Gospodine predsedniče, želim da ukažem na povredu Poslovnika jer ste malopre poslaniku Šešelju dali reč, a pre toga ste pozvali poslanike da se izjasne o amandmanu, uključili elektronski sistem, glasanje je počelo, a onda ste prekinuli glasanje da biste reč dali gospodinu Šešelju. Mislim da je time učinjena povreda Poslovnika, potpuno slična onoj jučerašnjoj  kada ste sprečili glasanje o mom predlogu zbog toga što je reklamirano da je došao sa zakašnjenjem, jer ste otvorili raspravu. To je apsolutno isti "pandan".
Ali ste gospodinu Šešelju dali reč da po ne znam koji put ponovi ovde neke stvari koje imaju isključivi cilj da i Skupštinu, i narodne poslanike ogade građanima i da nas prikaže da je nama glavni problem plata predsednika Republike, predsednika Skupštine i narodnih poslanika, a to nije suština problema kojim treba da se bavi ova skupština. Suština problema je što nivo naše ekonomije ne omogućava da se građanima i radnicima obezbedi dovoljan nivo ličnih dohodaka, da mogu normalno da žive.

Vi sada ulazite u polemiku, gospodine Kovačeviću, i u raspravu o načelu ...

Gospodine predsedniče vi vašim ponašanjem omogućavate poslanicima, pojedinim da ogade ovo skupštinsko zdanje. Zbog toga.

Stvarno ne znam šta da vam odgovorim...

Da li se još neko javlja za reč.

(Stanko Kovačević (sa mesta): Molim vas da se Skupština izjasni da li je povređen Poslovnik.)

Dobro, onda prvo da dam obrazloženje, pošto ste vi konstatovali da sam dao predsedniku poslaničke grupe reč, pošto sam već pozvao narodne poslanike da se izjasne o amandmanu. Ispravio sam sopstvenu grešku jer nisam blagovremeno primetio da se javio za reč. Raspravljao sam sa gospodinom Živanovićem, koji se javio iako nije imao pravo za reč, jer mu je oduzeta reč. Ispravio sam svoju grešku.

To je moje obrazloženje, a naravno staviću na izjašnjavanje narodnih poslanika.

Molim narodne poslanike da se izjasne o predlogu gospodina Kovačevića da je došlo do povrede Poslovnika iz člana ... Molim vas, recite gospodine Kovačeviću iz kog člana? Ne mogu staviti na glasanje jer predlagač ne zna o kom članu Poslovnika se radi.

(Stanko Kovačević (sa mesta): Nisam siguran da vam je to pametno gospodine predsedniče (galama u sali).)

Reč ima, ukoliko ne ospori gospodin Kovačević, ministar pravde gospodin Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u samom predlogu ovog zakona naznačeno je da se već nekoliko godina plate zaposlenih u državnim organima isplaćuju mimo zakonskog osnova. Tu je prilična doza samovolje postojala. Jednostavno, nešto što nije regulisano jasno zakonom. Onda je prepušteno na volju ili samovolju i upravo tako je ova materija do sada bila regulisana.

Nije cilj Vlade ignorisanje sistema podele vlasti. Nije cilj ni da Vlada uspostavi monopol kao organ izvršne vlasti nad zakonodavnom i sudskom vlašću. Cilj je da se uspostavi red. Cilj je da se ova materija uredi na jedinstven način i da se izgradi sistem u kome bi se uspostavio jednak nivo plata za poslove iste složenosti.

Utvrđivanjem jedinstvene osnovice obezbeđuje se finansiranje javne potrošnje u skladu sa opštim bilansom javnih prihoda i javnih rashoda u Republici, kao i održavanje zakonom uspostavljenog odnosa između nosilaca zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.

Pored toga, na osnovu opšteg bilansa javnih prihoda i javnih rashoda, Zakonom o budžetu, a on je usvojen, utvrđuje se obim sredstava za plate svakog korisnika budžeta pojedinačno i to prema jedinstvenim parametrima. To podrazumeva i jedinstvenu osnovicu za obračun svih plata. Ukoliko bi došlo do utvrđivanja osnovice od strane različitih organa, moglo bi doći do izvršavanja rashoda za plate u pojedinim organima u većem obimu od zakonom utvrđenog. Time bi bilo omogućeno nekontrolisano izvršavanje rashoda budžeta, za šta, inače, odgovara Vlada. Takođe, bilo bi narušeno ustavno načelo budžetske ravnoteže. To je član 69, stav 4. Ustava Republike Srbije.

