SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 13.06.2001.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

13.06.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:20 do 19:20

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama (pojedinosti) (2001)
  • Sedmo vanredno zasedanje (2001)
  • Predlog zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti (načela) (2001)
  • Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama – glasanje (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
    Ako ne, stavljam na glasanje ovaj amandman.
    Za 30 narodnih poslanika, protiv 111, uzdržanih 25, nije glasalo 10, ukupno 176.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila amandman poslanika Božidara Vujića i Srboljuba Živanovića.
    Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
    Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Petar Jojić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Petar Jojić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam i na prošloj sednici takođe uložio amandman na član 3. Predloga ovog zakona, gde sam predložio da se isti briše. Bilo je dosta reči, od strane većeg broja poslanika, i primedbi na ovaj član, i na prošloj sednici, a kao što vidite, jedan veliki broj amandmana ponovo je uložen baš na odredbe člana 3. ovog predloga zakona.
    Ukazujem ponovo, po ko zna koji put, da se ovde radi o kršenju Ustava i o kršenju zakona i da se narušava princip načela podele vlasti, zakonodavne, izvršne i sudske. Ponovo želim da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, a većini vam je, siguran sam, poznato, da se ova materija mora regulisati zakonom, a ni u kom slučaju bilo kojim drugim aktom, pogotovu aktom koji bi trebalo da donosi Vlada.
    Zakon treba da reguliše odnos plata u državnim organima, a, kao što je rečeno juče na raspravi, u javnim službama i državnim organima je 420 hiljada zaposlenih. Ono što je zanimljivo - vešto se prikriva jedna činjenica, što niko danas neće da saopšti zaposlenima u državnim i javnim službama - kolika će biti vrednost koeficijenta za plate u državnim organima i javnim službama.
    Zašto se to krije? Ljudi očekuju da znaju kolika je plata učitelja, profesora, dekana, kolika je plata zaposlenog u administraciji u tim organima, kolika je plata sudije, kolika je plata zaposlenog u administraciji u lokalnoj samoupravi. Kolika je, dakle, plata lekara danas, lekara subspecijaliste, - oko 6.400 dinara. Niko neće sada da predoči javnosti kolika će biti plata ovih lica u javnim službama.
    Plašim se i mnogi očekuju, tako već zaključuju, čim Vlada krije vrednost koeficijenta, da će im plate biti manje nego što jesu u ovom trenutku. Zbog toga je bilo nužno da se utvrdi i koeficijent i broj koeficijenata, jer bi to trebalo da bude jasno odmah, unapred zaposlenima, da bi znali na čemu su.
    Ovako, zaposleni u državnim i javnim službama, kao i u ostalim organima, ostaju u neizvesnosti. Zbog toga sam i predložio ovaj amandman, i ostajem kod ovog predloga. Predlažem narodnim poslanicima da ne dopuste, ni u kom slučaju, da se zakonodavna vlast preuzme od strane Vlade, iz ruku parlamenta. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč?
    Ima reč gospodin Vojislav Šešelj.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Narodni poslanik Petar Jojić je dao još bolje obrazloženje, nego što je sam sadržaj amandmana, jer u amandmanu nedostaje da Narodna skupština utvrđuje zakon. Trebalo bi da se doda još - zakonom, jer se ne podrazumeva, može da bude neki drugi akt, može da bude poslovnik, na primer, što ne bi valjalo.
    Ovo je pitanje koje bi moralo da se do kraja razjasni. Zašto? Osnovica mora biti precizno definisana, moraju platni razredi biti precizno definisani, a ne da ovaj zakon ostavi mogućnost da svako tumači suštinu platnih razreda, kako mu je volja, pa će jedna vrsta platnih razreda biti u jednom državnom organu, druga vrsta u drugom državnom organu, jedna vrsta platnog razreda u Skupštini, druga u Vladi, za vladine činovnike, treća u sferi zdravstva, četvrta vrsta platnih razreda u prosveti itd. To je besmislica.
