Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a posle njega narodni poslanik Petar Jojić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, mi smo već razgovarali o Predlogu zakona o platama u državnim organima i javnim službama, ali posle amandmana koji je prihvatila Narodna skupština. Imamo sada korekciju onoga što smo prošli put skoro prihvatili. Zbog javnosti hoću da kažem kolika je plata narodnog poslanika. Dakle, da se ne špekuliše time: narodni poslanici imaju platu nešto ispod 10.000 dinara.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Nije tačno.)
To je potpuno tačno. Prema tome, ja ne govorim da je to visoka ili niska plata, nego govorim kolika je, a neka građani Srbije procene sami.
Hteo bih nešto da kažem o članu 7. zato što to i jeste ključna stvar u Predlogu ovog zakona. Sa narodnim poslanikom Jocom Arsićem sam podneo amandman na ovaj član, pa će biti prilike da se o tome nešto više kaže. Ali, hoću da kažem da ne delim mišljenje onih narodnih poslanika koji misle da predsednik Republike ne treba da ima ovaj koeficijent. Ne govorim personalno ni o kakvom predsedniku Republike koji je danas, ili koji će biti sutra, već govorim o predsedniku Republike kao instituciji, koji se bira na vrlo delikatan način, dakle, neposrednim izjašnjavanjem građana. Ako neko misli da predsednik jedne države treba da ima platu koliko zarađuju četiri prosečna činovnika, onda mislim da ne misli dobro svojoj državi, ni o svom predsedniku Republike. Teška su vremena i mislim da, kolika god da je bilo čija plata, za one koji nemaju ni takva primanja, to izaziva određene komentare i određenu muku za sve nas zajedno. Ali, svejedno, govorimo o predsedniku države.
Amandman koji smo podneli odnosi se na alineju 2. Zaista mislim da nije normalno da predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade imaju istu platu. Vidim da neke kolege misle da to tako treba. Ja mislim da ne treba, zato što predsednik Narodne skupštine pre svega mora da bude narodni poslanik. Predsednik Vlade nije narodni poslanik. Dakle, nema ovu proveru koja se stiče izborima i koja nije ni malo jednostavna, kao što smo videli. Osim toga, predsednik Narodne skupštine, u skladu sa Ustavom, u određenim prilikama zamenjuje predsednika Republike. Osim toga, on je predsednik najvišeg zakonodavnog i predstavničkog doma u ovoj zemlji. Dakle, ja ne govorim personalno. Ako hoćemo i personalno - potpuno sam ubeđen da gospodin Dragan Maršićanin živi upravo od te svoje plate, a nisam siguran da gospodin Zoran Đinđić živi samo od svoje plate.
U pretposlednjoj alineji se kaže: "7,50 za sudije okružnog suda, zamenika okružnog i javnog tužioca i sudiju privrednog suda". Poštovane kolege narodni poslanici, sudija privrednog suda je prvostepeni sudija. Sudija okružnog suda se bavi delikatnim poslom i, koliko znamo, izriče za određena krivična dela i smrtnu kaznu. Nije normalno da njihova plata bude vrednovana na isti način. Mislim da tu treba da se napravi nekakva korekcija.
O platama narodnih poslanika ne govorim, zato što mislim da je to delikatno i da, primenjujući onaj princip da niko ne treba da bude sudija o svom predmetu, ovu stvar treba da reši Administrativni odbor i na taj način da nas, narodne poslanike, liši neprijatnosti da razgovaramo o visini svoje zarade.
Što se tiče lokalne samouprave, ona je predlogom ovog zakona u nekim sredinama dobila bolje rešenje, a u nekim kao što je Čačak dobila gore rešenje, zato što su lokalne samouprave do sada imale pravo da koriste princip da kao osnovicu uzimaju ili prosek u Republici ili prosek u opštini, pa su se koristile povoljnijim, i na ovaj način radinici lokalne samouprave Čačak imaće primanja sto posto niža, ako ovo bude primenjeno i ako bude ostalo kao što je danas, nego što su to inače imali do ovog trenutka.
Mislim da se nisu za to zalagali i mislim da je potreban izvestan stepen samostalnosti i komocije u onim sredinama koje bolje i efikasnije rade i ne slažem se sa poslanicima koji su rekli da broj stanovnika opštine nije veoma bitan za uređenje plate zato što nije isto upravljati svim onim što se dešava u opštini u kojoj ima 100.000 stanovnika i u opštini u kojoj ima dvadesetak hiljada stanovnika. Zato mislim da narodni poslanici, koji su ovde uglavnom i predsednici opština i na drugi način su zaduženi za lokalnu samoupravu, treba o ovome da povedu računa.

