Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 63, protiv 103, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 19, ukupno 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Pelević.
Molim predstavnika Vlade da se izjasni o ovom amandmanu. Ne prihvata.
Administrativni odbor nije prihvatio ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 3. koji glasi: "Osnovicu za obračun i isplatu plata i njihovo usklađivanje u toku godine utvrđuje Administrativni odbor Narodne skupštine na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija".
U neformalnom razgovoru juče sa ministrom finansija, gospodinom Đelićem, pokazao sam mu moj amandman i on je rako da je amandman dobar, ali da će biti prihvaćen amandman poslanika Demokratske stranke Srbije. Nemam ništa protiv toga da se prihvati amandman poslanika Demokratske stranke Srbije jer je dobar i ja ću glasati za njega, ali nije potpun. On ograničava Vladu da utvrđuje osnovicu i plate imenovanim licima, odnosno izabranim licima, narodnim poslanicima i predsedniku Republike i to je dobro, jer se time ne dozvoljava kontrola Vlade nad licima koja su izabrana neposredno od strane naroda. Ali, nije potpun zbog toga što ne obuhvata to da Vlada ne može da diktira plate pravosuđu, jer kao što znamo vlast u Republici Srbiji se deli na tri dela, na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.
A član 9. Ustava Srbije govori o tome da se izvršna vlast nalazi na trećem mestu, posle ustavotvorne i zakonodavne vlasti koju obavlja Skupština, posle predsednika Republike Srbije, tek onda dolazi izvršna vlast koju vrši Vlada. Prema tome, nelogično je da Vlada određuje plate u pravosuđu jer se time postavlja pitanje da li će Vlada imati uticaja i moći da kontroliše pravosuđe, dakle, tužilaštvo, sudije, čak Vrhovni i Ustavni sud, organe za prekršaje i pravobranilaštvo.
Smatram da je moj amandman potpuniji, jer govori o tome da Vlada određuje plate samo u izvršnoj vlasti, odnosno u izvršnim organima. I mislim da je to jako korektno i mislim da bi to trebalo prihvatiti. Kada sam dopunio ovaj amandman, odnosno kada sam rekao da se potvrđuje na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, imao sam u vidu veoma tešku situaciju u privredi, koja onemogućava redovno punjenje budžeta. I upravo na predlog Ministrstva finansija, koje ima najbolji uvid u stanje budžeta, smatra se da je ovaj predlog logičan, najcelishodniji.
Osim toga, član 3. govori da osnovicu za obračun plate utvrđuje Vlada. Mislim da bi ovaj zakon trebalo da utvrdi osnovicu, ali s obzirom na situaciju jasno mi je da je to u ovom trenutku nemoguće. Međutim, trebalo bi da to ipak uradi Administrativni odbor Narodne skupštine, a da to potvrdi Narodna skupština na svojoj sednici.
Ukoliko ne budemo znali kolika je tačno osnovica, a mi danas ne znamo, onda nećemo imati zaista veze o tome kolike će biti plate funkcionera u državnim organima i javnim službama.
Obično se za osnovicu uzima ili prosek plata u privredi za poslednja tri meseca, što se navodi u izveštaju Statističkog zavoda, ili se uzima minimalna zarada, odnosno kako se to ponovo u zakonu kaže, zagarantovana zarada. Ako se uzima prosek, onda će plate funkcionera biti enormno visoke, s obzirom da član 7. govori o novim koeficijentima koje je Vlada udvostručila u odnosu na ranije koeficijente.
Pošto me je nekoliko mojih kolega pitalo juče, posle mog izlaganja u načelnoj raspravi, kako sam došao do ovih cifara, ja ću dozvoliti sebi da ponovim kolike bi bile plate ukoliko bi Vlada za osnovicu plata uzela prosek republičke plate za prethodna tri meseca ili makar za prethodni mesec. U prethodna tri meseca prosek plata bio je 4.500 dinara. Znači da bi predsednik imao 4.500 h 15, a mislim da bi to bilo mnogo, pa makar da je taj predsednik gospodin Milan Milutinović, koji, uzgred budi rečeno, ne zarađuje svoju platu jer ne obavlja svoje funkcije onako kako to Ustav propisuje.
Ukoliko bi ta osnovica bila samo zagarantovana plata, koja je 1.500 dinara za prošli mesec, onda bi to bila plata koja bi već mogla da se primenjuje i iznosila bi 22.500 dinara. To je plata koja je primerena poslu koji obavlja predsednik Republike, ali u odnosu na prosek u Srbiji koji je veoma mali i iznosi 4.500 dinara.
Eto, to su ti odnosi i mi ne znamo da li će Vlada uzeti za osnovicu prosek republičke plate ili će utvrditi minimum. Nadam se da će Vlada ispuniti svoje obećanje o štednji i o tome da plate funkcionera ne mogu biti previše velike i da će za osnovicu uzeti zagarantovanu zaradu koja je primerena ovom trenutku. Hvala na pažnji.

