Gospodine Živanoviću, ne dozvoljavam vam da nastavite zato što se ne držite teme, a prekoračili ste vreme.

Dame i gospodo, neka građani Srbije vide kako Vlada misli o svojim platama i svojim funkcionerima i lažno iznosi štednju budžeta. Njih ne interesuje nerad mnogih fabrika, neprimanje plata mnogih radnika i njihov jadan i bedan život u kolektivima: "14. oktobar", "Crvena zastava", "Zorka" - Šabac, "Viskoza" - Loznica, MIN - Niš, IMT - Beograd, "Zmaj" - Beograd, i mnogi drugi.        Mi,  srpski  radikali,  smatramo  da  je  ovaj  zakon,  kao i DOS-ovska vlast, netolerantan, neprincipijelan, nerealan i neupotrebljiv,  i zato ga treba povući iz procedure.

Reč ima narodni poslanik Garčević Vladimir.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani poslanici, ja sam posle povlačenja zakona o platama očekivao ovde da dobijem celoviti raspored koeficijenata za sve zaposlene, 420.000 ljudi. Na žalost, izgleda da smo se, mi kao poslanici, a to znači i Vlada, opredelila za koeficijente za vrlo mali broj zaposlenih u državnoj upravi.
Zašto je to tako, nije mi jasno. Ostale su kategorije - prosveta, 110.000 zaposlenih, milion učenika, ostala je kategorija - zdravstvo, ostala je kategorija, u krajnjem slučaju - sudstvo, izuzetak sudija, pa mogu smatrati da će se naći tu neki koeficijenti ispod toga, i verovatno još sličnih.
Ne prihvatam, kao narodni poslanik, da Vlada Srbije preuzme palicu na celokupnih 110.000 radnika u obrazovanju. Ako smo eliminisali sindikat, kao učesnika u rešavanju problema zaposlenih u obrazovanju, znači, nema kolektivnih ugovora, ko je taj, ako ne narodni poslanici, ko će brinuti o svima zaposlenima u državnim službama?
Čudi me da bi 20 ili 30 zaposlenih u Vladi Srbije trebalo da preuzmu, u krajnjem slučaju, na sebe teret i obavezu, kao i odgovornost za raspored u platne razrede ovolikog broja zaposlenih. Smatram da treba da se urade koeficijenti i da se ovde dostave narodnim poslanicima, da možemo da utičemo i da obrazovanje postavimo u sklopu svih državnih službenika.
Jedino na taj način je prihvatljivo da se u obrazovanju, u zdravstvu i ostalim bitnim službama to sagleda. Neću da kažem da nisu sve bitne, ali ovo su dve službe koje su bile zapostavljene i u prethodnom periodu, ovo su dve službe koje su od bitnog značaja, pored vojske, milicije itd. za funkcionisanje države.
Ko se to igra sa ljudima u obrazovanju? Drage kolege, mene čudi, ovde u Skupštini imamo dosta prosvetnih radnika, da niko ne digne glas u zaštitu svojih kolega. Mi smo, pre svega, zaposleni u toj profesiji, a ne kao narodni poslanici. Kad dođem, hoću da mojim prosvetarima kažem da ih očekuje to i to.
Da li iz ovog materijala neko vidi šta da im objasnim? Znači, ne vidi se i ne želi se da se vidi. S druge strane, pitaju se - kakva će biti plata za maj mesec, sada, kako je isplaćena, nema nigde razrešeno ništa, svi se vrte u krug. Neka izvoli Ministarstvo finansija da da objašnjenje i za maj mesec. Ovako, dolazimo u situaciju, pogledajte, par koeficijenata. Mislim da je trebalo da krenemo obrnuto - da razrešimo službe kao što su zdravstvo, prosveta i sl. pa na kraju narodne poslanike, Vladu Srbije i predsednika Srbije.
To je redosled brige narodnih poslanika i brige građana prema ovim profesijama i prema omladini, prema zdravstvu, prema svim ljudima koji su zaposleni tamo. Ako se budemo samo brinuli o sebi i o tome razgovarali, bez ovih kategorija zaposlenih, mislim da nećemo daleko stići.
Predlažem da se za prosvetne radnike, zdravstvene radnike, kompletni koeficijenti dostave Skupštini na razmatranje i da ne budu predmet Vlade Srbije, pojedinačno da rešava o toj sudbini, da dođe ovde pred Skupštinu Srbije, da narodni poslanici, kao telo, odluče - šta je to, gde je mesto tih delatnosti u narednom periodu.
U tom smislu, predlažem da se Narodna skupština izjasni na kraju i da se ovaj zakon dopuni tim delatnostima.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Gospođo predsedavajuća, dame  i gospodo narodni poslanici,  s obzirom da je skraćeno vreme za diskusiju, a da smo na prošlom zasedanju dosta govorili o ovoj temi i platama u državnim organima i javnim službama, što je delimično i urodilo plodom u ovom izmenjenom tekstu zakona, ali, uglavnom sve stvari koje su ovde predložene, polovično su predložene. Bar da se uvaži deo onih primedbi, koje su bile prošli put  istaknute.
