Hvala. Javljanje po Poslovniku? Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Na osnovu člana 93. Poslovnika molim da se utvrdi kvorum, jer od 180 poslanika DOS-a u sali nema trenutno 50, 60, ali je pun restoran, puni su hodnici, knez Mihajlova, kupuje se, trguje se, ali ipak moraju da budu ovde.

Narodni poslanik Dragoljub Stamenković je zatražio da se proveri da li imamo kvorum. Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice. Molim narodnog poslanika Dragoljuba Stamenkovića da takođe ubaci svoju identifikacionu karticu. Nemate pravo na reč, nisam vas uvredila. Samo sam vas lepo zamolila da ubacite vašu karticu.
Znam da nas ima više i da u stvari imamo kvorum. Imamo 114, s tim što poslanici SRS nisu ubacili svoje identifikacione kartice i time krše član 113. i član 80. Poslovnika Narodne skupštine. Svejedno, pošto smo se približili vremenu za pauzu, određujem pauzu do 15,30 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u svoje poslaničke jedinice.
Primila sam informaciju da poslanički klub DSS ima sastanak i zato ćemo napraviti pauzu od 10 minuta, jer nemamo kvorum.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u svoje poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o privatizaciji, o Predlogu zakona o Agenciji za privatizaciju i o Predlogu zakona o akcijskom fondu.
Dajem reč narodnom poslaniku Jakovu Stamenkoviću, a sledeća prijavljena je narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, ako mi dozvolite na samom početku  iskoristio bih priliku da svim vaterpolistima čestitam na osvojenoj zlatnoj medalji i da im poželim u daljem takmičenju mnogo uspeha.
Sada da se vratim na temu dnevnog reda. Kao što vam je poznato, do sada smo imali dva zakona svojinske transformacije društvenog kapitala, i to: Zakon o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine i Zakon o svojinskoj transformaciji. Suština prvog zakona je predviđanje stimulacije zaposlenima za otkup akcija, a drugi prava na sticanje akcija bez naknade do 60% ukupne vrednosti kapitala koji je obuhvatao zaposlene i penzionere iz društvenog i državnog sektora. Koji je efekat primene ova dva zakona?
U periodu važenja prvog zakona privatizovan je mali broj preduzeća, a analize njihovog poslovanja pokazale su da ovaj vid privatizacije nije doprineo poboljšanju efikasnosti privređivanja i upravljanja. Na ovaj način stvoreni su privatizovani subjekti koji nisu atraktivni za ulaganje strateškog partnera, a ta preduzeća sopstvenim sredstvima nisu u stanju da obezbede neophodne investicije za svoje dalje poslovanje i opstanak na tržištu.
Zakon o svojinskoj transformaciji davao je izričite prednosti zaposlenima u preduzeću u postupku transformacije. Radnici su imali prvenstvo u odnosu na druge građane kod upisa akcija u prvom krugu, kao i suštinsko prvenstvo prilikom upisa akcija u drugom krugu. U odsustvu efikasne kontrole, selektivnim informisanjem i drugim načinima sprečavali su se ostali građani da realizuju svoja prava.
Ova dva pokušaja privatizacije nisu uspela iz razloga što vladajuće partije nisu iskreno želele da sprovedu privatizaciju, jer ona niti je bila obavezna niti je bila vremenski ograničena, a osim toga bila je i duboko nepravedna. Da je to tačno i da takvo mišljenje dele i predstavnici bivšeg režima, ja ću vam pročitati deo izveštaja Regionalne privredne komore iz Leskovca, koga su pisali predstavnici bivšeg režima: "U Privrednoj komori Srbije, kao i u Regionalnoj privrednoj komori Leskovac, organizovano je više skupova na kojima se raspravljalo o ovoj temi, pre svega što se posredstvom akcija transformacije odvija veoma sporo i primećeno je da rukovodstvo velikog broja preduzeća ne preduzima skoro nikakve aktivnosti, čak i prema obavezama koje su zakonom predviđene. Odlaganjem poslova oko pripreme i sprovođenja transformacije preduzeća, u suštini ne samo da odlaže rešavanje pitanja efikasnog poslovanja i stvaranja uslova za razvoj preduzeća, već to dovodi i do topljenja društvenog kapitala. U nastojanju da prežive, preduzeća, sa jedne strane, sve više stvaraju obaveze, bez realnih izgleda da ih ispune, a sa druge strane, radi isplata ličnih dohodaka, prodaju imovinu preduzeća, poslovne prostore, mašine i dr. U oba slučaja radi se o topljenju društvenog kapitala i nelegalnoj transformaciji."
