SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 25.06.2001.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

9. dan rada

25.06.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:25 do 19:25

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Pravo na repliku, ministar za privredu i privatizaciju, gospodin Aleksandar Vlahović.       
...
Demokratska stranka

Aleksandar Vlahović

Pa ovako, još jednu - dve rečenice o Beočinu, i time završavam za danas slučaj.
Prethodna vlast, prethodna Vlada je izabrala strateškog partnera, koji se zvao Lafarž, na osnovu sprovedenog tendera iz 1998. godine, o čemu imam dokumenta u torbi, ko voli, neka pogleda.
Izbor strateškog partnera na osnovu tendera je takođe validni pravni dokument. Dakle, nije samo ugovor nešto što rađa odgovarajuće pravne konsekvence, nego i odluke po osnovu okončanog tendera. Ugovor nije sklopljen zato što su iza toga naišle sankcije. Kada smo mi u januaru formirali Vladu, ono što smo uspeli da uradimo, to je - hajde da konstatujemo da su drugačiji uslovi na tržištu i da vrednost treba da bude drugačija, a ne ona na osnovu koje je 1998. godine Lafarž izabran na tenderu.
I, tako smo ušli sa njima u pregovore. Zbog toga, gospodin Deklerk, u svojoj izjavi (nisam slušao njegov intervju, ali sam ga takođe pročitao u novinama) kaže da su u aprilu, odnosno tokom aprila i maja, postignuti dogovori oko cene, koja je, gospodo, dva puta veća nego 1998. godine. I uslovi za Beočin su dva puta bolji, nego oni koji su bili 1998. godine, i uslovi koje je ova vlada postigla su za 40% bolji u odnosu na prvu sledeću fabriku cementa koja je privatizovana u centralnoj Evropi.
Drugim rečima, uslovi, vrednost kapitala, 190 miliona maraka, ulaganje od 70 miliona, sa bankarskom garancijom, i potpuno pokrivanje socijalnog programa , je nešto što nije postignuto niti za jednu cementaru u centralnoj Evropi.
Bojim se, kada se bude ponovio tender, da ćemo dobiti lošije uslove, ali molim, to je princip transparentnosti - radnici su tako odlučili, kako su odlučili, nadam se da su sposobni, i rukovodstvo, da sutra snose konsekvence lošije ponude. Na njima je konačna odluka bila.
Što se tiče "Zastave", dekompozicija "Zastave" ne znači dekompoziciju programa koji se odnosi i na vozila. Vrlo dobro znate da, pored "Zastava vozila", koja su koncentrisana u "Zastava automobilima" i "Zastava kamionima", uključujući i prodajno-servisnu mrežu, da postoji veliki broj preduzeća , koja mogu potpuno samostalno da nastave svoj život i da traže svoje vlastite puteve u privatizaciju.
I, da nema potrebe da ih holding, da ih vrh sistema guši, i to je princip koji je tako definisan - dekompozicija sistema, da ono što može samostalno da nastavi svoj život, da nastavi. Vozila da budu u punom smislu tehničko-tehnološki zaokružena, ali sa primerenim brojem ljudi, što je takođe bio dogovor, postignut one aprilske noći sa sindikatom.
Mi smo danas na kraju tog programa i na planu da postignemo ono što smo i želeli, a to je da "Zastava" prestane da bude socijalni slučaj ove države, nego da bude stabilni ekonomski subjekt, koji će ostvarivati profit i koji će, između ostalog, doprinositi državi plaćanjem poreza.
To se zove smanjenje veličine jednog preduzeća koje se prilagođava tržišnom potencijalu i potencijalu prodaje.
(Predsedavajuća: Vreme.)
To je jedini put za sanaciju sistema i za konsolidaciju velikih sistema. Tu postoje socijalni programi. Pošto je bilo jako puno prozivki - gde je taj socijalni program? Ne postoji socijalni program unapred za celu privredu. Postoji socijalna politika koja je vrlo jasna, a programi se rade za svako preduzeće ponaosob, onda kada uđu u privatizaciju. Hvala.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Replika.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Nemate pravo na repliku. Niste spomenuti uopšte.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Pomenuo je prethodnu Vladu.)
