SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 13.06.2001.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 135 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje edentifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da postoji kvorum za rad Narodne skupštine Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Radomir Naumov, Aleksandar Popović, Vlatko Sekulović, Veselin Janković, Vojislav Janković, Milan Milosavljević,Rodoljub Šabić, Milutin Prodanović, Pal Šandor, Karolj Kermeci, Ljubomir Mucić, Anton Bijačin, Branislav Krubački, Zoran Novaković, Marko Jakšić, Vuko Antonijević, Boško Ristić.
Samo pre podne odsutni Dragan Kovačević, Milena Andrić,Srđan Sikimić, Petar Mišić, Jon Čizmaš, Ištvan Išpanovič, Neda Arnerić, Anita Beretić (popodne), Čedomir Jovanović (zakasniće) .
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Takođe, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Nenad Čanak, predsednik Skupštine AP Vojvodine i dr Predrag Filipov, potpredsednik skupštine AP Vojvodine u svojstvu ovlašćenih predstavnika Skupštine AP Vojvodine koja je podnela amandmane na predloge zakona iz dnevnog reda ove sednice.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Marinu Krešiću, izabranom sa izborne liste DOS- dr Vojislav Koštunica.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Marinu Krešiću. Čestitam narodnom poslaniku na izboru.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PLATAMA U DRŽAVNIM ORGANIMA I JAVNIM SLUŽBAMA (pojedinosti)
Podsećam vas da smo na jučerašnjoj sednici usvojili Predlog zakona u načelu.
Otvaram pretres predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. tačku 5. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Pelević.
Molim predstavnika Vlade da se izjasni o ovom amandmanu. (nema predstavnika Vlade)
Administrativni odbor prihvatio je ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević.

Borislav Pelević

 Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo, potpredsednici, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koji se odnosi na tačku 5. ovog člana.
Ovde se radi, pretpostavljam, o grešci koju je napravila Vlada kao predlagač ovog zakona, jer se u tački 5. govori da se ovim zakonom uređuje način utvrđivanja plata zaposlenih u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja nisu ni državni organi, ni javne službe. Stoga smatram da se ovde radi o grešci koju će Vlada ispraviti i da ćemo danas usvojiti ovaj amandman.
Inače, ovaj amandman je usvojio Administrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije. S obzirom da se i on složio sa mojom konstatacijom da se radi o materiji koju ovaj zakon ne treba da reguliše, s obzirom da organizacije obaveznog socijalnog osiguranja jesu predmet Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o radnim odnosima,kao i kolektivnih ugovora, to je regulisano tačkom 158. stav 2. Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju, gde je predviđeno da se na rad republičkih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje ne primenjuju propisi o javnim službama. Stoga je rešenje predviđeno u tački 5, člana 1. Predloga ovog zakona, u suprotnosti sa navedenom odredbom zakona.
Prema tome, zaposlenima u ovim organizacijama zarade treba i dalje da se utvrđuju i isplaćuju u skladu sa Zakonom o radnim odnosima i kolektivnim ugovorima.
Vlada ionako ima mogućnosti da utiče na visinu njihovih zarada prilikom davanja saglasnosti na stope doprinosa koju daje Vlada, prema članu 103. i 104. navednog zakona, kao i prilikom razmatranja izveštaja o poslovanju fondova koje, prema članu 103, stav 4. navedenog zakona, fondovi dostavljaju Vladi najkasnije 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu. Narodna skupština to isto može prilikom davanja saglasnosti na finansijski plan i završni račun ovih organizacija, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima. Pretpostavljam da je ovo obrazloženje bilo potpuno i detaljno i pretpostavljam da ćete vi kao narodni poslanici ovo uvažiti, s bozirom da je Administrativni odbor prihvatio ovaj amandman. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Za reč se javio narodni poslanik Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS neće glasati za ovaj amandman. Ali, mi smatramo da je ovaj amandman argument više da Vlada povuče Predlog zakona iz procedure, da razmotri sve druge postojeće zakona koji imaju dodira sa ovim zakonom o platama u javnim službama, u državnim organima, pa da se poduhvati posla usaglašavanja propisa kako ne bismo dolazili do ovakvih nebuloza kakve se pojavljuju u Predlogu zakona koji je pred nama. Zašto? Mi imamo problem sa Ustavom Republike Srbije, koji je u odredbi koja se tiče penzionog osiguranja preuzeo staru, prevaziđenu, samoupravljačku ideologiju.
