SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 13.06.2001.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodine  Veljkoviću, izričem vam opomenu, vi vrlo dobro znate da zloupotrebljavate govornicu.

Miroljub Veljković

Predsednika Privrednog suda, koji je doneo rešenje o stečaju Poštanske štedionice, normalno treba na neki način nagraditi i uopšte sve predsednike Privrednog suda.
Dakle, predlažem da se u Predlogu zakona ove tri kategorije u članu 7. izjednače sa koeficijentima, odnosno da se ove tri kategorije svrstaju u istu platnu grupu.
Gospodine Maršićanin, nisam apsolutno izašao iz konteksta ove teme i ne znam zašto sam dobio opomenu. Pošto je pred nama izmena Poslovnika o radu ove skupštine, predlažem vam da obavezno ubacite član, gde ćemo mi, narodni poslanici, imati obavezu da vam dostavimo pismenu diskusiju, vi onda da izvršite cenzuru i da nam kažete kada i kako treba da obrazložimo predloge zakona, kako treba da obrazložimo amandmane. To bi bilo dobro rešenje.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
U parlamentima drugih zemalja postoji obaveza narodnih poslanika da ništa ne pišu i da nemaju pravo sa skupštinske govornice da čitaju. Ne znam koliko bi vas pogodila takva odredba, a nema potrebe da dostavljate na cenzuru  vaše tekstove. Tamo ljudi govore iz glave.
Za reč se javlja gospodin Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Gospodine predsedniče, kao poslanik koji je prvi pre 10 godina uveo u parlementu praksu da se ne čitaju nikakvi govori sa ove govornice, skrenuo bih vam pažnju da naučite da upravljate tom tehnikom, jer se dve posledice mogu desiti. Jedna je da nam pokvarite ovaj uređaj, što nije strašno, a druga je da vas počne da trese struja, ne znam kako bismo to podneli.
Ovaj amandman nije naročito bitan zbog brojki na koje se odnosi. Tu brojke nisu naročito važne. Tu su razlike minimalne. Ali u pitanju je mnogo ozbiljniji problem, na koji ukazuje i Vlada, ne razmišljajući. U stvari, o čemu se radi. Ona nije svesna problema.
U strukturi naših sudova problem postoji u odnosima redovnih i privrednih sudova. Umesto da izvršimo reformu pravosudnog sistema i da imamo samo redovne sudove, u kategoriji opštinski, okružni i Vrhovni, što je savim dovoljno da se zadovolje osnovni postulati pravosudnog sistema u parlamentarnoj državi, mi imamo ostatak starog komunističkog perioda, koji se sastoji u privrednim sudovima. Ne znači da nekomunističke zemlje nekad nemaju specijalizovane sudove. Imaju, ali to treba izbegavati.
Niko sad ne može da odredi status privrednog suda u odnosu na opštinski i okružni, nema tog pravnog stručnjaka koji bi do kraja mogao da precizira, niti da odredi status Višeg privrednog suda između okružnog i Vrhovnog. Jednostavno rešenje postoji - jedinstveni pravosudni sistem. Čak i vojne sudove treba ukinuti. Vojni sudovi imaju smisla samo u uslovima ratnog stanja. Vojni sudovi u mirnodopskim uslovima nemaju nikakvog smisla.
Taj problem, dakle, treba rešavati uporedo sa donošenjem novog zakona o sudovima i sudijama. Ne možemo ovako parcijalno. Onaj ko je ovo pisao, uopšte nije razmišljao o zakonu o sudovima. Uopšte te probleme nije imao u vidu. Videli smo već da ministar pravde nije učestvovao u pisanju ovog zakona, jer ne zna sadržaj.
Oni koji su se predstavljali kao stručnjaci, očigledno nisu stručnjaci. Ovde su potrebni pravi pravni stručnjaci, da nam rade u okviru jednog projekta, na svim zakonima, koji se tiču unutrašnje organizacije države. Dakle, čitavom spektru zakona, koji se tiču i zakonodavne, i izvršne i sudske vlasti, koji bi po rangu bili odmah ispod Ustava.
Jer, drugačije ovo pitanje ne može da se razreši. Ko ovo može da kaže - ovo može odokativno, kako je kome volja, ovome dam 7,8, ovome 8,3, ovome dam ovako, Peri ovoliko, Janku onoliko, Jeleni ovoliko, ali to ništa ne znači sa pravnog aspekta.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 52 narodna poslanika, protiv 104, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 28, ukupno 184.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Ljubomir Kragović i Stevan Kesejić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li predlagači žele reč?
Ima reč gospodin Ljubomir Kragović.