Da li ste vi prethodna Vlada?
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Jesam.)
Niste. Nemate pravo na repliku. Na osnovu člana 96. stav 3., mislim da nemate pravo na repliku. Vi niste predstavnik prethodne Vlade, niti imate, kao takav, a i da jeste, ne biste imali pravo na repliku.
Reč ima Milorad Mirčić, po Poslovniku.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Srpska radikalna stranka
Reklamiram povredu Poslovnika, a u vezi sa izlaganjem resornog ministra. U Poslovniku jasno piše da se mora govoriti, i poslanici, a podrazumeva se i ministri, o onome što je na dnevnom redu, a to prvesnstveno podrazumeva da se mora govoriti istina.
Gospodine ministre, uz sve razumevanje i sve shvatanje vaše želje da se ovaj zakon što pre donese, da se pravično i pravedno sprovede privatizacija, nemojte u cilju toga da se služite, sad moram da kažem, neistinom.
(Predsedavajuća: Gospodine Mirčiću, nisam vam dala pravo na repliku, nego ste se javili po povredi Poslovnika.)
Samo obrazlažem u čemu je kršenje Poslovnika.
(Predsedavajuća: Ne možete da ulazite sada u raspravu.)
Nije tačno da je prethodna Vlada potpisala bilo kakav sporazum sa "Lafaržom". Potpisala je saglasnost Skupštini akcionara u Beočinskoj fabrici cementa, da bi mogli da pregovaraju sa francuskom kompanijom. To je to što imate ispred sebe.
(Predsedavajuća: Gospodine Mirčiću, nisam vam dala reč po osnovu prava na repliku. Izričem vam prvu opomenu na osnovu člana 101.)
Na kraju krajeva, ako vi tvrdite da je tačno da je prthodna Vlada potpisala ugovor, onda laže predstavnik "Lafarža".
(Aleksandar Vlahović, sa mesta: Nisam rekao "ugovor".)
Dobro, ministre, mislim da sam s vama završio i da se slažemo.
Predsedavajući, molim vas da kada se spominje nešto što je vezano za SRS, da date reč Tomislavu Nikoliću, koji je zamenik predsednika poslaničke grupe, a ne da vi odlučujete i vi presuđujete da li je on bio član prethodne Vlade ili nije, a sa ove govornice se izgovaraju takve reči. Nije to bezazleno. Ne znam koliko vi možete to da shvatite, ali se jednostavno govori neistina.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Prvo, gospodin ministar je dobio pravo na repliku. Već sam to jednom objašnjavala - kad dobijete pravo na repliku, ne morate da se držite teme dnevnog reda, nego odgovarate ono zbog čega ste prozvani.
(Milorad Mirčić, sa mesta: Mora istinu da govori.)
A, vi ste ti koji ćete da određujete da li neko govori istinu.
(Milorad Mirčić, sa mesta: Nije valjda da ste vi.)
Ne dobacujte sa mesta. Dužna sam da vam objasnim povrede po Poslovniku, a vi se ovde sa mnom nagađate.
O pravu na repliku, u skladu sa članom 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, odlučuje predsedavajući. Ako niste zadovoljni, možemo da stavimo na glasanje. Tako je po Poslovniku.
(Milorad Mirčić, sa mesta: Što ste ljuti?)
Nisam uopšte ljuta.
Reč ima Tomislav Nikolić, po Poslovniku.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ministar, koji je dobio reč mimo Poslovnika, povredio je član 99. stav 1. Poslovnika, po kome su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Gospođo, mene čudi zašto niste reagovali kada je ministar sa govornice izrekao jasnu otvorenu pretnju zaposlenima u Beočinskoj fabrici cementa i kada im je rekao - ili ćete biti privatizovani ovako kako je Diloji tuš.....
(Predsedavajuća: Gospodine Nikoliću, vi takođe vršite povredu Poslovnika, jer ste izašli da reklamirate povredu i sada se opet upuštate u repliku.)
