SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 13.06.2001.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima gospodin Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da opozicija od svoje kritike zanemaruje jednu bitnu karakteristiku predloga zakona o kojem mi danas razgovaramo. Opozicija danas ne želi da kaže da mi ovim zakonom pokušavamo da uvedemo red, pravno definisan red u jednu veoma važnu oblast našeg života, koja je zakonom neregulisana poslednjih nekoliko godina.
(Glasovi iz sale: tema.)
Amandman, o kojem sam dužan danas ovde da govorim, a kojim se kritikuje namera Vlade da ona utvrđuje osnovicu i zahteva ovo pravo za parlament. Podsetiću vas na definiciju osnovice, o kojoj smo razgovarali kada smo razmatrali Predlog zakona koji je podnelo resorno ministarstvo gospodina Milovanovića. Osnovica je veoma promenljiva. Da li to znači da ovaj parlament iz meseca u mesec, jer mi verujemo da će se naše društvo razvijati i da će rasti osnovica, treba da raspravlja s tim osnovicama, treba da prolazi kroz sve ono kroz šta prolazimo mi na ovim sednicama i treba da postane mesto koje će biti glavna kočnica promena u društvu.
Niko nije spreman da kaže da je Vlada povukla zakon na zahtev parlamenta, da je ovlastila parlament da definiše koeficijente, da utvrdi međusobne odnose i da na takav način prenese suštinsku kontrolu na parlament. Osnovica je tehničko pitanje. Ni jedna vlada, do ove vlade, nije prenela takvo pravo na parlament i ni jedna vlada, pre ove vlade, nije poručila parlamentu da od njega traži da se zakonom reguliše jedna tako važna oblast. Jer, 420 hiljada ljudi je zavisilo od samovolje. Jer, kada nema zakona, onda postoji samo samovolja i interesi koji su veoma promenljivi.
Dakle, nije logično preneti na Skupštinu takvu obavezu, jer Skupština nije u stanju da tim tempom i tom brzinom donosi takvu vrstu odluka. Logično je da Skupština kaže koji su to odnosi i kakve su međusobne vrednosti između pojedinih činovnika zaposlenih u državnim organima i na takav način da uspostavi sistem vrednosti koji će biti obavezujući, ne samo za nas danas, već i za svaku vlast koja će doći posle naše. Ali, osnovica je tehničko pitanje. Oni koji danas kažu - neka parlament utvrđuje osnovicu, praktično kažu - neka ova skupština zaseda i neka ova skupština bude kočnica svake promene u našem društvu.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 40, protiv 107, uzdržana dva, nije glasalo 28, ukupno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vučurović.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Božidar Vučurović

Dame i gospodo narodni poslanici, znajući iz prethodne rasprave o ovom zakonu da skupštinska većina neće poštovati podelu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, da neće poštovati Ustav u tom segmentu, pokušao sam svojim amandmanom da omogućim Skupštini da utvrdi osnovicu od 1.800 dinara. Otprilike, na nivou jedne zagarantovane zarade. Pošto smo prethodnim zakonskim aktima već utvrdili sistem bruto zarada, a ovaj predlog zakona se zove Predlog zakona o platama, moraću da vas podučim da plata i fonetski, a i na sve ostale načine znači neto primanje. Budući da su koeficijenti duplo skočili, onda se postavlja logično pitanje, da li će i plate duplo skočiti, ili je to samo usklađivanje sa sistemom bruto zarada. Ako je usklađivanje sa sistemom bruto zarada, onda ovaj predlog zakona treba da se zove Predlog zakona o bruto zaradama zaposlenih u državnim organima i javnim službama.
Ova osnovica od 1.800 dinara bi značila da bruto zarada, pretpostavljam da se radi o bruto zaradi, predsednika Republike iznosi, po vašim koeficijentima, negde oko 27.000 dinara ili oko 900 maraka, što i nije preterano. U stvari, preterano je za ono što on danas radi. Ali, i sve ostale plate bi išle u tom smeru. Znajući da Vlada neće podržati ni jedan amandman koji ide ka tome da se određivanje osnovice u zakonodavnoj i sudskoj vlasti povere nadležnim odborima ili kolegijima tih oblika vlasti, pokušao sam da Skupština odredi osnovicu, a da, kako kaže gospodin Jovanović, ne bismo morali zasedati svaka tri meseca, da državni organ nadležan za poslove statistike vrši usklađivanje osnovice na osnovu rasta troškova života i drugih parametara. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima gospodin Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

        Dame i gospodo narodni poslanici, možda ovaj amandman nije najspretnije napravljen, ali njegova suština je u tome što mora da se nađe neki orijentir, neki pokazatelj, neki kriterij, neko merilo za osnovicu. To ne sme biti prepušteno ničijoj subjektivnoj volji. To mora biti neki kriterij koji je u skladu sa prosečnom ili minimalnom platom, na primer u privredi, ili nečim drugim. To predlagač zakona mora da istraži i da vidi šta bi bilo najpogodnije, a da mi ovde raspravimo da li je to baš najpogodnije.
Onima koji ne znaju šta je to parlamentarizam, moram neke stvari da objasnim, čisto kao redovni profesor Pravnog fakulteta. A, mnogi studenti su me zamolili, pošto mi DOS-ovci ne daju već šest meseci da držim predavanja na fakultetu, pa ponekad moram ovde pošto se ovo prenosi.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Pošto ovo nije fakultet, a i vi niste profesor, ovo nije ni za raspravu u načelu.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Šta ja nisam?

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Profesor.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

A, šta ste vi?