Hvala vam na sugestiji. Neke konsultacije smo zapravo izvršili. Konsultovani su predstavnik Vlade i sekretar. Da pročitamo još jednom i otklonimo svaku sumnju.

(Citira apostrofirani član.)

Ovim zakonom se određuje upravo intervencijom u članu 3. koji su to izuzeci iz nabrojanih lica u članu 1. i upravo je to - to.

(Na primedbe narodnih poslanika iz redova radikala.)

Neće biti problema u primeni. Prošli put je bilo zaista problema, sada je nesumnjivo sve potpuno jasno.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne želi.)

Stavljam na glasanje Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama u celini.

Za 132, protiv 52, uzdržan jedan, nije glasalo šest, ukupno 191 narodni poslanik.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Time smo okončali i drugu tačku dnevnog reda.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O JEDNOKRATNOM POREZU NA EKSTRA DOHODAK I EKSTRA IMOVINU STEČENE ISKORIŠĆAVANjEM POSEBNIH POGODNOSTI

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vera Marković, Pal Šandor. Slađan Mijailović, Borivoje Mijatović i Velimir Simonović. Lazar Marjanski, Tomislav Nikolić, Dragan Marković, Nebojša Jović, Hranislav Perić, Slobodan Janjić, Stevan Kesejić, Slobodan Tomović, Dragan Tomić, Petar Jojić, Branko Ružić, Stevo Dragišić, Stevan Gudurić, Milan Janković, Miomir Ilić, Žarko Obradović, Zoran D. Nikolić, Đura Lazić, Nataša Jovanović, Božidar Vujić, Božidar Vučurović, Ljubomir Mucić, Đorđe Mamula, Radojko Petrić, Borislav Pelević, Dejan Mihajlov i Đorđe Mamula, Dragan Todorović, Čedomir Jovanović, grupa narodnih poslanika, Branislav Kovačević, Teodora Vlahović, Ratimir Svirčević, Karolj Kermeci, Živica Predojev, Zoran Bošković, Bojan Kostreš, Branislav Pomoriški, Branislav Grubački, Višnja Nežić i Novica Đurašković, kao i Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine i Zakonodavni odbor.

Narodni poslanik Miroljub Veljković neblagovremeno je podneo osam amandmana 8. juna u 8,35 časova, odnosno po isteku roka za podnošenje amandmana koji je utvrđen članom 138. Poslovnika, pa se ovi amandmani ne uzimaju u razmatranje.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Želi.)

Gospodine predsedniče, gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas mi je izuzetna čast da vam u ime Vlade Republike Srbije  predložim na usvajanje jedan veoma specifičan zakon, onoliko specifičan koliko su bila vremena u kojima je naša zemlja živela u poslednjih 13 godina. Ovaj zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, Srbija je jedina zemlja gde danas postoji baza, i toliko široka baza i osnovica za usvajanje ovakvog  zakona.
I zbog toga, čini mi se, za razliku od svih onih, bar onih zakona što sam imao čast da vam podnesem na usvajanje do sada, a verovatno i mnogih onih koji će doći u budućnosti, ovaj jednostavno nema ekonomsku pozadinu, već duboko moralnu. I zbog toga se nadam da će ova rasprava, što ćete videti, i velika otvorenost prema svim onim amandmanima koji idu u onom pravom pravcu, a to je pravac pravde, imati jednu temeljnu, dobru, objektivnu diskusiju o tome šta se desilo, šta je pogodilo zemlju i na koji način ovaj zakon, ovaj porez može ispraviti do neke mere, zato i namerno kažem - do neke mere - ogromnu nepravdu koja je načinjena našim građanima.
Ovaj zakon jednostavno sledi narodnu poslovicu koja kaže da je najveća nepravda kada ko od zla nečijega koristi ima. I on danas pred vama predlaže da primenimo ovu narodnu poslovicu, da bismo ispravili one najružnije stvari koje su se desile u ekonomsko-finansijskoj sferi u poslednjih 13 godina u našoj zemlji, pa do dana današnjeg. I to sam hteo da napomenem veoma kratko, pošto se nadam da ćemo imati prilike o ovome više da diskutujemo, iako je bilo različitih amandmana, ali da napomenem samo tri stvari.
Prvo, danas predloženi zakon je u suštini jedan vanredni zakon.
Drugo, hteo bih isto tako da kažem da je ovo isto tako realni porez i naglasiću zašto govorim o realnom porezu, za razliku od nekoga redovnog.
Treće, hteo bih da naglasim da je ovaj zakon, odnosno ovaj porez duboko pravičan. I zbog toga predlažem da ga danas, posle rasprave, usvojite.
Prvo, ovo je u suštini jedan vanredni zakon, jedan vanredni porez. Zato je i jednokratan. Ne bi bilo ovoga predloga, ne bi bilo ove diskusije da naša zemlja nije doživela nešto što nijedna zemlja, bilo centralne ili jugoistočne Evrope, bilo Latinske Amerike, bilo zapadne Evrope, nije doživela.
Uistinu, bilo je sličnih zakona, naročito posle svakog rata, kada se rađaju u takvim okolnostima ratni profiteri i naša situacija nije tako daleka od tog poređenja. Moram reći da smo nailazili na više takvih nacrta, ovde je bio jedan problem posle Prvog svetskog rata, zbog raznih izvanrednih situacija u našoj zemlji, da ono što je nezakonito, kao što je slučaj i u ovom zakonu, ono što je nepravično, bez obzira što je u tom momentu to bilo sprovedeno, kao nezakonito bude ispravljeno.
On je vanredan jer je Srbija u poslednjih 13 godina bila toliko vanredna da čak i ono što se desilo za vreme Drugog svetskog rata u nekim zemljama Zapada, u nekim američkim zemljama za vreme nekih diktatura, to ne može dostići Srbiju, jer ona je kombinacija raznih vidova pljački naroda, nijedan nije originalan u smislu da se nikada ranije nije video na nekom drugom mestu. Ali, ono što je unikat u našoj situaciji, to je baš kombinacija i koncentracija svih tih vidova pljačke naroda od strane jedne manjine, koja je bila duboko povezana, tesno povezana sa jednom elitom, tako da je ovaj zakon unikat svoje vrste, koliko smo mogli to da otkrijemo u samoj pravnoj praksi u svetu.
Znači, ovo je odgovor na neka vanredna vremena, vanredna vremena u kojima se našla naša zemlja, i zbog toga moramo primeniti i vanredne mere.
