Dame i gospodo narodni poslanici, ponuđeni Predlog zakona ne treba da prihvatimo jer narušava bitne pravne principa, princip zakonitosti i pravne sigurnosti, i time dovodi u pitanje opstanak čitavog pravnog sistema. Čitav Predlog zakona ima povratno dejstvo, a ne samo odredbe članova 2. 3. i 8, kako se navodi u obrazloženju predlagača ovog zakona.
Predlagač je naveo da su samo pojedine odredbe, članovi 2. 3. i 8. sa povratnim dejstvom i time je valjda želeo da saopšti da je Predlog zakona u skladu sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i Ustavom Republike Srbije, pozivajući se na to da su te pojedine odredbe sa povratnim dejstvom motivisane postojanjem opšteg interesa, kako biste mogli da pogazite odredbe člana 117. stav 1. Ustava Savezne Republike Jugoslavije i člana 121. Ustava Republike Srbije. Ove ustavne odredbe zabranjuju povratno dejstvo zakona upravo zbog postojanja principa zakonistosti, a samim tim i pravne sigurnosti građana, koji u vreme svog delovanja moraju da računaju na izvesnot regulisanih društvenih odnosa.
Naime, ne može se pristupiti jednokrantom oporezivanju unazad za više od deset godina od donošenja zakona, jer su poreski obveznici u vreme poslovanja imali u vidu tada postojeće propise o porezima na dohodak i imovinu, koje su morali da izvršavaju i koje su izvršili, te samim tim njihove obaveze prema javnim prihodima za odnosni period prestaju da postoje. Zbog povratnog dejstva čitavog Predloga zakona, a ne njegovih pojedinih odredbi, ovaj predlog zadire u već stečena prava fizičkih i pravnih lica, što apsolutno izaziva narušavanje i pravnog poretka i pravne sigurnosti, principa pravne sigurnosti.
Predlog zakona je u celini sa povratnim dejstvom, jer sve njegove odredbe deluju unazad, iako je u tom vremenu važio sasvim drugi režim oporezivanja fizičkih i pravnih lica. U koncepciji se polazi od toga kao da su fizička i pravna lica iskorišćavala posebne pogodnosti, legalne i nelegalne, pod kojima su sticala imovinu i ostvarivala dohodak. Pri tome se zanemaruje činjenica da se ne može vršiti naknadno upoređivanje, kao što to zakon čini, za ona fizička i pravna lica koja su ostvarivala svoj dohodak i sticala svoju imovinu prema tada važećim pozitivnim propisima, što znači da nisu kršila postojeća pravila ponašanja.
Ako je prema ranije važećim propisima moglo da se obavlja vršenje određenih finansijskih transakcija i ako su ti propisi važili za sve one koji su ispunjavali uslove za uključivanje u te finansijske transakcije, ne može se govoriti da to objektivno predstavlja privilegiju za one koji se ovim zakonom označavaju kao poreski obveznici.
Drugim rečima, ne ističe se jasan kriterijum za određivanje privilegovanih lica koja su bila u situaciji da mogu iskorišćavati posebne pogodnosti u svom poslovanju prema ranije važećim propisima. Neuvažavanje činjenice da je jedna situacija kada se posluje u skladu sa postojećim propisima, a da je druga kada se ne posluje u skladu sa njima, a to opet znači da se ne vrši razlikovanje između dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja. Svaki pravni poredak pravi razliku između ponašanja u skladu i ponašanja protivnog zakonu i shodno tome propisuje sankcije bilo krivičnopravne, bilo građanskopravne.
Istovremeno, ne kažnjavaju se političke stranke, pojedini listovi, mediji, nevladine organizacije koje su finansirane iz inostranstva. Vi nijednom odredbom ovog zakona niste dirnuli u srž problema - da postoji imovina stečena na osnovu zakona i postoji imovina stečena mimo zakona i da postoji imovina koju su sticale političke stranke DOS-a i nevladine organizacije, kao i tzv. nezavisni mediji i pojedinci, kao i druge stranke iz DOS-a, na nezakonit i neregularan način. Zbog toga i nisu predmet oporezivanja po ovom zakonu.
Pravna sigurnost, kao jedno od osnovnih pravnih načela, zahteva izvesnost u pogledu sticanja imovine. Ako su određene aktivnosti izvršene u skladu sa zakonom, a kasnije se okvalifikuju kao iskorišćavanje posebnih pogodnosti proisteklih iz takvih propisa, onda se pravna sigurnost potpuno ugrožava, jer se ne zna sa čime se može računati ubuduće ako se kasnije i ono što je legalno rađeno, sankcioniše kao nelegalno.
