Gospodine predsedniče, povređen je član 222. stav 4. Poslovnika. Zgradom Narodne skupštine, a posebno ispred sale Narodne skupštine, šetaju se naoružana lica koja ne pripadaju obezbeđenju koje održava red u Narodnoj skupštini. Čak manifestuju posedovanje oružja, izazivački, posebno prema poslanicima SRS,  a saznali smo da pripadaju obezbeđenju ministra pravde Vladana Batića.
Molim vas kao čoveka koji je lično zadužen i odgovoran za red u zgradi Narodne skupštine da slučaj ispitate i da više ne dozvolite nikome ko ne pripada službi održavanja reda u Narodnoj skupštini da nosi oružje u zgradi Narodne skupštine. Smatraćemo to kao atak na integritet narodnih poslanika, koji mogu da pripadaju različitim poslaničkim grupama, ali moraju da imaju sva prava, a posebno ne sme bilo ko da im preti oružjem i da time ugrožava njihovo pravo da u Skupštini zastupaju one političke stavove koje žele.
Drugo, po članu 80. stav 2. zamolio bih vas da utvrdite kvorum. Neprijatno je da prisustvujemo ceo dan raspravi pred praznom salom a radi se o izboru svih predsednika okružnih sudova i skoro svih predsednika opštinskih sudova u Srbiji. Tema je mnogo važnija nego što je ona pažnja koju joj poklanjaju poslanici DOS-a. Hvala.

Što se tiče naoružanih lica - to ne mogu da kažem niti da jeste, niti da nije. Biće provereno i bićete obavešteni.
Što se tiče kvoruma, utvrdićemo kvorum. Molim narodne poslanike da postave svoje identifikacione kartice.
(Šešelj: Vas nema, a hteli biste da se na nas oslonite.)
Sa vama ima, ili izađite, ili da se prebrojimo (obraća se poslanicima SRS).
(Šešelj: Izaći ćemo kad počnete da brojite.)
Molim Službu da prebroji narodne poslanike (poslanici SRS napuštaju salu). Hvala Službi na brojanju.
Evo, imamo kvorum.
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić. (Poslanik Šešelj traži reč po Poslovniku) Posle njega Dragan Čolić, koji nije prisutan.
Po Poslovniku? Izvolite. (Glasovi - nije prisutan u sali.)

Ja sam upravo izbrojao i u sali je prisutno 109 poslanika. Upravo mi je poslanik DOS-a izvukao karticu.

Nemojte ni vi, a ni vi, da pravimo cirkus od sednice. Gospodin Šešelj ponovo u osnovnu školu da nauči brojanje, a vi vratite gospodinu Šešelju karticu, kao i da se malo uozbiljite.
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, poslednji prijavljeni Dragan Šormaz (odustaje).