Objašnjavam vam kako je povredio. Pročitajte Poslovnik. Imam pravo tri minuta da vam obrazložim kako je izvršena povreda Poslovnika. Ministar nije povredio Poslovnik izlazeći za govornicu, ni odlazeći sa govornice. Povredio je dok je govorio. Pošto vi ne pratite šta mi govorimo ovde u sali, dužan sam da vam kažem šta je rekao ministar i da vam kažem kako to ja, kao narodni poslanik u ovoj sali, tumačim.
To je bila jasna pretnja, samo što vi nećete to tako da shvatite. Ili će biti ovako kako je rekao Deklerk juče ili - ajde vi radnici, privatizujte se. Kako će oni sad ako im Vlada preti da će morati ili kako im je Vlada rekla, i to, kaže, negde iz marta i aprila meseca, a tada nije bilo privatizacije, gospodine ministre. Privatizacija je bilo zaustavljena. Otkud se Vlada bavila privatizacijom Beočinske fabrike cementa u martu i aprilu, kada je to jedan interegnum između onog zakona i ovog, u kome nije bio primenjivan zakon o privatizaciji.
Naravno, ja ću iskoristiti svoje izlaganje da malo obrazložim vaše učešće u svemu tome i šta me nagoni da sve više sumnjam u to da su vam namere poštene.
Kad opominjete poslanike SPS-a, zašto se zalažu za podelu besplatnih akcija, pročitajte šta ste zastupali koliko samo pre nekoliko godina. Takve sunovrate u ekonomskoj nauci ne poznaje ekonomska nauka. To mogu ja kao laik u ekonomiji da se 1994. godine zalažem da se građanima podele akcije, a 2001. da tražim da se nađe kupac i da se zanemari to da su fabrike radničke. To stručnjaci koji vode ekonomiju ove zemlje, sigurno da takve lupinge ne mogu da prave. Da ste vozili avion i da ste napravili takav luping, vi biste ste slupali.
(Predsedavajuća: Gospodine Nikoliću, da li je to isto iz člana 99?)
Da li ste vi izdržali 2,48 minuta. Još sam imao 10 sekundi.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Nisam vam ni rekla za vreme. Uopšte vas nisam upozorila.
Apsolutno mislim da ne postoji povreda Poslovnika iz člana 99. stav 1., jer smatram da je ministar, gospodin Vlahović, apsolutno poštovao dostojanstvo Narodne skupštine. Ako niste zadovoljni odgovorom, mogu da stavim na glasanje.
Reč ima Nataša Jovanović, po Poslovniku.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Da ne bi bilo zabune, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, meni uopšte ne smeta kad izađe gospodin Vlahović, jer sve ono što kaže u prilog svoje odbrane ili aktuelne Vlade koju ovde predstavlja, samo je za njega poraz više.
(Predsedavajuća: Gospođice Jovanović, koji član reklamirate?)
Član 96. Budite malo strpljivi. Zašto ste nervozni?
(Predsedavajuća: Član 96. je pravo na repliku i ja vam je nisam dala. Gospođice Jovanović, molim vas da ne kršite Poslovnik.)
Član 96. u kome se jasno precizira kome se daje replika. Repliku ne može da dobije ministar. Ministar može da dobije reč kada je zatraži. Ali, nemojte da zloupotrebljavate mesto spikera, na kome sedite, i da obaveštavate narodne poslanike da ste dali ministru pravo na repliku, kada on može da se javi kada zatraži reč, a to je nešto drugo. Onda ima čak i veće pravo, evo, čak i u prilog ministra, da govori, a nije imao pravo na repliku.
Da razjasnimo, to nama ne smeta, jer sve ono što je rekao u prilog odbrane i svog koncepta, a pre svega govoreći o grupi "Zastava", o dekomponovanju, je strašno, jer kada se ima u vidu da je ministar sa ovog mesta rekao da poslovodno rukovodstvo guši zaposlene, sve vam je jasno kad ste na čelo poslovodnog rukovodstva doveli nekoga kao što je Miodrag Svićević. Upao je tamo puškama.
(Predsedavajuća: Gospođice Jovanović, nisam vam dala pravo na repliku.)