Ustav traži da penzioneri sami odlučuju o raspolaganju parama koje se prikupe na ime penzijskog osiguranja, a ako tamo nema dovoljno para, onda Vlada mora da obezbedi ostatak. Tu nema logike. U praksi se pokazalo da penzioneri nikada nisu upravljali fondom penzijskog osiguranja, nego uvek neke bulumente kojima se manipulisalo i koje su manipulisale. Pa, imali smo situaciju da nema dovoljno para za isplatu redovnih penzija, ali se uvek izdvoji izvestan procenat iz fonda za privilegije jednog veoma malog broja penzionera, koji su mogli od toga da dobiju i za godišnji odmor i za ostale stvari koje je zakonodavac predvideo, zapravo, kada se isplate sve penzije u skladu sa zakonom, pa ako ostane para da se još i to finansira.
Zbog toga mi moramo menjati Ustav, moramo menjati Zakon o penzijskom osiguranju. Jer, ako država garantuje isplatu penzija, onda država mora u celosti da kontroliše Fond penzijskog osiguranja, a ne da neko drugi upravlja fondom, nemilice troši pare, a država mora da doplati ono što nedostaje kod svake redovne penzije. Mi smo godinama imali slučaj da je ukupni fond penzija za 15% veći od ukupnog fonda neto plata, što je nešto neverovatno za jednu ozbiljnu državu.
Kad se ta usaglašavanja izvrše, onda će morati po istom osnovu da se određuju plate za sve zaposlene u državnim organima, kao i u instituciji koja se bavi provođenjem odredbi Zakona o socijalnom osiguranju. Namerno kažem instituciji, a ne organizaciji, jer to treba da bude striktno državna institucija. Država zakonom propisuje da se uzimaju pare na ime doprinosa iz svake plate, da su te pare namenske i da idu za isplatu penzija. Onda država mora sve faze postupka, od oduzimanja para zaposlenim, do isplate penzija, striktno da kontroliše, a ne da to bude prepušteno na volju grupi navodnih samoupravljača, koji uvek imaju i neke svoje posebne interese, pa mogu da licitiraju oko svojih plata.
Mi smo često imali slučajeve u takvim paradržavnim organizacijama da se dele ogromne plate, a njihova osnovna obaveza se ne izvršava. Logično bi bilo - dok se ne isplate sve plate penzionerima, da niko iz Fonda penzijskog osiguranja ne može da dobije platu. Njihove plate uglavnom nisu kasnile ili su mnogo manje kasnile od penzija. Njihove plate su obično bile daleko iznad republičkog proseka, što je neverovatno. Zato bi najbolje bilo, i povodom ovog amandmana, da Vlada povuče zakonski projekat i da se ozbiljno pozabavi celokupnom problematikom.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 15, protiv 110, uzdržanih 29, nije glasalo 13, ukupno 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. stav 1. tačka 5. amandman je podneo narodni poslanik Arsen Kurjački.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Administrativni odbor nije prihvatio amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
Izvolite.

Arsen Kurjački

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, amandman koji sam stavio odnosi se na član 1, sa malom razlikom u odnosu na amandman gospodina Pelevića. Tačka 5. - "Zaposleni u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja", stavio bi se zarez i dodalo bi se: "osim zaposlenih u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja za koje nisu predviđena sredstva u budžetu Republike".
Vlada je odbila ovaj amandman pozivajući se na Zakon o javnim prihodima i rashodima, gde je rekla da se mora voditi računa o bilansima prihoda i rashoda i gde je navela da su doprinosi za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja javni prihodi. Po izmenama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, koje smo mi 31. marta usvojili, jasno se kaže u članu 5. - "Za finansiranje javnih rashoda budžetu Republike pripadaju javni prihodi i to", pa nabraja sve šta pripada pod javne prihode. Nigde nema da su to doprinosi za Fond obaveznog socijalnog osiguranja. Toliko što se tiče obrazloženja Vlade za odbijanje amandmana.