Ljubomir Kragović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 7, stav 1, alineja 12, predložio sam da se reči "sudija okružnog suda, zamenika okružnog javnog tužioca" brišu. Iz kog razloga? Zato što su te dve kategorije potcenjene u ovim platnim razredima ili ovim koeficijentima, koji su predloženi ovim zakonom.
Zašto? Zato što se sam predlagač zakona poziva na to da je ove koeficijenta uradio na osnovu Zakona o radnim odnosima, a uvidom u Zakon o radnim odnosima u državnim organima, sudija orkužnog suda i zamenik okružnog javnog tužioca bili su u istoj platnoj grupi sa predsednikom privrednog suda, pa iz tih razloga predlažem da se brišu iz ove alineje, s obzirom da im pripada viši koeficijent. To nije neka velika razlika, ali je odnos predlagača prema sudijama okružnog suda i okružnom javnom tužiocu ovde bio maćehinski u odnosu na sudije privrednog suda.
Obrazloženje koje je dostavila Vlada na ovaj predlog zakona, kaže: "Vlada ne prihvata amandman. Odnosi uspostavljeni Zakonom o radnim odnosima u državnim organima bili su polazna osnova za utvrđivanja predloženih koeficijenata za izabrana lica, ali ne i jedini kriterijum. Pri predlaganju imale su se u vidu i naknadno izvršene korekcije uspostavljenih odnosa".
Te naknadne kriterijume, ili naknadne relacije, mogu jedino da shvatim kao neku osvetu ministra pravde, Batića, pošto je poznato da je kao advokat imao dosta tih sporova i da ih je sve izgubio, pa se ovim sveti sudijama okružnih sudova i okružnim javnim tužilaštvima, i nema smisla da se ovako odnosi prema sudijama.
Stoga predlažem Narodnoj skupštini da, prihvatanjem ovog mog amandmana, u stvari vrati u istu ravan sudije okružnih sudova i okružne javne tužioce. Inače, ovaj predlog zakona doživeće, nadam se, istu sudbinu, jer sam i na prethodnoj raspravi o ovom zakonu rekao da će pasti. Isto će ovo Vlada morati da povuče, jer su koeficijenti, ne samo u ovom amandmanu, nego i u ostalima, nesrazmerni i nekvalitetni. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč gospodin Kesejić.

Stevan Kesejić

Dame i gospodo narodni poslanici, uopšte nije čudno što gospodin Ljubomir Kragović i ja imamo istovetni amandman, s obzirom da je Vlada ovde zaista napisala jedno obrazloženje, a uradila je sasvim drugačije.
Zbog toga podnosim amandman na član 7, alineja 12, iz istih razloga, ali bih rekao da je ovde veoma važno da se ne dovedu u neravnopravni položaj određeni korisnici, koji su ovim članom vezani. Zbog čega - zbog toga što je veoma važno ko nam sudi i kako nam sudi. Takođe, ovde se može primetiti da predlagač zakona govori o primeni ovog zakona iz radnog odnosa i poziva se na "Službeni glasnik Republike Srbije" 48/91 i 66/91.
Ako pogledamo taj zakon o radnim odnosima, onda vidimo da su upravo ovi članovi ovde, dakle sudija okružnog suda i zamenik okružnog javnog tužioca diskriminisani u odnosu na ovaj zakon, pa su pomereni iz platnih grupa u kojima su ranije bili, a bili su u platnoj grupi sa predsednikom privrednog suda.
Važno je da se ti odnosi i rasponi prema uslovima i složenosti, dakle, principijelno, onako kako ovde Vlada govori, tako i sprovode. Zbog toga što nije principijelno sprovedeno, u odnosu na ova dva korisnika iz člana 7, podnosim amandman da se ta nepravda ispravi.
Takođe, i kod ostalih korisnika se ništa neće promeniti, a amandmanom koji je odbijen, gospodinu Miroljubu Veljkoviću i Lazaru Marijanskom, koji je suštinski isti, ispravila bi se nepravda i na taj način, prihvatanjem ovog amandmana, doveo bi se u neki koliko - toliko principijelni okvir, kako se zakonodavac, odnosno predlagač ovde poziva na obrazloženje koje je dao.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč.
Ima reč gospodin Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman ukazuje na nipodaštavanje sudijske funkcije u grani sudske vlasti. Vlada Srbije, podnoseći ovakav zakonski projekat, kao da je htela da u parlamentu izazove licitaciju - ovome ovoliko, onome onoliko, pa ko je kome simpatičniji.
Nikakvog reda nema u ovom članu 7, a ima i mnogo nerazumevanja u samom parlamentu. Malopre smo čuli Branislava Ivkovića, koji je tvrdio da je sekretar Narodne skupštine izabran od strane Narodne skupštine, kao i predsednik. To nije istina.
Sekretar je imenovan, on je činovnik, ali je sudija izabran. I ne sme se zato desiti ni da sudija opštinskog suda ima manju platu od sekretara Narodne skupštine. To bi bilo apsurdno, jer on je imenovani činovnik, a ovde je reč o izabranom sudiji. Treba, dakle, naučiti kakva je razlika između izabranih i imenovanih funkcionera.
Ogromna je razlika i ta razlika mora da se iskaže i kroz ovaj zakon. Tamo gde je reč o izboru, prvo, tamo gde je reč o neposrednim izborima, gde građani glasaju, narod glasa, treba potencirati značaj samog čina neposrednog izjašnjavanja naroda, pa tamo gde bira parlament, pa tek onda gde imenuje parlament, pa na kraju, gde imenuje i postavlja Vlada.
Ministar je izabran u parlamentu, ali sekretar nije. Svaki sudija je izabran u parlamentu. I sudija opštinskog, i sudija okružnog, i vrhovnog i ustavnog suda. Zašto sudije suda za prekršaje nisu sudije u pravom smislu reči? Zato što njih postavlja Vlada, a ne bira Skupština. Oni su vladin organ. Tu je razlika. Ali, naravno, ovde nekima treba pouka oko elementarnih stvari da bi mogli da učestvuju u raspravi o ovim pitanjima.