Dakle, moramo imati jednu širu sliku šta moramo uraditi u narednim godinama u oblasti pravosuđa, da bismo taj sistem učinili uporedivim sa sistemima razvijenih zemalja. Deo poslova nije moguće uraditi odmah. Ono što je moguće uraditi u prvoj godini, to su sledeće stvari: promena, u onoj meri u kojoj je to potrebno, funkcionera u oblasti pravosuđa, rukovodilaca, pre svega predsednika sudova; novi zakon o sudovima, i bilo je potrebno znatno povećati plate u prvoj godini. U drugoj godini bilo bi veoma značajno uraditi promenu procesnih zakona i promeniti odnos između sudova i drugih državnih organa, znatno popraviti i promeniti sadašnji sistem polaganja pravosudnog ispita, i znatno povećati rad na poboljšanju stručnosti sudijskog kadra kojim danas raspolažemo. Za to je potrebno vreme.
Od onoga što je u prvoj godini, mislim da postoji nešto što nismo u dovoljnoj meri uradili ili nismo uradili uopšte, a to je poboljšanje materijalnog položaja sudija. To je problem. Međutim, predlog koji je pred vama je drugi krupniji zahvat i, po meni, vrlo dobar zahvat u pravcu postavljanja odgovornijih i boljih predsednika sudova od onih koji su to do sada bili.
Kada govorimo o radu samog Odbora za pravosuđe i upravu, čiji sam i ja član, onda je reč o tome da opozicione stranke, koje u tom radu učestvuju, nisu imale primedbe na kadrovska rešenja koja su pred vama. Dakle, ne radi se o tome da se mi hvalimo time što su oni saglasni sa nama, nego je prosto prirodno da opozicione stranke ukazuju na nedostatke i propuste koji bi se tu našli. Toga nije bilo. To potvrđuje naše uverenje da su ova kadrovska rešenja dobra. Dakle, ja lično stojim iza toga da ova kadrovska rešenja jesu dobra.
Ukazano je na jedan nedostatak, moram samo da vam skrenem pažnju na to. Dakle, ono što je osporio gospodin Toma Nikolić, postoji ispravka. Trebalo je da dobijete tu ispravku od stručnih službi. Dakle, nije do Odbora za pravosuđe i upravu. Postoji ispravka upravo toga na šta ste vi ukazali.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Ispravka je samo u Bečeju i Zrenjaninu.)
Postoji ispravka za Bečej i Zrenjanin. Kada govorite o tome da se neko bira za sudiju toga suda, pa za predsednika, takvo je zakonsko rešenje. Predsednik suda bira se iz redova sudija tog suda.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Mora prvo da postane sudija.)
To vam je tačka A), pa tačka B).
(Predsednik: Prekinite sa dijalozima.)
To vam je jedna potpuno normalna procedura. Dakle, sasvim je normalno da prvo birate nekoga za sudiju tog suda, pa onda za predsednika tog suda. Zapravo, tu nema ničeg spornog.
Ono što bih hteo da kažem i gde zaista vidim razliku između našeg rada i prethodnog rada, to je upravo na primeru predloga koji danas imate pred sobom, za razrešenje od sudijske funkcije gospođe Arežine.
Naime, predlog i ona čitava procedura koja prethodi, utvrđena na Opštoj sednici Vrhovnog suda Srbije i tu se, gospodo, mi razlikujemo od svojih prethodnika. Oni su to radili mimo Opšte sednice Vrhovnog suda Srbije, a odluka Opšte sednice Vrhovnog suda Srbije je jednoglasna i oni su predložili razrešenje od sudijske funkcije.
Potpuno se slažem sa onima koji su ovde govorili da postoje neodmerene izjave političara u pogledu rada pravosudnih organa. Postoje takve izjave i od strane pripadnika DOS-a, ja to uopšte ne krijem, ali ovde za ovom govornicom prozivati konkretnog istražnog sudiju koji radi veoma komplikovane predmete, to je flagrantan primer pritiska i napada na nezavisnost i samostalnost sudija i sudijskih funkcija. Dakle, to je tipičan primer onoga što nikako ne sme da se radi i pravi primer šta ne sme političar sebi da dozvoli. Dakle, kada primećujemo to kod drugih, ne bi bilo zgoreg da to prvo primetimo kod sebe, a naročito bi bilo važno da takve izjave ne dajemo za skupštinskom govornicom.
Mislim da Odbor za pravosuđe i upravu snosi određeni stepen lične odgovornosti, što svoje predloge ne utvrđujemo brže nego što to činimo. Mislim da ćemo taj deo rada poboljšati u narednom periodu i mislim da ćemo u jednoj boljoj i utemeljenijoj proceduri raditi u daljem periodu. Ono na šta mi definitivno možemo biti ponosni i, ako hoćete, ono što ja doživljavam kao našu legitimaciju prema stručnom delu javnosti, upravo se svodi na to da je naš predlog gospođa Leposava Karamarković, za predsednika Vrhovnog suda Srbije. To je naša razlika od prethodnika gde ste imali gospodina Balšu Govedaricu i razlika između nas i prethodnika je u tome što je pred vama predlog da gospođa Arežina više ne bude sudija. To je ono u čemu se mi razlikujemo i u čemu vidimo sopstveni kredibilitet u očima stručne javnosti, u odnosu na one koji su bili pre nas.