Ako pogledate šta se desilo zadnjih 13 godina - jednostavno, lista raznih vidova te pauperizacije bi bila predugačka, i u tom pogledu naša zemlja je bila unikat u 20-om veku kada jedna zemlja za tako kratak period izgubi 60% svog bogatstva, što je dovelo do te pauperizacije. A druga je komponenta, zemlja koja je bila najbrža u istoriji čovečanstva 1949. godine po razvoju, unikat je u tome da se ostavi u situaciji kada je trećina ljudi ispod granice siromaštva, sa tolikim brojem nezaposlenih, da imamo ljude koji su pobegli iz zemlje, i to na desetine i stotine hiljada, i to često onih najvrednijih i najobrazovanijih.
Imamo ogromnu većinu naših građana, koji su duboko osiromašili, a u isto vreme je došlo do bogaćenja jedne male manjine. Ako pogledamo razne vidove bogaćenja, videćete da osnovica za jednokratni porez jeste raznovrsna baš zbog toga što su oni unikat.
Imamo korišćenje sive emisije novca, koja je bila pristupačna samo nekima, a drugima ne. Imamo kupovinu deviza po zvaničnom kursu, dok je tržišni kurs bio različit, a samo jedan elita, i samo bliska režimu, mogla je da pristupi devizama po toj ceni. Imamo iznošenje deviza po avansnom plaćanju, koje se posle nisu vraćale u zemlju. Uvoz, distribucija akciznih proizvoda, ima neverovatnih događanja za one koji su danas dobili pristup statistikama Savezne uprave carina, uvoz, izvoz, na režimu kontigenta, korišćenje sredstava pravnog lica, što nije plaćeno, propisane javne dažbine, snabdevanje robnih rezervi, kompenzacije, raspolaganje budžetskim sredstvima na nenamenski način, zloupotrebe u privatizaciji, otkup stanova, korišćenje kredita za kupovinu po nenormalnim, netržišnim uslovima, poslovanje javnim sredstvima, kada nije bilo pravne osnove itd.
Verujte, analitička baza za primenu ovog poreza iziskuje jedan veoma složen i veoma sveobuhvatan analitički pristup. Jer, ponavljam, pred vama je jedan vanredni zakon, jedan vanredni porez, jer sa njim pokušavamo da izađemo iz jednog vanrednog vremena.
Istovremeno, ovaj porez je, i mora biti, jednokratan, jer moramo raščistiti sa prošlošću, i to jedanput, i na pravi način, a istovremeno, moramo priznati da, kao što je i opredeljenje DOS-a, privatna svojina mora, i to ona koja je stečena na pravi način, na pošten način, biti zaštićena. I zbog toga je važno primetiti da se ovaj zakon samo jedanput javlja u našem pravnom redu. On će ovde biti izglasan, ako glasate za njega, za 2001. godinu, i neće biti prisutan sledeće godine, što ne znači da se primena ovog zakona neće produžiti na sledeću godinu i na one godine, sve dok se ne primeni, i to u postupnosti.
Međutim, koliko je važno podvući crtu sa prošlošću, isto toliko je važno da naši investitori i strani investitori znaju da ova država stoji iza privatne svojine i da iza onoga što je na pošteni način stečeno stoji i zaštitiće ga.
Znači, to je jedan vanredni porez, jedan jednokratni zakon, koji je danas pred vama. Isto tako, i baš zbog toga što je vanredan i jednokratan, ovo je jedan realni porez, a šta se podrazumeva pod realnim porezom - realni porez se razlikuje od jednog redovnog poreza, jer, imajući u vidu da je imovina i dohodak koji je stečen na nepravilan i nepravični način, ona neće biti oporezovana po normalnim stopama, već po dosta žustrijim stopama, od 30 pa do 90%, i tako dolazi realnost toga zahvatanja. Jer, on će zadirati u stalnu supstancu onoga što je stečeno na nepravični i nepravedni način, a neće moći biti podmireno na neki redovni način, kao što je situacija, i kao što treba da bude, sa normalno stečenom imovinom i normalno stečenim prihodima.
Što se tiče načina na koji imamo naplatu ovoga poreza, videćete da u samom tekstu zakona, pa i nekim amandmanima koje su poslanici predložili, a Vlada prihvatila, a nadam se da ćete ih usvojiti, mi smo isto tako uveli nešto ubrzane procedure, i naročiti ubrzani proces naplate iz nekretnina.
Imam poruku za one koji su se na nepravični način obogatili - ne verujte da ćete ostati dugo u vašim vilama, ako posle ustanovljene osnove poreza ne pristupite i ne naplatite ono što dugujete ovom narodu. Država će to zapleniti. (Aplauz.)
I sledeće, videćete po mnogo čemu, baš zbog toga što je ovo jednokratni i vanredni porez, isto tako i sam postupak je specifičan i posle adaptiran, ne samo ono što gledamo, nego i za one koji su se ogrešili o svoju savest i o svoj narod.
I najzad, što bih hteo da kažem, to je da je ovaj zakon i da je ovaj porez duboko pravičan. Jer, kao što sam napomenuo, ako smo mi unikat, on je adaptiran baš toj specifičnoj situaciji, on je obuhvatio veoma široko sve vidove nepravičnog bogaćenja, preko noći, u našoj zemlji.
Isto tako, veoma smo otvoreni za bilo koje amandmane i nekoliko ih je već bilo predloženo, Vlada je njih i prihvatila. Ako postoji neki vid neprimerenog bogaćenja, koji je propušten i koji Komisija i Vlada nisu uspele da uhvate, mi smo veoma otvoreni da ovoga puta pravda bude sveobuhvatna i da ona prođe.
Samim tim, vidite danas da imamo čak 20 vidova tog neprimernog bogaćenja, jer jednostavno, u vanrednim vremenima, čak i ono što je zakonito na prvi pogled, može biti i te kako nepošteno.
I najzad, želim da kažem, i tu bih hteo da zaključim, i nadam se ponovo, i po treći put, da ćemo imati jednu primerenu diskusiju, primerenu koliko su bila neprimerena ona vremena na koje se on odnosi. Jednostavno, kada smo koncipirali ovaj predlog zakona, mi smo razmišljali, naravno, o sadašnjosti, ali isto tako i o budućnosti.
Želim, jednostavno, da vam poručim da, glasajući za ovaj zakon, vi nećete slati samo poruku našim građanima danas, već je ovo veoma duboka poruka i budućim pokolenjima, svima onima koji bi možda u nekim, ne daj bože, ponovo nepravilnim situacijama ili vanrednim okolnostima, hteli da se preko noći obogate, kršeći sve principe pravde i ogrešujući se o sve, svoju porodicu pre svega, i možda, što je još lošije, o celi svoj narod.