Prema tome vodite računa o pravu na repliku.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Gospođice Jovanović, vi ste očigledno bili odsutni, mislim da ste bili opravdano odsutni sa te sednice kad smo se dogovorili, zbog člana 88. koji je prilično nejasan u stavu 5, da ministru dajemo, uz saglasnost predsednika vaše poslaničke grupe, gospodina Šešelja, koji je u stvari to predložio, da ministr ima pravo na repliku, a ne da se javlja svaki put.
Gospođice Jovanović, da li ste zadovoljni odgovorom? Baš mi je drago. Reč ima narodni poslanik Jakov Stamenković, a sledeća je narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Izvinite, prvo ima reč narodni poslanik Miomir Ilić. Izvolite.

Miomir Ilić

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tzv. oktobarskom revolucijom i dolaskom DOS-ovog konglomerata na vlast, građanima Srbije pružena je mogućnost upoređivanja rezultata bivše vlasti i ostvarenih rezultata nove vlasti datih u izbornim obećanjima. Kritikujući bivšu vlast za sve i svašta, nova vlast je posebnu pažnju posvetila privredi. Normalno, po njima ništa nije valjalo, pa ni zakonski propisi koji su regulisali pitanje vlasničke transformacije. Donose niz zakonskih propisa iz oblasti poreske politike, a sve sa ciljem kako nova vlast kaže da će pokretanjem proizvodnog ciklusa doći do poboljšanja životnog standarda svih građana. Lažne privredne reforme imaju kao posedicu velika poreska opterećenja radnika, građana i poslodavaca.
Građani Srbije sada, posle samo 9 meseci DOS-ovske vlasti mogu sami da procene koliko je poboljšan životni standard građana, a radnici i poslodavci imaju čime da se pohvale. Privreda koja je u otežanim uslovima rada, a i pod sankcijama, NATO agaresijom i drugo, kako-tako radila, posle primene novih propisa dovedena je u stanje kolapsa. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o svojinskoj transformaciji zaustavljen je proces vlasničke transformacije u preduzeću. Razlog za donošenje ovakvog zakona, kako predlagač, tj. Vlada Republike Srbije navodi u svom obrazloženju, je taj što je postojećim zakonom data izričita prednost zaposlenima u preduzeću u postupku transformacije.
Radnici su imali prvenstvo u odnosu na ostale građane kod upisa prvog kruga akcija, to se odnosi na raniji zakon. Što i da ne, zaposlenima u društvenim preduzećima nabavku proizvodnih sredstava i ostvarivanje dobiti nije vršila država ili neki bisnismeni iz Evropske zajednice. Oni su to na osnovu svog rada i ostvarene dobiti nabavili i koristili, radili i održavali, pa nema nikakvih opravdanja da veća prava imaju ti biznismeni od samih zaposlenih u preduzeću. Donošenje ovakvog zakona u direktnoj je suprotnosti sa Ustavom Srbije i SRJ, a obaveznost i oročenost kao ključni principi zakona, suprotni su članovima 54, 55. i 57. Ustava Srbije i 74. Ustava SRJ. Nije ni čudo što se krše ustavi u ovakvom jednom zakonu, kada vlast odnosno Vlada SRJ pre dva dana donosi akt kojim poništava Ustav SRJ i najveći pravni akt u zemlji stavlja van snage.
To vam je poznato, a građani Srbije svoju reč sigurno daju. Propisana obaveznost i oročenost o prodaji kapitala i preduzeća i obaveznost statusne promene preduzeća, direktno je u suprotnosti sa ustavnim odredbama. SPS nije protiv privatizacije. Titular svojine mora da se zna. Neosnovane su tvrdnje da strani kapital neće ući u naše fabrike i preduzeća, ukoliko bi radnici bili većinski vlasnici, kao i da sami radnici nisu sposobni da upravljaju preduzećem i da raspolažu akcijama.
Predlog zakona o privatizaciji koji je obrazložio ministar Vlahović, to je sasvim novo rešenje o iznalaženju titulara svojine. Ne radi se o vlasničkoj transformaciji, već o klasičnoj privatizaciji. Nisam protiv ovakvih rešenja, ali pored jasnih postavki i zakonskih rešenja, predlog zakona ima niz manjkavosti. O tome govore i brojni amandmani opozicije i vodeće partije. Samo me čudi, zašto pored prisustva predsednika Vlade i članova Vlade prilikom obrazloženja ministra Vlahovića, u sali je bilo samo 168 poslanika, a od kojih više od 60 poslanika je bilo iz redova opozicije.
