Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tzv. oktobarskom revolucijom i dolaskom DOS-ovog konglomerata na vlast, građanima Srbije pružena je mogućnost upoređivanja rezultata bivše vlasti i ostvarenih rezultata nove vlasti datih u izbornim obećanjima. Kritikujući bivšu vlast za sve i svašta, nova vlast je posebnu pažnju posvetila privredi. Normalno, po njima ništa nije valjalo, pa ni zakonski propisi koji su regulisali pitanje vlasničke transformacije. Donose niz zakonskih propisa iz oblasti poreske politike, a sve sa ciljem kako nova vlast kaže da će pokretanjem proizvodnog ciklusa doći do poboljšanja životnog standarda svih građana. Lažne privredne reforme imaju kao posedicu velika poreska opterećenja radnika, građana i poslodavaca.
Građani Srbije sada, posle samo 9 meseci DOS-ovske vlasti mogu sami da procene koliko je poboljšan životni standard građana, a radnici i poslodavci imaju čime da se pohvale. Privreda koja je u otežanim uslovima rada, a i pod sankcijama, NATO agaresijom i drugo, kako-tako radila, posle primene novih propisa dovedena je u stanje kolapsa. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o svojinskoj transformaciji zaustavljen je proces vlasničke transformacije u preduzeću. Razlog za donošenje ovakvog zakona, kako predlagač, tj. Vlada Republike Srbije navodi u svom obrazloženju, je taj što je postojećim zakonom data izričita prednost zaposlenima u preduzeću u postupku transformacije.
Radnici su imali prvenstvo u odnosu na ostale građane kod upisa prvog kruga akcija, to se odnosi na raniji zakon. Što i da ne, zaposlenima u društvenim preduzećima nabavku proizvodnih sredstava i ostvarivanje dobiti nije vršila država ili neki bisnismeni iz Evropske zajednice. Oni su to na osnovu svog rada i ostvarene dobiti nabavili i koristili, radili i održavali, pa nema nikakvih opravdanja da veća prava imaju ti biznismeni od samih zaposlenih u preduzeću. Donošenje ovakvog zakona u direktnoj je suprotnosti sa Ustavom Srbije i SRJ, a obaveznost i oročenost kao ključni principi zakona, suprotni su članovima 54, 55. i 57. Ustava Srbije i 74. Ustava SRJ. Nije ni čudo što se krše ustavi u ovakvom jednom zakonu, kada vlast odnosno Vlada SRJ pre dva dana donosi akt kojim poništava Ustav SRJ i najveći pravni akt u zemlji stavlja van snage.
To vam je poznato, a građani Srbije svoju reč sigurno daju. Propisana obaveznost i oročenost o prodaji kapitala i preduzeća i obaveznost statusne promene preduzeća, direktno je u suprotnosti sa ustavnim odredbama. SPS nije protiv privatizacije. Titular svojine mora da se zna. Neosnovane su tvrdnje da strani kapital neće ući u naše fabrike i preduzeća, ukoliko bi radnici bili većinski vlasnici, kao i da sami radnici nisu sposobni da upravljaju preduzećem i da raspolažu akcijama.
Predlog zakona o privatizaciji koji je obrazložio ministar Vlahović, to je sasvim novo rešenje o iznalaženju titulara svojine. Ne radi se o vlasničkoj transformaciji, već o klasičnoj privatizaciji. Nisam protiv ovakvih rešenja, ali pored jasnih postavki i zakonskih rešenja, predlog zakona ima niz manjkavosti. O tome govore i brojni amandmani opozicije i vodeće partije. Samo me čudi, zašto pored prisustva predsednika Vlade i članova Vlade prilikom obrazloženja ministra Vlahovića, u sali je bilo samo 168 poslanika, a od kojih više od 60 poslanika je bilo iz redova opozicije.