U odredbama zakona određuje se predmet oporezivanja i navodi se da se ovim porezom oporezuje ekstra dohodak i ekstra imovina stečena u periodu od 1. januara 1989. godine do dana stupanja na snagu zakona iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, na osnovu kojih je jednom fizičkom i pravnom licu data mogućnost sticanja imovine pod uslovima koji nisu bili dostupni svim građanima. U navedenim odredbama uopšte se ne govori koji su to uslovi koji su bili dostupni nekima, da bi se na osnovu toga stvorio kriterijum koje građane treba smatrati privilegovanim. To ostaje otvoreno pitanje, kao i pitanje kako će se u svakom konkretnom slučaju pojedino fizičko ili pravno lice dovesti pod propise, pod zakon koji sada stoji pred nama, odrediti kao poreski obveznik, odnosno građanin koji je stvarao dohodak ili stekao imovinu pod uslovima koji su samo njemu bili dostupni.
Ova norma je neodređena i omogućava prilikom njene primene arbitrarnost, čime se stvaraju izuzetni uslovi za njenu zloupotrebu u primeni. Neophodno je u odredbi precizno navesti odgovarajuće pravno relevantne uslove koji su bili dostupni nekim građanima, a nekima ne i neophodno je ovde dostaviti registar na osnovu koga ćemo biti u stanju da zaključimo koja su to preduzeća, koja su to fizička lica koja će doći pod udar ovog zakona.
Valjda je Vlada, motivišući se time da podnese ovakav predlog zakona, utvrdila tačan spisak fizičkih i pravnih lica na koja se zakon odnosi, valjda nije propisala nešto a da tek kasnije istražuje koja su to fizička i pravna lica. Jedna sitnica iz člana 3, da će se oporezovati privilegovane isplate, zamrznute stare devizne štednje i štednje u bankama u iznosu većem od 10.00 nemačkih maraka po štednom ulogu. Zašto ne 5.000, zašto ne iznos od 500 maraka kada je 1993. godine plata bila jedna marka ili marka i po. Otkuda taj kriterijum od 10.000 maraka kao granice?
Član 9. zakona je simptomatičan - pogađanje sa poreskim obveznikom. Znate, ova država je prošla kroz period u kome su sve finansijske transakcije i svi javni prihodi bili pod kontrolom jedne porodice. Porodica se zvala Marković - Milošević. Mi sada ponovo ulazimo u period nepotizma, u kome će ponovo možda jedna vanbračna zajednica odlučivati o našim prihodima i porezima, Đelić će da oporezuje, a Radović će da naplaćuje i da se pogađa. Rekao bi narod - jedan sjahao, a drugi uzjahao. Pretpostavljam da ta zajednica nije nivoa na kome je bila zajednica pre njih.
U članu 10. predviđeno je da se na ime poreza plaća od 35% pa do 90% i da se porez plaća u nemačkim markama. A što ne u francuskim francima, pošto je ministru to dostupnije. Otkud građanima Srbije nemačke marke. Otkud našim pravnim licima nemačke marke.
Molim vas, zamislite sada ako je neko, koristeći se privilegijama, mada ovde ima i kriminala, a pretpostavimo da je neko stekao milion maraka, on će platiti oko 370.000 maraka na osnovu osnovnog poreza i ovaj deo poreza na iznos preko milion maraka. To mu dođe oko 45% poreza.
Ako neko, po amandmanu koji je ovde počeo da cirkuliše, ima stan od 45 kvadrata, na onih pet kvadrata viška platiće 95% po svakom kvadratu. Znači onaj koji je uzeo narodu milion maraka i onaj koji je uzeo pet kvadrata nisu u istom položaju. Vi se motivišete političkim razlozima i onih pet kvadrata odmah kažnjavate sa 90% poreza. Vama je 90% poreza za one koji su otimali građanima, tek za prihod preko 10 miliona maraka.
Tu se vidi kako je pristupio predlagač zakona ovom zakonu. Jednostavno, pristupio je tako da je pokušao da pronađe političare iz bivšeg režima kojima bi mogao bilo šta da naplati i istovremeno da jednokratno popuni budžet. Neće, ne prihvata Vlada da se iz ovoga namire pojedini fondovi koji su bili oštećeni u vreme kad je stican ekstra prihod, ekstra imovina. Neće Vlada da to bude ni penzijski fond, da to bude zdravstveni fond, nego samo hoće da to bude vanredni prihod budžeta i time bi se možda ova fiskalna godina nekako zatvorila. A šta ćemo iduće godine?
I samo da završim. Molim vas da predvidite da žalba odlaže izvršenje rešenja, zato što će se ugasiti mnoga društvena preduzeća, kojima smo pomogli da ostanu u vreme kada je bilo najteže i kada smo davali robu iz robnih rezervi, zatvoriti sve fabričke hale ukoliko im odmah po rešenju preuzmete imovinu ukoliko nemaju novaca da vam daju.