Treći put, gospodin Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici,  zaista sam prijatno iznenađen da poslanici Srpske radikalne stranke imaju mnogo veće plate od poslanika Socijalističke partije. Izgleda da DOS-ovska većina nas iz nekog razloga mnogo više uvažava. Vi razmislite zbog čega , pa možda i vi zaslužite veće plate.
Drugo, čudim se kako su vaše plate tako male. Ovde treba imati u vidu o kojim državnim organima je reč. Kao što je predsednik Vlade prvi među jednakima, među ministrima, tako je predsednik Narodne skupštine prvi među poslanicima. Predsednik Narodne skupštine, osim što predsedava, ima veoma malo posebnih ovlašćenja koja ga razlikuju od narodnih poslanika i zato tu razlike ne smeju da budu ovolike kolike su zakonom.
Nisam se zbog toga treći put javio za reč da iskoristim svoje pravo, nego zbog nečega što je ovde mnogo važnije. Tvorci ovog zakonskog projekta nisu ni pokušali da napokon srede stanje u zdravstvu, školstvu i drugim javnim službama. Šta znači srediti to stanje? To znači pre svega izgraditi kasifikacionu lestvicu svih zaposlenih u javnim službama, da se tačno zna. Primarijus u Beogradu mora da ima istu platu kao primarijus u Vranju, da upravnik ambulante na Senjaku mora da ima istu platu kao upravnik ambulante u Blacu.
To je suština i tada ćete imati mnogo bolju situaciju kadrova u Srbiji, a sada imamo situaciju da su zaposleni u Beogradu na određenim mestima, ne svuda, nije to opšte pravilo, mnogo bolje plaćeni nego zaposleni na istim radnim mestima u unutrašnjosti. Ovakvim zakonom to bi trebalo izbeći, pa da onda čovek iz Beograda bude motivisan da ode u Blace ili u Vlasotince da tamo radi, prima istu platu kao u Beogradu, a tamo mu je jeftinija hrana, jeftiniji stan, jeftinije ovo, jeftinije ono. Zbog toga bi ovakva odredba imala smisla.
Do sada ni jedna vlada nije bila u stanju da to uradi. Neka buduća bi morala, a ne verujem da će ova da sačini zakonski projekat po kome bi se izjednačili zaposleni u raznim javnim službama. Od Drugog svetskog rata naovamo ko je bio najugroženiji? Najugroženiji su prosvetni radnici i železničari. To je činjenica. Železnica je javna služba po definiciji, a kako je ovde definisana uopšte me ne interesuje, ali bez nje država ne može da funkcioniše i to je ono što je bitno. U statusnom pitanju između železnice i pošte nema nikakve razlike.
Šta je tu bitno? Bitno je izjednačiti zaposlene u svim službama na osnovu njihove kvalifikacije, sposobnosti, značaja radnog mesta itd. To je šansa da se popravi stanje zaposlenih u prosveti i druge šanse nema. To što im Gašo Knežević s vremena na vreme da prazno obećanje, pa ne ispuni ili im se malo poveća bod, pa onda inflacija to uništi, to nije sistemsko rešenje.
Sistemsko rešenje je uvođenje kategorije državnih službenika. Zaposleni u državnoj službi su državni službenici. Može ih biti 20 kategorija, od spremačice do ministra. U tih 20 kategorija svako ima svoje određeno mesto, u zdravstvu, u školstvu i u kulturnim delatnostima koje su u državnom vlasništvu, odnosno koje su državna obaveza i koje država finansira iz budžeta. Sve što se finansira iz budžeta na identičan način da se reguliše. To bi bio jedan reformski zahvat.
Ne verujem da ste vi u stanju da krenete u taj reformski zahvat, ali ja ga ovde iznosim kao zalaganje Srpske radikalne stranke, pa neka bar javnost o tome razmišlja. Do sada mi nismo bili u prilici da izvedemo takav reformski zahvat. Na žalost nikada nismo bili sami na vlasti da možemo to da uradimo, niti smo raspolagali parlamentarnom većinom, ali od kada postoji naša stranka za to se zalažemo.
Tu, u javnim službama, teško je procenjivati konkretan radni učinak.

Vreme.

Nije to proizvodnja za mašinom, pa se zna koliko ko. Ne možete prosvetnog radnika plaćati po komadu, jer đak nije komad, student nije komad. Tamo treba plaćati suštinski njegov posao, pa makar on taj svoj posao obavljao pred pet ili 10 đaka ili ga obavljao pred učionicom u kojoj je 40 đaka. On obavlja isti posao, identičan posao i čak ima iste radne napore, držao predavanja ili ispitivao, a lakše je ispitivati nego držati predavanja. On to radi u okviru svog radnog časa i nedeljno ima 20 časova koje drži i to je njegova radna norma. Zašto on da ispašta svojom niskom platom zato što ima malo đaka u razredu, zato što je natalitet u mnogim krajevima Srbije pao, a naš je interes da imamo škole i u malim selima gde je veoma mali natalitet. To moramo da postignemo i to bi bio jedan reformski zahvat.