Neka im ovaj zakon bude pouka, neka bude pouka za nas, neka bude pouka za njih i neka bude pouka za sva ona pokolenja koja danas rastu, koja će izrasti i sledećih decenija biti kičma naše države. I ne ponovilo se. Hvala. (Aplauz.)

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? ( Ne žele.)
Ako ne, prvi od predsednika poslaničkih grupa, gospodin Pelević ima reč.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, Stranka srpskog jedinstva pozdravlja ideju o donošenju zakona o oporezivanju ekstra profita i ekstra imovine.
Zaista smatramo da svi oni koji su se u proteklom periodu obogatili na način koji nije zakonit, odnosno iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, određenih privilegija, zloupotrebom službenog položaja ili čak i nekim krivičnim radnjama, koje nisu bile sankcionisane, upravo zbog tog povlašćenog položaja, smatramo da se takve osobe moraju oporezovati ovakvim porezom na ekstra profit i na ekstra imovinu.
Pozdravljajući ideju o donošenju ovakvog zakona, ne možemo da pozdravimo i Predlog ovog zakona, s obzirom da smatramo da ima dosta manjkavosti na koje bih želeo u prvom javljanju da ukažem, samo na nekoliko njih.
Smatram da, i pored toga što je ovaj zakon zaista koristan i treba ga usvojiti u jednom modifikovanom obliku, ima nekoliko manjkavosti a prva od njih je i ključna. U članu 2. se govori da se oporezuje ekstra profit i ekstra imovina od 1.1.1989. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona. Da li to znači da predlagač misli da i pre 1.1.1989. godine nije bilo zloupotreba položaja, privilegija i bogaćenja na osnovu toga, i sticanja ekstra dohotka odnosno ekstra imovine na taj način?
Mislim da je toga bilo i pre i da bi ovaj zakon trebalo da se odnosi i na period pre 1.1.1989. godine.
Da li predlagač misli da posle stupanja na snagu ovog zakona neće biti zloupotreba položaja, iskorišćavanja posebnih pogodnosti i zloupotreba službenog položaja u cilju nezakonitog bogaćenja, odnosno sticanja ekstra profita i ekstra imovine? Nisam siguran da toga neće biti. Ni jedna vlast na ovoj planeti nije imuna na iskorišćavanje posebnih pogodnosti.
Moj predlog je za to, zaista, dobronameran, da se amandmanski reaguje na ovaj zakon i da se ovaj period produži do beskonačnosti. Mislim da je to potrebno, jer nam niko ne može garantovati da nova vlast neće iskorišćavati posebne pogodnosti koje ima.
Primera radi, ako neko lice danas, od dana stupanja na snagu ovog zakona otkupi stan veći od pripadajućeg, da li to znači da se odredbe ovog zakona neće odnositi na to lice? Automatski se to lice dovodi u povoljniji položaj od onih lica koja su pod udarom ovog zakona. Znači, jedna načelna principijelna primedba. Osim toga, to se kosi i sa članom 13. Ustava Republike Srbije, koji govori o ravnopravnosti svih građana Srbije.
Druge dve primedbe se odnose na neke pogodnosti koje se ovim zakonom predviđaju za poreske obaveznike, odnosno poreske dužnike. U članu 9. se kaže da ako je jedan poreski dužnik stekao dohodak ili imovinu pod više različitih uslova, odnosno po više različitih osnova, on može da zaključi sporazum sa direktorom Uprave javnih prihoda o visini utvrđene poreske osnovice. Molim vas, ko nama garantuje da tu neće biti subjektivnog pristupa rešavanju tog problema i da taj direktor Uprave javnih prihoda neće dobiti, recimo, mito i da tom licu koje je očigledno krivo, jer je steklo određeni dohodak, odnosno imovinu, iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, neće biti odgovarajuće sankcionisano oporezivanjem.
Mislim da to nije dobro. Iako se ovde govori da će direktor Uprave javnih prihoda morati da prethodno dobije saglasnost Vlade da bi zaključio sporazum sa licem koje je po više različitih osnova steklo ekstra imovinu, ekstra dohodak.
Mislim da je to mana ovog zakona i mislim da se time, takođe, krši član 13. Ustava Republike Srbije kojim se određena lica, odnosno građani dovode u neravnopravan položaj. Smatram ako je to lice već steklo nezakonitu imovinu, onda država zaista nema pravo da mu daje bilo kakve povlastice i da sa njim zaključuje ugovor o nekim povlasticama koje će on dobiti prilikom plaćanja poreza.
Isto se odnosi na član 13, gde se kaže da poreski dužnik ima pravo na umanjenje poreske obaveze u visini od 35% ako navede u poreskoj prijavi verodostojne podatke. Pa, valjda je svako onaj ko podnese prijavu dužan po zakonu da navede verodostojne podatke. Ako navede lažne podatke, onda potpada pod udar zakona. Zato smatram da se ovo ne može regulisati tačkom ovog zakona, jer zaista time ponovo dovodimo u neravnopravan položaj sve građane ove zemlje.
Jer, zašto bi poreski obaveznik koji je očigledno krivac i koji i treba da plati porez, ako je naveo tačne podatke, onda mu se odbija 35% od poreske osnovice. Mislim da to nije u redu i da svi oni koji su stekli bogatstvo na način koji nije zakonit, koji nije korektan prema građanima ove zemlje koji su godinama trpeli, a drugi se bogatili na njegovoj kičmi, nije u redu da se tim građanima daju olakšavajuće okolnosti i to čak u visini od 35%. To je takođe u suprotnosti sa članom 13. Ustava Republike Srbije.
Zato predlažem da predlagač donese određene dopune ovog zakona, gde će sve građane staviti u položaj koji je ravnopravan i gde neće biti nikakvih povlastica za one koji su iskorišćavali svoj položaj, koji je bio privilegovan, koji su zloupotrebljavali službeni položaj i koji su zloupotrebljavali sve ono što im je taj položaj omogućavao, pa vršili i krivična dela da bi se obogatili, a nisu bili kažnjeni uporavo zbog toga što su živeli u takvim okolnostima, gde ih je taj položaj, koji je bio privilegovan, štitio. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo, nekada u mladosti, još kao student, slušao sam jednu anegdotu o Stučki i  Pašukanisu. To su bili najveći teoretičari boljševičkog prava. Za njih se pričala anegdota da su govorili da sudovi i državni organi treba uvek da postupaju strogo po zakonu, osim ako interesi revolucije nalažu drugačije.  Evo mi sad imamo jedan postupak koji nije u skladu sa Ustavom, nije u skladu ni sa saveznim zakonom o porezima, a morao bi da bude. Ali, interesi revolucije nalažu.