Dakle, to su rekli predstavncii bivše vlasti, da ne biste zlonamerno tumačili ono što mi o tom zakonu kažemo i mislimo.
U čemu je dakle prednost predloženog zakona o privatizaciji?
Predloženi koncept privatizacije omogućuje priliv novog kapitala kroz privatizaciju i time stvaranje uslova za početak ekonomskih reformi. Znači, novi zakon o privatizaciji obezbeđuje investicije, razvoj i socijalnu sigurnost.
Predloženi zakon obezbeđuje mogućnost javne kontrole čitavog procesa privatizacije, predviđa različite načine privatizacije u zavisnosti od veličine i strateškog značaja subjekta koji se privatizuje, a obezbeđuje i tržišni način određivanja transakcione cene umesto dosadašnjeg administrativnog arbitriranja.
Predloženi zakon takođe predviđa i sveobuhvatnost, tj. predmet privatizacije je kako društveni i državni kapital, tako i imovina u preduzećima i svim drugim pravnim licima.
Zakon je stimulativan jer predviđa podelu akcija bez naknade što je veliki podsticaj za uključivanje u proces privatizacije.
Takođe je oročen na četiri godine, a nakon tog perioda privatizaciju subjekata sa društvenim kapitalom preuzima Agencija za privatizaciju.
I, na kraju, predloženi zakon obezbeđuje pravičnost jer omogućuje podele akcija bez naknade, ne samo zaposlenima, već i penzionerima subjekta privatizacije i svim punoletnim građanima, kao i pravnu sigurnost jer zakon priznaje prava stečena u postupku privatizacije izvršene prema ranije važećim propisima, svim pravnim i fizičkim licima koja su ta prava stekli.
Za uspešnost ovakvog koncepta privatizacije neophodno je postojanje specijalizovane institucije koja u ime države obavlja stručne poslove vezane za: planiranje, organizovanje i kontrolu procesa privatizacije.
U tom cilju je i predložen zakon kojim se osniva agencija za privatizaciju. Ona ima zadatak da, preko svojih stručnih službi, obezbedi efikasnu realizaciju poslova privatizacije u okviru svoje nadležnosti, da permanentno informiše i edukuje javnost o rezultatima i načinu odvijanja procesa privatizacije, kao i da kontroliše zakonitost postupka privatizacije.
U paketu zakonskih predloga koji treba da obezbede efikasnu privatizaciju nalazi se i Predlog zakona o akcijskom fondu. Akcijski fond, kao specijalizovana državna institucija, ima zadatak da sprovede obaveznu i vremenski oročenu privatizaciju. Osnovna načela na kojima se zasniva ovaj zakon su: obaveznost, vremenska oročenost, javnost u radu, nediskriminacija, privlačenje investitora, i aktiviranje finansijskog tržišta.
Usvajanjem ovih zakona i donošenja niza pratećih zakonskih rešenja i podzakonskih akata iz oblasti privrednog života, stvaraju se uslovi za otpočinjanje procesa restrukturiranja privrede, zasnovanog na konceptu otvorenosti tržišta i njenog uključivanja u evropske i svetske integracione tokove. Takva privatizacija treba da omogući realizaciju našeg strateškog cilja, a to je promena privredne strukture i kreiranje efikasne ekonomije. To od nas građani Srbije očekuju, na osnovu takvih predizbornih obećanja smo dobili poverenje i mi ćemo te reforme izvršiti. Stoga pozivam poslanike da glasaju za predloženi zakon.
Pošto imam još malo vremena, ja bih iskoristio, pošto je poslanik iz Leskovca pomenuo, između ostalog, zbog čega mora da se "Zdravlje" privatizuje, da mu kažem, pošto sam slučajno član Upravnog odbora, da "Zdravlje" treba da se privatizuje između ostalog i što je bilo brojnih zloupotreba i pljački u toj firmi. Da vam pomenem samo da su četiri stana podeljena funkcionerima, bivšim direktorima, koji su van odluke stambene komisije uzeli te stanove i protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak i suspendovani su, protiv njih se vodi i sudski postupak. Između ostalog i zbog toga što je bivši direktor "Zdravlja", generalni direktor te firme, poklonio firmu "Zdravlja" koja je svojevremeno otvorena na Kipru da bi se lakše poslovalo u uslovima sankcija, a onda je jednostavno sam dodelio povereniku na Kipru i sada taj čovek dolazi i pregovara sa "Zdravljem" kao poslovni partner.
