SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 13.06.2001.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

13.06.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:20 do 19:20

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama (pojedinosti) (2001)
  • Sedmo vanredno zasedanje (2001)
  • Predlog zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti (načela) (2001)
  • Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama – glasanje (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Pošto se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
    Za 58 narodnih poslanika, protiv 116, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 20, ukupno 194.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Stevan Kesejić.
    Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Ima reč gospodin Stevan Kesejić.
    ...

    Stevan Kesejić

    Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko već nije povučen iz procedure Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, onda smo mi, narodni poslanici, pokušali da utičemo da taj zakon maksimalno poboljšamo.
    Međutim, teško je poboljšati nešto što ne valja do te mere da ne odgovara korisnicima ovog zakona. Ipak smatram da amandmanom koji sam podneo, mogu donekle da utičem na uspostavljanje zakonskih okvira. Zbog toga sam i podneo ovaj amandman, želeći da utičem na primenu ustavnih odredaba, gde se zakonodavna, izvršna i sudska vlast moraju razdvojiti.
    Samo sam ovim amandmanom uticao na to da Vlada ne može da određuje osnovicu i obračun, kao i isplatu plata izabranim licima, i to, narodnim poslanicima, predsedniku Republike, a onda sam ovde, s obzirom da se radi o veoma važnom čoveku i ličnosti koja uređuje i tehnički vodi ovu skupštinu, ubacio i sekretara Narodne skupštine.
    Nadležnosti i ingerencije Vlade, ovim amandmanom se neće eliminisati, jer sam u sledećem amandmanu, dakle u tački koja sledi iza ove, regulisao prava i nadležnosti Vlade Republike Srbije. Međutim, interesantno je to što je Vlada odgovorila tako što je amandman odbila. Ona kaže - da bi se obezbedilo izvršavanje rashoda u planiranom obimu, potrebno je da Vlada utvrđuje osnovicu za obračun i isplatu plata, budući da je ona odgovorna za izvršenje budžeta Republike.
    To niko ne osporava. Međutim, smatram da bi skupštinski odbor, odnosno Administrativni odbor, da bi se uklapao u bilanse rashoda iz budžeta, koji bi bio u nadležnosti i Narodne skupštine, kao odbor, i da bi na taj način ispunili ove obaveze koje odbor ima u Narodnoj skupštini. Time bi se odvojila samo delimično zakonodavna, izvršna i sudska vlast, a ovde bi još ostao problem sudske vlasti, gde bi se posebnim zakonom moglo regulisati i ovo pitanje.
    Zbog toga predlažem da se ovaj amandman usvoji i da skupštinska većina donese odluku da se Vlada u ovom delu, gde se određuju plate izabranim licima, izdvoji, dakle, eliminiše iz tog dela.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 53 narodna poslanika, protiv 109, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 26, ukupno 188.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dragan Maršićanin.
    Vlada se nije izjasnila o novom tekstu amandmana, sa ispravkom, i molim predstavnika Vlade da se izjasni. Ispravka je samo dodata, dobili su je poslanici. Ispravka je samo na kraju poslednje rečenice: "u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu Republike Srbije". Dobro, pročitaću kompletan tekst.
    U članu 3. stavu 1. na kraju tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči "osim, za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije."
    U istom članu, posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
    "Osnovicu za obračun i isplatu plata za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine, Republike Srbije utvrđuje Administrativni odbor Narodne skupštine, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu Republike Srbije".
    Vlada je prihvatila ovaj amandman, Administrativni odbor je prihvatio ovaj amandman, znači, on postaje sastavni deo teksta Predloga zakona.
    Narodni poslanik Stevan Kesejić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 3. doda novi član 3a.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Takođe ni Administrativni odbor.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    ...