Zašto? Sve dedinjske vile su razgrabljene još 1944, 1945. godine. Tito, njegovi generali i njegovi ministri su sve to pokupili. A onda, u proteklih 10 godina, razgrabljeni su i placevi na Dedinju, pa su dograđivane nove vile na sve strane. Došao DOS na vlast, na Dedinju sve zauzeto. I, sada treba na neki način da se napravi preraspodela. Kako koja vlast dođe, tako će se ponovo deliti vile na Dedinju. To je suština ovog zakona.
Zakon ne bi smeo da se donosi baš zbog toga što je unikat. Ovo je čudo za svetsku pravnu teoriju. Da se jedan ministar hvali kako je Narodnoj skupštini predložio da se donese zakona kakav nigde na svetu ne postoji. To je nešto neviđeno. I, taj zakon je u suprotnosti i sa Ustavom i sa saveznim zakonom o porezima. Jer, savezni zakon o porezima je striktan. On propisuje koji se porezi mogu uvesti. Ovaj ne može.
Vi ste jednom nešto uradili, pokazali ste da može. Nema Ustavnog suda. Možete sve. A, onda je Savezna skupština naknadno menjala savezni zakon da bi mogao nekako da se "uglavi" onaj vaš koji je donet pre vremena.
A, to što je naknadno donet savezni zakon, ne znači da je vaš pravno valjan. Sve što je brzo, to je kuso. Šta ovde postoji pravedeno i pravično? Naravno, svaka zloupotreba bi trebalo da bude kažnjena. Bilo je svih ovih zloupotreba koje se ovde navode u zakonu. Ali, skoro sve ove zloupotrebe predstavljaju krivično delo. Samo ukoliko oni koji su počinili ova krivična dela izađu pred sud i budu osuđeni, dolaze na red i sankcije i oduzimanje imovine koja je stečena krivičnim delom. To je jedini ispravan put sa aspekta Ustava i zakona.
Zašto vi izbegavate taj ispravan put? Zato što onda ne može da stoji odredba da Aleksandar Radović može da se nagodi sa svakim eventualnim poreskim obaveznikom i da kažu koliko ko kome duguje i koliko će biti smanjeno i dodato. To vam je odredba ovoga zakona i to je unikat u svetskoj praksi. To nigde nije viđeno. Ne može ovako. Nego, svakoga ko je počinio krivično delo kazniti. Ima mnogo bivšim funkcionera koji su uzeli 2, 3, 4 stana. Ima takvih slučajeva. Evo jedan je u stranci Vladana Batića, Aleksandar Stefanović, doduše on je morao oba da vrati uviđajnošću tadašnjeg predsednika opštine Vračar, gospodina Maršićanina.

Izvinjavam se, ne slušam vas.

Trebalo bi da me slušate, interesantno je.  Šta još ovde ne sme da se desi? Bez obzira koliko je ovo protivustavno, na šta sam vam skrenuo pažnju, znate, mnogi su koristili kredite iz primarne emisije pod veoma povoljnim uslovima kao izvesnu privilegiju, mnogi su dolazili do deviza iz saveznih deviznih rezervi,  deviznih rezervi Narodne banke Jugoslavije po kursu, u vreme kada je realna vrednost tih deviza bila 2, 3, 4 puta viša.
Prvo, po tom pitanju se slažem da mora da se provede detaljna istraga i da se utvrdi ko je kada dobio, u kom vremenskom periodu. Ne može - otkad je Milošević došao na vlast, kao što biste vi želeli, pa da još naslikate Miloševića na ovom zakonu. Nego, u proteklih 20 godina, što je apsolutna zastarelost. Ili, ako pravni propisi nalažu neki uži vremenski rok zastarelosti, onda u tom roku zastarelost. Ne zaboravite, po saveznom Zakonu o obligacijama, sve obaveze zastarevaju za tri godine.
Vi ste nedavno izglasali (mi smo bili protiv), Zakon o porezima, gde ako neko kasni tri godine u plaćanju poreza, poreske obaveze mu se otpisuju. Ministar Đelić je ovde izašao sa tim zakonskim projektom. Vi sad otpisujete sve poreske obaveze starije od tri godine, a ovamo uvodite nove poreske obaveze stare 12 godina, od kada je Milošević prvi put izabran za predsednika. Nema smisla, Miloševića ste strpali u zatvor, a i dalje donosite zakone koji su isključivo protiv njega upereni. Nema to smisla.
Što se tiče novca iz rezervi Narodne banke, deviza, prvo morate da vidite koje su firme i pojedinci u pitanju. Mora se napraviti registar. Pa, društvene firme. Mnogo je društvenih firmi opravdano dobilo taj novac, a pogotovo državnih. Nekada je elektroprivreda dobila da nabavi opremu, nekada naftna industrija, za interventni uvoz nafte i tako dalje. Ne možete vi sad tu kazniti sadašnjeg direktora, a bivšeg ne kazniti ili bivšeg guvernera i tako dalje, a nema krivičnog dela, opet je sve ostalo u državnim rukama.
Znači, kad je reč o državnim firmama, nema nikakvog osnova. Ne može država sama sebe da kažnjava. Kad država kažnjava državnu firmu na ovaj način, kažnjava sama sebe, jer je državna firma vlasništvo države. Ne mogu ja svog konja kazniti, mogu možda tako što ću ga udariti, ali ne mogu svome konju odseći nogu da bih ga kaznio, jer time kažnjavam i samog sebe. Ko mi je kriv što mi konj nema nogu. To je ta logika koju vi previđate.
Dakle, društvene i državne firme ne mogu doći u obzir. Mogu li privatne firme? Privatne firme koje su ulagale u proizvodnju pa dobijale kredite od Narodne banke Jugoslavije, ne bi mogle da dođu u obzir jer je sam guverner Avramović milijardu maraka kredita isplatio 1994. godine i tada prepolovio vrednost dinara. On je davao i privatnim i državnim firmama iz primarne emisije. Ako je išlo u proizvodnju i zaista se sada obavlja proizvodnja zahvaljujući tom kreditu, šta to sad znači. Pre sedam godina su dobili kredite, a vi ćete sad da im otimate ono što smatrate da bi trebalo da im otmete. Ne može.
Ako je neko kreditirao trgovinu, ako su privatnici dobijali za trgovinu, onda je to zaista krivično delo. Dobiti novac iz primarne emisije ili dobiti novac po kursu Narodne banke, zbog svojih trgovačkih ili sličnih transakcija, to je kriminal i to treba da dođe pod udar zakona, ali ne ovakvog, nego nekog mnogo pametnijeg.
Ima ovde još nekih odredaba koje jednostavno ne mogu da opstanu, koje ćete morati otimačinom da provedete. Šta to znači - čovek otkupi stan u skladu sa zakonom, nekada je to bilo nekoliko maraka, 50-100 maraka, koliko je to bilo 1993. Onaj ko je tada otkupljivao stan legalno dobijen u stanarsko pravo, otkupljivao je po zakonu. Zakon je propisao vrednost od 100 maraka, a plata je bila 2 marke i manje od 2 marke, ne možete vi sad dodatno da mu neku cenu odrežete. Ne možete vi danas da idete na pijacu da kupite jaje za jedan dinar, a sutra opet odete na pijacu i jaja poskupela, jaje pet dinara, i vas onaj prodavac da natera - dajte još četiri dinara, juče si mi kupio jaja po dinar. Gde je tu logika? Da li u Francuskoj postoji ta logika, Đeliću?
Kada je reč o privatizaciji, vi ste već jednom zajedno sa socijalistima vraćali privatizaciju u prvobitno stanje 1994. godine, čuvenim Đinđićevim zakonom. Hoćete li opet da vraćate u prvobitno stanje? Radnici su dobili akcije po prošlom zakonu, a vi biste sada da im to oporezujete, jer ako je neka bolja firma, dobili su zaista ozbiljnu vrednost i ajde sada da se plaća porez. Da im je neko rekao u vreme kad su kupovali akcije da će naknadno da plaćaju neki novi izmišljeni porez kojeg nema nigde na svetu, niko ne bi hteo da ulazi u proces privatizacije. Kako vi sada da ubedite nekog da ode u proces privatizacije? Napravite ovaj presedan - promeni se vlast do Nove godine - i mi po vašem zakonu tad počnemo da otimamo tim firmama koje su kupovale naša preduzeća u vreme vaše vlasti.
(Predsednik: vreme)
Može još deset minuta, drugo javljanje.
Kako se koja vlast smeni, tako se otimaju vile na Dedinju, tako se dovodi sve u prvobitno stanje, tako nova otimačina nastaje. Ne može taj zakon i iz tog razloga da opstane i ne može da bude u pravnom prometu.
Ovaj zakon predviđa čak kaznu za onoga ko ne prijavi, ili ne prijavi istinito, svoje obaveze prema ovim odredbama, da će mu se prinudno naplatiti novčana kazna u iznosu od dvostrukog do desetostrukog iznosa dugovanog poreza. Šta to znači sada? Kako to može da se provede? Kako može ova prekršajna odredba da ostane u ovom zakonu? Kako, kad ne odgovara uopšte drugim prekršajnim odredbama, pre svega Zakonu o prekršajima? Ovolika novčana kazna ne može da opstane. Ova novčana kazna je teža od smrtne kazne.
Dalje, kažete - poreski obveznik koji sam prijavi svoje obaveze po ovom zakonu, u startu ima popust od 35%. Šta to znači?
(Čedomir Jovanović: nema)
Kako nema? Govorim o projektu zakona, ne govorim o amandmanima Čede Jovanovića. Tek posle ćemo videti kakvi su amandmani. Vi ste ovde u zakonskom projektu to predvideli. Znači, neko ko ode i uredno prijavi svoje poreske obaveze, samim tim dobija 35% popusta. Ako je obaveza da se prijave poreski tereti, onda ne može postojati nagrada za nekoga ko izvrši svoju obavezu. Nagrada se daje onome ko nešto dobro uradi mimo obaveze. Nije morao, a uradio. Umesto onoga poreza koji vi predvidite, on plati dvostruko više. Tad može da dobije odlikovanje. Međutim, ovde ne možete nagrađivati nekoga ko je došao da obavi svoju dužnost. Ako usvojite zakon, ispada da je to dužnost.
Dalje, imate ovde obavezu poreskog obveznika da u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog zakona podnese poresku prijavu. Da li je zakon dovoljno jasan da bi se podnela poreska prijava? Znači li to da nekoliko stotina hiljada građana, koji su svojevremeno otkupili stanove, treba sad svi da podnose poreske obaveze, pa da im vi obračunate - ti treba da platiš još, ti ne treba.
Šta je bilo?
(Predsednik: Gospodine Šešelj, nemojte voditi dijalog. Nastavite.)
Vrlo je interesantan dijalog sa ovim vašim poslanicima koji ništa ne znaju i još se ponose time što ništa ne znaju. Znate, ovaj zakonski projekat je veoma inspirativan. To moram priznati. On će ostaviti traga i u pravnoj nauci, garantujem vam. Bio usvojen, ne bio, o ovome će se pravna nauka raspisati. Ovo je nešto što zaista zaslužuje maksimalno podrobnu analizu.
Što se tiče iznošenja deviza na osnovu avansnog plaćanja, pa neuvoza robe na osnovu tog iznošenja, to je krivično delo. Ne može tu neko da plati porez po ovom zakonu, a da ne odgovara za krivično delo. Krivično delo ima primat u odnosu na obaveze iz ovog zakona. Ono što je krivično delo, to mora da se stavi na tapet, pre primene bilo kog drugog zakona. To je suština. Prvo mora da bude kažnjen, pa onda samim tim sud dosuđuje da ima da vrati sve to što je oštetio državu. Ali, to mora biti posledica krivičnog gonjenja, krivične presude.
Dalje, ovde imate još jednu nebulozu - kad neko raspolaže državnim ili društvenim novcem, pa poveri, na primer, nekoj banci da ga plasira ili pošto nemate tu nikakve ograde, to se odnosi i na privatna pravna lica i na akcionarska društva i tako dalje.
Sada kažete, ako banka taj novac plasira po većoj kamati od one koju je priznala deponentu, da mora ta razlika da se nadoknađuje, i znate, onda bi sve banke propale. Banka ima svrhu postojanja tek onda kada od svojih klijenata i deponenata uzme novac uz određenu kamatu koju njima isplaćuje, pa taj novac onda isplaćuje po višoj kamati. Bilo je zloupotreba po nekom drugom osnovu. Sećam se situacije kada su razni ministri različitim bankama poveravali državni novac. Tu je moguća sumnja da je reč i o nekom ličnom interesu, ali to treba da se istraži, da se dokaže, a u budućnosti da se ispravi tako što će država koncentrisati sav svoj novac u jednoj ili nekoliko banaka, ali će se tačno znati u kojim bankama, a ne - kako se menja vlada, kako se menja vlast po opštinama - tako se menja i banka sa kojom posluje država. To je problem i taj problem treba, dakle, na drugi način rešavati.
Onda imate nenamensko korišćenje sredstava dodeljenih po osnovu dnevnica solidarnosti. Ako su te pare nenamenski korišćene, to je krivično delo. Mi znamo da je bilo takvih slučajeva, pogotovo u Kolubarskom okrugu, da su mnogi kojima kuće nisu srušene podigli nove kuće zahvaljujući tim parama. To je bilo još za vreme prošle vlasti stavljeno na papir. Nije doterano do kraja i može se raspravljati zbog čega nije. Takvih slučajeva ima i mora se krivično odgovarati.
Dalje, ima slučajeva da su korišćeni krediti u većem iznosu nego što su mogli da se dobiju, pogotovu oni polovni krediti vantržišnih banaka za određene namene, za kupovinu stanova, za izgradnju itd. Sve se to može utvrditi i to mora da dođe pod udar krivične odredbe i da se nadoknadi šteta državi. Sve je ovo što ste vi ovde naveli, a što je opravdano da se potegne kao problem, što je opravdano da se država obešteti. Može se provesti kroz postojeći krivični zakonik, kroz angažovanje suda, postupanje u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku, dakle da se ne dira Ustav, da se ne dira pozitivno zakonodavstvo, već postojeće.
Ako vi mislite da možete na ovaj način provoditi pravičnost nauštrb pravde, onda se grdno varate. Znate, svaki moderan pravni poredak se zasniva na ustavnosti i zakonitosti. Ustavnost i zakonitost su objektivne kategorije koje se mogu dokazivati, a ovo za šta se vi zalažete kao za pravdu i pravičnost, prilično su subjektivne kategorije i teško se dokazuju, teško se podvode pod pravnu normu i to je problem. Ovaj zakon je trebalo da radi neki dobar pravnik, a ne neko ko je opterećen isključivo političkim interesima. Vi ste, ja to razumem, vlast koja voli presedane i uveli ste mnogo presedana, ali vodite računa da se ti presedani i vama jednog dana mogu razbijati o glavu. Presedani u pravu su veoma opasni i svako mora da ih se čuva i da ih se kloni. Onako kako vi sada postupate, tako će sutra neko postupati prema vama, a možda još gore, jer će se stalno zaoštravati odnosi, dok se ne dođe do streljanja.
Ovde treba lepo da povučete ovaj zakon, a da aktivirate tu komisiju koju ste formirali u Vladi Srbije i da ne smenjujete predsednika komisije kada god čačne nekoga od DOS-ovskih funkcionera, bio to Dušan Mihajlović ili neko drugi, da idete do kraja i da utvrdite da je taj i taj državni funkcioner dobio dva stana, dobio tri stana, dao sinu stan, dao ćerki stan itd. Svaka čast, sve ćemo to podržati. Taj i taj dobio od države stan, a već imao svoj stan. Ne prozivajte, jer znate dobro da izmišljate. Dakle, sve to može da se sprovede na osnovu postojećih zakona ako ta komisija bude radila objektivno, jer ove vaše norme, kvazinorme, uopšte nisu bitne. Bitan je registar svih onih koji su se ogrešili o zakon i tako se obogatili. To je važno.
Prvo da utvrdite sva imena, ni po babu, ni po stričevima, da se taj spisak objavi uz opisne konstatacije uradio to i to, tako i tako, jer i samo objavljivanje je veoma značajna sankcija, a onda da se ide od jednog do drugog prema težini slučajeva i da sud izriče odgovarajuće mere. Samo to može biti uspešno, samo to može biti poučno, samo to može biti korisno za državu. Ako vi vašu odokativnu pravdu budete ovako sprovodili - ministar Božidar Đelić predloži u Skupštini zakon, Skupština usvoji zakon, a onda zakon odokativno sprovodi ovaj njegov Aleksandar Radović, on onda pregovara, tebi ću odrezati ovoliko, tebi onoliko, pa će od jednog tražiti pare, od drugog će tražiti možda neke nekretnine, od trećeg će tražiti ko zna šta i imamo iskustava povodom ovih afera koje su krenule u Vladi.

Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, a posle njega narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, zasigurno nailazite na razumevanje građana Srbije, kao i nas koji smo u ovoj sali, samom činjenicom da sa nama niste delili sudbinu u poslednjih deset godina i verovatno zato grešite kada govorite o trinaest godina. Znam da vi znate da je maltretiranje ovog naroda potencijalnim uvođenjem embarga i samim uvođenjem embarga u maju 1992. godine, u suštini počelo pre devet do deset godina, a zamrzavanje sredstava ovog naroda i ove privrede faktički u poslednjih deset godina.
Da ne bude dileme, ideja o donošenju posebnog zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu, stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti je ideja koju socijalisti podržavaju. I te kako je podržavaju, iako su i oni sami u dilemi koju su izneli prethodnici za ovom govornicom. Činjenica je sledeća: jasno je da mnoge od ovih aktivnosti koje su definisane kao mogući motiv za dodatno oporezivanje jesu aktivnosti koje su krivično delo i koje su kažnjive po pozitivnim krivičnim propisima. Međutim, postoje apsolutno aktivnosti koje uopšte nisu obuhvaćene Predlogom zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak.
Naime, od pet različitih kategorija ekstra dohodaka na žalost, predlagač zakona se opredelio samo za jednu jedinu, a to je institucionalizovani ekstra dohodak. Time u suštini ukazuje na jednu potencijalnu opasnost i jedan potencijalno vrlo loš motiv kod predlaganja ovog zakona, ako se odlučite da ganjate ekstra profit, da oporezujete ekstra profit i ekstra dohodak stvoren samo kroz institucionalne okvire sistema. A znate da ste živeli u državi čija su preduzeća građana i deviznu imovinu, pa čak i brodove i avione, da bi upravljali voljom ovog naroda, zamrzavali i oduzimali, uveli embargo za ovu zemlju, ukinuli bankarske tokove, ukinuli mogućnost uvoza legalnog repromaterijala i izvoza roba; u državi koja je morala sa makedonskim i bugarskim markicama da prodaje svoju robu. Onda vi znate da je ta država morala da ima i područje sive ekonomije.
