Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon se usudio čak da zadire u rešenja predviđena drugim zakonima, da ih potpuno suspenduje, iako, po mom mišljenju, to nije moguće, a pravi primer za to je stav 3. člana 5. ovog predloga zakona o kome, citiram, predlog za jednokratni porez, kao solidarni jemac, duguje i direktor, odnosno član Upravnog odbora pravnog lica iz člana 4. ovog zakona u državnoj, društvenoj ili mešovitoj  svojini sa pretežnim učešćem društvenog kapitala.
Odmah da kažem da zaista više nema smisli da da se drže sednice Zakonodavnog odbora. Naime, kada Zakonodavni odbor ima pred sobom amandman narodnog poslanika iz DOS-a on se tim amandmanom bavi, najčešće ga proglasi pravno mogućim, a amandmane narodnih poslanika SRS odbaci i kaže Zakonodavni odbor u izreci - zakonodavni odbor ne prihvata amandman narodnog poslanika Tomislava Nikolića.
Pa nije to funkcija Zakonodavnog odbora, da prihvati ili da obaci amandman. Funkcija mu je samo da ukaže Skupštini da li je taj amandman pravno moguć ili nije, a skupština će odlučiti da li će ga prihvatiti ili ne. Ovako svi mi poslanici opozicije dobijamo packu od Zakonodavnog odbora, ali baš svi, i svakome od nas Zakonodavni odbor napiše - ne prihvata se amandman tog i tog poslanika.
To onda neka vam posluži kao primer zašto ne treba učestvovati u radu odbora.
Vlada se malo detaljnije pozabavila ovim amandmanom. Vlada priznaje da po Zakonu o preduzećima - ali baš briga vladu, oni vode svoje privatne razgovore i kada su tu - direktor, odnosno član upravnog odbora pravnog lica u državnoj, društvenoj ili mešovitoj svojini sa pretežnim učešćem društvenog kapitala ne odgovara neograničeno solidarno za obaveze pravnog lica.
To je tačno. Tako piše u Zakonu o preduzećima. Ali Vlada kaže - ta odredba ne primenjuje se na ovaj zakon, jer kaže u društvenoj svojini jako je teško razdvojiti direktora od vlasnika tog društvenog preduzeća, tobož društveno preduzeće to je preduzeće tog direktora, pa ako je ostvarilo ekstra prihod i ekstra profit, direktor ili član upravnog odbora su dužni da namire dugovanja po ovom zakonu o ekstra porezu ako to ne može da uradi preduzeće.
Sada postavljam pitanje - da li je moguće zaista da će dosadašnji direktori Fabrike automobila u Kragujevcu, predsednici upravnih odbora, članovi upravnih odbora, moći da namire porez, koji ne može fabrika automobila da namiri? Odnosno, ko se to usudio da već sada, bez ikakvog procesa, utvrdi da su i ti direktori krivi?
Pa zar nema nekog posebnog postupka, koji bi vodio najpre MUP, pa tužilaštvo, pa sudovi, pa utvrde - jeste, dobijala je fabrika automobila devize po kursu i direktor je odneo devize kući. A ovako, ovo je zaista obračun, sada više ne samo sa političkim neistomišljenicima, ovo je obračun sa kičmom privrede Republike Srbije. Bezmalo svi direktori, svi članovi upravnih odbora, svi predsednici upravnih odbora razmišljaju sada - hoće li ministar Đelić... (ništa on, kao da nije na sednici, pa mislim, zaista ministre, ako nemate nameru da slušate, šta ćete nam ovde, šta ćete nam vi ovde?)... da upre prstom i da kaže - u, onaj mnogo govori za govornicom, daj dugovanja njegovog preduzeća, piši njemu lično - robija tri, četiri, pet, deset godina, jer ne može da namiri taj porez, koji pada na njegovu firmu.
Razmišljajte malo, dame i gospodo narodni poslanici, razmišljajte malo i srpski - nemojte samo da vam ovi Francuzi pišu zakone i da vam uzimaju meru za odela, zato što otvarate Pandorinu kutiju, uvodite jedan strašan princip, da više ništa u ovoj zemlji nema sigurnost, da više ništa nije sveto, da više ništa nije urađeno po zakonu, jer će doći neko ko će reći - radio si po zakonu, ali sada ja donosim zakon da to što si ti radio po zakonu, više nije po zakonu, pa sada ću da te pitam: što si prošao na zeleno svetlo na semaforu, iako je tada bilo dozvoljeno zeleno. A sad ja kažem: prošao si na zeleno svetlo, uzimam ti kaznu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slađan Mijajlović, kao predlagač amandmana, narodni poslanik DOS-a, čiji amandman nije prihvatila Vlada, ni  Zakonodavni odbor, kao ni Odbor za finansije.