Što se tiče vodovoda, to ste takođe pominjali, da vam kažem da je jedan od strateških obejkata koji je dobio vodovod da gradi i vodosistem Barje. Kako su trošena sredstva, o tome će se čuti, mi samo treba da sačekamo još malo da se postave predsednici sudova i tužilaštava, da oni odrade svoj posao, a vi ste dobili onaj zvanični dokument gde je devet miliona dinara svojeveremeno utrošeno nenamenski, umesto za završetak vodosistema Barje, za bazene u Leskovcu, koji do dana današnjeg ne rade. Prema tome, to su moji argumenti na ono što ste vi imali da kažete. Hvala lepo.

 Reč ima Gordana Pop - Lazić, sledeći prijavljeni je narodni poslanik Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj otac rođen je u seljačkoj porodici, pored njega još četvoro dece. Drugi svetski rat,  dva starija brata odlaze u rat, a on kao sluga u susedno selo sa 11 godina i tamo ostaje do završetka Drugog svetskog rata. Sa 15 godina odlazi na prugu Šamac-Sarajevo, a kao 16-godišnjak dolazi u Beograd da izučava zanat i postaje vrsni majstor. Uvek radio po učinku, ako znate šta je to, koliko komada uradiš toliko i zaradiš. Otišao u penziju sa punim radnim vekom i stekao toliku penziju koja je dan danas veća nego što je moja plata.
Upravo zbog toga što postavljate pitanje - a kuća - hoću da vam kažem da je taj moj otac odnegovao dvoje dece u patriotskom duhu, obrazovao ih i stekao izvesni imetak. Ima tu malo očevine, ima malo dedovine. Bio pametan moj deda pa 60-tih godina rekao mom ocu - znaš sine, jeste da si otišao, ali čim Berlinski zid padne, znaj Švaba će opet udariti na nas, neka ostane ova trošna kuća u Sekuriču da možeš decu da sakriješ, ako bude trebalo. Danas mom poštenom ocu i meni imputirate laži kroz vašu DOS-ovsku štampu. Jedino što je tačno iz ovoga, što po novinama sprovodite kao hajku na srpske radikale, jeste da je moj otac pošteno kupio i platio, kao i svi drugi građani, ovu građevinsku parcelu. Ono što znate, a nećete da napišete, jeste da ovo nije njegova građevina i da je samo jedan mali deo unutar te građevine njegovo vlasništvo.
Imaju i moj svekar i svekrva takođe kuću na Banovom brdu, izgrađenu 60-tih godina. Zna gospodin Đelić, dolazio je da gleda stan neposredno pored te kuće, kako ona izgleda, ali mu nije odgovaralo, verovatno, društvo. Prenećete vi gospodinu Đeliću, više mu se svidela ona dole u Lješkoj, lepši pogled ima na jezero. Ima i moj brat, bogu hvala, isto neke nepokretnosti i šira familija, pa kada već pišete napišite šta sve ima porodica Pop-Lazić i porodica Milić, pa napišite i za vas sve koji nešto imaju ili nemaju. Nismo mi žito bez korena, bogu hvala, ima se. Jedino što suprug moj i ja nemamo nikakvu nepokretnost, pa sam eto ja odlučila da podnesem zahtev ovoj skupštini za dodelu stana, a pretpostavljam da za 20 godina staža i troje dece niko pre mene neće biti na toj listi za dodelu stana i ukoliko ne budem prva dobila stan od ove skupštine, jer sva svoja prava iz radnog odnosa ovde ostvarujem, teraćemo se preko Vrhovnog suda.

Gospođo Pop-Lazić, molim da se vratimo na temu.

Obzirom da je gospodin Budimović onako memoarski govorio o svom dedi i o svom ocu, pretpostavljam da moj deda i moj otac nisu ništa gori od  Budimovićevih predaka. Niste njega opomenuli, pa dozvolite i meni da iznesem ono što imam.
Ovo što ste danas napisali, gospodo, da sam dobila 350.000 dinara od SO Zemun, ovo je krajnja hajka na nas srpske radikale. Posle ovog napisa mogu samo da očekujem neke kriminalce sa čarapama ispred svog stana, koji bi mi provalili i tražili ono što nemam. To je ono što vi u stvari posredno i neposredno hoćete. Pošto ne možete da pronađete nikakav kriminal vi izmišljate. To pokazuje u stvari čitavu suštinu vaše politike i vaše vlasti koja se zasniva na lažima.