Moje obrazloženje za ovaj amandman je slično kao što je naveo gospodin Pelević. Prema članu 68. stav 2. Ustava Republike Srbije, organizacije socijalnog osiguranja su posebne organizacije, kojima upravljaju osiguranici i korisnici prava. Mi govorimo kako je sad formalno-pravno. Ono što je gospodin Šešelj govorio, to je kako je bilo. Ali, ovako piše. Isto rešenje je sadržano i u odredbi člana 95. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, prema kome su fondovi pravna lica sa statusom organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, u kojima se ostvaruju prava i obezbeđuju sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Takođe, prema članu 158. ovog zakona, jasno je rečeno da se na rad fondova ne primenjuju propisi o javnim službama. Time ovi fondovi imaju karakter posebnih organizacija, kao pravna lica koja se razlikuju od organa državnih uprava i javnih službi. Sredstva doprinosa pripadaju Fondu, kao organizaciji, i oni se smatraju vanbudžetskim prihodima. Dakle, poslodavci zaposlenima su osiguranici i korisnici prava, koji prema Ustavu upravljaju organizacijama za osiguranje. To što je bilo zloupotreba ovih fondova u ranijim režimima to ne znači da bi mi sad trebalo dalje da nastavimo na taj način da radimo. Valjda ćemo se boriti da bude drugačije.
Nisam podneo istovetan amandman kao gospodin Pelević zato što je u Zakonu o budžetu Republike Srbije navedeno da su utvrđeni javni rashodi po osnovnim namenama. Deo rashoda koji se finansiraju iz budžeta Republike, član 6. odeljak 7, kaže: "Sredstva za ostale potrebe", namenjen je i za dotacije nekim od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Znači, tu postoji ta kopča, gde možemo da kažemo da Vlada ima pravo da reguliše i plate u ovim fondovima, jer i participira određene iznose po potrebi.
Ovo što sam naveo odnosi se isključivo na one fondove koji nemaju nikakve dotacije. Dakle, ako imamo u vidu ustavni položaj ovih organizacija za obavezno socijalno osiguranje, a posebno okolnost da za te određene organizacije nisu predviđeni budžetski transferi i da se na njihov rad ne primenjuju propisi o javnim službama, onda je sasvim osnovano da takve organizacije isključimo iz režima koji je predviđen ovim zakonom.
Prvenstveno mislim na fondove obaveznog socijalnog osiguranja samostalnih zanatlija, koji su uspeli svih ovih decenija da se očuvaju bez upliva države. Uvek su redovno isplaćivali i dan-danas isplaćuju sve svoje obaveze prema osiguranicima. Nikada ne kasne. Zaista su domaćinski poslovali i nema razloga da sada država stavlja šapu na njih i da im određuje plate i sve ostalo što ide. Ako su do sada mogli samostalno da posluju, mislim da nema razloga i sada da se menja.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima gospodin Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Argumentacija poslanika Kurjačkog, povodom njegovog amandmana, ima neku logičku vezu sa aspekta legalizma. Zaista, Ustav govori da osiguranici i korisnici prava upravljaju organizacijama osiguranja. Ali, zaboravili ste da postoji garancija da država isplati nedostajući novac korisnicima osiguranja svakog meseca. Godišnje je potrebno više od milijardu maraka za penzije. Tu milijardu maraka nikako ne može Fond da prikupi na osnovu obaveznih doprinosa na ime penzijskog osiguranja. Postoji odredba u budžetu gde se to smatra nekom dotacijom. Može se na bilo koji način to imenovati. Međutim, bez države se penzije ne mogu isplatiti.
Fiskalna sredstva moraju da idu za penzijski fond i država obično mora mnogo više sama da doprinese penzijskom fondu nego što je uopšte moguće iz obaveznih mesečnih doprinosa zaposlenih da se izdvoji. Kod prodaje Telekoma 800 miliona maraka je otišlo za penzijski fond, znači više od pola ukupne sume, pa i vi DOS-ovci predviđate u ovom predlogu zakona o privatizaciji da će dobar deo novca koji planirete da ostvarite od privatizacije ići u obnovu penzisjkog fonda.
Jedno je ustavna odredba, a drugo je realno stanje. Realno stanje pokazuje da mi uopšte zapravo nemamo penzijskog fonda. Penzijski fond je upropašćen još osamdesetih godina putem neracionalnih investicija za sve i svašta. Kad god je komunističkom režimu trebalo novca, uzimao je iz penzijskog fonda pre svega ili iz zdravstvenog fonda. Setite se koliko se Titovih saradnika lečilo mesecima po Švajcarskoj od neizlečivih bolesti. To je nekada predstavljalo jednu trećinu fonda zdravstvnog osiguranja.