 Ja sam takođe predložio da se stav 3. u članu 5. briše zbog velikog rizika koji nosi, da makar ijedan direktor neopravdano plati porez, a svuda tamo gde postoji mogućnost, nagoveštaj da je bilo zloupotrebe, da se sprovede krivični postupak, da se te stvari rasprave u krivičnom postupku.
Međutim, pošto je prihvaćen amandman Zakonodavnog odbora da se poreska prijava dostavlja nadležnim tužiocima i pravobraniocima, iz tih razloga ću da povučem amandman. Nadam da će oni uraditi svoj posao po zakonu i savesti.

Konstatujem da je narodni poslanik Slađan Mijajlović povukao amandman.
Reč ima podnosilac amandmana Božidar Vučurović.

 Dame i gospodo narodni poslanici, zakonsko rešenje iz ovog člana je bilo moguće primeniti samo u slučaju da je direktor, predsednik upravnog odbora  ili član upravnog odbora, državnog ili društvenog preduzeća, ili preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, počinio krivično delo.
Ako je počinio krivično delo, onda to nije tema ovog zakona. Postoji zakon koji sankcioniše ta krivična dela. Poslanik iz DOS-a je malopre rekao da je amandman podneo zbog mogućnosti da makar ijedan direktor bude neopravdano kažnjen, primenom člana 4. ovog zakona. Pa neće biti samo jedan, biće ih mnogo, svaki onaj ko bude progovorio da je DOS najgori.
Ceo član 4. je katastrofa. Vi oporezujete nešto što je stečeno u državi, koje više nema. Sledeći korak mislim da će biti oporezivanje u periodu Kraljevine Jugoslavije, pa u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a bogami, mislim da bi se i Miloš Obrenović zbog one trgovine svinjama vrlo mogao zamisliti kod ovog zakona.
I da vam kažem da ste u Hrvatskoj, Sloveniji, kao i BH federaciji, da ste ovim zakonom izazvali veliko uznemirenje javnosti. Sve te države su bile u sastavu ove države i funkcinisalo je to u jednom periodu koje vi sada oporezujete, i mnogi članovi ovog zakona se odnose na privredne subjekte iz tih država. Ne znam kako mislite da to naplatite, ali znam da vi umete da naplatite to, čak i onda kada nema odakle i nema od koga da se naplati.

Reč ima gospodin Šešelj.