Prvo, moram da kažem da je član 7. osnova ovoga zakona, imajući u vidu da su tri stvari koje čine platu lica koja su obuhvaćena ovim zakonom: osnovica, koeficijent sa kojim se množi osnovica i dodaci na platu, koji su ovde predviđeni.
Moram da kažem, zaista, da je vrlo teško ocenjivati koeficijente koji su ovde navedeni, ali, mogu da kažem da zaista niko u ovom trenutku ne zna kolika će mu biti plata, dok se ne zna osnovica na osnovu koje će se izračunavati primanje.
Hteo bih takođe da istaknem da je Vlada za ova izabrana lica, koja su ovde u predlogu, utvrdila već odnos koji se kreće u rasponu od 7-15, gde je za predsednika Republike koeficijent 15, a za sudiju opštinskog suda i zamenike opštinskog javnog tužioca 6,90, a iz ovih kategorija je izvela određene kategorije zaposlenih, odnosno izabranih i postavljenih lica u opštinama, odnosno gradovima.
Takođe želim da kažem, za postavljena lica u gradovima, opštinama - njihove su plate uglavnom vezane za plate činovnika Vlade Republike Srbije ili sekretara ministarstva, ili načelnika okruga, a načelnik okruga i sekretar ministarstva u ovom zakonu i u ovim koeficijentima se nigde ne pominju.
Takođe, ako uzmemo da je osnovica 1.000 dinara, plata predsednika Republike bi bila 15.000, a 6.900 bi iznosila plata sudije opštinskog suda.
Imajući u vidu da se, uvek do sada, u utvrđivanju plata kretalo od najnižih kategorija koje su bile zaštićene kroz minimalni lični dohodak, ovog puta kroz zagarantovanu platu koja se mora isplaćivati. Mislim da će ove kategorije koje su ovde predviđene i ovi koeficijenti koji su predviđeni u članu 7. dovesti do određenih nesrazmera, jer najniža kategorija je do sada imala koeficijent 1 - 1,2 u opštinskim službama.
Ovim članom 7. obuhvaćeno je oko 10.000 zaposlenih u državnim organima, a za ostalih 410.000 Vlada, zajedno sa opštinama, zatim drugim javnim službama treba da odredi koeficijente, a takođe i sekretari opština, odnosno direktori i sekretari javnih službi, da utvrde plate onima koji treba da ih primaju.
Nije mi jasan član 4, kako će koeficijent da sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjih odmora. To mi nije jasno, kako to može da se utvrđuje koeficijentom.
Član 13. i član 14. takođe u prethodnom zakonu nisu bili istaknuti, i po meni je nejasno da zaposleni u zdravstvu koji su primali jedan - dva meseca naknade na ime regresa za godišnji odmor, da do kraja godine i tih 200 dinara treba da vrate u šest mesečnih rata. Zaista mi nije jasno da će to odredbama ovog zakona tako izgledati. Treba da se isplati i onima kojima do sada to nije isplaćeno. Mislim da ovaj član, to sam i predložio kroz amandman, oko korišćenja regresa za godišnji odmor, mislim da je najveći broj onih koji su imali sredstava do sada to isplatio, a oni koji nisu, treba im omogućiti kroz ovaj zakon da to isplate.
Član 14, nekome će se zadržati plata, ako je veća, do kraja godine na ovom nivou, a nekome plata tek treba da raste.
Tako da ima određenih problema u okviru primene ovoga zakona, a ja moram da pitam šta je sa onim javnim službama koje primaju platu iz budžeta, a već tri meseca nisu dobili sredstva da isplate lični dohodak? Ja i radnici zaposleni u Direkciji za izgradnju Kolubarskog okruga koji radimo od Nove godine, od januara do danas nismo primili lični dohodak, a nisam hteo ni ovde da primam poslaničku platu. Zato molim Vladu da sledeći put obračunavamo platu po novom sistemu, da se obezbede sredstva i da se zaposlenim radnicima, a takođe i svima onima kojima ova direkcija i ova vlada duguju, prenesu sredstva da im se isplate lični dohoci. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić, nakon njega narodni poslanik Krstić Emilija.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pričamo o Zakonu o platama i nismo dobili neki bogzna kakav bolji predlog, od onoga koji smo imali na prethodnom ili predzadnjem zasedanju.