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, 10 godina je naša država trpela destrukciju države i naroda zbog neodgovorne vlasti koja je izmešala ove tri grane vlasti o kojima  su govorili prethodni diskutanti.
Nije se znalo šta je izvršna, šta je zakonodavna, a šta sudska vlast. Sve u svemu, glavne odluke, sudske, ekonomske, svake druge prirode, donošene su u centrima moći, a nikako u organima i institucijama koje su po Ustavu i zakonu za to bile nadležne.
S obzirom na ovakvu situaciju, ni stanje u sudstvu nije moglo da bude drugačije nego što je bila opšta situacija i opšte stanje u društvu. Pravosuđe nije bilo nezavisno, u njega su dolazili nosioci pravosudnih funkcija po osnovu svoje partijske pripadnosti, na osnovu bliskosti sa partijskim funkcionerima, a ono što je vredelo, što je bilo stručno, što je težilo ka nezavisnosti, efikasnosti u radu, oni ljudi koji su sudili po osnovu zakona, bili su prinuđeni da napuste pravosudnu funkciju i da traže za sebe egzistenciju na nekom drugom mestu.
Pre svega, advokatura je bila utočište za sudije koje nisu mogle da nađu mesto i svoj prosperitet i da nastave svoju karijeru, kao sudije od karijere, u ustanovama pravosuđa. Mi smo, kao DOS, obećali građanima da ćemo izvršiti korenitu promenu u društvu, i ekonomsku, i pravnu, i političku, i duhovnu.
Jedna od osnova za takvu promenu je i vladavina prava i jednakost građana pred zakonom. Da bismo to imali, moramo da imamo nezavisno pravosuđe, nezavisne nosioce pravosudnih funkcija, nezavisne pre svega od političkih centara moći.
Ovde se neki govornici zalažu za to da se izvrši depolitizacija pravosuđa i imputiraju novoj vlasti, demokratskoj, da želi da ostvari potpunu političku kontrolu nad nosiocima pravosudne funkcije i nad pravosuđem u celini.
Međutim, ako pitate građane koji su učesnici u postupcima koji se vode pred sudovima, oni će vam reći da su promene u pravosuđu izuzetno spore. Oni su očekivali, posle demokratskih promena u društvu, da se što pre pormene oni nosioci pravosudnih funkcija koji su po svoje mišljenje išli u partijske komitete i koji su pravosuđe u potpunosti stavili u funkciju svojih političkih programa.
Mi se sećamo i 1996. godine, kada je najveći broj nosilaca pravosudnih funkcija, u funkciji predsednika izbornih komisija, vršilo flagrantno prekrajanje izborne volje građana. Zahvaljujući njima je milion građana izašlo na ulice Srbije, osvojilo trgove i tražilo pravdu putem pritisaka, putem građanske neposlušnosti i putem pokretanja mnogobrojnih krivičnih postupaka, podnošenjem krivičnih prijava, upravo protiv tih nosilaca pravosudne funkcije.
Moram da kažem da je iskustvo Nišlija isto tako, da su predsednici izbornih komisija bili predsednik Okružnog suda, okružni tužilac, tadašnji nosioci drugih funkcija u gradu, koji su beskrupulozno vršili prekrajanje izborne volje građana, vršili falsifikovanje izbornih zapisnika i protiv njih su podnete krivične prijave, a određen je kao nadležni Opštinski sud u Leskovcu.
Od tih prijava ništa nije bilo, prošlo je četiri godine, ti ljudi i dalje obavljaju svoje najviše pravosudne funckije. Građani Niša se pitaju - da li smo se za to borili, da li je to demokratska revolucija, kako je neki nazivaju, da li su to demokratske promene i da li ovi ljudi zaslužuju da budu čelnici ovih pravosudnih institucija?
Kad govorimo o depolitizaciji pravosuđa i pravosudnih funkcija, moramo da imamo u vidu pre svega tu činjenicu da su nosioci pravosudnih funckija zavisni od stranaka prethodnog režima. Ovde su se javljali ljudi koji napadaju predloge kandidata za nosioce pravosudnih funkcija i kažu da su to predlozi političkih stranaka koje sada čine vlast u Srbiji.
Moram da kažem da su se isti ti zalagali za partijske kvote u pravosuđu. Poznato je da su pojedine partije, koje su činile prethodni režim, delile partijske kvote, pa su po partijskim kvotama postavljali i tužioce i sudije.
U Nišu se dešava da je predsednik Okružnog odbora jedne stranke postao sudija Okružnog suda, a da nije imao ni jedan dan iskustva u pravosuđu. Vama je to potpuno jasno. Neću da kažem partiju, da ne bih izazvao repliku, ali vama je to jasno i vi znate ko je to.
Što se tiče drugog procesa depolitizacije, prvo, stranke koje su pripadale prethodnom režimu treba da izvrše depolitizaciju pravosudnih funkcija. One treba da izađu sa spiskovima sudija i tužilaca koji su članovi, još uvek aktuelni, njihovih stranaka.
Tek kada oni izvrše depolitizaciju, mogu da se pozivaju na depolitizaciju ubuduće, jer niko nije naivan da se odrekne uticaja na najvažnije institucije sistema, uz činjenicu da postoji još uvek uticaj pojedinih političkih centara moći. Mi se zalažemo za apsolutnu depolitizaciju, a to znači zalažemo se da se depolitizuju i funkcija od onih prethodnih, odnosno, od ostataka prethodnog režima.
Kada govorimo o stanju u pravosuđu, ono je izuzetno loše. Pre svega, sudije nisu bile nezavisne, nisu bile samostalne, u pravosuđe su ušle ličnosti koje ne zaslužuju svojim ličnim odnosom prema zakonu, prema Ustavu, prema najvažnijim institucijama države i sistema, da nose tu pravosudnu funkciju.
S jedne strane, veliki broj mladih i stručnih ljudi nije imao priliku da se afirmiše na ovim funkcijama, iz razloga što nisu hteli da se učlane u partije prethodnog režima. Bilo je često pritisaka, gde se uslovljavao izbor za pojedine pravosudne funkcije učlanjivanjem u stranke režima ili napredovanjem po vertikali u pravosudnim institucijama na osnovu toga da li je neko član stranke na vlasti ili ne.
Ovog puta, bar što se tiče Niša, predloženi kandidat predstavlja oličenje stručnosti, kvaliteta i poštenja, i takva ličnost garantuje da će obavljanje funkcije vršiti nezavisno od političkih struktura.
Prema saznanjima koja imamo, predloženi kandidat za predsednika Opštnskog suda u Nišu Ljiljana Mišević nije pripadnik ni jedne stranke i nije zavisna ni od jednog političkog centra moći. Inače, gospođa Ljiljana Mišević je 1996. godine pokazala veliku hrabrost, kada se otrgla od pritisaka moći tadašnjeg režima i dosudila 22 odbornika tadašnjoj Koaliciji "Zajedno", nezavisno od pritisaka koje je imala od čelnika niškog pravosuđa.
Verujemo da je to garancija da će i u budućem radu biti nezavisna od svih političkih centara moći, jer je to pokazala i u vreme najžešćih pritisaka na pravosuđe.
Što se tiče položaja pravosuđa, smatram da je materijalni status sudija izuzetno loš, kadrovska struktura nije dobrog kvaliteta i potrebno je omogućiti mladim i stručnim ljudima, željnim da budu zavisni samo od primene zakona, koji imaju svoj lični integritet i koji će garantovati jednakost građana pred zakonom, da budu izabrani za vodeće pravosudne funkcije.
Inače, pravosuđe nije bilo imuno od političkih pritisaka poslednjih deset godina, a i u ranijem periodu, i zbog toga što je sudijama osporavano pravo da se udružuju i da stvaraju svoja strukovna udruženja, kao što je Nezavisno udruženje sudija, gde bi oni raspravljali upravo o kvalitetu sudija, razgovarali upravo o tome šta je to što garantuje, koji su to kvaliteti sudije koji garantuju i njegovo kvalitetno obavljanje funkcije?
Nadam se da su iza nas vremena kada su pojedini ministri pravde govorili da će sudije morati da sude na osnovu patriotskog opredeljenja, u vreme kad je patriotizam značio pripadnost jednoj političkoj opciji i kad je pretio sudijama da će kamionima iz unutrašnjosti dovoditi sudije na određena mesta i u određene sudove.
Isto tako su pojedini ministri pravde, na savetovanjima sudija, odgovarali na primedbe sudija da se teško živi, da su male plate, sledeće - pa nije valjda da vi živite samo od vaših sudijskih plata, valjda imate i neke druge prihode?
Nadam se da su ta vremena iza nas i da ćemo stvoriti pravosudni sistem koji će biti nezavisan od političkih centara moći, da će nam na vodeće pravosudne funkcije doći ljudi od integriteta, koji će poštovati samo zakon i čija će struka biti garant da će se zakoni primenjivati prema svima podjednako i da će u našoj državi nastupiti vladavina prava.

