za naše ljude, koji su tu zaposleni, dobrobit i za sebe kao vlasnike tog novca.
Nikada poljoprivreda nije bila tako oslobođena poreza kao što je u ovom poreskom zakonu. Skoro se ništa u poljoprivredi od poreza ne plaća. Cena od 7,5 dinara je za 25% veća nego što je cena u okruženju i to je najveća cena u regionu. Ta cena je subvencionisana. Dakle, to nije realna cena. To je subvencionisana cena.
Mi smo se svesno odlučili za cenu koja je viša nego što je tržišna. Mi po toj ceni tu otkupljenu pšenicu, ako bi hteli da je prodamo, ne možemo da prodamo. Mi to radimo da bismo podržali selo i seljake, jer su oni stradali u ovih proteklih nekoliko godina i zbog toga kažemo - na svaki kilogram pšenice najmanje dinar do dinar i trideset je subvencija od strane Vlade.
Nije nam lako da u budžetu nađemo tih nekoliko milijardi, ali poslednjih nekoliko dana jako se trudimo da to uradimo. Takođe, dve milijarde dinara je iz budžeta odvojeno za remonte u elektroprivredi i taj novac je dat ne elektroprivredi, nego dobavljačima elektroprivrede. To je oko 100 ili 150 preduzeća, kojima elektroprivreda duguje već godinama. Jer, elektroprivreda je zapravo čvor u tim unutrašnjim dugovanjima.
Zbog lošeg poslovanja, zbog neodgovornosti prošlih vlada elektroprivreda skoro svima duguje. Naravno, i elektroprivredi drugi duguju za račune za struju, ali elektroprivreda je blokirala, time što ne plaća svoje dugove i račune, veći deo srpske privrede. Tih dve milijarde je krenulo pre 10 dana. Biće priloženo još milijardu ili dve tokom leta.
To je ogroman napor koji ova vlada radi. To je ogroman napor za građane Srbije, ali taj novac koji se ulaže u elektroprivredu ide u privredu. Tim novcem se nešto proizvodi, plus imaćemo elektroprivredu koja može da proizvodi struju. Nećemo morati da uvozimo struju.
To je način na koji Vlada može da ulaže novac u privredu, ali ne da daje preduzećima, ne da sada neko štrajkuje i kaže - gde je Vlada da nam da pare, da mi malo proizvodimo, a posle toga opet da tražimo pare. Tako se u normalnoj tržišnoj privredi ne posluje.
To je ono što se tiče privrede.
Što se tiče školstva, potpuno je pogrešno preneto, a mislim da je u međuvremenu i korigovano pitanje školarina. U ime Vlade vam odgovorno ovde kažem - niko, čiji je školski uspeh dobar, neće izostati sa fakulteta zato što nema novca. Niko. Svako ko ispunjava uslove, ima dobre rezultate, moći će besplatno da studira. To je pod jedan.
Pod dva, onaj ko ne ispunjava uslove, nema rezultate, mora da plati, jer i taj univerzitet mora od nečega da živi. A to, što vas je Kardelj naučio, da je fakultet u stvari samo da ne biste bili na ulici, nego hajde idite na fakultete, pa se posle toga ne zna šta će biti sa tih stotinu hiljada ljudi koji su završili fakultete u punim salama, bez potrebnih uslova na fakultetima gde moraju da se rade eksperimenti, na medicinskom, na farmaceutskom, to dame i gospodo, je prošlo vreme.
Ono što će u Srbiji da se održava, što je prioritet ove vlade, to je znanje. Jeste znanje, ali oni koji žele da stiču univerzitetsko znanje, moraju to i da dokažu. Oni drugi, koji idu na fakultet samo da ne bi otišli u vojsku, ili zato što im mama i tata imaju novac, pa, oni neka plate. Mislim da je to prirodno i to nije antisocijalno. Naprotiv, to je jedna vrlo socijalna politika.
I, sada dolazimo do najvažnije i najinteresantnije teme, kriminal i korupcija. Što se tiče ove komisije, gospodin Obradović je i sam rekao, ona je bila i sastavljena je od 10 ili 15 predstavnika raznih ministarstava, Narodne banke. Svako od njih je davao svoje izveštaje. Radio je svoj deo izveštaja i to se sklapa. To će biti jedan izveštaj objavljen u novinama, ono što je do sada urađeno. Ne znam da li je neko sebe tamo prepoznao. Da li je to bio toliko eksplozivan tekst da bi zasluživao jednu celodnevnu raspravu u parlamentu.
