Ima reč gospodin Panajotović (replika).

Gospodin Nikolić je rekao da sam ja možda Đinđić, pa da hoću da odgovorim na ono što je on govorio. Teško je postati Đinđić, još uvek sam veoma daleko od toga, i mnogi od nas ovde.
Javljam se za repliku, gospođo predsedavajuća, zbog činjenice da sam u toku prepodneva citirao jedan deo izlaganja gospodina Đinđića, koji se odnosi na Predlog zakona o privatizaciji, iz rasprave od 29. jula 1994. godine. Gospodin Nikolić nije direktno pomenuo govor koji sam jutros imao, ali je indirektno iskoristio priliku da iz stenograma, do kojih je došao, pročita najubitačnije delove, koji bi na neki način trebalo da dezavuišu gospodina Đinđića, kao predsednika Vlade koji stoji iza Predloga ovog zakona.
Ako mi dozvolite, ja bih za tri minuta pročitao još neke delove.

Izvolite.

Gospodin Đinđić je pored ostalog, sledeće rekao,- govoreći o godinama, o kojima su govorili socijalisti, od 1990.-1994. godine: "U te četiri godine, tog privrednog i ekonomskog kontinuiteta, mi smo imali najveći ekonomski diskontinuitet koji je u istoriji zabeležen. Mi smo ove četiri godine imali  prvobitnu akumulaciju kapitala, koja je bila izopačena, jer se dešavala ispod žita, iza leđa i u polumraku.
Drugo, naš predlog je u tome (reč je o Zakonu o privatizaciji), u tome je suština ovog sistemskog zakona, da se tačno utvrdi status svojine u našem društvu. Predlažemo da se hitno definiše ekonomsko uređenje u kome Srbija hoće da živi. Ako to treba da bude socijalistički kapitalizam, koji je stvoren ove četiri godine, onda to kažite. Mi predlažemo, dakle, da se izvrši razgraničenje svojine, da se vidi po poreklu šta je čije u toj svojini, da se onda donese politička odluka - šta će sa tim da bude".
Gospodin Nikolić očigledno nije bio prisutan u sali ili je to namerno zaboravio, da je gospodin Đinđić rekao da jeste 1994. godine bio predložen Zakon o privatizaciji, onakav kakav jeste, ali da je od 1994. godine, za ovih sedam godina, privreda upropašćena do te mere da nije bilo moguće ponoviti isti koncept vaučerske privatizacije, za koji se Demokratska stranka zalagala 1994. godine. Hvala lepo.

Ali, ovo je bila replika na vaše izlaganje (obraća se poslaniku Tomislavu Nikoliću). Bila sam prisutna kada je izlagao gospodin ministar, nije vas uopšte spomenuo, niti vas, niti stranku, jedino ako se ne poistovećujete sa "Zastavom", gospodine Nikoliću. (Tomislav Nikolić, sa mesta: Gospodin Panajotović nije imao pravo na repliku.)
Nećemo da raspravljamo, zaista niste spomenuti. Ne dozvoljavam, na osnovu člana 96. stav 3, ne dozvoljavam pravo replike. Možda tražite povredu Poslovnika, ali to vam ne daje pravo na repliku. Prema tome, neću vam dozvoliti da koristite pravo replike. Možete samo o kršenju Poslovnika. Izvolite.

Poštovana gospođo, nepravo ne rađa pravo. Vi ste gospodinu Panajotoviću dozvolili da replicira, iako uopšte nije imao osnova za repliku. U toj  svojoj  tzv. replici on je mene direktno pomenuo i vi sada  meni ne date pravo na repliku, iako sam direktno pomenut, a gospodin Panajotović, samo da vam nešto objasnim- pa to je mogao i povodom diskusije gospodina Vlahovića, da vam nešto objašnjava.
Ali zašto kršite Poslovnik tako grubo da poslaniku koji je pomenut, čije se izlaganje ovde tumači sa govornice, ne date pravo na repliku? Znam, vi ćete ostati upamćeni po tim svojim biserima, ali ne ide vam to, bolje bi bilo da vas narod pamti kako ste ovde bili demokrata, kako ste se zalagali za neka nova načela. Bolje bi bilo.
Pa vas sada pitam - da li mi dajete pravo na repliku?