Kako nema više prijavljenih govornika, zaključujem jedinstveni pretres (poslanik Božidar Vujić traži reč).
E, sada niste tu, niste prisutni, bili ste prozvani, niste bili tu, ni sada niste tu. Gospodine Vujiću, niste prisutni, niste identifikovani, niste se identifikovali.
Zaključujem jedinstveni pretres i prelazimo na odlučivanje.
Žao mi je, ne možete se igrati sa Skupštinom. To onda morate regulisati na drugi način (obraća se poslaniku Vujiću). Kasno, prvo, niste uopšte tu, niste se identifikovali, niste bili u sali, ne možete se igrati ni sa Skupštinom, ni sa predsedavajućim.
Obaveštavam narodne poslanike da je sednica Odbora za pravosuđe i upravu zakazana za 14 časova u sali u prizemlju.
Dajem pauzu do 15,30 časova.
(Posle pauze - 15,45.)

Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum i nastavljamo sa radom Skupštine.
Za reč se javlja narodni poslanik gospodin Vujić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Skupštine prekršio je Poslovnik Narodne skupštine i to članove 87, 92.  i 93.
Član 87. kaže: Po otvaranju pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Narodne skupštine, pravo da dobije reč imaju narodni poslanici po redosledu prijavljivanja, a sledeći stav kaže da se prijave za reč podnose po otvaranju pretresa, a mogu se podnositi do njegovog zaključenja.
Dozvolite mi da vam pročitam član 92, videćete uzajamnu vezu povrede Poslovnika: Kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik Narodne skupštine zaključuje pretres. Predsednik Narodne skupštine je ovde samo konstatovao da nema više prijavljenih, jer mu je sekretar najverovatnije sugerisao da nema više prijavljenih listića. Samim tim, najverovatnije mu je sugerisao da nema više prijavljenih za načelni pretres. Ali, pročitao sam vam poslednji stav iz člana 87, gde se kaže, da se prijave mogu podnositi do njegovog zaključenja.
S obzirom da se kao narodni poslanik nisam javio ranije, već sam reklamirao sa mesta, tražeći reč, predsednik Narodne skupštine se oglušio o prijavu sa mesta, smatrajući da pošto na stolu nema više prijavljenih listića, da je time izvršen načelni pretres i da je došlo do zaključenja po njegovoj konstataciji. Oglušio se o prijavu sa mesta, a narodni poslanik ima pravo da se prijavi sa mesta, jer sam podneo ispravno prijavljeni listić.
Član 93, u trećem stavu kaže: Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima (a prvi stav govori o kvorumu) ako to Narodna skupština zaključi.
Predsednik Narodne skupštine pre dva sata, pre stalno utvrđenog termina za pauzu u radu sednice Narodne skupštine, do 15,30, prekinuo je sednicu negde oko 13,45 i proglasio pauzu do 15,30. Verovatno, lično smatrajući da želim da za ovom govornicom insceniram incident.
Uporno sam insistirao, tražeći da se poštuju član 87. i 92. Poslovnika, kako bih dobio reč, jer sam želeo da učestvujem u načelnoj raspravi. Uostalom, kod utvrđivanja kvoruma predsednik Narodne skupštine nije dao pauzu jer je utvrđeno da nema kvoruma, na to ga je upozorovao i kolega Srboljub Živanović koji je u pretposlednjem redu pokazivao predsedniku Narodne skupštine jednu po jednu karticu koju je vadio sa praznih mesta, na šta je reagovao poslanik gospodin Ćirković u poslednjem redu sa pogrdnim rečima i sa psovkama. To je isti onaj poslanik koji se stalno za ovom govornicom, kada reklamira povredu Poslovnika, poziva na član 99, a sada se on lično oglušio o isti stav, jer je loše govorio i psovao gospodina Srboljuba Živanovića.... Predsednik Narodne skupštine nije uputio opomenu gospodinu Ćirkoviću, a utvrđeno je da je u poslednjem i pretposlednjem redu, počev od onog mesta na kome sedi gospodin Pal Šandor, bilo desetak praznih mesta, sa desetak kartica.
Tražim da se Skupština izjasni o ovome, jer očito je da je predsednik Narodne skupštine povredio Poslovnik i u članu 87, 92. i u članu 93.