Vrlo je interesantno da je predlagač ovog zakona, inače izuzetan stručnjak, kako čitam u novinama dvanaesti, trinaesti u Evropi, zaboravio na pojas sive ekonomije. Procena je naša, a sigurno i mnogih, da jedna trećina kapitala ide legalnim tokovima, a dve trećine idu sivom ekonomijom. Ako socijalisti ideji za predlaganje ovakvog zakona ijednu primedbu stavljaju, primedba je što je on faličan. On je samo obuhvatio institucionalne okvire sistema, a nije obuhvatio sivu ekonomiju.
Vi nemate ni jedan član u kome će se reći - taj i taj ima 500.000 maraka stečenih u poslednjih 10 godina i mora da dokaže poreklo tih 500.000 maraka.
Draga moja gospodo, kada bismo vam verovali da vi hoćete ravnopravnost, da vi hoćete da oporezujete one koji su se o tuđoj grbači obogatili, koji su školovali decu o trošku države, koji su izbegavali da plaćaju poreze i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje, koji su koristili vodu i kanalizacione sisteme koje su drugi gradili, kao i sve druge pogodnosti za život građana Srbije, a nisu plaćali decenijama svoje učešće u tome, onda biste vi nama i građanima Srbije pokazali da ste zaista rešili da proganjate one koji su se zaista neopravdano obogatili i u teškim uslovima, kada je deo međunarodne zajednice predvođen američkom administracijom nametnuo narodu teške uslove života i da rešava pitanje svojih baza na teritoriji Kosova i Metohije.
Prema tome, ideja o donošenju ovakvog zakona je ideja koju socijalisti pozdravljaju i za koju su se opredelili, ali sam tekst zakona je katastrofalan, vrlo usmeren i daje povoda da se sumnja. Ako već želite da ganjate ekstra profit koji je stvaran na institucionalan način stvaranja ekstra dohotka, što onda ne prepustite to pravosudnom sistemu zemlje, da na tome radi. A vi biste se onda okrenuli prema onima koji su pomoću sive ekonomije stekli kuću, na primer od 250.000 maraka, a nisu plaćali porez, ili su bili paušalci u svojoj advokatskoj kancelariji ili u privatnoj lekarskoj praksi, pa imaju da dokažu odakle im je tih 250.000 maraka.
Tada bi se stvorila jedna kampanja koju bi građani Srbije razumeli i podržali, jer su mnogi građani Srbije užasno teško živeli. I vi dobro znate kako je nastala ta inflacija. Ta inflacija je nastala zato što je kragujevačka "Zastava" ostala bez 50% izvoza, a reč je o Hrvatskoj i Sloveniji, ostalo bi joj 90% tržišta. Ali, neko je hteo da razara bivšu Jugoslaviju, po sistemu - podeli pa vladaj.
Prema tome, ideja o donošenju zakona o ekstra profitu bila bi izvanredna i izvanredno realizovana, da je nama predložen zakon koji će delovati na stvaranje ekstra dohotka na sivom ekonomskom tržištu, pa svako ko je tako radio treba da dokaže poreklo svoje imovine, kako je stekao u poslednjih 10 godina. Ne može član Vlade Republike Srbije da prijavi da je imao 500.000 maraka, a nije nijedan dan proveo na radu u inostranstvu. Odakle mu onda toliko maraka?
Dakle, ideja je izvanredna samo nije na adekvatan način sprovedena. Jer, u ovom zakonu ganjate nešto što pripada tzv. institucionalnom ekstra dohotku, nešto što se stvaralo samo u legalnim državnim organima bankarskog sistema. Ako se tada loše radilo, može da se kazni Krivičnim zakonom, a ako to vi želite da uzmete kod sebe, onda stvarate tezu za jednu drugu priču. A ta druga priča kaže da je ovaj zakon neodrživ. Neodrživ je zbog toga što narušava bitne pravne principe, princip zakonitosti i pravne sigurnosti. S tim u vezi je i pitanje retroaktivnosti. Ko će onda da ulaže ovde kapital kada to bude imao u vidu.
Drugo, ovim se teži ka uspostavljanju jednopartijskog sistema uvođenjem subjektivnih procena i prava u procenama u rukama čelnika i izvršilaca DOS-ovskog režima. Jer, ako vi sve to trpate kod sebe, u Vladu, da vi to sve sami procenjujete, da li to neko treba da plati ili ne, onda vi time dajete povoda za sumnju da to namerno činite, da možete prema nekima da primenjujete silu, a sa drugima da budete kooperativni.
Dalje, ovaj zakon je u svojim delovima nekonzistentan.
Takođe se polazi od toga da neki propisi nisu bili korektni. Pa ko je taj koji ima pravo da to procenjuje i da pravi razliku. Treba ganjati one koji nisu poštovali važeće propise. Inače, ko može da se stavi iznad Skupštine Srbije koja je donela zakon i kaže - jeste, radilo se po zakonu, ali smatram da zakon nije korektan. Znači, uzimaju za sebe pravo da procenjuju, i to da procenjuju samostalno. Uzimaju za sebe pravo da procenjuju da li je zakon koji je bio važeći, po kome je neko radio, bio korektan.
Skupi se tako grupa DOS-ovskih čelnika u Vladi Srbije i kaže - e, ovaj zakon iz 1995. godine jeste, bio je važeći, čovek je radio po važećem zakonu, ali mi mislimo da nije bio korektan. Da li je to pravda, da li je to zakonitost? Šta je posledica toga što ne postoje realni okviri za sveobuhvatnu i automatsku primenu zakona. Posledica je sledeća: zbog nedostatka automatizma, razumno je pretpostaviti da će biti prisutna selektivnost i arbitrarnost u primeni zakona, što se direktno može prevesti na građanima mnogo prepoznatljiv termin - partijska podobnost i osveta. U tom grmu očigledno leži zec kad je u pitanju sadržaj teksta zakona.
Da ponovim, socijalisti apsolutno podržavaju ideju da se donese zakon o oporezivanju ekstra profita, ali ta ideja mora da bude sveobuhvatna, da to bude jedan pokret u Srbiji koji će naterati svakoga koji je u poslednjih 10 godina stvorio sredstva, pre svega putem sive ekonomije i učešćem u njoj i stekao veliku imovinu, pa treba da dokaže poreklo kapitala, da dokaže da li je platio odgovarajuće poreze kada je toliki kapital stvorio, a koristio je sve pogodnosti ove države.
Međutim, ovaj zakon ide na drugo. On oduzima deo iz krivičnog zakonodavstva i daje u ruke pogodnim DOS-ovskim čelnicima da procenjuju podobnost onih koji su u institucionalnom delu eventualno stvarali ekstra profit. Jedino što je podložno automatizmu je višak sredstava za silu i pritisak, ali i za opraštanje i kooperaciju sa finansijskim moćnim pojedincima i preduzećima.