Ostalo je dovoljno vremena, naravno, da dam osvrt na zakon o privatizaciji, agenciji i akcijskom fondu, iako je 10 minuta malo da se podrobnije priča. Moje kolege su dosta toga koncepcijski rekli i trudim se kao pravnik da skrenem pažnju na neke pravne nelogičnosti i mislim da to treba imati u vidu. Jedna od logičkih primedbi bila bi da je suvišno ovu materiju regulisati sa tri zakona da bi , obzirom na predmet svog regulisanja, bilo daleko celishodnije da to bude regulisano jednim zakonom, a bilo bi u duhu modernog pravnog poretka za koji se zalažemo, vi deklarativno, a mi zaista tako mislimo. Znači, celokupnu ovu materiju mogli smo da regulišemo jednim zakonom.
Uočavamo jednu nelogičnost koja je čisto pravno nasilje, u članu 15. Zakona, pročitaću ga "kada postupak privatizacije obuhvata imovinu oduzetu od fizičkih i pravnih lica primenom propisa o oduzimanju imovine na teritoriji Republike Srbije, a koja je određena posebnim propisom", to podvlačim, "kojim se uređuju pitanja vezana za vraćanje imovine itd.". Moramo da kažemo da takvog posebnog propisa nema i pitanje je da li će ga ikada biti i da li će ga ova ili neka druga skupština ikada doneti. Iako smo mi srpski radikali protiv denacionalizacije, pre svega zbog apsolutne zastarelosti i proteka vremena koje onemogućava da se ona izvrši tako da ne izazove brojne štetne posledice, na ovo ukazujemo samo u cilju upoznavanja javnosti sa činjenicom da takav zakon ne postoji, a da li će postojati - videćemo.
U članu 28, koji je u poglavlju - Javni tender, kao jedno od načela privatizacije kapitala svakako treba dopuniti socijalnim programom i ekološkim programom, jer ćemo samo tako zaštititi naše radnike da budu vrlo brzo ili odmah otpušteni kao tehnološki višak, a sve nas zaštititi od zastarelih i po zdravlje pogubnih tehnologija.
Šta nam ministar za rad kaže u vezi toga u "Politici" od 25. maja ove godine ? "Niko neće ostati na ulici", rekao je ministar za privatizaciju tokom razgovora sa predstavnicima sindikata metalaca i čelnih ljudi preduzeća autoindustrije i poljoprivrednih mehanizacija. Maksimum novca dobijen u procesu privatizacije biće investiran u proizvodnju. To je apsolutna laž, jer u ovom zakonu toga nema.
U članu 61. Predloga zakona o privatizaciji predviđeno je sledeće - 10% od privatizacije ide za penzije i invalidnine, 5% za isplaćivanje naknade licima čija je imovina nacionalizovana - iako nemamo osnova za to, malo pre sam rekla - za finansiranje troškova sprovođenja prodaje, za vraćanje dugova čiji je obveznik ili garant Republika Srbija, koliko, ovde se ne kaže, za podsticanje razvoja, ovo o čemu ministar govori, ne znamo koliko, za druge namene , ne znamo ni koje, ni koliko.
U članu 20, to što nam ministar za rad obećava socijalne karte i to da će o svakom radniku koji bude proglašen tehnološkim viškom brinuti država, ne daj ti bože takve zaštite kod ovako neodgovorne vlasti i ministra za rad, bivšeg sindikalca, čiju ostavku radnici već uveliko traže. Vlada predlaže dva načina prodaje, putem javnog tendera i putem javne licitacije, ali ne propisuje kriterijume koji bi obavezivali na jedan ili drugi način prodaje. To će već ministar za privatizaciju da odredi i odradi po sopstvenom nahođenju, imajući u vidu svoj interes ili interes svoje konsultanske kuće " Diloji i Tuš". Kao dokaz za to je afera oko prodaje cementare Beočin. Gospodine Vlahoviću, Lafarž, evo i u novinama piše, vas sada upozoravam da su sa vašom Vladom već sklopili ugovor i da ne raspisujete novi tender, jer ćete se izgleda naći pred međunarodnom arbitražom u Parizu. Izgleda da je neko svoj procenat već uzeo, pa ste se sada našli u neobranom grožđu, kako to naš narod kaže.
U članu 32. piše da učesnici javnog tendera imaju pravo prigovora na zakonitost sprovedenog postupka. Prigovor se podnosi ministru nadležnom za poslove privatizacije u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja o rezultatima javnog tendera. Po podnetom prigovoru odlučuje se u roku od osam dana od dana prijema prigovora. Akt organa donet po prijemu prigovora konačan je.
Ovo je, gospodo, suprotno članu 22. Ustava Republike Srbije, koji propisuje da svako ima pravo žalbe. Ovde praktično agencija i ministar, i u uprvom i u drugom stepenu, odlučuju i nema mogućnosti za sudsku zaštitu, što je neviđeni presedan ...