A onda ćete pristupiti privatizaciji tih objekata, i evo vam zašto se ovaj zakon donosi - da naša društvena preduzeća izgube potpuno vrednost, da postanu dužnici države, a da onda država, bez ikakvog tereta, bez ikakvih obaveza prema zaposlenima, proda naša preduzeća, i time se završava priča. Očigledno, DOS je najgori.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svom turističkom obilasku Beograda, ministar finansija i ekonomije, Božidar Đelić nam je ponudio zakonski projekat, koji je, u stvari, u potupnoj suprotnosti sa našom zakonskom regulativom, pre svega sa saveznim Zakonom o osnovama poreskog sistema.
Mi smo imali u takvom jednom njegovom eksperimentu slučaj, da se napravi, a na žalost on je od pre izvesnog vremena i važeći od pre 13 dana, i Zakon o porezu na upotrebu i nošenje određenih dobara. I, podsetiću vas, da je on u tom svom fantastičnom eksperimentu ugradio u odredbe zakona i to da se i čamac bez motora oporezuje, a sve to, celokupna poreska politika aktuelene DOS-ovske vlasti, i politika resornog ministra, teško već sada pogađa osiromašene građane Srbije.
Mi samo čekamo dan kada će ljudi u gradovima, koji su već sada (jedan od takvih je Kragujevac, iz koga dolazim) tempirane socijalne bombe, da počnu da izlaze na ulice. Ili, jednostavno, da onima koji po odredbama i ovog zakona, i svih drugih, dođu i kažu - prinudno naplaćujem porez, da uzmu stvar u svoje ruke, na način na koji su to rešili, verujući u ono što ste proklamovali u kampanji prošle godine i glasajući za većinsku koaliciju tzv. Demokratske opozicije Srbije. Sada će promeniti svoje mišljenje, i to se već sada i oseća.
Međutim, šta je ono što je prepoznatljivo, a što se vidi i u drugom članu ovog zakona, a što se vidi na početku obrazloženja Vlade, odnosno predlagača - kaže se da se Vlada poziva na period unazad 12 godina, i ne mogu ništa drugo, nego da konstatujem ono što smo svi mi konstatovali i 5. oktobra, kada ste na beogradskim ulicama izveli puč i revoluciju, da je ovo samo nastavak Osme sednice, da su sada neki drugi ljudi, Stambolićeva frakcija na vlasti, da oni žele obračun sa svojim političkim protivnicima, sa onima sa kojima su se na ovaj ili onaj način obračunavali unazad 11 godina.
Postoji jedna interesantna anegdota o jednom čuvenom komunisti, taj je čovek (bio je iz Kragujevca) pošao na Osmu sednicu i imao je dva govora - u jednom džepu govor za Miloševića, a u drugom za Stambolića. Računao čovek - pogledaću kako će da teče sednica i prema tome ću da se opredelim - za koji ću džep da se uhvatim i koji govor ću da iznesem.
Isti je sada slučaj sa direktorima mnogih društvenih i privatnih preduzeća u našoj zemlji, sa mnogima koji su, počev od 5. oktobra, pred naletom represije, terora, straha koji im vi i ovakvim poreskim zakonom, a i kroz vaše celokupno delovanje, uterujete u kosti. Počeli su da prave prebege, i šta kažu - bolje da idemo na ovu stranu, ne bi li se našli na toj listi podobnih.
Član 2. zakona upravo kaže da su obveznici jednokratnog poreza fizičko ili pravno lice, koje je u periodu i na način iz člana 2. ovog zakona, ostvarilo ekstra dohodak ili steklo ekstra imovinu. Vi se, dakle, vezujete za taj vremenski period, i opet moram da vas podsetim na nešto što je zabeleženo u našoj neslavnoj istoriji, u vreme teške komunističke diktature - to vreme ne pamtim zbog tada malog broja godina, ali su mi ljudi, koji su to preživeli pod diktaturom Josipa Broza o tome mnogo pričali da je postojala tzv. državna komisija za ispitivanje porekla imovine, i naravno, državna komisija je selektivno tada oporezivala i ispitivala poreklo imovine samo onima koji su bili suprotstavljeni komunističkom režimu.
Ono što je izneo, kao predstavnik poslaničke grupe, koja danas, nažalost, ovde čini većinu Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Čedomir Jovanović, poklapa se sa njegovim elementarnim neznanjem o svemu onome što treba da sadrži jedan zakonski projekat i kako može da se namiri porez od poreskog obveznika.
On je rekao da će i narodni poslanici, a već je sebe oprobao u toj ulozi 31. marta, da pregovaraju sa onima koji će biti podvrgnuti ovom zakonskom eksperimentu, da će u dogovoru sa njima da vide kako će i koliko u ovoj progresivnoj stopi od 30 do 90% da ih oporezuju. Zaista je u krajnjoj meri nekorektno ponašanje resornog ministra i Vlade Republike Srbije, to što ste najavljujući izvestioca, posle smene Vuka Obradovića, koji je zagrebao tamo gde ne treba, nama rekli da će to biti Đelić, koji se iznenada, kao fantom, danas ovde pojavio. Zaista je nekorektno što nam niste dostavili ono što je objavljivala i nedeljna i dnevna štampa, a to je izveštaj, dosadašnji izveštaj komisije - koje su to firme, koja su to preduzeća, koja će da dođu pod udar jednog ovakvog ledž specijalis-a.
To što se vi pozivate na Ustav i kažete da svako ko je dužan da plaća porez i druge dažbine utvrđene zakonom, mora to da radi, to je nešto što sam već na početku rekla da se kosi sa saveznim Ustavom i sa odredbama saveznog zakona, koji to najpreciznije reguliše.
Meni je prosto neverovatno da o načinu poslovanja, o dovijanju na sve moguće načine, u situaciji neviđenih pritisaka i sankcija od strane Amerikanaca i njegovih zapadnih saveznika na našu državu i na naš narod, na našu privredu, na zaposlene u tim preduzećima, govori Božidar Đelić, koji je posle 15 godina iz Pariza, iz belog sveta, posle neuspelih eksperimenata po Rusiji, po Poljskoj, po Češkoj, gde mu je i ulaz zabranjen, došao ovde da sa nama pravi ovakve eksperimente i da pokuša da potupuno slomi našu privredu, koja se ionako nalazi u teškoj situaciji.
Verovatno, dalje, u tom smislu sledi i imenovanje dobrog , da ne kažem bliskog, prijatelja resornog ministra, a novog direktora Republičke uprave javnih prihoda, Aleksandra Radovića, na čelo Komisije. Zaista je neshvatljivo da neko sa takve pozicije bude na čelu Komisije koja treba da ispituje zloupotrebe i korupciju, a Komisija koja bi stvarno, objektivno, nepristrasno to trebalo da radi, valjda treba da kontroliše kako gospodin Radović sada, sa pozicije novoimenovanog direktora Republičke uprave javnih prihoda, radi taj posao.
Rekli ste, što su pomenule i moje kolege iz poslaničke grupe SRS, a to je odredba zakona, da će se porez naplaćivati u protivuvrednosti nemačkih maraka i da je to devizni tržišni kurs koji objavljuje Narodna banka Jugoslavije.
Niste bili, gospodine Đeliću, koliko me sećanje služi, mesec i po dana u Skupštini, rekoh, odonda kada ste pred poslanike stavili, i vaša većina usvojila, onaj paket poreskih zakona, koji direktno sada udara na osiromašeni džep naših građana.
Vi se usaglasite sa gospodinom Dinkićem, koji to takođe vešto krije, da se u znatnoj meri promenio kurs marke, da on sada u realnoj vrednosti više nije 30 dinara, kako ga vi veštački držite, već 45, zato što smo imali udar na cene, zato što smo imali porez na promet i zato što mi imamo inflaciju koja nije onakva kakvu vi predviđate i imaćemo je na žalost u mnogo većem procentu do kraja godine. Ona neće biti 30%, pretpostavljamo da će možda dostići i celih 100% do kraja godine.
Rekli ste u vašem izlaganju da ste kao i nadležni odbor u Skupštini bili veoma otvoreni prema amandmanima. Nije tačno. Preko 70 amandmana su podneli poslanici iz opozicionih stranaka, a najviše poslanici SRS. Kada budemo govorili u načelu, videćemo da je jedan od prvih amandmana onaj koji je inicijalna kapisla za mnogo veće tenzije, političke, ekonomske i svake druge koje će se dešavati u našoj zemlji, a to je amandman u kojem vam Skupština pokrajine Vojvodine traži da 50% prihoda od ovakvog leks specijalisa, od ovakvog načina pokrivanja, kako ste vi rekli budžetskog deficita, ide u vojvođansku kasu. Ti apetiti i sve ono što zahtevaju autonomaši iz pokrajinske vojvođanske Skupštine će nas koštati mnogo, nas kao državu i kao narod.
A što se tiče ovog deficita, za koji ste rekli da morate na ovakav način da ga popunite, a tako ćete uništiti mnoga društvena preduzeća u našoj zemlji, vi ste nam gospodine Đeliću obećali i stavili ste to u predlogu najvažnijeg zakonskog projekta, u budžet za 2001. godinu, da ćete budžetski deficit od 30 milijardi dinara pokrivati donacijama iz inostranstva. I ako hoćete, isporučujte Haškom tribunalu, mi ni jedan jedini dolar dobiti nećemo. Hvala vam.

 Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, neka se pripremi narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Poštovano predsedništvo, gospodine Đeliću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan zakon za koji većina kaže da ima potrebe da se donese sa stanovišta ciljeva koje bi jedan takav zakon trebalo da ostvari. Ali, život koji će uslediti nakon donošenja ovog zakona najverovatnije će svima nama pokazati da mnoge odredbe, koje su sadržane u ovom zakonu, neće moći da budu na pravi način, pravedno ili pravično primenjene.