Ovde ne treba da zatvaramo oči pred realnim činjenicama. Svi ovi socijalni fondovi moraju da budu državni, svi obavezni fondovi moraju da budu državni, tamo gde se obavezno izdvaja doprinos. Nemam ništa protiv da fodnovi na principu dobrovoljnosti apsolutno samostalno odlučuju o svim svojim unutrašnjim poslovima za kategorije dobrovoljnog osiguranja. To ima logike, ali tamo gde je osiguranje obavezno, gde država propisuje tu obavezu, država mora od početka do kraja sve da kontroliše, jer bez toga to ne može da funkcioniše i zbog toga je ovo nerealno.
Pitanje je koliko ove godine treba državnog novca da se isplate sve penzije i gde će država da nađe taj novac. Taj novac je najteže naći uvek. Da li će baš prodaja biti tako efikasna, tako uspešna, tako dobra da se obnovi penzijski fond. Ne verujem, jer ako je godišnja isplata milijarda maraka, treba mnogo više novca imati u fondu da bi se ta milijarda namakla iz plasiranja novca na tržištu i dobijanja kamate, što je suština jednog ozbiljnog fonda i kako se to radi u civilizovanom svetu. Mi verovatno za 20 godina nećemo biti u stanju da to postignemo. Ako već nismo u stanju, onda treba da realno sagledavamo probleme i da ih rešavamo na najpametniji način. Dopustiti zaposlenima i rukovodiocima fonda za penzijsko osiguranje da sami sebi određuju plate, na osnovu kolektivnog ugovora ili po svom pravilniku, bila bi čista ludost, potpuna, i zato to ne smemo dozvoliti.
Moramo da se posvetimo reviziji kompletnog zakonodavstva iz te oblasti i da stvari do kraja raščistimo i razjasnimo. Vi ste obećali u predizbornoj kampanji promene Ustava i imate sada dvotrećinsku većinu, pa se čudim što ne pristupite tim promenama. Ovo je jedna o ustavnih odredbi koja bi morala da se menja. Ako u fondu nema para, onda to mora biti čisto državna obaveza i država u svakom trenutku mora da naplaćuje doprinose za penzijsko osiguranje i da sama odlučuje o isplatama penzija, o pribavljanju novca na sve načine. Naravno, da onda i odlučuje i o platama zaposlenih u tim isntitucijama.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima gospodin Pelević.

Borislav Pelević

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se amandman gospodina Kurjačkog usvoji, kada već niste usvojili amandman koji sam ja prethodno podneo. Ne mogu da shvatim da je odbijen amandman koji je samo želeo da doprinese poboljšanju ovog zakona i da ga ne dovede u nesaglasje sa već postojećim važećim zakonskim propisima. Dozvolite mi da ponovim, pošto prema važećim propisima oragnizacije za obavezno osiguranje nisu javne službe, nemoguće je da se njihova materija reguliše ovim zakonom.
Odrebama člana 158. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je da se na rad republičkih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje ne primenjuju propisi o javnim službama. Znači, zaposlenima u ovim organizacijama zarade treba i dalje da se utvrđuju i isplaćuju u skladu sa Zakonom o radnim odnosima ili nismo taj zakon uopšte trebali da usvojimo. Znači, radi se o tome da su nesaglasni zakoni o radnim odnosima, o penzijskom i invalidskom osiguranju i ovaj predlog zakona, odnosno član 1. stav 5. na koji sam ukazao i na koji je ukazao gospodin Kurjački. Još jednu stavar ne mogu da shvatim. Ovo je izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine, dakle ove Narodne skupštine, gde piše da je Odbor jednoglasno prihvatio amandmane narodnog poslanika Borislava Pelevića i to amandman 1. u članu 1. tačka 5. i amandman 3. u članu 7. alineja 6. i alineja 9. Da li je moguće da narodni poslanici, članovi Administrativnog odbora, na Odboru glasaju za ovaj amandman, a ovde u Skupštini glasaju protiv ovog amandmana.
Nebitno je to da li će biti usvojen amandman Borislava Pelevića, ali se radi o tome koliko smo mi narodni poslanici dosledni i koliko smo principijelni.Samo se radi o tome, o želji, mojoj i gospodina Kurjačkog, da ovaj zakon ne bude u nesaglasju sa postojećim važećim zakonskim propisima. Gospodo poslanici, opredelite se: odbijte ovaj zakon ili poništite Zakon o radnim odnosima i Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju.