To ste već rekli. Ja vas opominjem. O tome ne vodimo raspravu.

O tome upravo i vodimo raspravu. To je suština ovog amandmana. Moramo da kontrolišemo Vladu, a ne Vlada nas.
Svaka vlada na svetu misli da je najbolja. Ona misli da najispravnije postupa. Parlament postoji da bi Vladu sprečavao, da bi je kočio, da bi je svaki put udarao po glavi kad ona misli da je najbolja i da najispravnije postupa. To je suština parlamenta.
Zato Vlada i predstavnici vladine većine ne smeju bez elementarnog znanja da osporavaju ustavnu ulogu parlamenta. Nas je narod ovde poslao, nas srpske radikale pre svega, da baražnoj vatri, političkoj vatri, izlažemo svaki vladin predlog. Nekad su nam argumenti više ubedljivi, nekad nešto manje, ali su uvek ubedljivi, i da bi javnost videla gde su slabosti vladinih projekata. Mi smo ovde u parlamentu pokazali da uvek imamo više strpljenja od parlamentarne većine da raspravljamo o zakonima, da ih dovodimo u pitanje ili da predložimo nešto što je bolje od onog što Vlada predloži.
Vama je dosadio parlament, sad Vlada može da predloži raspuštanje parlamenta. To je način na koji Vlada ima mogućnost kontrole parlamenta. Kad god joj se ne sviđa parlament ...

Gospodine Šešelj, izriče vam opomenu zato što ne govorite o amandmanu koji se odnosi na predloženu osnovicu od 1.800 dinara.

Zašto malopre niste izricali opomenu Čedomiru Jovanoviću?

Zato što je to bio drugi amandman koji je govorio o nadležnosti Vlade.

Kada je Čedomir Jovanović izašao za govornicu pakazao je da amandman nije ni čitao, niti ga razumeo. On je govorio kao da je u toku načelna rasprava, a vi se na takav način ponašate na tom mestu da nema presedana u parlamentarnoj istoriji Srbije tome što vi radite.

Napišite žalbu i pređite na amnadman.

Neću da pišem žalbu, nego ću da kažem pred celom javnošću da ste još od vremena kralja Milana najgori predsednik srpskog parlamenta.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje. Za 59 , protiv 95, jedan uzdržan, nije glasalo 29, ukupno 184 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u osnovi rešenje koji mi pokušavamo da promenimo, dato članom 3, je razlog zašto je Vlada povukla sličan predlog zakona iz procedure u vreme kada smo jednoglasno usvojili moj amandman na prošli predlog zakona i nije tačno da je Vlada na predlog Narodne skupštne povukla zakon, nego je Vlada sklonila zakon iz procedure da ne bi bila pod kontrolom Narodne skupštine, a sada Vlada pokušava ovim članom 3. da nam kao kukavičije jaje ponovo podmetne isto rešenje iz prethodnog zakona, samo drugačije napisano.
Dakle, 15. marta smo dobili prethodni predlog zakona i Vlada je znači već tada bila spremna da odredi osnovice i koeficijente za obračun plata. Mi smo sada u junu mesecu, Vlada dajući obrazloženje zašto ne prihvata ovaj moj amandman, da osnovica bude 1.500 dinara, kaže da ta osnovica nije realna.
Vlada ne kaže koja je osnovica realna, iako još od 15 . marta zna koja je osnovica za obračun plata stotinama hiljada ljudi u ovoj zemlji realna. Vlada to čuva kao neki svoj adut, kao neku svoju tajnu, a mi smo ovde ovim amandmanom rešili da sve uskladimo, odnose između zakonodavne i izvršne vlasti. Zakon propisuje koeficijente, zakon određuje osnovicu, a onda Vlada tromesečno u skladu sa rastom ili padom troškova života usklađuje tu osnovicu koju je odredio zakon i zakon joj daje to pravo.
Vi, dame i gospodo narodni poslanici, čekate amandman Dragana Maršićanina, čekate da glasate za taj amandman, jer on tobož neće poremetiti odnose između Vlade i Skupštine, ali on zadire u neke druge odnose. Ne možemo Administrativnom odboru da damo pravo da određuje plate predsedniku Republike i zaposlenima kod predsednika Republike. To čak i ne piše u našem Poslovniku, u opisu prava koja ima Administrativni odbor. On ima pravo da samo pojedinačne akte iz prava i dužnosti narodnih poslanika određuje, a nikako da određuje u načelu, da zameni zakon. Dakle, morate da poštujete Narodnu skupštinu i time poštujete same sebe.
Samo još u vreme Milana Obrenovića poslanici su služili samo da izglasaju budžet i čim bi izašli sa sednice Skupštine žandari su ih terali u aps. Ponovo su ih puštali iz apsa kada treba da se glasa novi budžet, a oni jadni morali da dođu na sednicu Skupštine, jer im je glava visila o koncu. Vi biste da to pravilo uvedete i ovde, da Vlada potpuno uređuje život i u zakonodavnoj, i u izvršnoj, i u sudskoj vlasti.
Danas čitate u novinama izjavu ministra pravde - kaže, iskukaćemo plate za pravosuđe. Njemu bi primerenije bilo da kaže - otećemo, jer se tim sredstvima služi u svom javnom i političkom životu. Šta ima mi da kukamo za plate u pravosuđu? Imaju svoje izvore prihoda, imaju svoje troškove, imaju Vrhovni sud i zašto da se uopšte Vlada u to meša, zašto da Vlada određuje koliku će platu da ima sudija, zašto da Vlada određuje koliku platu će da ima narodni poslanik i zašto da Vlada određuje koliku će platu imati predsednik Republike. Kako vam to ne ulazi u glavu? Kako osnovne stvari ne možete da shvatite? Zar će komšija da određuje koliko ćete hleba za kuću da kupite? Kupićete onoliko koliko novaca imate i koliko vašoj čeljadi u kući danas hleba treba, a ne svako jutro na kapiju, izvini komšija koliko danas imam pravo da kupim hleba.
To je želja Vlade Republike Srbije, i ovaj zakon da povuku pred navalom Skupštine, napisaće treći predlog u kome će ista rešenja biti, samo će ponovo da izmuvaju redosled tačaka i ponovo na neki drugi način da nam predstave svoje pravo da određuju kako će u Srbiji da se živi. Oni imaju na određeni način da određuju kako se u Srbiji živi, ali samo u nekim oblastima. U nekim oblastima nisu vlasni i nisu moćni. Mnogo bih voleo kada biste vi, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici većine u ovoj skupštini, već jednom shvatili da ne treba da budete u vlasti Vlade, posebno da ne treba da budete u vlasti ove vlade, iz dva razloga. Jedan je što nikada goru nismo imali, a drugi je što će brzo nestati sa političke scene.