Da krenemo redom, najpre, sam naziv zakona. Dakle, Predlog zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu, već su neki govorili o tome, za mene je pomalo sporan i problematičan. Nekada, kada sam počinjao profesionalnu karijeru, ekstra dohotkom se smatrao onaj dohodak koji se ostvari u privređivanju iznad prosečne stope, profitne ili dohodne, za tu granu ili grupaciju. Ta definicija očigledno ne važi kada je u pitanju naslov ovog zakona. Pre bih rekao da bi ovo mogao biti zakon o ekstra profitu, što je primerenije svim našim propisima koje smo u međuvremenu doneli.
Zatim, period na koji se ovaj zakon odnosi, nadam se da se tu možemo složiti, da je jako problematično da počinjemo da računamo nekakvo vreme od 1.1.1989. godine. Zašto je to, dame i gospodo, za mene sporno? Sporno iz više razloga, a ja ću navesti samo neke.
Prvo, podsetio bih sve vas da je u tom vremenu, u toj 1989. godini, gospodine Đeliću, bila jedna druga država koja se zvala SFRJ. Da su u sastvu te države bile i danas su otcepljene republike, samostalne države Slovenija, Hrvatska, BiH i Makedonija. Da je ova država, SRJ, nastala Ustavom iz 1992. godine i da je u tom vremenu vladao jedan drugi pravni, ekonomski i privredni sitem. Ne vidim šta je bila motivacija predlagača da uzme baš 1989. godinu kao onu godinu od koje će se startovati.
Ako bismo hteli da govorimo o tome i na politički način, onda bih mogao da postavim pitanje kako DOS računa kad u osnovi ne priznaje kontinuitet ove države SRJ sa onom prethodnom, jer da priznaje ne bi se pojavljivao sa zahtevom kod Saveta bezbednosti da nas ponovo prime u Ujedinjene nacije, kada vodi postupke sukcesije na jedan drugačiji način nego što je to zamišljeno u prvobitnoj varijanti, a u ovom zakonu se vraća upravo na taj period iz 1989. godine. Ne bih navodio druge razloge, ali mislim da oni koji na taj način razmišljaju, koji ozbiljno misle o tome, moraju da se slože sa ovom temom.
Drugo, član 3. zakona kaže: "Transakcije iz kojih nastaje predmet oporezivanja...", dakle to je jedno poglavlje i sada imamo član 3, pa u njemu toliko i toliko tačaka. I, ja ću sada prokomentarisati kako će se u životu, dakle u praksi primenjivati odredbe tačke 1. i 2. ovog zakona.
Dame i gospodo, uzimimo ovakav primer, kaže: "Korišćenjem sredstava primarne i sive ekonomije novca u finansijskim transakcijama". Podsećam sve vas da smo svedoci tog vremena da smo u svim tim godinama od 1991. pa evo do danas, 10 godina, koristili sredstva primarne emisije za različite namene. Ali, najčešći korisnici tih sredstava primarne emisije su upravo bila državna preduzeća, tamo gde je država osnivač, sa razlozima da se tim sredstvima obezbedi cenovna stabilnost i spreči udar na standard građana ove zemlje.
Uzmimo primer finansiranja elektroprivrede, primer finansiranja metalo-prerađivačkog kompleksa, primer finansiranja prehrambene industrije, čuvanja cena mleka, hleba itd. Uzmimo da je tu i bilo zloupotreba koje su institucionalne, po zakonu, a koje mi danas smatramo da treba oporezovati.
Ali, pitam vas, dame i gospodo, kako ćemo tretirati jedan ovakav slučaj. Neposredno pred NATO bombardovanje firma H dobila je kredit iz primarne emisije u iznosu od milion dinara. Prema kursu nemačke marke na dan 23. mart 1999. godine, po kursu od 10 dinara za marku, višem od zvaničnog, koji je u to vreme iznosio 6 dinara, to je iznosilo 100 hiljada maraka. Zbog posledica bombardovanja i zbog samog trajanja bombardovanja firma je vratila kredit u 2000. godini, oktobra meseca. Tada je kurs marke bio 40 dinara, gospodine Đeliću. Danas je zvanični kurs 30 dinara. Milion dinara podeljeno sa 40 dinara za marku jednako je 25 hiljada maraka. Reklo bi se, razlika od 25 hiljada maraka do 100 hiljada jeste ekstra dohodak ili profit koji treba oporezovati. Da li je?