Veoma je čudno da najvažniji zakon koji tereba da donese preporod i korenite promene u privredi, tako i u životu svih građana, da od 175 poslanika većine bude prisutno oko stotinak. Primedbe na Predlog zakona: u članu 24, odeljak 5, utvrđivanje vrednosti kapitala ili imovine data je obaveza Vladi Repblike Srbije da propisuje metodologiju primene vrednosti kapitala ili imovine subjekta privatizacije. Ovaj stav je vrlo bitan. Vladi se ostavlja mogućnost da odredi metodologiju procene vrednosti kapitala. Smatram da je to trebalo da bude jasno određeno u Predlogu zakona. Postoji više metodologija, a koje mogu dati različite vrednosti kapitala tim preduzećima. Ostavljena je mogućnost da metodologija koja bude određena na ovaj način ne pruži pravu procenu vrednosti kapitala preduzeća. Skupština, kao najvažniji zakonodavni organ, treba da odredi metodologiju procene kapitala.
Pitam gospodina ministra, da li ovaj član ili stav ovog člana govori o tome da ono što kritikujete, da u dosadašnjem zakonu o vlasničkoj transformaciji, metodologije koje su bile prisutne u tim zakonskim rešenjima, nisu bile dobre i nisu bile dovoljne da kažu koja je to realna procena vrednosti kapitala. A da istovremen,o saglasno Zakonu o ekstraprofitu i ekstra imovini, mogu da dođu pod udar ovog novog zakona koji smo sada doneli. Ovde nije propisana metodologija. Da li je to metodologija po prinosnoj metodi ili nekoj drugoj metodi? Realnost donošenja ovakvog zakonskog rešenja leži u tome da najviši zakonodavni organ, tj. Skupština propiše metodologiju kako bi ta metodologija bila ispravna i kako bi bila u duhu svih ovih reformi koje vi predviđate. Želeo bih da dobijem odgovor.
Predlogom zakona o privatizaciji predviđena je prodaja 70% kapitala koji se privatizuje. Ovakav kriterijum u potpunosti degradira dosadašnje ulaganje zaposlenih i stavlja ih u neravnopravan položaj sa drugim subjektima. Model prodaje putem javnog tendera pod kontrolom države, nije ništa drugo nego nova nacionalizacija, a koja je u suprotnosti sa zalaganjima sadašnje vlasti da se donesu propisi o denacionalizaciji. Ostavlja se pravo sticanja akcija bez naknade u postupku prodaje kapitala javnom aukcijom, a do najviše 30% vrednosti, može i 30% ali samo ako se postupak privatizacije sprovede u roku od 18 meseci od dana važenja ovog zakona. Za većinu preduzeća je ovaj rok teško ostvarljiv zbog složenog postupka privatizacije. Iz tog razloga najverovatnije će zaposlenima ostati da upušu akcije bez naknade, a ne više od 10% vrednosti kapitala preduzeća.
Zakonska rešenja data u Predlogu zakona o privatizaciji omogućavaju državi da preko svojih organa vrše prodaju društvenog kapitala bez učešća preduzeća i zaposlenih. Ona presudno utiču na izbor modela privatizacije, na definisanje uslova prodaje, izbor kupaca, a sredstva od prodaje ostaju državi. Ugovore o prodaji potpisuje kupac, subjekt privatizacije, a troškove koji nisu mali snosi preduzeće. Uloga organa preduzeća, a posebno sindikata je minimizirana.
Kao pouka svega ovoga proizilazi ovo za radnike i oni koji su stvarali ove subjekte i proizvodna sredstva je sledeće sa moje strane posmatrano. Onaj koji nema, neće imati i dalje, a onaj koji ima, imaće još više. Iz tog razloga smatram da amandmani koji su dati od strane i opozicije i pozicije treba da omoguće da Vlada povuče ovaj predlog i da uradi i izradi jedan konkretan i korektan predlog vezan pravim zakonom o privatizaciji, a za koji se ja zalažem. Hvala.