Izvinjavam se, gospodine Nikoliću, stvarno nemam osnova da vam dam pravo na repliku. Slušala sam izlaganje gospodina Vlahovića, vi apsolutno niste pomenuti. Dala sam reč gospodinu Panajotoviću, jer sam bila odsutna kada ste vi izlagali i on mi je objasnio zbog čega traži pravo na repliku, ocenila sam da je pogrešno  protumačen, na osnovu člana 96. da ste vi koristili njegovo izlaganje, iz stenografskih beleški.

Ma potpuno sam drugi deo izlaganja gospodina Đinđića ovde citirao i nikoga nisam tumačio, ni o kome  reč nisam rekao. Ne poznajem gospodina Panajotovića uopšte, ne znam čoveka.
Hoćete li mi dati pravo na repliku?

Neću gospodine Nikoliću, izvinjavam se, stvarno nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik gospodin Srđa Popović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, paket zakona o privatizaciji  koji danas imamo na dnevnom redu ove skupštine predstavlja temelj procesa ekonomske reforme u Srbiji, i zbog toga što to nije  sasvim očigledno iz diskusije 37/4  nekih poslanika, mada se ministar trudi uporno da im to objasni, ta se bitka vodi na četiri fronta. Za sva četiri fronta ovo je sistemski paket zakona.
Prvi front na kome se vodi ekonomska reforma je poreska reforma, drugi front na kome se vodi ekonomska reforma ove zemlje je međunarodna saradnja, treći front su mala i srednja preduzeća i četvrti front je bitka za spas, restrukturiranje ili pokretanje velikih preduzeća.
I, to je nešto što ovaj paket zakona reguliše, i to je razlog zašto mi kažemo -ovaj paket zakona je kičma ekonomske reforme u Srbiji. Prva stvar su porezi. Poreska reforma, mada je urađena brzo i vrlo kvalitetno, i završena, prelaskom na sistem bruto zarada i jedinstvenu stopu oporezivanja, završena prošle nedelje usvajanjem Zakona o porezu na ekstra profit, predstavlja samo okvir. Ona neće funkcionisati dobro bez obrtnog kapitala . Uslov za obrtni kapital je privatizacija. Znači, i poreska reforma zavisi od ovog paketa zakona, odnosno njena uspešnost.
Međunarodna saradnja je drugi stub reforme ili drugi front na kome se ostvaruju reforme. I ovde se stvarno imputira DOS-u da međunarodna saradnja znači oslanjanje na donacije. Od oktobra do nove godine ostvareno je 400 miliona donacija. U prva dva kvartala 2001. godine još 450 miliona . Imamo donatorsku konferenciju, ali to predstavlja samo podršku reformama.
Verujte mi, usvajanje ovog paketa zakona, kojim se obezbeđuju strane investicije, dugoročno je važniji za ulazak stranog kapitala u ovu zemlju, nego sve donacije i donatorska konferencija zajedno. To je nešto što je nacionalni interes i mi ćemo biti u situaciji za tri ili četiri godine, sa stabilnom ekonomijom, da kažemo - da li hoćemo, ili nećemo neku pomoć, ali moramo prvo da stabilizujemo ekonomiju.
Treća stvar su mala i srednja preduzeća, koja mogu da povuku široke slojeve društva napred, i koja su u društvenom, ne samo ekonomskom aspektu, vrlo važna zbog činjenice da time vraćamo u život srednji sloj, koji je u ovoj državi, praktično, iščezao.
Mala i srednja preduzeća će se jako dobro snaći u uslovima privatizacije, jer su se jako dobro snašla i u prethodnim uslovima nelojalne konkurencije.
Ono što je vrlo važno, to je da će ona sada imati bolju šansu, jer neće više biti burazerske ekonomije u kojoj postoje mala privatna povlašćena preduzeća koja su u vezi sa društvenim preduzećima iz kojih se sisa kapital. Dame i gospodo, usvajanjem ovog paketa zakona završavamo sa burazerskom ekonomijom.