Da li je, dame i gospodo, u tom momentu privilegovan kurs od 40 dinara, i to je kurs koji je saopštila Narodna banka, što je još jedan veliki apsurd - ona će nam saopštiti koji su bili kursevi na dan kada smo uzimali ili vraćali kredite. Pitao bih gospodina Đelića, verovatno tada niste bili u ovoj zemlji, ali 1993. godine kurs se menjao iz sata u sat da ne govorimo iz dana u dan. Kada vam je ujutru odobren kredit, u 8 sati, ako ste ga preko ZOP-a dobili u 12 sati, to je već bila 1/3 tog kredita. A, kada ste na jedvite jade uspeli da plasirate ta sredstva za kupovinu za koju je namenjen taj kredit, to je već bilo 10% od toga. Govorim o jednom faktičkom stanju, gospodo, kako ćete primeniti zakon. Ne govorim o političkoj odgovornosti onih koji su, eventualno, donosili nekakve pogrešne odluke, pričam o drugoj strani medalje ovog zakona. Kako ćemo to primeniti?
Molim vas, koji kurs, ulični, žiralni, šticovani. Mi danas imamo, neko je od kolega pomenuo, činjenicu da je viši kurs u transakcijama nego što je to zvanični kurs Narodne banke Jugoslavije. Ima li tu ekstra dohotka i ekstra profita? Na ta pitanja moramo odgovoriti u životu i u praksi da ne bi činili nove nepravde, ako već mislimo da ovim zakonom ispravimo nešto što jeste bila nepravda u nekom prethodnom vremenu. Dakle, nisam protiv zakona, nego govorim o slabostima ovog zakona. Ali, onaj ko je predlagač tog zakona, on je o tome morao da vodi računa.
Recimo, uzmimo sledeći primer - tačke 12. i 13. Mogu vam mnogo primera navesti. Razmislite o tome i videćete da je to život. Dva preduzeća imaju dva različita akta o pripadajućem stanu ili pripadajućem iznosu kredita za određenog radnika, direktora, funkcionera, člana upravnog odbora i tako dalje. U jednom preduzeću je to 80 kvadrata, a u drugom preduzeću je to 100 kvadrata. U prvom preduzeću odobrili su kredit ili kupovinu stana ili otkup stana od 100 kvadrata. Gospodine Đeliću, razlika od 100 kvadrata je prema ovom zakonu, ekstra profit. U drugom preduzeću, saglasno aktima, odobrili su upravo kredit ili otkup stana od 100 kvadrata. Nema razlike. I jedan i drugi direktor, funkcioner u javnom preduzeću, u političkoj organizaciji ili na bilo kom drugom mestu, dobili su istu površinu. Ima li tu pravde i jednakosti? Razmislite o tome. Dakle, ispravite zakon u tom delu da bude primenljiv.
Dalje, govori se o odgovornosti osnivača. Gospodo, u prethodnom vremenu je započela privatizacija. Imamo masu akcionara. Akcionari se danas pojavljuju kao osnivači preduzeća. Hoće li ti akcionari biti odgovorni za ono što sad proističe kao posledica primene ovog zakona? Molim vas, kako se može logično govoriti o ekstra profitu, a da je firma otišla u stečaj i da se iz likvidacione mase ne mogu namiriti sredstva potrebna da se izmiri porez za tzv. ekstra profit ili dohodak po ovom zakonu.
Još nešto, odgovornost članova organa upravljanja, direktora i tako dalje. Podsećam vas da je u onom vremenu važio i ZUR, Zakon o udruženom radu. Imali smo članove radničkog saveta i radničke savete. Gospodine Đeliću, jesu li i članovi radničkog saveta iz 1989, 1990, pa do donošenja Zakona o preduzećima 1997. godine, odgovorni za eventualne transakcije i poreske obaveze koje nastaju iz ovog zakona? Dakle, to su pitanja na koja moramo prethodno odgovoriti da bismo mogli ovaj zakon da primenimo.
(Predsednik: vreme.)
Predsedniče, izvinjavam se, samo još jednu stvar da kažem.
Ako se zakasni u plaćanju ovog poreza... Gospodo, nemojte da vam smeta istina. Jesam za zakon, ali zakon koji se može primenjivati. Ako treba i glasaću, naravno. Recimo, pitanje kamate - sve smo utvrdili u markama. Uvodi li se to marka kao moneta ili valuta u naš platni sistem? Obavezu za kamatu smo utvrdili u dinarima. Koja je tu razlika? Ako je reč o 100 hiljada maraka poreza, koji je trebalo platiti u nekom vremenu, onda je to 100 hiljada maraka i kad se plati. Ako vi kažete - to je 100 hiljada maraka puta 30 dinara, jednako je toliko dinara, pa na to zatezna kamata, pa kad prođe period i to podelite ponovo sa kursom od 30, uopšte nije ista cifra. Razumeo sam smisao zakona da se sve računa i obračunava u markama, upravo radi očuvanja realne vrednosti utvrđene visinom poreza po ovom zakonu.
Naravno, imao bih još više o tome, ali nemam vremena. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a posle njega narodni poslanik Dragan Pavlović.

Gospodine predsedniče, poslanici DOS-a me teraju da kažem da je DOS najgori, a kad kažem da je DOS najgori, onda vi meni izričete opomenu. Ja to neću da kažem.
