Gospodine Jovanoviću, molim vas da završite.

I na kraju, utvrđena je određena granica što se tiče lokalne samouprave, definisane su zarade zaposlenih u opštinama do 60.000 i onih preko 60.000. Interesuje me, a to ovde ne piše, koji je parametar, na osnovu čega će se utvrditi koja opština pripada jednoj  ili drugoj  grupi, da li je to neki popis iz neke godine iza nas ili je to neki drugi dokument koga je trebalo ovde precizno utvrditi, da se zna, da li će sada biti špekulacije po tom osnovu, da li će biti veštačkih emigracija. Trebalo je to sve definisati ovim zakonom.
Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a sledeći je gospodin Hranislav Perić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, upravo me kolege iz DOS-a podsećaju da nisam rekao da je  DOS najgori i ovom prilikom kažem, da - DOS je zaista najgori.

Izričem vam opomenu, gospodine Stamenkoviću.

Pa, naravno, i vi  ste  u  DOS-u, je li tako?
Vlada ponovo ovim zakonom želi da pokaže da je gazda. Formalno, zakon donosi Narodna skupština, ali Vlada sve odlučuje. Vlada će odlučiti o osnovici na osnovu koje će se obračunati plata izabranim licima i tako da Vlada želi da vlada onima koji treba da je, po zakonu i Ustavu, kontrolišu.
No, glavna mana ovog predloga zakona je što ne uređuje odnose u javnim službama. Ono za šta se mi zalažemo je da isti koeficijenti ili približno isti, odnosno zarade, važe za iste poslove i u Beogradu, i u Vranju, i u Nišu, Surdulici, Vlasotincu itd.
Svako teži da bolje živi, da ima veću platu, a veliki grad magično privlači sve ljude. Tamo je i veća plata, bolji uslovi života. S druge strane, interes države je da se izjednači kvalitet života i u malim sredinama, u palankama, sa životom u Beogradu, Nišu, Kragujevcu itd.
Ukoliko plata npr. lekara opšte prakse bude mnogo veća u Beogradu nego u Surdulici ili Nišu, oni će kopati i rukama i nogama da dođu u veliki grad. Ukoliko izjednačimo ili približimo zarade za ista ili slična zanimanja, sa istom kvalifikacijom, stručnom spremom, niko neće želeti da silom promeni mesto boravka, pa se tako neće dešavati da, recimo, u Doljevcu imamo manjak lekara, a u Beogradu, na tržištu rada, mnogo njih čeka posao. Oni će ostati u svojoj sredini i tamo će lečiti građane, u opštini iz koje su potekli i gde su se ranije školovali.
Ne znam zbog čega Vlada traži da se u opštinama sa određenim brojem stanovnika plate izabranih ili postavljenih lica razlikuju. Zašto bi neko u nekoj opštini, koja ima dvadesetak hiljada stanovnika, a radi pošteno i dobro svoj posao, imao manju platu nego recimo postavljeno ili izabrano lice u Nišu.
Naravno, nisam za to da, kao u Merošini, predsednik opštine odredi sebi platu od 24.000,00 dinara, a predsedniku izvršnog odbora 22.000,00 dinara. Ali, plata ipak treba da bude pristojna, da svako može od te plate da živi.
Zašto se zalažem da se te plate izjednače?
Pa, evo, pogledajte u opštinama u Nišavskom okrugu nema ni po desetak ljudi sa visokom školskom spremom. Tamo je, jedno vreme, u jednoj opštini ista ličnost obavljala poslove predsednika opštine i izvršnog saveta skupštine opštine, jer nije bilo lica sa visokom stručnom spremom da to radi.
Mi se zalažemo da Vlada vrati ovaj predlog zakona, da uvaži predloge Srpske radikalne stranke, pa da o tim predlozima i Predlogu zakona ponovo raspravljamo. Pošto više ne možete da me kaznite - DOS je stvarno najgori.

Mogu. Izričem vam još jednu opomenu.