    Ovde mora da se obnovi i afirmiše kategorija državnog službenika - državni službenik prve klase, druge klase, treće, do dvadesete npr., bez obzira gde radi državni službenik određene kategorije, ako se zakonom ovo propisuje. Dakle, ovo je druga varijanta koja je takođe prihvatljiva - da se svima odredi zakonom i da se svi onda striktno drže tog zakona, i to je moguće.
    Jer, u sistemu podele vlasti i striktne ravnopravnosti sve tri grane vlasti, zakonodavna vlast je uvek malo ravnopravnija od izvršne i sudske. Uvek zakonodavna vlast više kontroliše izvršnu i sudsku vlast, nego što izvršna i sudska vlast kontrolišu zakonodavnu. Tako je po prirodi stvari, to je 200-godišnji razvitak parlamentarizma stvorio, i toga bi se trebalo držati, jer samo u sistemu striktne podele vlasti postoje mogućnosti za parlamentarnu demokratiju.
    Tamo gde nema striktne podele vlasti na ove tri osnovne grane, nema demokratije, nemoguća je demokratija. Po tom pitanju demokratska politička teorija je sasvim jasna i precizna. U ovom slučaju, službenik jedne kategorije, prve klase, imao bi identičnu platu, bilo da je reč o službeniku Narodne skupštine, službeniku Vlade, službeniku u zdravstvu, prosveti itd.
    Naravno, posebno bi se vrednovao prekovremeni rad, posebno noćni rad itd. Postoje sve zakonske mogućnosti da se ono što je specijalno, posebno nadoknađuje. Naravno da treba bolje da bude plaćen onaj ko ima i noćni rad, nego onaj ko radi samo u dnevnoj smeni, i to u onoj osnovnoj dnevnoj smeni.
    Ali, to sve mora da se precizira. Dakle, oni koji rade ovaj zakonski projekat, moraju da budu stručni, kompetentni, i da se suštinski udube u problematiku, da ne ostave ni jednu pravnu prazninu, da ne ostave ništa sporno, da zakon bude svima koji su u državnoj službi pregledan, jasan, precizan, i da može lako u praksi da se sprovodi.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje.
    Za 56 narodnih poslanika, protiv 112, uzdržana tri, nije glasalo 10, ukupno 181.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Amandman na član 3. podneo je narodni poslanik Jovan Todorović.
    Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amdnaman želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Jovan Todorović.
    ...

    Jovan Todorović

    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga je rečeno već u ovom članu 3. Zakona. Iz tih razloga sam i ja podneo amandman, koji otprilike glasi - da osnovicu utvrđuje Narodna skupština, na obrazloženi predlog Vlade. Ukoliko nije moguće, iz bilo kojih razloga, sazvati redovnu  ili vanrednu sednicu Narodne skupštine, onda osnovicu utvrđuje Vlada, s tim što bi ta osnovica bila privremenog karaktera, dok je Narodna skupština ne potvrdi ili izmeni.
    Time bi se učinilo da bi sve ove rasprave, koje su vođene i prvi put, i juče, i danas po ovim amandmanima, mogle da se na neki način kompromisno reše, tako da Vlada, u skladu sa bilansnim mogućnostima, može projektovati osnovicu, obrazložiti Narodnoj skupštini, a Narodna skupština zakonom utvrditi osnovicu za isplatu zarada u državnim organima i javnim ustanovama.
    Obrazloženje koje je Vlada dala prilikom zaključka i odluke da ne prihvati predlog ovog amandmana, samo unekoliko stoji. Dakle, Vlada jeste odgovorna da vodi računa o javnoj potrošnji, da usklađuje javnu potrošnju sa prihodima itd, što nije uopšte sporno, ali Narodna skupština donosi Zakon o budžetu, u kome se tačno preciziraju bilansne mogućnosti države za period za koji se budžet donosi, odnosno, za jednu godinu.
    Ukoliko dođe do izmena, do samanjenja ili povećanja mogućnosti u okviru javne potrošnje, onda postoji rebalans budžeta o kome takođe odlučuje Narodna skupština Republike Srbije.