Četvrti i najvažniji ključni proces i ključni front od koga zavisi i reforma je pokretanje i oživljavanje ili restrukturiranje velikih preduzeća. Ovde je bila dilema oko čuvanja kapaciteta. Ne bih se složio s ministrom Vlahovićem, da to što smo sačuvali kapacitete ne znači ništa. To ne znači profit, ali znači trošak za amortizaciju, taj spisak opreme čija vrednost polako pada. Velika preduzeća u ovom trenutku moraju sa Vladom da stvore program izlaska iz krize, program restrukturiranja. Radi se o preduzećima koja su jako značajna, ne samo za ekonomiju, nego i za socijalu u Srbiji, jer u ovim preduzećima radi ili, bolje reći, prunudno odmara preko pola miliona ljudi.
Ono što je tekovina ovog zakona i što treba jasno reći, jer je bilo nekih dilema i u novinskim komentarima, ovo je kraj društvene svojine u Srbiji. To je ono što je razlika između ovog modela i prethodnih modela privatizacije, koji su na izvestan način stalno dopuštali da paralelno postoji društvena imovina i privatna imovina. To je u praksi značilo da direktor društvenog preduzeća napravi svoju ili svoje žene privatnu firmu i da onda u nju preliva kapital iz društvenog preduzeća.
Ovde je bilo pomena o "Simpu", sećate se, u raspravi o porezu na ekstra profit. Mi smo zbog toga u porez na ekstra profit uključili članove porodice, razvedene supruge itd, zato što se, na žalost, pod kapom pozajmica društvenim preduzećima novac slivao u te miljeničke privatne firme, obično rodbinski vezane sa direktorom društvenog preduzeća. Danas ukidamo poslednju tekovinu realsocijalizma, oročavamo društvenu imovinu i možemo da kažemo, nakon usvajanja ovog paketa zakona u Srbiji više nema društvene imovine.
Dakle, i poreska reforma i međunarodne investicije i mala i srednja preduzeća, njihov iskorak napred, i vađenje velikih preduzeća iz kolapsa u kome se sada nalaze, zavise od ovog paketa zakona. Mi kažemo da je ovaj zakon kičma ekonomske reforme u Srbiji, paket zakona o privatizaciji. Zbog toga će poslanici Demokratske stranke glasati za ovaj zakon. Voleo bih da to učine, bez obzira na partijske programe, druge poslaničke grupe.
Poslednja stvar o kojoj sam hteo nešto da kažem, koja naizgled nema veze sa zakonom o privatizaciji, je problem životne sredine. Mi moramo da napravimo sistem koji prati strane investicije i koji sprečava da u našu zemlju uđu prljave tehnologije. To je vrlo bitna stvar iako nije očigledna. Nažalost, naše postojeće zakonodavstvo nije potpuno puno podzakonskih propisa fali ili su rupa za procenu uticaja na životnu okolinu. Stanje u Srbiji, prema izveštaju koji je usvojila Vlada Srbije 5. juna, nije alarmantno, hvala bogu, ali to je pre posledica činjenice da naša industrija ne radi, nego činjenice da su naše tehnologije čiste.
Mi moramo da iskoristimo taj momentum, taj zaokret, kada ulaze strane investicije, da ispratimo sa pozitivnim ekonomskim instrumentima investicije nazad u životnu sredinu. Važno je i uveravanje ministra Vlahovića da je ekologija prioritet na tenderu. Pohvalio bih činjenicu da je Vlada prihvatila jedan amandman AP Vojvodine, koji se ticao ove problematike. Mi ovde, zbog ekologije i zbog zaštite životne sredine kod stranih investicija, jutros smo napravili jednu inicijativu članova Odbora za zaštitu životne sredine, iz raznih stranaka, i dogovorili se da, prema članovima 60,41,71,25. Poslovnika, pošto je sticajem okolnosti predsednik Odbora, podneo ostavku na mandat, a novi još nije izabran, održimo sutra u pauzi zasedanja jednu sednicu Odbora na kojoj bi bili i gospodin Vlahović i ljudi iz Ministarstva zdravlja i zaštite životne sredine, da proučimo propise koji nam nedostaju i da obratimo pažnju na ove važne mogućnosti, s jedne strane, i opasnosti, s druge strane.
Dakle, ovaj zakon je kičma ekonomske reforme u Srbiji i nije svejedno kako ćemo glasati. Ovo je, mislim, početak jednog novog vremena za Srbiju. Hvala vam.