I dolazimo do jedne fantastične pozicije. Oni su ti koji su sada, mimo zakonskih sistema, kod onih koji su u institucionalnom delu stvarali ekstra profit da procenjuju ko je kriv, ko je prav, ko je podoban a ko nije, onda će bogati pojedinci, da ne navodim sada preduzeća, biti u poziciji da stalno kooperiraju i rade sa čelnicima DOS-ovskog režima.
Zašto je to tako? Zato što metodologija za utvrđivanje i kvantificiranje slučajeva nije razrađena, kao i mnoge stvari koje je gospodin Đelić predložio, počev od budžeta, gde zemlja raspolaže sa tri milijarde dinara u tzv. socijalnom fondu, a ni danas niko ne zna koji su kriterijumi za potrošnju tih sredstava. Da li Skupština o tome razmišlja? Ne razmišlja. Kao što je 6 milijardi ili četiri milijarde odvojeno za energetiku, za podsticaj industrije. Ko deli te 4 milijarde, po kojim kriterijumima. Od toga nema ništa.
Tako ni ovde nema metodologije za utvrđivanje i kvantificiranje slučajeva, ta metodologija nije razrađena. Ko će razraditi? Onaj koji presuđuje.
Znači, kadija te tuži, kadija ti sudi.
Sada jedan deo, koji je vezan za poznavanje ekonomije - sličnost između Izvršnog biroa CK SKJ, koji je sličnu akciju pokrenuo 1972. godine, i politbiroa DOS-a je očigledna. Jer DOS u ovom predlogu zakona koristi kategorije socijalističke robne proizvodnje, kao što su dohodak, ekstra dohodak i ekstra dobit.
Da se podsetimo, socijalistički samoupravni društveno - ekonomski odnosi nisu poznavali kategorije ekstra profita i profita, ali zato jesu poznavali kategorije ekstra dohotka, dohotka i ekstra dobiti. Možda se zbog toga osvrćete samo na ovaj prethodni period, koji je počeo 1.1. 1989. godine, po vama. Tvrdim, počeo je onog momenta kada su prva sredstva ove države, pojedinaca i preduzeća zamrznuta u američkim bankama, a vi ni danas ne tražite da se ona odmrznu. Ali, moram da kažem da je istina upravo obrnuta - upravo se radi o periodu koji je raskinuo sa pomenutim kategorijama socijalističkog samoupravnog tržišnog sistema, započeo tranziciju, koja još uvek traje, uveo parlamentarnu demokratiju, tržišnu privredu, i afirmisao, između ostalog, i privatnu svojinu, i u pogledu svojina različitog oblika.
Ovo je period od 1990. godine, kada je uveden višepartijski sistem, kada je formirana višepartijska prva skupština, ovo je period kada je privatna svojina i te kako skočila. Skoro 400 hiljada preduzeća, malih, srednjih i velikih, su u privatnoj svojini. Znači, iza nas je 10 godina jednog burnog razvoja, bez obzira što je to i 10 godina teškog maltretiranja ovog naroda, što vi često zaboravljate da kažete, od strane onih koji su izmislili "Markale", da bi uveli embargo, koji su mnogo toga izmislili, da bi maltretirali ovaj narod. (Glasovi iz sale: Tema.)
Trebali ste pitati ministra Đelića šta je tema, kad je držao politički govor u uvodnom izlaganju.
A što se tiče kategorije ekstra profita i ekstra dohotka, želim da vam kažem da struka i teorija poznaju racionalizatorski ekstra dohodak, poznaju tehnološki ekstra dohodak, poznaju konjukturni ekstra dohodak, ekstra dohodak na bazi savremenih tržišnih struktura, ekstra dohodak na bazi povoljnih prirodnih okolnosti i institucionalni ekstra dohodak.
Nažalost, ministre, vi ste propustili šansu da zaista uradite jedan predlog zakona koji bi mnogo zadovoljio narod. Narodu bi mnogo značilo kada bi se stvarno reklo da svako ko ima mora da dokaže, bar da opisno kaže, odakle mu sredstva da ima stan od toliko i toliko kvadrata, kuću od toliko i toliko kvadrata, proizvodnju toliku i tih kapaciteta. E, tada bi to bilo prava priča.
Međutim, vi ste se opredelili da kažnjavate ono što već legalno može da se kažnjava u pravosudnom sistemu, izvlačite to iz pravosudnog sistema, koji ipak dobro pruža otpor i dosta je relativno nezavistan, sem tužilaštva, koje efikasno radi, a uzimate na sebe da vi procenjujete, bez metodologije, bez kriterijuma - ko je ostvario ekstra dohodak, koliki mu je ekstra dohodak, koliko procentualno treba da plati, a možda nekima, pomirljivo bogatim, i bogatim preduzećima, i da oprostite, i time sa njima ostvarite izuzetnu kooperaciju.
Pošto imam još 10 minuta, neću ih iskoristiti, bar mi se za sada čini, želim da kažem za one koji možda nisu ni razumeli koliko je ozbiljno voditi državu, da su rezultati zakonskih projekata koje ste vi, ministre Đeliću, predložili, katastrofalni. Juče sam bio u Smederevskoj Palanci. "Goša" skoro stoji. Mnoga preduzeća stoje, privredna proizvodnja je 10% niža u aprilu. Recite koliko je niža u maju u odnosu na maj 2000. godine. Izvoz do marta nije dostigao izvoz iz septembra 2000. godine, a u aprilu je 305 dalji pad izvoza u odnosu na mart mesec.
Prema tome, katastrofalni su pokazatelji svih teških zahvatanja poreskog sistema. Voditi jednu državu je mnogo ozbiljna stvar. U ovim institucionalnim ekstra profitima, koje ste vi uočili, mnogi poslanici socijalista će govoriti primere. Želim da kažem - ne možete vi na isti način da gledate da li je neko ostvario možda prava iz primarne emisije, ili prava kupovine deviza po 6 dinara, ako je tim sredstvima razvio jedan deo Srbije, razvio mala i srednja preduzeća na selu, zadržao stanovništvo, zaposlio stanovništvo, izvršio supstituciju uvoza robe sa domaćom robom, i dao rast našoj proizvodnji.
To su mnogo ozbiljne stvari i mnogo ozbiljan zadatak ste uzeli na sebe. Prema tome, mi jesmo za ovu ideju, ali tekst je katastrofalan, i glasaćemo protiv njega. Međutim, ukoliko se prihvate naši amandmani, mi ćemo glasti za zakon. Hvala.