Dame i gospodo, zalažem se da svako ko je na nelegalan način stekao ma kakvo bogatstvo, bude za to kažnjen. Ne samo on, mora biti kažnjen i onaj ko je omogućio sticanje bogatstva na takav način. Nije dovoljno da samo plati porez. Šta to znači da je neko stekao 400 hiljada maraka, plati 135 hiljada, a ostane mu 265 hiljada maraka i ja mu kažem - lopino, a on kaže - platio sam porez, ja sam veoma koristan za ovu državu, ja sam čist. Koliko si ti platio porez?
Moraju se izreći i druge mere u skladu sa zakonom. Za kriminal se mora ići u zatvor. Mora se oduzeti sve, a ne samo deo nezakonito stečene imovine.Šef poslaničke grupe DOS-a Čeda Jovanović kaže da se ovaj zakon ne bavi krivičnom odgovornošću. Ako se ne bavi krivičnom odgovornošću, ako nema krivične odgovornosti, što onda ljudima uzimamo novac? Ajde da utvrdimo ko je kriv, ko je krao, ko je nezakonito stekao, pa onda da mu uzmemo sve i plus u zatvor.
Inače, voleo bih da ovaj zakon zaživi. Voleo bih da vidim kako se Dušanu Mihajloviću oduzima sve. Ne misli valjda neko od poslanika DOS-a da je on sve ovo što ima sada legalno stekao? Ali, mi trebamo doneti zakon koji ima povratno dejstvo. Pročitao sam Ustav, u članu 117. kaže se da ako to zahteva opšti interes, povratno dejstvo mogu imati samo delovi zakona, a nikako celi zakon. Mi treba da delujemo u skladu sa zakonom koji je protivustavan.
Zašto Predlog zakona tretira period od 1. januara 1989. godine do dana donošenja ovog zakona? Recimo, zašto to nije od 1. jula 1982. godine ili 14. februara 1959. godine ili bilo koji drugi datum? Zašto se ograničava danom donošenja zakona? Da li to sugerišete da je bogaćenje nekih ljudi, bliskih Miloševiću, počelo baš tog dana, a da se završava sa vašim dolaskom na vlast? Da li mislite da ste vi bezgrešni? Mnogi koji nisu bili bliski Miloševiću obogatili su se na sličan način, preko veza, vezica, podmićivanjem i na bilo koji drugi način. Mnogi su sada u DOS-u. Ima i nekih koji sede ovde i rade kao narodni poslanici, koji su se obogatili na ovakav način.
Mislite li da je dovoljno naplatiti reket, uzeti koliko vam treba i onda reći - sad si pošten, sad si častan? Tako rade i klasični reketaši. Nikada ne uzmu sve, nikada ne unište do kraja onoga koga reketiraju. A, kada im novac zatreba, ponovo traže, a vi ćete verovatno produžiti važenje zakona, tako bar kaže ministar Đelić.
Kažete - onaj ko se dobrovoljno prijavi i pospe se malo pepelom, smanjuje mu se 35%. Dobro, to menjate amandmanima. Ali, pitanje je da li će amandmani biti usvojeni. Građanin treba, što je rekao savetnik onog našeg ministra, kakav savetnik takav i ministar policije, građanin treba da cinkari sam sebe. Šta će se desiti ako sudovi odbiju da primenjuju ovaj zakon? U članu 96. Ustava se kaže - sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava i zakona. Šta će se desiti ako neki hrabri sudija odbije da primenjuje ovakav zakon koji nije ustavan? Ili možda mislite da ćete stranačkim postavljanjem predsednika sudova obezbediti podršku u svakom slučaju? A, Ustavnog suda nemamo.
Gospodin Popović, koji kaže meni da li sam se prepoznao, prepoznaćete se i vi, gospodine Popoviću, vaše vreme prolazi. Nas srpske radikale ovaj zakon ne pogađa. Nismo bili miljenici režima, obično smo bili hapšeni iz političkih razloga. Samo upozoravamo, zakon će pasti na Ustavnom sudu, kad-tad. Jednom moramo imati i Ustavni sud.
Sumnjam da će se ovaj zakon, ako ga danas usvojimo, primenjivati objektivno. Eto, dojučerašnji potpredsednik Vlade i predsednik Komisije za borbu protiv korupcije, Vuk Obradović, kaže da je smenjen u onom trenutku kada je došao do "Lutre" i Dušana Mihajlovića. On kaže da je dobio signal i da taj signal važi za sve ostale. Ne diraju Mihajlovića, ne diraju "Lutru", ne diraju one koji su pored Đinđića ili uz Đinđića, ne diraju one koji su finansirali i pomagali DOS, možda kupovali i njihovim liderima kola i stanove. Mislite li da bi Čeda od svoje studentske stipendije mogao da kupi dva džipa i da prežali kad mu ih unište, tek tako.
