Dame i gospodo narodni poslanici, i dalje smatram da rešenje predviđeno članom 4, rešenje koje je predložila Vlada Republike Srbije, nije dovoljno precizno, nije dovoljno jasno. Odnosiće se i na one koji nemaju iz čega da plate nekakav porez na ekstra profit ili ekstra prihod, zato što je, recimo, bila situacija da su nam društvena trgovinska preduzeća bila potpuno opustela. Male privatne prodavnice, uglavnom nabavljajući robu, ne plaćajući na to ni carinu ni akcizu, bile su pune robom, a društvene su bile sa praznim gondolama i ogromnim prodajnim prostorima.
Kada je trebalo da se snabdeva stanovništvo jestivim uljem, šećerom, osnovnim životnim namirnicama iz robnih rezervi, po državnoj ceni, mi smo određivali snabdevače koji će snabdevati gradove. Bila su to uglavnom društvena trgovinska preduzeća koja su imala objekte, kapacitete. Na taj način smo im pomagali da zarade za troškove, da zarade za plate, da ih neki privatnik ne otkupi u bescenje.
A, bilo je i privatnih trgovinskih preduzeća za koja smo znali da su organizovani. Na primer, u selu postoji samo jedna privatna prodavnica, i takvima smo obezbeđivali robe iz robnih rezervi, jer su snabdevale meštane tog sela. Nije tu bilo nikakvog ekstra profita. Imale su pravo da zaračunaju strogo ograničenu maržu, svoje manipulativne troškove, tako da je cena i dalje ostajala prihvatljiva za kupca, a njihova zarada se svodila na normalno poslovanje.
Istina, tu je bilo kriminala zato što je bilo nekih sela ili delova grada u koje nikada nije stizala takva roba, iako je stigla i trebalo je u dogovoru sa načelnicima okruga da bude realno raspoređena. Ali, nema tu profita. Odakle će sada takvo jedno trgovinsko preduzeće, koje je povuklo iz robnih rezervi veliku količinu šećera, odakle će sada da plati ovaj porez kad je taj šećer otišao odmah potrošačima po niskoj ceni i tu nije bilo nikakve ekstra zarade.
Ako je neki direktor takvog preduzeća ili šef prodavnice krao, to utvrđuju neki drugi nadležni organi, pa to nije stizalo do građana. Mislim da na to morate da obratite pažnju, morate da mislite o tome koliko je uloženo u "Slobodu", u "Krušik", u "Zastavu" posle bombardovanja. Drugi nisu imali te pogodnosti, drugi nisu dobili taj novac. Dobile su određene fabrike. Šta ćemo sada, da zatvaramo te fabrike?
I ovaj drugi deo amandmana poslanika Božidara Vučurovića - naravno vi ste već izbegli da tu obavezu prenosa sredstava onima od kojih su oteta, ispunite. Odbili ste da prihvatite jedan prethodni amandman, ali razmislite dobro, ako je Narodna banka bila samo transmisija, ako je kupovala devize jeftino i prodavala ih jeftino, ako hoćete da naplatite od onih koji su ih dobijali jeftino, pa ima li išta pravičnije, ima li išta prirodnije nego da se obeštete oni koji su morali da ih prodaju jeftino.
Mnogi od vas se nikada ničim nisu bavili, pa to ne znaju, svaki izvoznik je morao 5% vrednosti izvoza da proda Narodnoj banci po kursu i još 5% na tih 5%, dobro da kažemo da je 0,25%. Zašto sada tom izvozniku ne vratimo ono što će država da naplati od onih koji su kupovali te devize? Otkud to da država kada god neko krade, država zarađuje i neće da obešteti onoga od koga je ukradeno. To nisu devize ukradene od države, nego od pojedinaca o kojima postoji čitav spisak kada, kog dana, koji iznos su prodali. Bilo je tu i drugih preduzeća, sve bi ih trebalo obeštetiti, ako već obeštećujemo državu, ali vama na volju.