Veoma je čudno da najvažniji zakon koji tereba da donese preporod i korenite promene u privredi, tako i u životu svih građana, da od 175 poslanika većine bude prisutno oko stotinak. Primedbe na Predlog zakona: u članu 24, odeljak 5, utvrđivanje vrednosti kapitala ili imovine data je obaveza Vladi Repblike Srbije da propisuje metodologiju primene vrednosti kapitala ili imovine subjekta privatizacije. Ovaj stav je vrlo bitan. Vladi se ostavlja mogućnost da odredi metodologiju procene vrednosti kapitala. Smatram da je to trebalo da bude jasno određeno u Predlogu zakona. Postoji više metodologija, a koje mogu dati različite vrednosti kapitala tim preduzećima. Ostavljena je mogućnost da metodologija koja bude određena na ovaj način ne pruži pravu procenu vrednosti kapitala preduzeća. Skupština, kao najvažniji zakonodavni organ, treba da odredi metodologiju procene kapitala.
Pitam gospodina ministra, da li ovaj član ili stav ovog člana govori o tome da ono što kritikujete, da u dosadašnjem zakonu o vlasničkoj transformaciji, metodologije koje su bile prisutne u tim zakonskim rešenjima, nisu bile dobre i nisu bile dovoljne da kažu koja je to realna procena vrednosti kapitala. A da istovremen,o saglasno Zakonu o ekstraprofitu i ekstra imovini, mogu da dođu pod udar ovog novog zakona koji smo sada doneli. Ovde nije propisana metodologija. Da li je to metodologija po prinosnoj metodi ili nekoj drugoj metodi? Realnost donošenja ovakvog zakonskog rešenja leži u tome da najviši zakonodavni organ, tj. Skupština propiše metodologiju kako bi ta metodologija bila ispravna i kako bi bila u duhu svih ovih reformi koje vi predviđate. Želeo bih da dobijem odgovor.
Predlogom zakona o privatizaciji predviđena je prodaja 70% kapitala koji se privatizuje. Ovakav kriterijum u potpunosti degradira dosadašnje ulaganje zaposlenih i stavlja ih u neravnopravan položaj sa drugim subjektima. Model prodaje putem javnog tendera pod kontrolom države, nije ništa drugo nego nova nacionalizacija, a koja je u suprotnosti sa zalaganjima sadašnje vlasti da se donesu propisi o denacionalizaciji. Ostavlja se pravo sticanja akcija bez naknade u postupku prodaje kapitala javnom aukcijom, a do najviše 30% vrednosti, može i 30% ali samo ako se postupak privatizacije sprovede u roku od 18 meseci od dana važenja ovog zakona. Za većinu preduzeća je ovaj rok teško ostvarljiv zbog složenog postupka privatizacije. Iz tog razloga najverovatnije će zaposlenima ostati da upušu akcije bez naknade, a ne više od 10% vrednosti kapitala preduzeća.
Zakonska rešenja data u Predlogu zakona o privatizaciji omogućavaju državi da preko svojih organa vrše prodaju društvenog kapitala bez učešća preduzeća i zaposlenih. Ona presudno utiču na izbor modela privatizacije, na definisanje uslova prodaje, izbor kupaca, a sredstva od prodaje ostaju državi. Ugovore o prodaji potpisuje kupac, subjekt privatizacije, a troškove koji nisu mali snosi preduzeće. Uloga organa preduzeća, a posebno sindikata je minimizirana.
Kao pouka svega ovoga proizilazi ovo za radnike i oni koji su stvarali ove subjekte i proizvodna sredstva je sledeće sa moje strane posmatrano. Onaj koji nema, neće imati i dalje, a onaj koji ima, imaće još više. Iz tog razloga smatram da amandmani koji su dati od strane i opozicije i pozicije treba da omoguće da Vlada povuče ovaj predlog i da uradi i izradi jedan konkretan i korektan predlog vezan pravim zakonom o privatizaciji, a za koji se ja zalažem. Hvala.