Nema onog najosnovnijeg - da svi mi koji ovde treba da pritisnemo neko dugme, da možemo da kažemo onima kojih se tiču te plate barem kolika će im biti okvirno plata. To ovde ne postoji, da bismo mi mogli da kažemo zbog čega pritiskamo dugme i koliko to otprilike, iznosi.

Drugo, ponovo se razgovara - "uravnilovka", da svi što rade sa istom školskom spremom treba da imaju jednaku platu. Neće biti da je to dobar kriterijum. Jer, kriterijum treba da zavisi od sredine u kojoj se radi i od toga kakva su primanja u toj sredini.

Jednako loš kriterijum je kriterijum broja stanovnika kod lokalne samouprave, jer po ovome, automatski, oni koji imaju ispod 60.000 stanovnika, imaće malu platu. A, oni koji su u Beogradu, veliku, bez obzira, da li oni u toj sredini rade dobro ili loše ili da li doprinose poboljšanju uslova u sredini ili unazađuju te uslove. Jer, bilo bi normalno, ako se pričalo i trubilo da se radi decentralizacija, da lokalna samouprava u tom delu ima neka svoja prava koja će zavisiti od toga kako ona funkcioniše i kakvi su prosečni uslovi sredine. Jer, u principu, nekoga ko živi u Beočinu ne treba da se tiče šta radi onaj ko živi u Subotici i kakva je njegova plata. Subotica neka deli naspram svojih mogućnosti, a Beočin naspram svojih.

Prema tome, ja ću, za razliku od jednog kolege koji se uzdržao da komentariše platu poslanika, komentarisati tu platu, pošto sam poslanik, ali, nisam poslanik koji ovde prima platu, pa mogu da je komentarišem. Blago rečeno, to je sramotno. A, vi, koji ćete ovde izglasati ovaj zakon, možete to krstiti kako god želite. Sramota je da narodni poslanik u ovom rangiranju bude deveti na redu, pošto osim predsednika Republike samo narodne poslanike bira narod u Srbiji, a svi ostali se postavljaju i rade po nekim kriterijumima koje im utvrđuje ova Narodna skupština. Mi smo narodni poslanici, pa i neka smo najgori koji postoje, ali Srbija u ovom momentu boljih nema.

Prema tome, sramota je da se narodni poslanik svrsta, opet ću porediti onu kategoriju predsednika opštine sa 60.000 stanovnika. Ako vas iz DOS-a nije sramota, mene jeste, bez obzira što ja ne primam tu platu.