    Otuda mi se učinilo da bi ovakvo rešenje moglo da bude prihvatljivo za većinu u ovom parlamentu ili da se ide na prihvatanje amandmana koje je podneo gospodin Dragan Maršićanin u pogledu mogućnosti da Narodna skupština Republike Srbije utvrđuje plate za predsednika Republike, za narodne poslanike i druga lica koja su imenovana, a nisu u direktnoj nadležnosti Vlade. Možda bi to bio način da se ovaj problem reši. Hvala vam.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li još neko želi reč.
    Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković.
    ...

    Branislav Ivković

    Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da mi ovde otvoreno razgovaramo o odnosu između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti u ovoj zemlji. Da razgovaramo o tome zašto je uobičajeno u parlamentu Skuptšine Republike Srbije da se razmatra npr. budžet Vlade Republike Srbije. U budžetu imate pozicije koje su svega 700 miliona, milijardu, dve milijarede dinara. Zahtevamo, s pravom, da se te pozicije razlože na pojedine stavke, da se zna šta su materijalni troškovi, šta su plate, šta su pojedina izdvajanja koja su planirana u narednoj godini, kada se raspravlja o budžetu.         Znači, nama je uobičajena stvar i normalna stvar da izvršni organ ove skupštine, organ kojeg je izabrala Skupština, a to je Vlada Republike Srbije, sa predlogom budžeta, uđe u Skupštinu, da taj predlog budžeta razmatraju svi odbori ove skupštine i da Skupština razmatra to i u načelu i u pojedinostima. Iako se radi, kada su pojedina ministarstva u pitanju, o stotinama miliona, ili o jednoj, dve, tri ili četiri milijarde dinara.
    Ovde, u suštini, imamo Predlog zakona gde je mesečna potrošnja sredstava minimum negde oko pet milijardi dinara. Radi se o 450 hiljada zaposlenih u državnim organima i javnim službama. Radi se o najmanje 1.600.000 građana ove zemlje i njihovoj egzistenciji. Ako je 450 hiljada, ako je obračun u bruto iznosu, to je 4,5 milijarde dinara. Od 4,5 milijarde dinara, Predlog zakona koji je dostavila Vlada kaže da ne postoji Skupština, da o njima odlučuje Vlada Republike Srbije, znači 12 meseci puta 4,5 milijarde dinara, izračunajte, to je 60 milijardi dinara.
    Vlada Republike Srbije raspoređuje, određuje stavke, određuje koliko ko čeka itd. Znači, ona je ta koja odlučuje o svemu mimo kontrole Skupštine Republike Srbije.
    Zašto postoje skupštine u ovoj državi? U Skupštinu Republike Srbije građani šalju svoje poslanike, šalju ih da u njihovom interesu razmatraju uslove života i rada u ovoj zemlji i, u suštini, Skupština je, kao zakonodavno telo, i vrhovni organ ove države. Ona bira svoje izvršno telo i ima puno pravo da ga kontroliše.
    Gde mi sada dolazimo? Mi ćemo dane i sate provoditi raspravljajući o budžetu, o poziciji, da li je 2 miliona, 5 miliona ili 7 miliona, a mesečno će Vlada Republike Srbije opredeljivati potrošnju od 4,5 - 5 milijardi dinara, godišnje 60 milijardi, ne pitajući ovu skupštinu. Čak, određujući plate i ovde u skupštini.
    Znate, kada smo govorili o sredstvima informisanja, o RTS-u, niko nije bio za to da taksa na brojilo finansira RTS, ali to je bila mnogo nezavisnija varijanta, jer su svi građani direktno plaćali kroz taksu za brojilo RTS-u. Danas, direktor RTS-a dođe u Vladu da uzme pare. Šta je logična pretpostavka? Logična pretpostavka je da dođe po mišljenje i po stavove, po uređivačku politiku. Pa, vidite šta je na TV Palmi, nema Olivere Milatović, šta se dogodilo sa Bojanom Lekić na B92.