Da li se neko javlja za reč?
Zaista osećam obavezu, nemam na ovo pravo, ali ovo je informacija koja je data kao informacija i bojim se da jako loše može u javnosti da odjekne, ovo uopšte nije osnovica o kojoj se bilo gde razgovaralo. Ovo je informacija koja ide direktno na uznemiravanje ljudi koji prate ovu sednicu.
(Na primedbu pojedinih poslanika iz klupe da nema pravo da ovako interveniše.)
Rekao sam da nemam pravo, po Poslovniku, ali smatram da je vrlo važno da se ovo naglasi da nema govora o određivanju ovakih plata.

Gospodine Maršićanin, vi nemate pravo sa tog mesta da polemišete sa narodnim poslanicima. Možete da se javite za reč, da izađete za govornicu i da onda polemišete. Tako ne možete da polemišete.
Ako ima nešto sa čime se ne slažete u izlaganju narodnih poslanika, čak ako ima nešto što nije povoljno ili netačno, tu je nadležan ministar, pa neka to ispravlja, ali vi nemate pravo da se tako ponašate. Ali, uostalom, to vam nije prvi put, to ne govorim zbog vas jer znam da se ne možete popraviti, to ovde naglašavam zbog javnosti.

Istakao sam da nemam pravo da govorim i da polemišem. Međutim, ocenjujem da je ovde sa govornice data jedna informacija koja ozbiljno može da uznemiri građane Srbije, a radi se o potpuno netačnoj informaciji. Ako se radi o netačnoj informaciji, moja je dužnost, kao ozbiljnog čoveka i predsednika Skupštine, da na to upozorim.
(Na dobačenu primedbu poslanika iz klupa da navede tačku.)
Ako tražite tačku, nju ćete dobiti u skladu sa zakonom koji će danas ovde biti utvrđen. I molim vas da o tome ne polemišemo. Ali, moja je dužnost kao predsednika Skupštine da upozorim da je sa govornice izrečena računica koja može ozbiljno da uznemiri građane Srbije.
Za reč se javio gospodin Pelević.

Gospodine predsedniiče, nijednog trenutka nisam hteo da uznemirim javnost Srbije ovom računicom. Ali se radi samo o tome da Vlada ne želi da nam kaže kolika će biti osnovica i kako će osnovica biti određena. Mogu da sumnjam u to, jer je Vlada već udvostručila koeficijente iz prošlog zakona, tako da je za predsednika Republike povećala za jedan koeficijent više, bilo je sedam, a sada umesto 14, povećala je za predsednika na 15.
Samo sam to rekao i samo sam izračunao kolika će biti plata funkcionera u državi ukoliko se bude obračunavao prosek plate, a koliko će biti ukoliko se bude za osnovicu uzeo minimum zarade za prošli mesec. Samo se o tome radi. Ne vidim kako bi se javnost uznemirila.
Čak sam, ako ste me dobro slušali, i pohvalio vaš amandman i rekao sam da ću glasati za njega. Molim vas da me ne opominjete zbog toga, jer zaista nije bila moja namera da bilo koga uznemirim. Tačno je da sam prvi za ovom govornicom govorio kako su naše plate, narodnih poslanika i drugih funkcionera, u odnosu na plate građana Srbije jako velike. I ja stojim pri tome. Ali, molim vas - neka se Vlada odredi i neka nam kaže kako će biti određena osnovica i na koji način, jer je koeficijent već dvostruko povećan. Samo se o tome radi.
Mi ne znamo kolika će biti plata predsednika Republike, kolika će biti plata ministara, kolika će biti plata narodnih poslanika, ali mislim da te plate ne treba da budu nikakva tajna. Naprotiv, javnost treba da zna kolike će biti plate svih onih koji su izabrani, imenovani, postavljeni. Samo sam hteo da ukažem na to da je Vlada ipak obavezna da da osnovicu, da je odredi ili da prepusti Administrativnom odboru ili Narodnoj skupštini određivanje osnovice, kako bi ona bila poznata i kako ne bismo došli u situaciju da se ne zna kolika je osnovica.
A ja sam svojim amandmanom i predvideo da se osnovica određuje na predlog ministra finansija, koji ima najbolji uvid u tekuća sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Zahvaljujem se na pažnji.