Do sada nisam bio poslanik, ali kažu da je poslanik nekada sa platom bio sličan ministru. Razmislite o tome, zato što oni koji su ovo krojili su oni koje smo vi i mi zajednički izabrali. Da li ta vlada može na ovakav način da potceni narodne poslanike, da budu

"deveta rupa na svirali". Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Emilija Krstić, posle nje narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama kojim se uređuje način utvrđivanja plata i drugih primanja u državnim organima i javnim službama. Razlozi koji ukazuju na potrebu za uređenje ove oblasti, otprilike ih je i naveo ministar za pravosuđe i lokalnu samoupravu, leže u narušenim odnosima u nivoima plata za poslove iste složenosti koji su posledica nepostojanja zakonskog osnova koji treba da se primenjuje u isplati plata u državnim organima.
Naime, po prestanku važenja Zakona o platama u državnim organima nije se prešlo na primenu odredaba Zakona o radnim odnosima u državnim organima, već je nastavljeno sa obračunom i isplatom plata po koeficijentima koji su utvrđeni u Zakonu o platama. Što se tiče plata u javnim službama, tu su se koristile odredbe posebnog kolektivnog ugovora koje su narušavane u praksi.
Sve ovo je ukazalo na potrebu da se konkretnim zakonom regulišu nepravilnosti i greške u dosadašnjem tretmanu zaposlenih u ovoj oblasti. Pored namere Vlade Republike Srbije da ovim zakonom uskladi nivoe plata za pojedine poslove, stoji potreba da se uspostavi sklad između plata u državnim organima, s jedne strane, i javnim službama, s druge strane. Osim ovih navedenih razloga, koji su posledica činjeničnog stanja, stoje razlozi koji proizlaze iz do sada usvojenih zakonskih projekata, koji, naravno, povlače sa sobom i potrebu da se u ovoj oblasti dodatno definišu i regulišu sistemi obračuna i isplate plata. Naime, to su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima i Zakon o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu.
Ne mogu se složiti sa izjavama pojedinih poslanika iz opozicije, da je ovim zakonom potvrđena centralizacija, odnosno da se nije radilo na decentralizaciji, kako je Demokratska opozicija Srbije obećavala, jer u slučaju kada je Vlada poslodavac, ona utvrđuje jedan hijerarhijski red u kojem svako od članova tog reda zaposlenih ima svoje mesto. Uvođenje ovakvog reda ne vidim da je centralizacija.
Šta je ono što zanima građane Srbije, naročito zaposlene u ovim oblastima i na šta treba ukazati, a što se uređuje ovim zakonom. Utvrđuju se plate u državnim organima i javnim službama i to na osnovu, kao što kaže član 2. - "osnovice za obračun plata, koeficijenta koji se množi osnovicom, dodatka na platu i obaveze koju zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa". U članu 7. su jasno postavljeni koeficijenti, prethodno navedeni, koji se kreću u rasponu od 6,9 do 15. Naime, visina ovih koeficijenata direktno zavisi od složenosti posla, od odgovornosti i uslova rada. Istovremeno, u njima su sadržani i naknada za ishranu u toku rada i regres za godišnji odmor.
U članu 9, gde su definisani koeficijenti za obračun i isplatu plata izabranih lica u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i koeficijenti plata postavljenih lica u istima, ne mogu se složiti sa nekim primedbama da je tu limitiran, odnosno da je Vlada konkretno odredila visinu. Jer, ovde kaže "da za izabrana lica u organima teritorijalne autonomije, u gradu Beogradu, najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate potpredsednika Narodne skupštine, koji iznosi 10,50". U svim stavkama ispod toga stoji da koeficijenti idu najviše do određenih koeficijenata. Znači, da postoji određeni raspon, odnosno određena granica preko koje se ne može ići.
Ovim zakonom je, kod specifičnih zvanja i zanimanja zaposlenih u ovim oblastima, predviđen i mehanizam za utvrđivanje koeficijenta u tim slučajevima. Pored ovoga, članom 12. je utvrđena mogućnost da javne službe, u zavisnosti od visine ostvarenog prihoda, mogu uvećati plate zaposlenih do 30%.
(Predsednik: Vreme.)
Sve ovo ukazuje na činjenicu da će se ovim zakonom, nakon usvajanja i primene, uvesti red u sistem obračuna i primanja plata u ovim oblastima, a da je u radu na ovom projektu Vlada snimila postojeću situaciju, definisala i locirala sve probleme i neusklađenosti i sa tih polazišta krenula u izradu ovog zakona, što treba da bude sigurna pretpostavka za njegov kvalitet. Sa ovih stanovišta, kao poslanik DSS-a u ovom parlamentu, mislim da treba podržati ovaj zakon. Hvala.