Dame i gospodo narodni poslanici i ja sam uložio amandman na ovaj član i ostajem kod predloga tog amandmana. S obzirom da je predlagač zakona koristeći odredbe postojećeg Zakona o radnim odnosima u državnim organima ("Službeni glasnik Republike Srbije" br.  48/91 i 66/91) postojeće koeficijente uvećavao dva puta nelogično je da se prilikom određivanja viših koeficijenta za predsednika Višeg privrednog suda koristi drugi odnos, tj. da se isti favorizuje u odnosu na predsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine  i predsednika poslaničke grupe, obzirom da se predlagač zakona u obrazloženju člana 7. poziva na već uspostavljene odnose iz Zakona o radnim odnosima u državnim organima, pa se predlaže da se i primeni.
Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka se zalaže da sistem raspodele svih zaposlenih u državnim organima, kao i poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, bude zasnovan na utvrđenim pravima, obavezama i odgovornostima i ne prihvata platne razrede iz vremena komunizma kao oblik uređenja ove sfere društvenog rada. Platni razredi nikada nisu odražavali u praksi realnost i prema tome, ne mogu biti prihvaćeni ovakvi stavovi Vlade.
Dame i gospodo narodni poslanici, brojni zakonski projekti koji se predlažu Narodnoj skupštini su veoma loše pripremljeni. Nisu dobro urađeni, nisu sistematizovali norme, ne odražavaju realnost. Zbog toga narodni poslanici imaju prava i dužnosti da ukažu da se određeni propisi i određeni zakoni moraju bolje pripremati i da budu sadržajniji i u praksi primenjeni.
Poznato mi je da je jedan ministar Francuske pozvao svog sobara, kada su mu upućene primedbe na predlog zakona, da u narodu brojne odredbe nisu bile jasne. Zamolio je svog sobara da pročita zakon od početka do kraja i sve ono što sobaru nije jasno da briše, pa kada je sobar stavio brojne primedbe i sobaru nisu bile jasne odredbe koje je francuski ministar predložio, tek je tada u drugom izdanju nacrt zakona izašao pred francuski parlament, bio je prihvaćen, i bolje sprovodljiv.
Zbog toga ukazujem predlagačima zakona da moraju voditi računa da timovi koji rade kao stručna lica na izradi zakona treba da budu zaista ljudi koji poseduju stručnost i ljudi koji će pripremiti projekt zakona takav, da bude zaista razumljiv narodu, običnom građaninu, a kamoli narodnim poslanicima kojima treba da bude odmah jasan i prihvatljiv.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za je glasao 41, protiv 97, jedan uzdržan, nisu glasala 42, ukupno 181 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Borislav Pelević.
Nemamo izjašnjenje Vlade, a Administrativni odbor je prihvatio ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. alineja 6. Predloga zakona, zato što sam uvideo da je verovatno omaškom predlagač napravi jednu grešku i nije nigde uvrstio sekretara Narodne skupštine i zamenika sekretara kada je određivao koeficijente za obračun i isplatu plata za lica koja imenuje  Narodna skupština. Obzirom da sam to uvideo, predloži sam da se i za njih utvrde određeni koeficijenti. Kada sam određivao visinu koeficijenata rukovodio sam se članom 47. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, gde je sekretar Narodne skupštine bio u prvoj platnoj grupi, a njegov zamenik u drugoj platnoj grupi. Znači, samo sam hteo da se ova greška ispravi, što je shvatio i prihvatio i Administrativni odbor, koji je prihvatio ovaj amandamn. Nadam se da će i Narodna  skupština prihvati ovaj amandman, kako bi naša imenovana lica bila uvršćena u član br. 7.

Da li se još neko javlja za reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se nikako ne može prihvatiti. Sekretar Narodne  skupštine ne može da se izjednači sa predsednikom stalnog skupštinskog radnog tela, sa sudijom Vrhovnog suda i zamenikom Republičkog javnog tužioca. Zamislite, sekretar Narodne skupštine i sudija Vrhovnog suda da budu izjednačeni. Sekretar Narodne skupštine ne može biti ni sa običnim poslanikom izjednačen. On mora biti niže od poslanika kategorisan, ubedljivo niže, jer narodnog poslanika je narod izabrao na direktnim izborima, a njega je ovde Skupština imenovala i postavila kao činovnika. On spada u čistu činovničku kategoriju.
Ne mislim bilo kog činovnika da ponižavam na ovaj način i poziv činovnika je časno zanimanje, naravno ako ga čovek na častan način obavlja. Zbog avezrije prema trenutnom sekretaru Narodne skupštine ne govorim ovako. Averzija kod mene prema njemi postoji, međutim govorim nezavisno od toga, jer imam averziju i prema trenutnom predsedniku Vrhovnog suda, ali se principijelno zalažem da ustavni status Vrhovnog suda bude sproveden do kraja i tako i u ovom slučaju. Ne može sekretar Narodne skupštine da bude u rangu sa narodnim poslanikom, a pogotovo iznad tog ranga. Ne može ni u jednoj varijanti da bude izjednačen sa sudijom Vrhovnog suda i onda je to potcenjivanje sudijske funkcije, sudske vlasti i onda je to potcenjivanje zakonodavne vlasti i zaista ne bi imalo nikakvog smisla da se takav amandman prihvati.