Iskreno da vam kažem od početka nisam u tome ni učestvovao. Bio sam inicijator same ideje, kao što sam i rekao na početku. To je fer, bez obzira što je veći deo tog poslovanja bio legalan kroz ovih 10 godina, ali nije moralno da se u uslovima kada su milioni ljudi osiromašili, da se 1.000 ili 10.000 ljudi obogati.
Zbog toga je taj zakon. Znači, ne radi se tu o nekom velikom kriminalu, jer se inače Komisija ne bi bavila time. Kriminalom se bave državni organi koji se bave kriminalom. Tu se radi o traženju jednog modela da se jedna nepravda koliko-toliko ispravi.
Zakon je u proceduri. Imaćete priliku da o njemu glasate. Podneli ste amandmane na taj zakon i videćete da će taj zakon bar jedan deo nepravdi, koje su se u ovih 10 godina desile, ispraviti. Ne može sve da se ispravi. Ne može se u istu reku dva puta stati.
Ono što se desilo u ovih 10 godina delom je bespovratno otišlo, ali ono što mi možemo da uradimo je bar jedan deo neke male pravde, koju dugujemo ovoj zemlji. Mi smo dirnuli u osinjak već od samog početka i ne postoji nijedna vlada u nekadašnjoj Istočnoj Evropi, gde je u prvih mesec dana pucano na vozača šefa državne bezbednosti, pucano na automobil ministra unutrašnjih poslova, podmetnuta bomba pod automobil.
Znači, to je bio znak da smo na dobrom putu i da tim putem nastavljamo. Imali smo dva ili tri prioriteta u tom smislu. Jedan u odnosu na ono gde smo mislili da najviše ima zloupotreba i gde kriminal donosi najveću dobit. To su nafta, cigarete i droga, kao i kriminal koji se odnosi na otmice, uzimanje reketa, i taj deo kriminalne scene.
Jedini način da suzbijemo te vrste kriminala, a uz ovakve strukture i ovakve službe koje mi danas imamo u Srbiji, a mi ne možemo za 100 dana da potpuno promenimo i da imamo sada neke službe koje su u ovih 10 godina živele u nekoj drugoj zemlji. Većina tih ljudi, koji treba da obavljaju taj posao, radili su i u 10 proteklih godina u tim službama. Znači, tu ima dosta problema.
Na carini ima dosta problema u svim tim službama. Jedini način da suzbijemo šverc naftom bio je da kao vlada donesemo uredbu da se nafta dovozi preko naftovoda. Znači, da se dovodi iz luke, ne znam ni ja gde, u Rijeci ili negde tu u blizini, i da tim naftovodom, u čijoj izgradnji je delimično učestvovala i Srbija u ime stare Jugoslavije, da tim naftovodom dolazi nafta.
Kao prvo, to je mnogo jeftinije. Po toni to je sedam i po dolara. Kao drugo, nafta je sigurnog kvaliteta, jer se proverava u Rafineriji u Pančevu. Kao treće, sigurni smo da će sva ta nafta da prođe carinu, da prođe tehničku proveru i carinu, da na nju bude naplaćen porez, jer taj porez neposredno ide u budžet i iz tog poreza, iz tog dela, se plaćaju vrlo značajne socijalne stavke u našem budžetu.
Mogu da vam kažem da se od tada do danas malo stišala gužva oko toga. Na početku je bilo mnogo oštrih reči oko monopola, kršenja Ustava itd. Mislim da imamo sedam do osam puta veće prihode od oporezivanja nafte, nego što smo imali pre nego što je ta uredba stupila na snagu.
Postepeno privatni distributeri se prijavljuju i oni će postepeno biti glavni uvoznici istim tim naftovodom. Znači, Vlada se povlači potpuno iz tog posla i to je posao koji može da kontroliše i parlamentarna komisija koja je formirana.