Dakle, to su bili motivi Vlade. Prihvatanjem amandmana predsednika Narodne skupštine Vlada je pokazala apsolutno poštovanje Narodne skupštine kao vrhovnog, zakonodavnog tela ove zemlje. Vlada, a to meni čak i smeta, želi da jasno afirmiše slobodno i nezavisno sudstvo kao jedan od stubova u sistemu podele vlasti. Mi, na žalost, do sada nismo imali jedan validan, moderan zakon o sudovima i sudijama. Nacrt tog zakona je završen. Za nekoliko dana krenuće javna rasprava o tom zakonu.

Biće formiran vrhovni pravosudni savet, u kome neće biti nikakve uloge izvršne vlasti i nakon usvajanja takvog zakona, to potpuno prihvatam, mislim da pitanje finansiranja pravosudnih organa treba da bude u isključivoj nadležnosti ovog dela vlasti u zemlji. Dakle, nije ništa sporno. Ali, mora se sačekati. Nije ni ovaj zakon, kao ni mnogi drugi, sveto pismo, da se ne može u ono vreme kada bude usvojen zakon o sudijama i sudovima menjati. Dakle, niko ne beži od toga.

Što se tiče stanja u pravosuđu i ovih koeficijenata, slažem se da tu uvek mogu postojati prigovori, da će uvek biti nezadovoljnih, da je uvek utvrđivanje nivoa i raspona nešto što je poprilično relativna stvar, da nikakvim merenjem ne možete doći do definitivnih podataka da li je nešto apsolutno dobro odmereno ili ne, ali cilj je da se uspostavi red. Jednostavno se čudim što se neki poslanici sadašnje opozicije, a dojučerašnji učesnici u vlasti, ponašaju kao trnova ružica, kao da su se odjednom probudili i kao da se u minulom vremenu, u minulih 10 i više godina ništa nije događalo i sad žele da idealizuju stvari - za sve je kriva ova vlada. Pa, Vlada se zatekla pred jednim ambisom, pred jednom provalijom, sa praznom kasom. Zato se sredstva budžeta natežu na ovaj ili onaj način.

(Predsednik: Vreme.)

Jednostavno, to je situacija koja je iznuđena. Vlada, ponavljam još jednom, pokušava da nađe pravu meru, pokušava da uspostavi red, da nam se ne bi dogodilo da plate, kao u minulom periodu, budu na nivou milostinje ili neke mizerne socijalne pomoći.

Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za su glasala 53, protiv 114, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 14, ukupno 181 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Stevo Dragišić i Branislav Blažić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč?
Reč ima gospodin Blažić.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jedan zakonski predlog imamo pred nama, koji više ukazuje šta je potrebno uraditi nego da nešto suštinski definiše i da stvarno nešto odrađuje. U obrazloženju se daju razlozi više informativno - potrebno je uraditi ovo, potrebno je uraditi ono. Mi smo očekivali od ove vlade  da želi da zavede neki red, da nam definiše mnoge stvari u ovakvom zakonu. Ovako, ovaj zakon je neki informativni, koji više pokazuje šta to Vlada planira da uradi i šta će to Vlada uraditi. U stvari, mi donosimo zakon koji daje mogućnost Vladi da donosi uredbu. To je nešto što je pomalo čudno i neobjašnjivo.
Malopre smo čuli da se poziva na neko vreme volje i samovolje pojedinaca. Šta ćemo dobiti sad kad sve prepuštamo Vladi, nego volju i samovolju Vlade i pojedinaca u Vladi, da određuje sve odnose u izvršnoj, zakonodavnoj i sudskoj vlasti kad su u pitanju plate. Ono što je suštinski jasno, to je da su koeficijenti samo dva puta povećani, normalno pozivajući se na odredbe postojećeg Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Dva puta povećanje, praktično, povećava i razlike između određenih alineja.
Međutim, ono na šta ukazujem, to je da je na jednom mestu došlo do toga da se dva puta povećanje ne odražava, nego je u alineji 6. za predsednika Višeg privrednog suda to povećanje veće. Ne vidim razlog za to. On se prebacuje u jednu višu instancu, za razliku od predsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine, predsednika poslaničke grupe, sudije Vrhovnog suda i zamenika Republičkog javnog tužioca. Znači, sad imamo jednu apsurdnu situaciju da Vlada pravi razliku u koeficijentima, ali ne daje nikakvo suštinsko obrazloženje. Zbog toga mislimo da je to potpuno nepotrebno i da se pravi jedna nepotrebna razlika.