    Nemojte da razgovaramo o tome. Ali, ta priča je i ovde, moja draga gospodo, 450 hiljada građana, 450 hiljada porodica neće zavisiti od svojih poslanika u Skupštini, nego će zavisiti od grupe ljudi u Vladi Republike Srbije.
    Hoćemo li supremaciju izvršnog organa, ne samo na zakonodavni, nego i na pravosudni, na kompletnim sistemima života i rada u ovoj zemlji ili ćemo zadržati kontrolu ovde, u Skupštini Republike Srbije. Konačno, o tome govori delimično, vrlo malo, i amandman gospodina predsednika Skupštine Dragana Maršićanina. O tome se radi. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li još neko želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Dame i gospodo narodni poslanici, povodom ovoga o čemu je govorio Branislav Ivković rekao bih samo jednu rečenicu osvrta, pa bih onda pričao o amandmanu.
    Što se tiče tog dolaska glavnog i odgovornog urednika državne televizije po svoje mišljenje kod nekog vladinog funkcionera, tu je staza utabana odavno. Tu se zaista ništa bitno nije promenilo.
    Bitno se promenilo to što sada i vlasnici svih privatnih televizija odlaze po mišljenje u Vladu. Nije bitno gde, da li u politbiro DOS-a ili u Vladu, posledice su iste. Znači, situacija se utoliko pogoršala.
    Ranije je medijska scena ipak bila malo prozračnija. Mogao je čovek bar u jednom mediju da potraži utočište kada počne "hajka" od strane Vlade. Sada nema ni jednog jedinog medija.
    Što se tiče ovog amandmana koji je podneo Jovan Todorović, on nije pravno moguć. Moguć bi bio prvi stav, da osnovicu za obračun usvaja Narodna skupština na obrazložen predlog Vlade. Ali, postavlja se pitanje: zašto samo Vlade? Može i svaki ustavom predviđen predlagač ili inicijator za donošenje zakona. To bi morao da bude zakon. Nema drugog pravnog akta koji bi Skupština u ovom slučaju mogla da donosi.
    Međutim, drugi stav je potpuno pravno nemoguć jer je direktno suprotan Ustavu. Zašto? Predlagač kaže: "Izuzetno, u slučaju da Skupština nije u redovnom zasedanju, odnosno da nije moguće sazvati vanrednu sednicu Narodne skupštine, po osnovi stava 1. ovog člana, utvrđuje Vlada". To ne sme. Jer, u slučaju da Skupština ne može da se sastane, Vlada nema nikakvih nadležnosti. Nikakvih skupštinskih nadležnosti koje bi mogla da preuzme ili preotme.
    Ustav je jasan, u slučaju ratnog stanja, vanrednog stanja ili stanja neposredne ratne opasnosti, predsednik Republike po Ustavu, sa zakonskom snagom, može o tome da rešava. Čim to stanje rata, vanredno stanje ili stanje neposredne ratne opasnosti prestane, svi njegovi akti iz vanrednog stanja idu na skupštinsku verifikaciju. To je samo moguće, zato se Vladi dodatno ne smeju davati ovlašćenja koje ona nema po Ustavu.
    Ovde se još kaže da bi odluka Vlade bila privremenog karaktera dok se Narodna skupština ne potvrdi ili izmeni, to jednostavno ne može. Onda bi Vlada mogla da oduzima imunitet, što bi bilo još gore, a što bi Vlada jedva čekala. Vlada bi mogla taj presedan da koristi u čitavom nizu drugih situacija. Vladi zapravo ne bi ni trebala Skupština. Vlada Skupštinu po prirodi oseća kao neko ograničenje svoje svemoći. Svim vladama na svetu parlamenti smetaju. Parlamenti i postoje da bi smetali vladama i to je suština demokratije.
    Zbog toga ne smemo ukidati parlamentarizam. Dakle, ovo je pitanje koje je bolje da se uredi striktno zakonom, da bude do kraja precizno i utanačeno, nego da vodimo rasprave hoće li ovaj ili onaj državni organ biti u mogućnosti da prigrabi sebi mnogo više ovlašćenja nego što mu to Ustav dozvoljava.