Znači, nema primera takvog jednog čistog poteza, kojim je u jednom ogromnom delu crnog tržišta zadat smrtonosan udarac švercu i kriminalu, kao što je bio taj. Time smo za budžet dobili novac, time smo narodu obezbedili benzin dobrog kvaliteta i time smo sprečili mafiju da ima izvore prihoda, kojim bi mogla da destabilizuje naše društvo.
Da li je to loše? Cene su najniže u Evropi, cena nafte i benzina u Srbiji, je najniža u Evropi. Imamo problem sa MMF-om, oni kažu - mi vam dajemo donacije, vi imate cenu struje i cenu nafte najnižu u Evropi. Mi kažemo - naše stanovništvo ima niske plate, naši ljudi hoće da voze automobile, dozvolite nam još godinu dana da imamo subvencionisane cene benzina i struje. To je posledica borbe protiv naftne mafije.
Sa cigaretama je problem malo komplikovaniji, jer tu je na jedan šleper cigareta mnogo veća zarada, i tu su interesi interesne grupe mnogo žešći. I izvan naše zemlje ima mnogo onih koji su zainteresovani da tržište u našoj zemlji nikada ne bude uređeno, zbog toga što se u našoj zemlji 50% prometa ili prodaje cigareta obavlja na crno. Mi smo svetski prvak po švercu cigareta bili onoga trenutka, kada je 26. januara ova vlada došla na scenu.
Za poslednje četiri godine (znači, od 1997. do 2001. godine) ukupno je na carini, na granici, prijavljen uvoz 700 tona cigareta. Dakle, od 1997. do 2001. godine, 700 tona. Zapamtite, 700 tona. Za mesec maj 800 tona. Za mesec maj, ovaj prošli mesec, uvezeno je 800 tona cigareta, pri čemu je količina švercovanih cigareta još uvek negde između 30 i 35% po našoj proceni. Dakle, još uvek, uprkos ogromnim kontrolama na granici, duž Srbije, još uvek je duvanska mafija veoma jaka.
E sada, onog trenutka kada je u javnosti obelodanjen plan kako da suzbijemo taj šverc, tako što ćemo naterati jednog velikog svetskog proizvođača da u Srbiji napravi fabriku i da onda te cigarete, koje se proizvode u Srbiji, budu jeftinije nego uvozne cigarete, tog trenutka nema više šverca.
Jer, ako vi možete da kupite "malboro" proizveden u našoj zemlji, ne proizveden pod lažnom firmom, a uvezen iz Kine, nego proizveden od strane legalnog proizvođača, i ako je ta cigareta jeftinija, onda će ona iz Srbije da bude izvožena u okolne zemlje, a ne iz okolnih zemalja u Srbiju. Tog trenutka su počele razne kampanje (u Zagrebu), i vrlo čudno, ili možda nije čudno, ja sam bio iznenađen, pitam se - da je u Beogradu objavljeno nešto o unutrašnjem ekonomskom političkom životu Hrvatske, da li bi se oni toliko uznemirili i toliko time bavili, kao što su se neki u Srbiji bavili time, kada je u jednom bulevarskom hrvatskom listu objavljeno nešto u vezi sa Srbijom, u vezi sa Jugoslavijom?
Pri tome, vrlo interesantno, nijednom rečju se ne pominju oni koji su 10 godina bili na vlasti, i za koje svi znaju da su bili glavni šverceri, jer je šverc cigareta tada bio legalan, normalan posao, i policija je pratila šlepere koji su prelazili granicu. Ne, nisu oni, nije sin bivšeg predsednika u to bio umešan, nego ja. Zamislite, ja sam onako, uz pratnju pet agenata, koji su snimali, imaju 850 dnevnih izveštaja o meni (što je Rade Marković sklonio na nekom CD-u), uspeo uz tih 850 izveštaja još i da budem glavni organizator, a ne Milošević, ne ovi u Vladi. Stvarno je interesantno, stvarno vrlo interesantno.
Dakle, mi ćemo u 2001. godini rešiti problem šverca cigareta. Mi ćemo u 2001. godini stabilizovati domaću industriju, sa idejom da naša domaća industrija pokriva 50% potrošnje, jer naša domaća industrija, realno, proizvodi cigarete onog kvaliteta koji puši 50% stanovnika Srbije. Danas se polovina tog iznosa pokriva švercovanim cigaretama iz dve susedne zemlje.