Molim vas da zaključite.

To bi bio jedan suštinski reformski zahvat koji, na žalost, sa vaše strane ne možemo očekivati. Nećete imati vremena, sve i da želite tako nešto da uradite.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prema predlogu člana 3. ovog zakona ostaje opet da Vlada utvrđuje koeficijente za 240.000 zaposlenih u organima državne i lokalne samouprave. Ovim predlogom zakona očigledno je da ne dolazi do decentralizacije koja se u svakom slučaju najavljivala, mislim decentralizaciju vlasti, između ostalog i decentralizaciju lokalne samouprave.
Naprotiv, ovde se vrši i centralizacija, jer Vlada uzima sve u svoje ruke, pa čak preuzima i zakonodavnu ulogu u odnosu na ovlašćenja koja joj kao izvršnoj vlasti, po principima i načelima podele vlasti, pripadaju kao izvršnoj vlasti. Mislim da ovakva krupna pitanja ni u kom slučaju Skupština ne može da prepusti i da Vlada vlada uredbama. Već je poznato u prošlosti da smo svi mi to, pa i vi iz skupštinske većine, ranije osuđivali i niste se slagali sa uredbama koje je Vlada donosila. U odnosu na član 7. nije izvršena pravilna preraspodela u predlogu, pa bi samo naveo primer sudije Višeg privrednog suda. Ima veći koeficijenat od predsednika okružnog suda i okružnog javnog tužioca.
Nema opravdanja ako se ima u vidu Beograd, zamislite predsednika Okružnog suda Grada Beograda koji ima 16 opština, brojne opštinske sudije, Okružnog javnog tužioca Beograda koji takođe ima brojne opštinske tužioce na svojoj teritoriji koji rukovodi glomaznim i ogromnim aparatom sudske vlasti, da ima istu platu kao sudija Privrednog suda koji vodi referate, dobija da rešava određeni broj predmeta. To je apsolutno nelogično i nepravično.
Isto tako, poznato je, a to ministar Batić zna, u Obrenovcu može da ima 15 ili 16 sudija, a u Beogradu Prvi opštinski sud ima 100 sudija. Da li je taj odnos pravilan i realan, da predsednik Opštinskog suda u Obrenovcu ima istu platu kao predsednik Prvog opštinskog suda koji ima, kažem, preko 100 sudija u tom sudu i ima hiljade i hiljade predmeta da rešava u toku godine, a neki sud u manjoj opštini ima po 200 ili 300 krivičnih predmeta godišnje, a parničnih 300 ili 400, a ovaj ima stotine i stotine, odnosno hiljade i hiljade predmeta. Kao što Četvrti opštinski sud, koji kao izvršni sud radi na izvršnoj referadi, godišnje ima preko 150.000 predmeta. Mislim da u tom pogledu ovaj zakon, odnosno ovaj predlog zakona ne reguliše u ogromnoj meri pravilan način raspodele sredstava i ličnih dohodaka zaposlenih u javnoj, odnosno državnoj upravi.
Nije logično isto tako da sudija ima istu platu kao i izabrano lice u lokalnoj samoupravi, u opštini koja broji 61.000 stanovnika. Sada vidite kakvi su ti odnosi. Ti odnosi nisu pravilno postavljeni i oni su nerealno ovde predloženi. Nema logike, dame i gospodo narodni poslanici, da Vlada određuje plate predstavnicima koji biraju Vladu. Da bira Vladu je nadležnost parlamenta, odnosno Narodne skupštine i niko drugi ne može da određuje predstavnicima koje je narod izabrao, osim parlament, utvrđivanje koeficijenata, dakle zakonom. Zakonom se određuje i koeficijent članovima Vlade.
Prema tome, dame i gospodo narodni poslanici, ne vidim ovde da se radi o decentralizaciji, jer su vezane ruke lokalnoj samoupravi i lokalna samouprava ovde nema nikakvu autonomiju i nikakav uticaj u odnosu na lična primanja i lične dohodke, njihove koeficijente, koji treba da budu određeni i da budu regulisani lokalnoj samoupravi. Zbog toga smatram da je ovaj predlog Zakona loš primer, kako treba da nastavimo reformu zakonodavstva i predložio bih da ga predlagač povuče, da ga doradi i dogradi, da bi bio primenjiv u praksi i da bi bio realan i kao takav zaista u praksi našao pravu svoju primenu. A da se oseti da je u ovom trenutku reforma zakonodavstva na pravi način u skladu sa Ustavom, i saveznim i republičkim, u stvari i zaživela u Republici Srbiji. Hvala lepo.