Gospodine predsedniče, mislim da nije bilo nikakvog razloga da oduzmete reč narodnom poslaniku Srboljubu Živanoviću, jer je on samo iznosio argumentaciju da objasni zašto je ovakav amandman podneo. Amandmani Božidara Vujića i Srboljuba Živanovića podneti su u istovetnom tekstu. Mislim da je Narodna skupština trebalo da ih prihvati, zato što se kroz ovaj zakon mora dosledno sprovesti ustavni princip striktne podele vlasti. Ne može Vlada da odlučuje o bilo čemu, što se tiče sudske vlasti i zakonodavne vlasti. Zato bi osnovicu i opšte okvire Vlada mogla da postavlja samo za organe izvršne vlasti, sve organe izvršne vlasti, a tu su i državne ustanove u prosveti i zdravstvu, itd.
Što se tiče organa zakonodavne vlasti, o tome može da odlučuje nadležni skupštinski organ, naravno, ne u krajnjoj instanci, jer bi svaku takvu odluku morala da potvrdi Narodna skupština. Odbor ne može da ima toliki stepen samostalnosti da odlučuje u krajnjoj instanci ni po jednom pitanju, mada je kod nas praksa drugačija.
Što se tiče pravosudnih sistema, tu postoji jedan problem koji se mora rešiti, jer do sada niko nije ni pokušao da uskladi to sa odredbama i principima o striktnoj podeli vlasti. I taj problem treba rešiti po uzoru na druge zemlje sa parlamentarnim sistemima, koji duži vremenski period razvijaju princip podele vlasti.
To bi, po svoj prilici, trebalo da uređuje Vrhovni sud, donoseći adekvatne pravilnike. Postavlja se sada pitanje da li može Vrhovni sud to da čini i za Ustavni sud, jer tu nema hijerarhijske veze između Vrhovnog i Ustavnog suda, ni nadređenosti ni podređenosti. To su dva paralelna organa, čije se nadležnosti ne prepliću, pa bi možda bilo dobro da Ustavni sud samostalno to pitanje uređuje, u skladu sa onom kvotom finansijskih sredstava koja dobije Zakonom o budžetu, a da Vrhovni sud odlučuje za sve redovne sudove na području Republike Srbije.
Nije slučajno što se budžet ne donosi vladinim aktom, nego zakonom, dakle pored Ustava najvišim pravnim aktom zakonodavnog tela. Vlada samo izvršava taj zakon, ali Vlada nije jedini državni organ koji izvršava zakon, iako je na čelu izvršne vlasti. Svi drugi državni organi, u skladu sa svojim nadležnostima, izvršavaju zakon. Ovde Vlada ne sme da se meša ni na koji način u nadležnosti zakonodavne i sudske vlasti. I zato bi ovo trebalo temeljno prepraviti i paralelno s tim uraditi novi zakon o sudovima, tome prilagoditi i skupštinski Poslovnik i striktno razgraničiti nadležnosti, prava i mogućnosti najviših organa sve tri grane vlasti.
Ovo je pitanje koje sada ide u ustavnu problematiku, a ako bi se ovakav zakon, kakav je Vlada predložila, izglasao, on bi bio direktno suprotan Ustavu, i morao bi da padne na Ustavnom sudu, ako Srbija više ikada bude imala Ustavni sud.