Naš cilj je da odbranimo domaću industriju time što ćemo je stabilizovati i time što ćemo uvesti red u domaće duvansko tržište. I drugo, rešićemo i problem šverca stranih cigareta, tako što ćemo pokušati da dovedemo jednog velikog stranog proizvođača, koji će u Srbiji da proizvodi cigarete.
Tog trenutka, ne postoji sledeća vlada koja će moći da se bavi švercom cigareta. Ne postoji, jer tog trenutka, mi ćemo biti deo uređenog evropskog tržišta, kao što su Italija, Francuska, Austrija, jer u svim tim zemljama su stvari uređene na ovaj način.
Naravno, dame i gospodo, biće mnogo neprijatelja i protivnika ovom uvođenju reda, jer u mutnome su mnogi lovili. I kada vidim, kad počnu da se ređaju po novinama - ko je sve pogođen tim odlukama Vlade, i sam se iznenadim koliko je njih lovilo u mutnom. Ali, voda se bistri u Srbiji, u Srbiji će se moći raditi samo u skladu sa zakonom, i to zakonom koji će moći da kontrolišu i građani Srbije, i svi oni poslovni ljudi, koji sa strane gledaju našu zemlju i pitaju - da li da dođu, da li da ulože, da li se tu stvari raščišćavaju, ili je tu ostalo isto ono kao i u drugim istočno-evropskim zemljama.
Što se onog normalnog kriminala tiče, znači ubistva, pljačke, teških krivičnih dela, u našoj zemlji je stepen otkrivanja tih teških krivičnih dela iznad evropskog proseka. U poslednjih 120 dana se više krivičnih dela u našoj zemlji otkrije, sa nepoznatim izvršiocima, nego u Zapadnoj Evropi. Ako ne verujete, može ministar za unutrašnje poslove sledeći put da vam podnese izveštaj.
Imamo probleme sa krađom automobila, ima ih više nego 1990. godine, ali mnogo manje nego pre 5. oktobra. Imamo probleme sa mrežom međunarodnih trgovaca drogom. Naša zemlja je još uvek vrlo atraktivno polje kroz koje ta droga prolazi. Imamo probleme sa uzimanjem reketa, od onog sitnog, od strane (neću sada nikoga da optužim), ali, službenika države, u uniformi, ili bez uniforme, pa do onog krupnog, otmice ljudi i naplaćivanja ucene. Još uvek imamo te probleme, ali, mnogo manje nego što je to bilo proteklih godina. Postepeno se u policiji izgrađuju, i tehnički i personalno, službe koje to mogu da spreče i koje su odlučne da to spreče.
Dakle, mogu da vam kažem potpuno odgovorno, ma koliko neki pokušavali da, ili iz svoje zlobe, ili iz svojih interesa, suprotno pokažu, ova vlada je do sada bez ijedne finansijske afere. U ovoj vladi do sada nijedan ministar nije finansijski zloupotrebio svoj položaj.
Ovo je Vlada koja je posle 120 dana potrošila 60% manje za svoje poslovanje, nego u prvih 120 dana prethodna vlada. A, uradila je 10 puta više, u smislu međunarodnih odnosa, kontakata, putovanja. Ovo je Vlada koja nema reprezentacije, ovo je Vlada u kojoj ministri putuju na poziv svojih domaćina i u kojoj svako ko pozove nekoga iz inostranstva zna da mora da snosi troškove, jer smo mi svima njima, uz molbu da imaju razumevanja, rekli da je ovo jedna siromašna zemlja i da ova naša vlada ne može da plaća skupa putovanja.
Ovo je jedna vlada koja je pod strogom kontrolom Ministarstva za finansije, u kojoj se svaki potrošeni dinar evidentira. I, ovo je vlada koja će obaviti svoj posao i koja će ovu zemlju izvesti iz kriminala i korupcije. Ovo je vlada koja će imati na tom putu sigurno mnogo neprijatelja. Prirodno je, neprijatelji će biti oni koji su imali koristi od toga kada nije bilo reda, ali, kao što kaže jedna stara indijanska poslovica: "Što je više neprijatelja, to će pobeda biti veća." (aplauz)
(Poslanik Vojislav Šešelj traži repliku.)