Dame i gospodo narodni poslanici, u samom predlogu ovog zakona naznačeno je da se već nekoliko godina plate zaposlenih u državnim organima isplaćuju mimo zakonskog osnova. Tu je prilična doza samovolje postojala. Jednostavno, nešto što nije regulisano jasno zakonom. Onda je prepušteno na volju ili samovolju i upravo tako je ova materija do sada bila regulisana.
Nije cilj Vlade ignorisanje sistema podele vlasti. Nije cilj ni da Vlada uspostavi monopol kao organ izvršne vlasti nad zakonodavnom i sudskom vlašću. Cilj je da se uspostavi red. Cilj je da se ova materija uredi na jedinstven način i da se izgradi sistem u kome bi se uspostavio jednak nivo plata za poslove iste složenosti.
Utvrđivanjem jedinstvene osnovice obezbeđuje se finansiranje javne potrošnje u skladu sa opštim bilansom javnih prihoda i javnih rashoda u Republici, kao i održavanje zakonom uspostavljenog odnosa između nosilaca zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.
Pored toga, na osnovu opšteg bilansa javnih prihoda i javnih rashoda, Zakonom o budžetu, a on je usvojen, utvrđuje se obim sredstava za plate svakog korisnika budžeta pojedinačno i to prema jedinstvenim parametrima. To podrazumeva i jedinstvenu osnovicu za obračun svih plata. Ukoliko bi došlo do utvrđivanja osnovice od strane različitih organa, moglo bi doći do izvršavanja rashoda za plate u pojedinim organima u većem obimu od zakonom utvrđenog. Time bi bilo omogućeno nekontrolisano izvršavanje rashoda budžeta, za šta, inače, odgovara Vlada. Takođe, bilo bi narušeno ustavno načelo budžetske ravnoteže. To je član 69, stav 4. Ustava Republike Srbije.
Dakle, to su bili motivi Vlade. Prihvatanjem amandmana predsednika Narodne skupštine Vlada je pokazala apsolutno poštovanje Narodne skupštine kao vrhovnog, zakonodavnog tela ove zemlje. Vlada, a to meni čak i smeta, želi da jasno afirmiše slobodno i nezavisno sudstvo kao jedan od stubova u sistemu podele vlasti. Mi, na žalost, do sada nismo imali jedan validan, moderan zakon o sudovima i sudijama. Nacrt tog zakona je završen. Za nekoliko dana krenuće javna rasprava o tom zakonu.
Biće formiran vrhovni pravosudni savet, u kome neće biti nikakve uloge izvršne vlasti i nakon usvajanja takvog zakona, to potpuno prihvatam, mislim da pitanje finansiranja pravosudnih organa treba da bude u isključivoj nadležnosti ovog dela vlasti u zemlji. Dakle, nije ništa sporno. Ali, mora se sačekati. Nije ni ovaj zakon, kao ni mnogi drugi, sveto pismo, da se ne može u ono vreme kada bude usvojen zakon o sudijama i sudovima menjati. Dakle, niko ne beži od toga.
Što se tiče stanja u pravosuđu i ovih koeficijenata, slažem se da tu uvek mogu postojati prigovori, da će uvek biti nezadovoljnih, da je uvek utvrđivanje nivoa i raspona nešto što je poprilično relativna stvar, da nikakvim merenjem ne možete doći do definitivnih podataka da li je nešto apsolutno dobro odmereno ili ne, ali cilj je da se uspostavi red. Jednostavno se čudim što se neki poslanici sadašnje opozicije, a dojučerašnji učesnici u vlasti, ponašaju kao trnova ružica, kao da su se odjednom probudili i kao da se u minulom vremenu, u minulih 10 i više godina ništa nije događalo i sad žele da idealizuju stvari - za sve je kriva ova vlada. Pa, Vlada se zatekla pred jednim ambisom, pred jednom provalijom, sa praznom kasom. Zato se sredstva budžeta natežu na ovaj ili onaj način.
(Predsednik: Vreme.)
Jednostavno, to je situacija koja je iznuđena. Vlada, ponavljam još jednom, pokušava da nađe pravu meru, pokušava da uspostavi red, da nam se ne bi dogodilo da plate, kao u minulom periodu, budu na nivou milostinje ili neke mizerne socijalne pomoći.