Reč ima predstavnik poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, gospodin Pelević.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da iznesem još tri primedbe na Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
Prva primedba se odnosi na član 1. U tom članu, pod tačkom 5. se kaže da se ovim zakonom uređuje način utvrđivanja plata zaposlenih u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Mislim da se radi o grešci koja se potkrala predlagaču, s obzirom da su organizacije obaveznog socijalnog osiguranja nedržavne organizacije i nisu ni javne službe. One potpadaju pod Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i pod Zakon o radnim odnosima. Dakle, to su zakoni koji regulišu ovu problematiku, s obzirom da organizacije socijalnog osiguranja ne potpadaju pod termin - državni organ, a ni - javna služba. To je greška koju će vlada najverovatnije ispraviti tokom odlučivanja u pojedinostima.
Takođe, član 1. govori i o tome da bi Vlada morala da utvrđuje plate predsednika Republike, narodnih poslanika, sudija Ustavnog suda, sudija drugih sudova, tužilaštava, organa za prekršaje i svih ostalih. Međutim, ministar je danas u prolazu rekao da je Vlada prihvatila amandman predsednika Narodne skupštine, kojim se ovaj član i član 3. praktično brišu, s obzirom da se tim amandmanom uređuju plate na drugačiji način.
Administrativni odbor Narodne skupštine utvrđuje osnovicu za plate narodnih poslanika i za platu predsednika Republike Srbije. To je dobro. Dobro je zato što neće biti kontrole izvršne vlasti nad zakonodavnom, odnosno Vlada neće moći da kontroliše plate narodnih poslanika i predsednika Republike Srbije.
Ali, to nije sasvim dovoljno. To nije potpuno, s obzirom da se u članu 1. govori o tome da će Vlada utvrđivati plate i za sudije Ustavnog suda, sudije svih ostalih sudova, kao i za tužilaštvo, javno pravobranilaštvo i za organe za prekršaje.
Ukoliko se dozvoli da Vlada utvrđuje plate, osnovice i koeficijente za sudije, onda se postavlja pitanja da li će Vlada imati i kontrolu nad radom sudskih organa. Time se postavlja zaista i pitanje nezavisnosti sudstva, s obzirom da ukoliko Vlada određuje plate sudijama, pitanje je da li će sudije moći da rade nezavisno i da li će Vlada moći i morati da ih kontroliše, ukoliko se to ne sviđa pojedinim činiocima u izvršnoj vlasti.
U prilog tome govori i član 3, koji kaže da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada. Ali se ne kaže kolika je ta osnovica. To je veliki problem, s obzirom da se moraju naći neki parametri i neki pokazatelji koji će govoriti o tome kolika će biti osnovica, a ne da Vlada svakog meseca svojim aktom utvrđuje osnovicu za obračun i isplatu plata.
Mislim da to nije dobro. Jednostavno, mi danas ne znamo o čemu raspravljamo i kolike će biti plate funkcionera u državnim organima i javnim službama.
Ukoliko je ta plata, u stvari ukoliko će osnovica za tu platu biti prosečni mesečni lični dohodak, odnosno prosečna zarada, a ona je po Zavodu za statistiku prošlog meseca bila 4.500,00 dinara, i ukoliko je to tako, ako to bude tako, a mi ne znamo da li će biti tako, onda će to biti enormno visoke plate državnih funkcionera.
Recimo, u tom slučaju će plata predsednika Republike biti 67.500,00 dinara, plata premijera 45.900,00, kao i ministra 45.900,00, plata narodnog poslanika 38.700,00. Nadam se da se to neće desiti, da će Vlada postupiti u skladu sa svojim obećanjem da će plate funkcionera biti primerene trenutku u kome živimo i platama naših birača.
Ukoliko je plata birača 4.500,00 dinara u proseku za prošli mesec, onda se nadam da će Vlada zaista morati da pronađe neki prihvatljiv parametar, odnosno osnovicu koja će biti prihvatljiva. Ako je ta osnovica zagarantovana zarada, koju smo usvajajući prethodne zakona utvrdili, ukoliko to bude 30% od zagarantovane, prosečne plate, a to je zagarantovana zarada, onda će to već biti plate koje su primerene, tako da će predsednik Republike u tom slučaju imati platu od 22.500,00 dinara.