Pokušaću da odgovorim na jednu od brojnih primedbi koje ste istakli. Najpre, ono što je najlakše, a to je prekid sednice. Rekao sam zašto se pre vremena čini prekid sednice, pre onog vremena koje je uobičajeno za popodnevnu pauzu, o kojoj takođe, a vi vrlo dobro znate, ne odlučuje Narodna skupština, nego je to standardno vreme u kome se daje pauza. Ovo je bilo nekih  15 - 20 minuta ranije i rekao sam koji je razlog, a ovlašćen sam kao predsednik Skupštine da dam pauzu za konsultacije koje je neophodno izvršiti u toku sednice.
Što se tiče davanja reči, kada sam davao reč poslednjem prijavljenom govorniku, to sam istakao i upoznao sam narodne poslanike da daju reč poslednjem prijavljenom narodnom poslaniku. U to vreme vi ste se poigravali sa identifikacionim karticama, sa vašim prisustvovanjem i neprisustvovanjem ovim sednicama, vi ste sednicu napustili, odneli ste svoju identifikacionu karticu. Niste ispoštovali Poslovnik. Kada ste se vratili, niste se indentifikovali pri ulasku u salu, kako ste obavezni po članu 113. Poslovnika Narodne skupštine i vi u tom momentu zvanično niste bili prisutni u sali. Vi niste hteli da dajete kvorum Narodnoj skupštini, zbog toga ste napustili sednicu. Ne možete se poigravati Narodnom skupštinom. U onom momentu kada više nije bilo prijavljenih govornika, kada sam prethodno već upozorio da dajem reč poslednjem prijavljenom govorniku, kada se posle toga niko, pa ni vi, nije prijavilo za učešće u diskusiji, konstatovao sam da više nema prijavljenih govornika, a što je u tom momentu i bila činjenica.
Molim narodne poslanike da se izjasne o zahtevu gospodina Vujića da je došlo do povrede Poslovnika po članu 87. i članu 92.
Za 33, protiv 123, uzdržanih dva, nisu glasala 22, ukupno 180 poslanika.
Za repliku se javlja narodni poslanik Zoran Ćirković.

Gospodine predsedniče, zaista nemam naviku da slušam izlaganja nekih poslanika jer sam, prosto, davno izgubio nadu da ću čuti nešto pametno. Neko je pominjao nekakvo spavanje, (sa mesta dobacuje Vojislav Šešelj)... gospodine Šešelj, molim vas da se smirite. Uostalom, pozvaćemo mi gospodina Krapovića da završi posao. Posao je za
sada samo načet.
Dakle, istina je da je jedan neidentifikovani primerak upao u naše poslaničke klupe i pokušao da izbaci poslaničke kartice, ali u tome je bio sprečen. Inače, zaista postoje ljudi koji smatraju da je skupštinska govornica radno mesto poslanika. Razume se da ja toj grupi ne pripadam. Postoje ljudi koji naprosto smatraju da mogu sa ovoga mesta da kažu šta god hoće. Ali, postoji i neupućena javnost koja im veruje. Ja se obraćam toj neupućenoj javnosti i kažem im: Nemojte verovati ljudima iz Srpske radikalne stranke.