Hoće li pod udar ovog zakona doći i političke stranke, tzv. sindikati ili one nevladine organizacije koje su u kešu unosile novac u zemlju. Mi se zalažemo za zakonitost, a ne za bezakonje, ali sada revolucionari ostavljaju puške, donose kvazi zakone da ugrabe ono što je preostalo. Među vama ima dece prvoboraca i generala. Naučili ste vi od očeva kako se otima i kako se pljačka, a oni koje sada gledam su upravo deca prvoboraca.
Srpski radikali zahtevaju da se posle sudskog postupka, ako se dokaže krivica, zaloupotreba i pljačka, na osnovu presude, preduzmu zakonom propisane mere i da se neko ko je na takav način opljačkao narod i državu bude kažnjen i zatvorom, a ne samo uzimanjem dela zarade. Ovaj zakon će u principu sprovoditi par Đelić-Radović, a mi u takve parove nemamo poverenja.

Reč ima narodni poslanik Dragan Pavlović, a sledeći je Dragiša Marinković.

Dame i gospodo, kako reče kolega, naše vreme prolazi i sasvim se slažem, i naše i vaše vreme prolazi, ali je važno da u toj prolaznosti iza nas ostane nešto po čemu će se mlađi nas prisećati. Bolje je da to bude po dobru i po dobrim stvarima, a ne po lošim. Ipak mislim da građani Srbije očekuju od ovog zakona da se bar delimično ispravi nepravda, u kojoj smo živeli poslednjih godina. Mislim da to posebno očekuju radnici koji su umesto plata primali topli obrok i polutke, da to očekuju i roditelji koji nisu imali godinama dečiji dodatak, da to očekuju i oni socijalni slučajevi koji nisu dugo primali pomoć, da jednom rečju to očekuje većina građana Srbije.
Mi kao Skupština snosimo odgovornost da donesemo zakon koji će otkloniti tu nepravdu i već na samom početku i prilikom njegovog predlaganja svesni smo činjenice da u potpunosti nije moguće zadovoljiti tu pravdu, upravo zbog toga što smo vezani principom pravne sigurnosti, ali se nadamo da ćemo u najekstremnijim slučajevima i najvećim oblicima kriminala sa narodnim parama, ovim zakonom zadovoljiti tu pravdu. Uvek sam u Skupštini fasciniran hladnokrvnošću sa kojom predstavnici bivše vlasti otvoreno govore i priznaju postojanje slučajeva neosnovanog bogaćenja, zloupotreba, kriminala, a onda elegantno iz te hladnokrvnosti prelaze na kritiku principa teorijskim raspravama koje mogu trajati satima.
Zaista mislim da će se ne samo pravna nauka, već politička i ekonomska, a možda i medicina dugo baviti onim što se dešavalo u poslednjih deset godina, dugo izučavati kako je bilo uopšte moguće toliko puta podvaliti sopstvenom narodu, sa toliko raznovrsnih modela pljačke i podvale i kako je to sve kao fenomen teorijski moglo da opstane.
Argumenti kritičara su dosta kontradiktorni, jer oni zbog retroaktivne primene zakona kritikuju da je ovim zakonom ugrožena pravna sigurnost, a isti ti potom iznose argumente u prilog tome da se svaka imovina i svako bogatstvo ispituju. Te dve stvari su suprotne jedna drugoj, jer ako bi se svaka imovina ispitivala, to bi bile upravo one partijske komisije za ispitivanje porekla imovine. Zakonodavac, predlagač zakona se ovde ograničio na tačno prepoznatljive, odnosno moguće oblike korišćenja privilegija, koje se mogu utvrditi i koje se mogu dokazati. Zato su ti slučajevi taksativno nabrojani.
S druge strane, rečeno je da je već krivično zakonodavstvo moglo ovo da reši. Ako je moglo, onda se postavlja pitanje zašto nije, jer ako priznamo da postoje razlozi i da je to moglo krivično da se goni, zašto se to nije i gonilo? Jedna, takođe, primedba je da su društvena preduzeća korisnici ovih privilegija i nadam se da će biti interesantno pratiti tok novca koji je došao u ta društvena preduzeća.
Najzad, iskorišćena je prilika da se ponovo zaplaše građani kako će im se veliki namet uvesti i želim samo da ponovim da građani koji su otkupljivali stanove ne podležu pod ovaj zakon, da se on samo odnosi na imenovana lica, funkcionere i direktore u preduzećima koji su mimo kriterijuma, predviđenih aktima, koristili i dobijali stanove, što znači na jako ograničen broj. Na kraju, želim da kažem da bih voleo da još Srba iz belog sveta dođe sa znanjem i sa reputacijom koju su tamo stekli, a da što manje Srba stoji ispred ambasada i ide u beli svet.

Izvolite, po Poslovniku.