Raspravljamo o amandmanu narodnog poslanika Borislava Pelevića, a nemamo mišljenje Vlade.

Moram da kažem da su Predlogom zakona utvrđeni  koeficijenti samo za one kategorije koji su nosioci tri vrste vlasti, zakonodavne, izvršne i sudske i slažem se da ne može biti uneta kategorija sekretara Narodne  skupštine, jer onda bi trebalo unositi sekretara Vlade, sva druga lica i sve druge sekretare. Reč je o principu, znači to je stav Vlade.  

Dame i gospodo poslanici, ocenjujem da se ipak radi o jednom propustu Vlade  prilikom predlaganja ovog zakona. Sekretara Skupštine bira Skupština, kao što bira predsednika Skupštine, i jasno je da je neopravdano izostavljen sekretar Skupštine i mora da se vrati na listu onih za koje se određuju elementi za primanje ličnog dohotka.
(Vladan Batić: Zašto sekretar Skupštine?)
Princip je jasan - birani funkcioneri. Izabrani funkcioner je i sekretar Skupštine i treba da se stavi na listu. Ili, možda je najbolje da sve bira Vlada i da završimo posao, a da raspustimo Skupštinu.

Stavljam amandman na glasanje.
Za 63 narodna poslanika, protiv 92, uzdržanih osam, nisu glasala 22, ukupno 185.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
(Galama u sali.)
Molim vas malo tiše. Na član 7. amandmane u istovetnom tekstu podneli su...
Molim vas da prekinete sa galamom na mestima.
Na član 7. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Lazar Marjanski i Miroljub Veljković.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Predloženi zakon o platama u državnim organima i javnim službama je u celini loš, čak izrazito loš. Prvobitna verzija zakona je povučena iz skupštinske procedure prihvatanjem amandmana Tomislava Nikolića. Prvobitni nacrt zakona je bio toliko apsurdan da je čak i skupštinska većina morala da prihvati taj amandman.
Očekivali smo da će ovog puta Vlada stvarno izaći pred ovaj parlament sa jednim kvalitetnim i reformskim zakonom i urediti odnos u jednom izuzetno važnom segmentu društvenog života. Umesto toga dobili smo novi nacrt zakona, gde su izvršene samo kozmetičke izmene i u jučerašnjoj celodnevnoj diskusiji neoborivim argumentima mi, srpski radikali, probali smo da ubedimo skupštinsku većinu da nacrt zakona nije dobar i da bi trebalo da se povuče iz skupštinske procedure. Na žalost, pre svega za 450.000 građana ove zemlje, koji će primati plate po ovom zakonu, nismo uspeli da vas ubedimo. Mnogi od vas su se intimno složili sa nama, ali stranačka disciplina i autocenzura su ipak pobedili. I vi ste glasali da se nacrt zakona u načelu usvoji.
Mogao sam da podnesem 16 amandmana koliko ovaj zakon ima članova, a odlučio sam se da podnesem samo jedan. Poučen iskustvom sa prethodnih sednica Narodne skupštine, gde ste a priori odbacili svaki amandman opozicije, odlučio sam se da na jednom primeru pokažem koliko je zakon brzopleto sročen od strane Vlade i koliko je ovaj zakon nestručno sročen, pa samim tim neće urediti odnose za ovu kategoriju ljudi.
Predložio sam, dakle, da se u članu 7. u alineji 11. izjednače koeficijenti za obračun i isplatu plate predsednika Privrednog suda sa sudijama okružnog suda i zamenicima okružnog javnog tužioca. To sam ja predložio, a predlagač ovog zakona, znači Vlada Republike Srbije, me je nedvosmisleno podržala u obrazloženju nacrta ovog zakona.
Pogledajte obrazloženje nacrta zakona i videćete da je tako. Predlagač u obrazloženju kaže - "Pri utvrđivanju koeficijenata pošlo se pre svega od odnosa uspostavljenih između nosilaca pojedinih funkcija Zakonom o radnim odnosima u državnim organima."
U Zakonu o radnim odnosima u državnim organima iz 1991. godine, predsednik Privrednog suda, sudija okružnog suda i zamenik okružnog javnog tužioca su imali isti koeficijent, odnosno bili su u istoj platnoj grupi. A šta sad imamo u ovom predlogu zakona? U članu 7. Predloga zakona, koji definiše koeficijente, odnosno platne grupe, ove tri kategorije izabranih lica, su svrstane u različite platne grupe, odnosno imaju različiti koeficijenat.
U obrazloženju ovog zakona, da ponovim, decidirano se tvrdi da su potpuno ispoštovani odnosi između platnih grupa i da su ove tri kategorije u jednoj kategoriji. Kao da je Predlog zakona pisala jedna grupa stručnjaka, a obrazloženje druga grupa stručnjaka. Iz toga izvodim zaključak da su ljudi koji su radili na ovom predlogu zakona i obrazloženju ovog predloga zakona u najmanju ruku neodgovorni.
Međutim, iz odgovora Vlade na moj amandman sasvim se jasno ocrtava i pravi što je predlagač predsednike privrednih sudova stavio u veći platni razred, nego u prethodnom zakonu. Nelegalno preuzimanje, otimačina privrednih subjekata je u toku i priprema se, pred nama je zakon o privatizaciji i normalno je da egzekutore treba stimulisati i nagraditi. Evo, da uzmemo zadnji primer Poštanske štedionice.