Ovaj amandman, koji su podneli  Tomislav Nikolić i Božidar Vučurović, više  je nego  opravdan, jer se odnosi na stav 3. člana 5. koji predstavlja vrhunac samovolje i vrhunac nepoznavanja elementarne pravničke logike.
Moram da pročitam taj stav: "Jednokratni porez, kao solidarni jemac, duguje i direktor, odnosno član upravnog odbora, pravnog lica iz člana 4. ovog zakona, u državnoj, društvenoj i mešovitoj svojini sa pretežnim učešćem društvenog kapitala".
Kako može direktor ili član upravnog odbora da odgovara, kada je on samo tehničko lice? Tu je direktor najamnik, najamni radnik. Kako može? Njega je preduzeće najmilo da obavlja poslove upravljanja. Kako on može da odgovara? Za direktora društvenog ili državnog preduzeća bio je ogroman uspeh dobiti novac iz primarne emisije, dobiti devize po kursu itd. To je bio poslovni uspeh.
Ova odredba je suprotna odredbama Zakona o preduzećima. Znači, kad se ukaže Vladi Srbije da je to suprotno odredbi Zakona o preduzećima, Vlada odgovara: "Amandman se ne prihvata, jer logika na kojoj se zasniva Zakon o preduzećima, po kojoj direktor, odnosno član upravnog odbora, pravnog lica u državnoj, društvenoj ili mešovitoj svojini, sa pretežnim učešćem društvenog kapitala, ne odgovaraju neograničeno, solidarno. Za obaveze pravnog lica nije primenjiva na situaciju, koju treba da uredi predloženi zakon."
Znači, vas ne interesuje što po Zakonu o preduzećima direktor ne može na ovaj način da odgovara. Vi konstatujete - tako je u Zakonu o preduzećima, ali to nas ne interesuje, to nama treba ovako. Već ste jednom doneli poreski zakon, koji je bio suprotan saveznom Zakonu o porezima, pa ste čak naterali Saveznu skupštinu da ona naknadno usaglašava viši pravni akt sa nižim, jer je savezni zakon viši pravni akt u odnosu na republički zakon.
A sada, ovde kažete: "Ovde se, naime, radi o slučajevima u kojima su u odsustvu jasno definisanog titulara svojine nad preduzećem, organi upravljanja bili u poziciji da iskorišćavaju posebne pogodnosti, koje su bile dostupne samo privilegovanim licima, za ostvarivanje interesa, kod kojih je praktično veoma teško, ako ne i nemoguće, razgraničiti privatni element od društvenog".
Vidite, šta je sada ovde - da vidimo jednu analogiju: Kisindžer, Holbruk- čim je njima istekao mandat, jagmile su se mnoge firme u Americi da im oni budu direktori, da im oni budu članovi upravnog odbora, jer su računali, imaju veze, poznanstva, lakše će se probijati sa svojom poslovnom politikom i lakše će neku korist za preduzeće izvući.
Ovde se uvek tražilo od direktora društvenog ili državnog preduzeća da ima razgranate veze u svim sferama države, da može da poželi da ode da razgovara sa direktorom banke, da pod povoljnim uslovima dobije kredit, da ode u Narodnu banku, da traži novac iz primarne emisije, da traži devize po kursu itd. za državno i društveno preduzeće.
Ovde postoji problem samo ako je on te pare pribavio, pa umesto u preduzeće, odneo svojoj kući.
U tom slučaju mora da se primeni Krivični zakon. E, sada, za onoga ko je bio relativno poslovno uspešan, u takvoj situaciji, u takvim možda neprirodnim uslovima, ali je za svoje preduzeće pribavio korist, što je bilo u skladu sa nekadašnjim propisima, da odgovara svojom ličnom imovinom, da ga isterujete iz kuće, iz stana, da mu otimate nameštaj i ko zna šta ste sve spremni da uradite. Kako to može? Znate, ovo može da se odnosi i na direktore koji su odavno penzionisani. Nema ograde da se na njih neće odnositi. Nije ovo samo za one direktore koji vama trenutno smetaju, pa želite što pre da im vrat slomite, nego i za one koji su pre pet godina penzionisani. Sada žive od penzije, a vi da im nametnete za neko propalo društveno preduzeće da oni, eventualno svojom imovinom ili zemljom koju su nasledili od oca, od dede, da odgovaraju za te obaveze. To je nešto strašno. Kako je uopšte moglo da se desi da napišete ovakvu odredbu. Gde je tu bilo kakva logika?
Mene čude, a vidim mnogi pravnici iz DOS-a ne prisustvuju dok se raspravlja o ovom zakonu. Mnogi su otišli, nije to slučajno. Nijedan se nije javio za reč, da izađe, da podrži ovaj zakon. To je simptomatično. Nismo čuli nijednog pravnika iz DOS-a da podržava ovakav zakon. Kako može neko ko je bio ...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... državni činovnik, jer direktor javnog preduzeća je u suštini državni činovnik, da odgovara za korist koju je on pribavio tom preduzeću. Sada neko njega da kazni zbog toga, da mu otme njegovu imovinu. Znate, ima mnogo direktora koji su se, obavljajući funkciju direktora preduzeća u javnoj i društvenoj svojini, obogatili, koji su krali. Treba krivično da odgovaraju za svaku krađu. Krađa mora da im se dokaže. Ne može da odgovara dok mu se ne dokaže krađa. Ova odredba se ne odnosi na krađu, nego na svakoga ko je svom preduzeću pribavio korist koristeći uslove koji su vladali u društvu, za koje oni nisu krivi. Znate, kaže Dragoslav Avramović je 1994. godine ...

Gospodine Šešelj, ovo je sedmi minut.

Evo, odmah završavam, propustio sam 10 minuta u generalnoj debati, pa budite malo tolerantni. Odmah završavam, a mislim da je primer veoma važan. Dragoslav Avramović je dao milijardu maraka kredita društvenim preduzećima 1994. godine. Mnogi od tih kredita nikada nisu vraćeni, nikada, većina nije vraćena. Ogroman deo nije vraćen. Šta to sada znači? Dao društvenom sektoru, oni podelili na plate radnicima, ušli su u neke projekte koji su možda propali itd. Ko će sada tu odgovarati? On koji je dao, a ne onaj direktor koji je jedva čekao da dobije takav kredit ili drugi primer i završavam...

Pa, ne može drugi, već sedam minuta, dosta je bilo. Gospodine Šešelj, javićete se i drugi put za reč.