Problem sa ovim amandmanom, a pre svega sa članom 7, još je veći nakon što je Vlada nepromišljeno, zdravo za gotovo, prihvatila amandman Dragana Maršićanina na član 3. Prihvatajući amandman Maršićanina, koji nije razmišljao o ostalim članovima Zakona i posledicama koje izaziva prihvatanje njegovog amandmana, još je sporniji član 7. Ovde je za predsednika Republike ostao koeficijent 15. Sada će Administrativni odbor da mu određuje platu, odnosno osnovicu. Pa, ako Administrativni odbor odredi mnogo veću osnovicu, nego Vlada za državne činovnike, može se desiti da on ima 7-8 puta veću platu od predsednika Vlade, što je strašno. Mi smo već u prošlom mandatu imali jedan takav problem, ali smo odbili na samoj Vladi, jer je Milan Milutinović za sebe tražio platu dva puta veću od predsednika Vlade. Mi smo to ismejali na Vladi i to je palo na Vladi. Možete naći u zapisniku, pošto kopate po raznim papirima. Iskopajte i to.
Nije bitno ko će biti na toj funkciji. Bitno je da funkcija predsednika Republike ne sme da odskače u odnosu na funkciju čelnika tri grane vlasti. Zapravo, predsednik Republike je čelnik izvršne vlasti, pre svega. On je čelni funkcioner izvršne vlasti.
(Stanko Kovačević, sa mesta: Nije tačno.)
Ti koji ništa ne znaš, kako možeš da kažeš da nije tačno. Evo ti ovde Stevana Lilića, redovnog profesora Upravnog prava, pa njega pitaj. Nemoj da se mešaš u ono što nemaš pojma.
Neka ti ona objasni da li je šef države čelnik izvršne vlasti.
(Stanko Kovačević, sa mesta: Nije tačno.)
Dobro, nije tačno. Nije tačno da je danas dan. Vidim, vi ga ne upozoravate tendenciozno. Ko može čoveku koji ništa ne zna nešto objasniti? Evo, klima glavom Stevan Lilić i njemu se obrati, profesoru upravnog prava. To je njemu mnogo bliže po struci nego meni, ja sam profeseor političkog sistema.
Predsednik Republike ne sme da ima veću platu od predsednika Narodne skupštine, od predsednika Vrhovnog suda i predsednika Ustavnog suda, jer se onda jedna grana, grana izvršne vlasti, direktno postavlja iznad parlamenta i to u neverovatnoj srazmeri. Predsednik Republike mora da se izjednači sa predsednikom Narodne skupštine i predsednikom Vrhovnog i Ustavnog suda, a predsednik Vlade ili da ima isto kao predsednik Republike ili nešto malo manje od predsednika Republike. Nebitno, nije uopšte bitno, minimalno.
Ovde postoji još nešto na šta treba ukazati. Faktički predsednik Vlade ima veću vlast nego predsednik Republike, ali formalno je predsednik Republike iznad predsednika Vlade, a formalno predsednik Republike nije iznad predsednika Narodne skupštine. Može biti samo po protokolu kod odavanja vojnih i drugih počasti i ništa više. Formalno nije iznad predsednika Narodne skupštine, nije nadređen predsedniku Narodne skupštine, niti je iznad predsednika Ustavnog i Vrhovnog suda.
Zato je ovo krajnje neozbiljno i ovo će biti apsurdan zakon ako ga danas izglasate, pogotovo što se tiče člana 7. tog zakona, o kome je sada reč i na koje su upućeni amandmani. Ovaj amandman nije to do kraja precizirao, jer je morao da izjednači predsednika Republike sa predsednikom Narodne skupštine. On je samo bitno smanjio razliku. Umesto razlike od tri indeksna poena, on je to sveo na 1,4 indeksna poena, znači više neko prepolovio razliku koju ste vi utvrdili. Tu razlike ne sme da bude. Razmislite malo o tome, konsultujte pravne stručnjake kada pišete zakone. Nemojte da vam žena ministra unutrašnjih poslova Zorana Živkovića piše zakone. To je katastrofa. Zaposlili ste je tamo za sekretara Sekretarijata za zakonodavstvo i Skupština sve smešnije zakonske projekte dobija. Treba pravni stručnjaci to da rade. Ima ova zemlja mnogo pravnih stučnjaka, ali ne mogu da dođu do izražaja.