Po Poslovniku se javlja narodni poslanik Dragan Tomić.

Poštovani narodni poslanici, slažem se  sa predsednikom Skupštine, ali ne mislim da je kod prethodnog govornika bila zla namera, već se, verovatno, radi o neskladu u vezi sa korišćenjem termina. Razlika između osnovice i prosečne zarade je apsolutno ogromna i ne može se nikako stavljati u jednu terminološku celinu. Kad je u pitanju osnovica, prosečna osnovica, recimo, u zdravstvu je 605 dinara, u državnim organima uprave oko 815 po koeficijentu, pa onda se dodaje na to 30% itd.         (Tomislav Nikolić, sa mesta: Po kom članu?)
Ja sam rekao po članu 98. Niste čuli.
Prema tome, bez namere da branim bilo koga ovde, ali definitivno da zaista bude jasno, između prosečne zarade i osnovice koja se primenjuje na bilo koji koeficijent, postoji ogromna razlika. Možda bi bilo dobro za sve nas da imamo takve plate, ili da živimo u nekim drugim uslovima, ali to apsolutno ne stoji.

Da li još neko želi reč?
Ima reč gospodin Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako ni ovaj amandman nije u potpunosti usaglašen sa Ustavom, i on bi bio podnošljiviji od odredbe da Vlada utvrđuje osnovicu. Ne bi valjalo da to radi samostalno Administrativni odbor, ali da Administrativni odbor predloži Skupštini tekst zakona, to bi već moglo.
Po ovom pitanju, ako ima iznošenja lažnih vesti i uznemiravanja javnosti, onda to radi Vlada, a ne parlament, i neprimereno je na takav način sputavati diskusiju, kao što je to uradio predsednik Narodne skupštine, po ovom amandmanu.
Šta se iz ovoga vidi, šta je osnovni problem? Osnovni problem su omeri. Da je Vlada pametnije postupila i da je Vlada imala čiste namere, onda bi predložila jedan jasan, kako Vlada i njeni ministri kažu, transparentan zakon, pa bi rekla - ministar ima platu kao rektor univerziteta, ili generalni direktor Kliničkog centra, zamenik ministra ima kao dekan fakulteta, pomoćnik ministra ima kao redovni profesor, ili kao direktor doma zdravlja itd. To su pravi omeri. Profesor srednje škole ima platu kao savetnik u Vladi, to je otprilike njihov rang. To je trebalo da uradite.
Mi smo pokušavali, ali sam ministar je rekao, ili šef poslaničke grupe DOS-a, već tri godine ovo pitanje nije uopšte razrešeno. Muka je velika razrešiti ovo pitanje, ali način na koji vi to pokušavate je najgori mogući. Vi Vladi ostavljate odrešene ruke da žari i pali i u zdravstvu, i u školstvu, i u svim drugim javnim službama. Preko kolena razrešiti ovako kao što je Batić, to je najlakše, i Vlada onda mešetari svuda, po svakom pitanju.
Valjda je naš zajednički cilj da imamo jedan zakon, koji, kad se donese, može da važi 20-30 godina, koji će biti neprikosnoven svojim kvalitetom. Vi očigledno ne želite takav zakon. Vi želite odrešene ruke za Vladu, i vi želite još veći haos.
Ako želite zaista da se ovo pitanje jednom definitivno reši, na principima kojima bi svi morali da budu zadovoljni, jer im se s pravnog aspekta ne bi moglo ni opepeliti, onda da se temeljito pravi takav zakon i da ga prave stručnjaci, da ga prave ljudi koji se razumeju u taj posao, a ne ovako - odokativno, koliko kome treba, ili koliko Vlada misli da zaslužuje. Ovo je najgora moguća varijanta i zato je bolje da povučete zakon.