Da li se još neko javlja za reč?

Ovaj amandman, bio vam prihvatljiv ili neprihvatljiv, zapravo ukazuje na još jednu nelogičnost. Vi ste u članu 7. izjednačili predsednika Ustavnog i predsednika Vrhovnog suda, a niste izjednačili sudiju Ustavnog i sudiju Vrhovnog suda.  Zar to nije apsurdno? Ne smete vi da polazite od toga koliko ima sudija Ustavnog suda, a koliko ima sudija Vrhovnog suda, pa da vam to bude orijentir.
(Vladan Batić, sa mesta: Nismo izjednačili.)
U alineji 3. stava 1. člana 7. - "10,5 potpredsednik Narodne skupštine, potpredsednik Vlade, predsednik Ustavnog suda i predsednik Vrhovnog suda". Ministre, pročitajte jednom ovaj svoj zakonski projekat. Ministar izađe i rekao bih po delu njegovog izlaganja da potpuno prihvata stavove Srpske radikalne stranke. Onda se ispostavi da nije čitao ni sopstveni zakonski projekat. Kako ste ovo potpisali kad niste čitali? Izjednačen je predsednik Ustavnog suda i predsednik Vrhovnog suda. Na žalost, oni su srozani na nivo potpredsednika Vlade i potpredsednika Narodne skupštine. To je srozavanje sudske vlasti.
Oni su morali da budu na nivou predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine, eventualno predsednika Vlade, a ne da budu srozani na nivo potpredsednika Vlade ili potpredsednika Narodne skupštine. Ovde su izjednačeni predsednik Ustavnog i predsednik Vrhovnog suda, međutim, sudije Vrhovnog i Ustavnog suda nisu izjednačene. To je problem koji bi morao da se razreši. Ne znam kako ćete vi razrešiti taj problem. Mislim da niste u stanju uopšte da ga razrešite.
Što se tiče Republičkog javnog tužioca, on bi morao da bude negde u nivou potpredsednika Vlade i potpredsednika Skupštine, jer tužilačka funkcija, iako je samostalna funkcija, ne sme da bude u istom rangu sa predsednikom Vrhovnog suda. Ali, ne sme ni ona biti ovako deklasirana, kako ste vi to ovde učinili, nego mora biti na nivou potpredsednika Narodne skupštine ili potpredsednika Vlade. Nije javni tužilac potpredsednik Vrhovnog suda. On je nezavisan organ u odnosu na Vrhovni sud, ali se mora i ovim putem pokazati neprikosnovenost suda kao glavnog organa sudske vlasti, u odnosu na javnog tužioca ili javnog pravobranioca ili u odnosu na advokaturu koja je, hvala bogu, u našem sistemu potpuno samostalna od države, nezavisna i predstavlja obavljanje profesionalne privatne prakse, što je sasvim u skladu sa iskustvom demokratskog sveta. Ali, ne smete nipodaštavati ni javnog tužioca, kako ste navikli.
Što se tiče primedbe ministra pravde u odnosu na SRS, suviše smo kratko mi bili u Vladi i, na žalost, nismo bili sami da bismo mogli da popravimo sve ono što je moralo da se popravlja. Ali, mi se sada sa aspekta svog programa zalažemo na isti način na koji smo se zalagali dok smo bili u Vladi. Tada je drugačija bila ravnoteža snaga. Onaj izgovor koji nama može da posluži, u vašem slučaju ne važi, jer vi imate ne samo apsolutnu, vi imate dvotrećinsku većinu u Parlamentu, što mi na žalost do sada još nismo imali. Nadam se da ćemo imati već na sledećim izborima.
Ovo što se žali ministar pravde, razumem njegovu žalbu. Kad su formirali Vladu, našli su se pred ambisom. Ne zameram ja njima što su oni bili pred ambisom. Zameram im što su napravili onaj sudbonosni istorijski korak napred, što su i sebe i zemlju gurnuli u ambis, sve nas zajedno.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za je glasalo 49, protiv 97, četiri uzdržana, nije glasalo 29, ukupno 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić, kojim predlaže izmene u alinejama 6. i 9.
Vlada i Administrativni odbor nisu pirhvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč. Izvolite.