Znam da je to velika plata. Posebno za ono što danas radi predsednik Republike, sadašnji. Ali, u svakom slučaju se ovde govori o instituciji, a ne o personalnom rešenju, koje trenutno, naravno, ni za koga od nas nije zadovoljavajuće, a najmanje za građane Srbije.
Prema tome, nadam se da će Vlada ovde zaista imati osećaja i mere i da će plate biti primerene trenutku u kome živimo, ali na žalost iz Predloga ovog zakona se to apsolutno ne vidi. Hvala na pažnji.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jednom zakon  koji je podnela Vlada Republike Srbije na usvajanje Skupštini. Bio je jedan na dnevnom redu Skupštine, vraćen je, i mi smo očekivali da će u mnogim delovima pretrpeti izmene, ali to se nije desilo.
Dobro je što je Vlada stavila ovo pitanje na dnevni red, jer predlagač, ministar Batić, reče da vlada nered na terenu plata. Dobro je Batić to zapazio, jer od kako ste vi na vlasti u lokalnim upravama, plate su u pojedinim opštinama porasle i do tri puta.
Malo je nelogično da Skupština bira Vladu, a Vlada određuje Skupštini plate. Zašto postoji Administrativni odbor Skupštine i logično je da onaj ko te bira da ti određuje i platu, a ti mu podnosiš izveštaj o radu.
Imajući u vidu da je Vlada predlagač, podrazumeva se da je za sebe obezbedila najveće kompetencije, tj. da o svemu odlučuje, a kod ovog zakona je obezbedila da ima u rukama i nož i kolač.
Ali, kada na drugoj strani pogledamo da će od ovog zakona zavisiti plate 420.000 zaposlenih u Srbiji, pomnožimo sa tri člana u proseku u porodici, onda tek vidimo koliko se ozbiljno trebalo pristupiti kod izrade ovog zakona i da će oko milion građana zavisiti od plate koju odredimo na Skupštini.
Kad se dobro u celini pogleda zakon, lako se može zaključiti da od obećane decentralizacije dobijamo još veću centralizaciju, pa i više od toga, da dva - tri čoveka odlučuje o svemu. Nije mi jasno zašto je obavezu o platama Vlada uzela na sebe?
Ako znamo da kvalitet rada zavisi od toga kako je radnik nagrađen za svoj rad, zašto je Vlada uzela obavezu da odlučuje ko će koliku primiti platu, od radnika zaposlenih u lokalnim upravama u Merošini, Doljevcu, Svrljigu, Gadžinom Hanu, Aleksincu? To se ne vidi iz Beograda, o tome bi verovatno pravednije odlučio onaj ko je u direktnom kontaktu sa tim ljudima i ko rukovodi opštinom.
I, malo je nelogično, da ti rukovodioci daju posao randicima, a nemaju uticaj na to da im odrede platu. Kod određivanja plate zaposlenih, u članu 2. stoji (citiram): "Javne službe mogu po osnovu sopstvenih prihoda uvećati plate, utvrđene u smislu stava 1. ovog člana, do 30%".
Šta to znači - da se pruža mogućnost da neko za jednu trećinu plate može imati više, zavisi u kojoj opštini radi. Javne službe nemaju proizvodnju. Njihova proizvodnja je pružanje usluge građanima. Neće li podići cene usluga građanima, kroz papire koje izdaju, potvrde, uverenja, razne takse itd.? Da li će i ovo moguće povećanje od 30% opet građani platiti, dokle i odakle?
U članu 5. stoji - razvrstavanje u platne grupe. Zašto Vlada nije dala u zakonu i platne grupe, nego je ostavljeno da kasnije Vlada sačini uputstvo o primeni zakona, kako odgovara Vladi. Voleo bih da je zakon kompletan, da sadrži sve elemente vezane za platu. I, kada usvojimo zakon, da svako nađe sebe i može da obračuna platu, a ujedno i drugome objasni, ukoliko ima potrebe. Pojedinci za ovom govornicom govore da je cilj ovog zakona da se uvede red u državnim organima i javnim službama u Srbiji i da će se plate izjednačiti.
Tvrdim da će se uvesti mere u javnim službama, jer ne rade svi jednako i kvalitetno da bi primali i jednake plate. Hvala.