    Stevan Kesejić

    Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 3. koji sam dao u pređašnjem stavu, odnosno u prvom javljanju, usko je vezan sa ovim amandmanom koji sada podnosim. Ovde sam naveo sve nadležnosti Vlade koja ima ingerencije prilikom određivanja osnovice za plate korisnika budžeta. Kao što sam i rekao, smatram da je manjkavost ovog amandmana samo u tome delu gde se sudska vlast i dalje zadržava. Dakle, u ovom paketu, gde Vlada određuje. Ali ima jedna interesantna stvar, gde Administrativni odbor, odnosno Vlada, kaže za član koji sam podneo da je ovaj amandman u suprotnosti sa amandmanom koji sam podneo na isti član u prethodnom slučaju. To apsolutno nije tačno. On je usko povezan sa tim amandmanom i objašnjava nadležnost Vlade Republike Srbije. Kada se uzme amandman jedan i amandman 2., koje sam ja predložio, onda je to suštinski isti amandman koji je malopre prihvaćen od strane poslanika DOS-a. Zbog toga odustajem od ovog amandmana. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Konstatujem da je narodni poslanik Stevan Kesejić povukao svoj amandman.
    Na član 4. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Dragan Čolić, Gordana Pop - Lazić i Veroljub Arsić.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman, takođe ni Administrativni odbor.
    Da li neko želi reč od podnosilaca amandmana?
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 4. Predloga zakona o platama u državnim organima i javnim službama, iako ovom zakonu, ovaj naziv ne priliči. Prema onome što on sadrži, on bi mogao da bude Predlog zakona o zaradama zaposlenih u državnim organima.
    Član 4. odnosi se na utvrđivanje koeficijenata i citiraću stav 1. i stav 2: "koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu". To nije sporno.
    Stav 2. kaže da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjih odmora.
    To je protivrečno članu 5. gde su nabrojani dodaci na platu. Ne može nešto što je promenljiva kategorija da bude sadržano u koeficijentu. Koeficijent je nešto utvrđeno i nepromenljivo. Kako će, recimo, u koeficijent da se uračuna regres za godišnji odmor ili, još gore, naknada za ishranu u toku rada, ako se ona prima po broju dana koliko je radnik bio na radnom mestu. Ako je bio na bolovanju, nema te naknade.
    Pored toga što tehnički nije dobro urađeno, što ovo nikako ne može da bude u članu 4, a protivno je i članu 1. gde se kaže da se ovim zakonom određuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja, smatram da stav 2. ovog člana treba brisati.
    Naravno, nisam zadovoljna ni obrazloženjem Vlade zašto ne prihvata ovo, i zbog toga ću pročitati šta Vlada kaže o predlogu mog amandmana, obrazlažući neprihvatanje amandmana prelaskom na bruto sistem plata. Ona kaže: "prelaskom na sistem bruto plata, sastavni deo plate postaju i dodaci za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjih odmora".
    Predloženo je da navedeni dodaci budu sadržani u koeficijentu (znači, Vlada priznaje da su to dodaci), kako bi se obezbedilo da se prelaskom na bruto plate održe uspostavljeni rasponi u platama, u zavisnosti od vrste poslova. U protivnom, znači, ako tako ne bi bilo, rasponi u platama bili bi znatno poremećeni. Apsolutno je to netačno i tehnički je nemoguće da se izvede. Evo izađe ministar, mislila sam da ga pitam da to on razjasni, ako mu je uopšte išta jasno po pitanju ovog zakona. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Ima reč narodni poslanik Dragan Čolić.
    ...

    Dragan Čolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman u članu 4. predloga zakona, stav 2. da se briše. Potpuno je nemoguće i nelogično da koeficijent sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada, i regres za korišćenje godišnjeg odmora, s obzirom da je naknada za ishranu promenljiva kategorija i njen iznos zavisi od  broja dana koje zaposleni provede na radu, a koeficijent jedino može biti izražen u broju koji izražava jednu stalnu vrednost po osnovu složenosti, odgovornosti i uslova rada ili stručne spreme.
    Nesporno je da se ovako loš predlog zakona teško može popraviti amandmanima. Nije razumno samo glasati protiv predloženog amandmana po inerciji, ne razmišljajući, i dozvoliti Vladi da kontroliše čak i ono što joj nikada nije pripadalo. Da li mi narodni poslanici treba da budemo pod kontrolom Vlade, ili naroda, kome smo jedino i odgovorni. Ako Zoran Đinđić i njegovi "sateliti" i dalje kontrolišu sve tokove novca, sva javna preduzeća, banke, carine, većinu opština, ne smemo dozvoliti da i nas, predstavnike naroda, kontroliše Vlada. Zar nije elementarna obaveza narodnih poslanika da kontrolišu Vladu, a ne Vlada narodne poslanike? Kod vas, DOS-ovaca, izgleda da je obrnuto.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Ima reč narodni poslanik Veroljub Arsić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, već ste upoznati sa amandmanom u njegovom istovetnom tekstu. Međutim, činjenica je da je Vlada prilikom donošenja predloga zakona napravila niz propusta u ovom delu materije. Obrazloženje Vlade je da ovaj amandman ne može da se prihvati, iz razloga što se prelazi na princip bruto zarada. Međutim, po samom principu i u uslovima kada nema koeficijenata, sam poslodavac može radnika, srazmerno njegovim troškovima koje je imao u toku rada, po pitanju toplog obroka, da rešava kroz povećanje njegove plate.
    Kada je u pitanju radnik državne uprave, pošto se radi o koeficijentima u koje je uračunata i ta naknada za topli obrok, dolazi do nepravilnosti. Nije samo u pitanju broj radnih dana, koliko je ko radio u toku meseca, već i koliko je radno vreme u toku dana. Postoje određena mesta u organima uprave gde radnici moraju da rade po 12 sati neprekidno i to im se ne računa kao prekovremeno radno vreme, jer je u opisu njihovog radnog mesta. Normalno je da će radniku koji radi 12 sati, pa 24 odmara, pa 12 radi, 24 odmara, mnogo više sredstava biti potrebno za njegove tople obroke. Tako da ova materija, u svakom slučaju, ne može da bude regulisana na ovaj način kako je to Vlada predvidela.